ОКУПАЦИЈА КАШТЕЛА СТАРОГ Не могу сада да се сетим ко је то био,много година је од тада прошло.У главном, неко од наших је летовао је у Каштел старом код Сплита.Тамо му се ваљда посрећио добар провод па је хтео да га понови а и нас остале мало да почасти њиме.Неуморно је агитовао да сви,чопоративно,одемо тамо тако да смо на крају дигли руке и пристали.И онако нисмо имали бољи план.У данашње време би са таквом кампањом,без премца,однео титулу“туристички промотер године“.У оно време је био“досада“.Главна предност Каштел старог била је солидна количина на све алавих холанђанки које су тамо излагале своја заносна тела топлом медитеранском сунцу па је све било“на изволте“.Договор је пао.Био је чврст,бајкерски,братски.Сложно смо навалили да се спремамо за море.По добром Српском обичају све се радило у пет до дванест.Дорађивали су се мотори,јуриле паре,и сналазило се за оно беде од опреме што се наћи могло.На сам дан поласка ситуација је за оно време била невероватна.Лично сам бројао.Екипа се састојала од двадесет мотоцикала,четири аутомобила и једног комбија бугарина који је служио да се у њега натрпају алат,делови а и по који крндељ ако рикне.Истини за вољу,нису сви од присутних пошли на пут.Неки су само дошли да нас испрате па је бројно стање екипе било нешто мање од набројаног.И кренули смо.По,у то доба невероватном броју возила,представљали смо силу која би,да је била наоружана,мирне душе могла да крене на Берлин.То је више личило на путујући циркус него на организовану екипу.После само два ипо дана пута и поприлично успутних шрафљења,срећно смо стигли на одредиште.Лепо смо се сместили у кампу и попадали од умора.Путеви су тада били такви да смо били цркнути као да смо са олимпијаде дошли а не из Београда.После дизања шатора показало се да је камп већ и за нас био мали па смо морали баш да се стиснемо.Од тог момента нико више није могао да се завуче у њега.Није било места.То није било летовање,то је била окупација тог месташцета.Таман смо се мало одморили од друмских борби и опустили се кад ето ти прве посете на званичном нивоу-локалне милиције.А ко би други?Гнездо им је било у следећем каштелу и састав људства је бројао чак четири органа јавног реда и мира.Сви сложно су се потрпали у плавог Фићу на чијим вратима је писало латиницом“Милиција“,и дошли да провере вест која се прочула у околини а гласила је да је у камп Каштела старог стигла нека непозната банда моторџија те да ствар треба одмах испитати јер се радило о сумњивим лицима склоним ексцесима а можда и криминалним радњама.А када су вредни и одговорни органи видели гомилу лудака који су се већ опустили и стали да уживају у благодетима морског провода,моментално је нестала нетрагом њихова полициска надобудност и склоност ка употреби силе па су постали фини и мањи од маковог зрна.Ми смо их лепо примили,као да нису мурија,и погостили их пивим и вином.Нису се усудили да одбију.Ваљда су то биле лепо васпитане чике које нису хтеле да нас увреде.Пијуцкали су пићанце и,онако узпут и упо гласа нешто мрморили како не желе проблеме и како морамо лепо да се владамо.Дали смо све од себе да их убедимо како и ми то исто желимо,како смо ми у ствари златна деца,како смо на распусту и како нам проблеми нису ни на крај памети.Ако се случајно догоди да неко скрене са правилног пута ми ћемо га одмах спречити и изложити озбиљној другарској критици све док се не покаје.Уколико опет посрне,послаћемо га за казну кући за Београд.Мало је фалило да сво то трабуњање потврдимо са часном Титовом пионирском речју,али смо од тога одустали јер смо били увелико прерасли пионирско доба а то би и било превише.Наравно да нам нису поверовали али су прећутали.Прво,нису хтели да имају никаква посла са нама а,друго,преко вредности као што су име и дело друга Тита,другарска критика,покајање и самокритика као и устрајавање на титовом путу,ни народна милиција,макар била и латинична,није смела тек тако да пређе.Јасно им је било да их зајебавамо и да од тог посла нема ништа али су морали да се понашају по политичком протоколу односа према светињама комунистичког друштва јер су баш они били задужени за њихову одбрану и ширење(у главном с помоћу пендрека).Лакнуло им је када су одступили са положаја,поседали гојни у јадног Фићу који је притом клецнуо и одтандркали низ пут.Са четири трбушаста дебељка несрећни аутомобилчић се једва вукао и готово драо бранике о земљу.Његових нејаких 750 кубика су били премало за четворочлану банду ждераваца очито одличног апетита и доброг варења.Касније су се милиционери ту и тамо појављивали тек колико да,са сигурне раздаљине,мало меркају ситуацију на терену па би се,ужаснути,брзо купили и одлазили.А ми смо се ослобођени гњаватора одали уживањима.Одмах смо се спајтали са неком екипом холанђана несуздрживо алавих на алкохол па се то малено и досадно месташце претворило у рај за мотоциклисте.Све нам је било при руци,милиције није било ни од корова а малобројни домородци су прво нестали а потом полако почели да се друже са нама.Тадашња уобичајена шема качења са домородцима је моментално отпала као могућност јер се све окренуло наопако.По први пут смо ми били бројнији од њих и тако је испало да смо,у ствари,ми домородци.Тако је завладао стабилан мир на терену па смо могли мирно да се посветимо зајебавању,пијанчењу,возикању и скитарању около.То стање се звало расуло.Није се знало ни ко пије ни ко плаћа.У свако доба дана и ноћи неко је ударнички терао зезање па кад би га издале мушке снаге и упропашћени отишао да одспава,акција се настављала са новим,освеженим,организаторима.А када би се упропашћеник одморио и повратио у живот,само би наставио као да и није одсуствовао са терена.А од свог зезења плажа је најмање била у употреби.Укратко,цео Каштел је био под нашом опсадом а ми смо се сјајно проводили.У близини је било још неколико сличних каштела.Тако смо у једном од њих Свиња и ја,током редовне дневно осматрачке патроле по питању пичног стања,а то је био једини артикал који нам је зафаљевао,открили рудник напуштених холанђанки које су се досађивале и радо прихватиле наше ћуранисање.Како је у екипи већ завладала по напредну младеж опасна болест“Безпичоза“то је наше откриће са великом радошћу прихваћено,баш као добар и ефикасан лек.Одмах је успостављена редовна мотоциклистичка линија између та два месташца.Холандске алаве снаге су унеле нов полет у екипу.Нова енергија је довела до експлозије раздраганости.Лечили смо се да је све прштало.У општој гунгули која је настала спавао је где је ко стигао.До мотоцикала се због нагужваности често није могло ни доћи а камоли их истерати на пут.Тако би узимали први који је био при руци и возикали се.Владала је баш тешка гужва.А прво збуњене холанђанке су се убрзо свикле па су се осећале као рибе у води.Свиња је баш тада направио срамну грешку и до ушију се зацопао у једног холандског вртигуза.После му је то прешло у навику.Тиме нас је касније малтретирао дуги низ година.Некако му се није дало са њом у почетку.Ритмови и укуси су им се разликовали.Судар култура се одвијао Свињи на штету.Згодно холандско рибче би увек далеко рађе пијанчило са разузданом бандом него што би одговарало на његове љубавне насртаје.Томе се није било чудити јер је добро зезање које смо ми терали за те пиргаве рибице било нешто сасвим ново и очаравајуће па је и правило навику,по највише зато што је пиће било за њих као за госте џабе а тај обичај се мењао само у ретким ситуацијама када би они сами решили да се по том питању испрсе.По њиховом,секс је био уобичајена техничка вежба за коју је увек касније било времена.Сироти Свиња се распадао од жудбе и хормонских напада.Плавушица је далеко боље подносила делимичну апсциненцију.Поред тога,Свињу је мучио још један чисто технички недостатак.Наиме,вероватно због утренираности,холанђанка је показивала осетно већу одпорност на алкохолне деривате од њега.Тако би му увек пропадала класична шема“опи па заскочи.“Тако су се њих двоје углавном мртвопијани по земљи ваљали а Свиња је притом још и болно запомагао.Успут је он и лингвиста постао.Трабуњао је нешто потпуно неразумљиво што је,по њему,требало да представља лепо холандско језико.Нико га ништа није разумео а,по најмање,холанђанка.Њу је свињин холандски силно веселио.Када би Свињче добило напад ораторства,у главном са циљем сексуалног мамљења,она би се упишала од смеха.Зато је често доводила још неку од холанђанки да слушају свињине беседе,да притом лочу и циче од смеха.Али млади очас посла нађу зједнички језик.Свиња се,истина,мало намучио али му је на крају успело.Вештим маневром и појачаном дозом алкохола,успео је да намами страну држављанку у оближњи боров шумарак а са јасним наумом.Неочекивано брзо су се вратили.Забринули смо се да дуготрајна борба са тешком болести“Беспичозом цхр.“није довела до тога да нам се свињче,у одсудном тренутку,гадно обрукао и постао зеком.Он је био бесан као рис а она се само смијуљила.Одмах су потегли за помоћним лековитим средством,то јест пивом,па је Свиња браћи мотоциклистима изнео своју швалерску тугу преголему.Када је пронашао одговарајуће скровито место,прострли су ћебенце па се у жару на њега бацили.И баш када је требало да буде шта треба да буде,ствар је ненадано пропала.Испоставило се да су ћебенце прострли преко великог ароматичног говнета па се даље од смрдежа није могло ни дисати а камоли радити нешто друго.Вужд је био толики да је за очи штипао и у неиздрж се претворио.Под притиском неуспеле аромо терапије су морали да дигну руке од лепо замишљене миле им акције па су се вратили у камп не обављеног посла.То вече су се,од очаја,упропастили алкохолом на игранци у јединој кафани у кампу у којој је тада свирала млада и не афирмисана група Зелена јабука.Касније је она постала знатно познатије Бело дугме.Захваљујући пиву и босанском року,пијано лице је то вече ипак добило споловило од своје холанђанке у једном од шатора на територији сигурној од просерица.На поправном је показао задовољављавајуће резултате.А наше свињче је било чудно живинче.Поникао из скромне радничке самоуправљачке породице решио је да полечи комплексе те да мало буде“господин.“То је у преводу значило да му се допала холандска метода лечења тешке болести“Беспичозе“и да је наумио да своју странкињу одведе у хотел који се налазио у следећем каштелу,па да тамо темељније поради на задовољствима њеног вртигузја или,што би прости Свиња рекао,да јебе ко човек.За ту прилику се баш потрудио.Сутра дан је опрао мотоцикл и издвојио га са стране да се случајно неком неби омакло да га одвезе.Притом је направио кардиналну грешку и закатанчио га ланчугом.То нас је све баш погодило.Сви смо знали за његов швалерски наум и нико му неби ни такао возило.А то што га је закључао указивало је на неповерење спрам остатка братства,што је било незамисливо и морало се моментално санкционисати за пример осталима.Најпростија решења су увек и нај ефикаснија.Тако је говорио учитељ борилаштва.То је важило и за уразумљивање посрнулог члана.Тоша и ја смо смислили практичан део поуке.Само смо поред његовог катанца ставили још један-наш.И,тек ради побољшања визуелног ефекта,на седиште мотоцикла исцедили смо нешто пене за бријање.Када је сутра дан поранио,раздраган,обријан и намирисан,Свиња је поносно пришао свом свеже окупаном БМВ-у.Није била шала.Свиња иде на парење а ми остали бедници можемо само да му завидимо и бацамо руке на себе.Поносно је ходио ка возилу,уздигнуте главе и правог тела попут карактерног лика једног од седам секретара СКОЈ-а.А тада је угледао ужас.Нервни напад са трајним последицама на већ пољуљану психу је била блага дијагноза за оно што је несрећни Свиња извео у нападу очаја и беса.Ваљао се око мотора,пенио,праскао,претио,ногатао се.Ми нисмо реаговали.Само смо мирно и без речи посматрали шоу и баш се трудили да не праснемо у смех.На крају се сироти Свиња сломио и дигао руке од господског наскока па је отишао у кафану да се барем опије као његов тотем-свиња.И док је утапао очај у пиву ми смо откључали мотор,обрисали са седишта пасту за бријање па смо отишли до кафане да наговоримо очајника да ипак оде у штету.Како неће маца сланину,није се ни он дао све док није полокао пар пива на наш рачун а отом је ненадано живнуо и ускоро се обрео на путу ка суседном каштелу где га је чекала успаљена холанђанка.Васпитно-поправна метода је добро деловала.Свиња је добро научио лекцију.За почетак,никада више није изводио бесне глисте са закључавањем мотоцикла.Све је било заједничко осим паса и девојака.То је било правило.У кафани су се све паре вадиле на сто па се тек онда наручивало.Никада се није гледало колико ко има новца.И паре су биле заједничке.То им је била велика мана па су се зачуђујуће брзо трошиле.Тако је било и овај пут. То летовање ми је остало у најлепшем сећању.Мотоцикли,рибе,сјајна екипа лудака и све то још на мору.Па шта ми је више требало? Како је време протицало ми смо у каштелу преузели улогу домаћина.Домородци се нису противили,а и да јесу неби им много вредело.Но,њима се баш допало зезање екипе стасале на Београдском асфалту са свим условима за брзу смрт у велеградским ноћима.Они једноставно нису имали довољно маште за ваљану акцију.За то је требало проћи Београдску школу.Ускоро се прочуло да се тамо неки лудаци баш добро зезају па су нам полако и гости почели да пристижу.А ко би дошао тај би се навукао па је постајао стални гост.У оној досадној пустоши ми смо били једино освежење.То умало није довело до штрајка народне милиције која није могла да прати толике флуктуације грађанства због малобројности и неопремљености,али ми нисмо попуштали.Све се,на крају претворило у даноноћно оргијање без краја и конца.Одомаћио се израз у околини:“идемо код оних где јебе луд збуњеног.“Повремено би се појавили и народни милиционери у хитроме Фићи али би само стајали подаље по страни и у чуду бленули неверујући својим очима и не знајући шта да раде.Зато неби урадили ништа или би се покадкад привалили на по које пићанце и отом отишли са очитом жељом да се никада више не врате.Али дијалектички материјализам је немилосрдно функционисао.Ко бесомучно троши паре брзо остаје без њих.Ту научну чињеницу потврдили би и сами научни велеумови попут В.И.Лењина,Маркса,Енгелса,Тита и лепог Баје.Та зла коб није мимоишла ни нас.Убрзано се приближавало време гадне беспарице.Покренули смо резервне механизме.Прва група,код које је таква акција имала икаквог смисла,послала је пут кућа срцепарајуће поруке типа:“Драги родитељи,ако желите да вам се дете врати кући,пошаљите коју кинту на пост рестант.“Нај успешније у таквим акцијама биле су наше девојке.На несрећу њих је било мало јер су преовлађивали швалери самци.Већ тада већина нас није носила пиво у Минхен.Остали се баш нису прославили у просјачењу.Неки родитељи би радо послали паре само да се антихристи уопште и не враћају,тек да им,јадним,мало лакне.Ми,вештији на језику,смо около причали тужне приче како се ближи кобни час растанка јер смо остали без жуте банке,а тако би се радо још мало прозезали са добром екипом.Истини за вољу,многима се није испуштао добар провод који смо ми осмишљавали и форсирали.Знали су да чим скандал мајсторима виде леђа,месташце ће опет да утоне у досаду и монотонију да би се убрзо претворило у оно што стварно и јесте било а то је синдикално одмаралиште.Са друге стране,поред организационих способности ми смо увек били широке руке.Нисмо питали ко је наш а ко није.Чак смо и мурију чашћавали.Зато нам је образ био чист.Ако су хтели још мало да се ваљано прозезају морали су и они да убију змију што им чува новце и да се маше за џеп.За дивно чудо,гости су се показали ваљаним и дораслим ситуацији па смо,на туђ рачун,још мало продужили летовање.А онда је дошло до неизбежног.Остали смо само са парама за гориво и по које пиво уз пут.Више није било никакве шансе за још коју финансиску ињекцију.Шта смо могли да урадимо до да се лепо опростимо са свима,спакујемо нашу цигањску чергу и храбро кренемо на неизвесно путовање пут кућа. Опет смо два дана таљигали назад.Због невероватног просека брзине морали смо да преспавамо на ливади поред пута.Нико око тога никада није правио питање па је тако било и овај пут.Зачудо,провукли смо се са минималном количином кварова.То нам је увукло црва сумње па смо стрепели од неког великог малера.На сву срећу,ништа се страшно није догодило.Ако Свиња тресне,то није било страшно,то је било уобучајено.Увек када вих се враћао са пута назад у Београд био бих пресрећан.Волео сам повратак у родни град.Волим то и сада.Он би ми увек притом приредио нешто лепо,за дочек.Као по команди,после сваког летовања или путовања у Београду су се догађали луди проводи.Као да се морски штимунг са мојим повратком преселио у град.Тако је било и овај пут.Наша кафана Последња шанса је опет оживела и постала центар света.Догодовштине са мора су се поново проживљавале кроз“утврђивање градива“и ловачке приче.Та красна сећања су нас грејала током целе надолазеће ледене зиме.Мада је екипа била довољно домишљата да и током зиме организује довољно будалаштина за памћење,ипак су летња сећања била најбољи лек против зимске депресије.А свему томе је и Београд додавао своју познату чаробну енергију.

ЛЕПА БРЕНА Свиња дошао у Шансу,сео за сто и позвао келнера Меху. „Изволите госн Свињо.“ „Дај ми једну косовску тучу.“(Тако је звао“Косовско црно“). „Немамо.Нестало.Имамо само“Лепу Брену.“(Такође црно вино само нов производ). „Јеси ли ти полудео?Ја сам дошао овде да пијем а не да јебем!“одговори му Свиња.

Istorija motocikla Triumph Trident T150 i njegovih nastupa na čuvenoj trci Isle of Man TT (Tourist Trophy) predstavlja jedno od najuzbudljivijih poglavlja u istoriji britanskog moto-sporta. Uprkos finansijskim problemima fabrike BSA-Triumph, ovaj trocilindrični motocikl postigao je apsolutnu dominaciju na ostrvu Man. Evo ključnih trenutaka i istorijata T150 Tridenta na TT trkama: 1. Nastanak i ulazak u trkački svijet Triumph Trident T150 je predstavljen 1968. godine sa rednim trocilindričnim motorom zapremine 740 cm³, kreiranim kao odgovor na potrebe američkog i svjetskog tržišta. Inženjeri Doug Hele i Bert Hopwood dizajnirali su ga s izuzetnim voznim osobinama, što se brzo pokazalo idealnim za dugačke, opasne i brze drumske trke poput Isle of Man TT-a. 2. Zlatna era: Pet uzastopnih pobjeda (1971–1975) Trident je ostvario istorijski podvig – pobjeđivao je na Isle of Man Production TT trkama pet godina zaredom (od 1971. do 1975. godine). Konkurencija u vidu japanskih proizvođača bila je žestoka, ali je britanska trocilindrična mašina imala vrhunski balans i snagu. 1971: Rej Pikrel (Ray Pickrell) donosi prvu veliku pobjedu Tridentu u klasi produkcijskih motora na Man TT-u, vozeći mašinu pripremljenu od strane fabrike. 1972: Pikrel ponovo trijumfuje, obarajući rekorde staze i potvrđujući superiornost T150 modela. 3. Legenda o "Slippery Sam-u" (Registracija OLX731M) Najslavniji Trident u istoriji TT trka nosio je nadimak "Slippery Sam" (Klizavi Sem). Ovaj motocikl je dobio ime po tome što je tokom jedne od trka 1970-ih imao problem sa curenjem ulja koje je prštalo po vozaču. "Slippery Sam" je ušao u legendu jer je bio dio tima koji je osvajao Isle of Man Production TT trke od 1971. do 1975. godine, pri čemu je vozač Mick Grant 1975. godine zabilježio posljednju pobjedu za ovaj specifični motocikl u toj seriji. 4. Značaj trkačkog uspjeha Uspjesi na Isle of Man TT-u bili su spas za imidž Triumph-a u trenutku kada se kompanija suočavala sa teškom finansijskom krizom i najezdom pouzdanijih japanskih motocikala (poput Hondine četvorocilindrične CB750). Dok je na tržištu uličnih motora Trident polako gubio trku sa konkurencijom, na stazi TT-a dokazao je da je neprikosnoven u klasi serijskih motora visokih performansi.

BOGATI UNUTRAŠNJI ŽIVOT ENGLESKOG LORDA Tvigi se u svojoj priči nije mnogo bavio tehničkim detaljima nekih motorcikala o kojima piše u svojim sećanjima. Triumph T150 trident o kome se piše imao je interesantnu priču i pre nego što je Tvigiju zagorčao život. Taj TRIDENT T150 nije bio seriski već je bio doradjen u radionici Bepi Kollieker. Motorcikl je uvezao Lubarda i prodao seljačetu iz Požerevca koje je ubilo boga u Englezu. Tvigi ga kupuje u gajbicama i kofama i sastavlja 2 godine. Sledeći vlasnik je bio Ljuba sin koji se u sreći i veselju vozikao širom Juge bez problema i zapleta sledećih 10 tak godina. Kada je motor pokazao znake ozbiljne bolesti i zamora prodao ga je Baji iz Zrenjanina (nije Baja iz restorana 27). Motorcikl je sada u Zrenjaninu. Triumph T150 Trident „Koelliker Spec“: Kada britanska snaga sretne italijanski stil Kada se sedamdesetih godina prošlog veka na italijanskim drumovima pojavio Triumph T150 Trident, on je već sam po sebi bio zver sa tri cilindra i prepoznatljivim, sirovim britanskim karakterom. Međutim, za tržište Apenina, zvanični uvoznik Bepi Koelliker i lokalni majstori shvatili su da fabrički primerci ne zadovoljavaju apetite zahtevnih italijanskih vozača. Tako su nastale posebne, ulično-sportske prerade koje su spajale najbolje iz dva sveta: sirovu snagu britanskog motora i vrhunsku italijansku ciklistiku. Evo pregleda ključnih modifikacija koje su ove drumske mašine činile posebnim: 1. Prednji trap i oslanjanje (Marzocchi i dva diska) Fabričko oslanjanje ranih T150 modela često je kritikovano zbog prevelike mekoće i uvijanja pri oštrijoj vožnji. Marzocchi viljuška: Standardna viljuška je zamenjena robusnom Marzocchi teleskopskom viljuškom (obično prečnika 38mm). Donela je drastično veću krutost prednjeg kraja, bolju stabilnost u brzim krivinama i preciznije upravljanje. Dvostruki kočioni disk: Umesto fabričkih doboša ili slabijih jednodiskih sistema, ovi motocikli su dobijali sistem sa dva prednja diska (često uz Lockheed ili Scarab klešta). Ovo je obezbeđivalo zaustavnu moć dostojnu moćnog trocilindraša. 2. Točkovi i smanjenje mase (Borrani felne) Borrani H-profile točkovi: Umesto teških fabričkih čeličnih felni, ugrađivane su čuvene italijanske Borrani aluminijumske felne sa žicama (često Serie Record). One su značajno smanjile takozvanu neoslanjanu masu (unsprung weight), što je motoru dalo daleko bolji odziv u naglim promenama pravca i ulasku u krivine. 3. Ergonomija i estetika (Cafe Racer stil) Italijani su uvek diktirali trendove u dizajnu, pa su drumske Koelliker verzije vizuelno odisale trkačkim duhom: Sportski upravljač: Umesto visokih kormana, ugrađivani su niži polu-upravljači (clip-ons) ili sportski niski kormani, koji su vozača stavljali u blago nagnut, napadački položaj. Estetski detalji: Često su krasile i unikatne linije rezervoara, sportska sedišta sa repom i minimalistički blatobrani koji su naglašavali vitku, agresivnu siluetu. 4. Izduvni sistem i zvuk 3-into-3 izduv: Prepoznatljive tri hromirane cevi koje su se pružale sa obe strane motocikla nisu služile samo šminki. One su imale optimizovan protok gasova, a zvuk koji je ovaj trocilindrični agregat ispuštao kroz njih bio je dubok, reski urlik – prepoznatljiv na kilometar udaljenosti. Zaključak Ovakve modifikacije nisu pravljene radi pukog šminkanja, već iz čiste mehaničke potrebe da se teška i snažna britanska mašina prilagodi zahtevnim italijanskim magistralama i temperamentu vozača. Danas, primerci koji u sebi nose ovu kombinaciju (Marzocchi viljuška, dva diska i Borrani točkovi) predstavljaju prave svetske raritete i sveti gral za kolekcionare klasičnih motora. Evo Tvigijevog tridenta....orginalne fotografije

КРАТКА Вртели смо се по Минхену већ скоро сат времена.Изгубили смо се.Више нисмо знали ни шта ћемо ни куда ћемо.Паркирали смо мотоцикле и покушали да се споразумемо са немцима.Били су фини али џаба,лоше нам је ишло.Уто је наишао један обичан човек. „Здраво буразеру у туђини“,казах ја,“помагај ако Бога знаш.“ И ту се ми слатко испричасмо и малте не изљубисмо.Он нама на чистом српском језику објасни како да стигнемо у“Бандитен штрасе“и још нам све то и нацрта на папирчету да се не загубимо.Поздравили смо се као браћа рођена па он оде. „Јели“,питао ме је другар са којим сам путовао том приликом,“како си знао да је наш?“ „Једноставно“,одговорих,“видео сам му тетоважу Јна на руци.“ Отом смо наставили пут смејући се.

ДОЈЧЕ ВЕШ МАШИНЕН После једва педесетак година вредног котрљања српским још мало па глатким друмовима,лагери у предњем точку Рајковог ВМВ-а испустише племениту душу и самлеше своје куглице у прах.Прах,праху.Да ствар буде још гора екипа се спремала да тих дана крене на пут.Рајко је по природи био мурдар и све је радио у задњи час.Тако је и дочекао да пред сам пут мора да јури делове којих за тај модел заостао од мрске окупаторске војске,није било ни у антикварницама.Ко нађавола,нико није ни знао од чега су пасовали лагери.На крају се,преко воље,запутисмо код маторог преваранта Рекалића који је имао везу у војном отпаду и све БМВ-е који су се раздуживали у војци и полицији он је куповао и после продавао као делове по ценама као да су од злата.Међусобно се баш нисмо волели јер смо били екипа која је увек налазила начина да га заобиђе и не купује код њега а и радо смо помагали и другима па смо тако,по његовом виђењу ствари,успели много пара да му избијемо из џепа.Ма тај као да је био рођени брат Титовог кардиолога.Али,овога пута нисмо имали излаза.Морали смо да му дођемо на зицер.Нас неколико отпорнијих на провокације оставили смо мотоцикле на улици и ушли у двориште.Лагере није имао али је зато сав био надрндан и безобразан као да смо дошли да крадемо.Таман када смо кренули да одемо кад се улицом проломи паклена ларма.То је био стигао чика Воја Иванишевић на свом Нортону 750 командо.Стари мајстор на мотоциклу из снова.Био у пролету па свратио,тек онако.Поздравили смо се са пуно поштовања према старом мајстору и учитељу а њему би мило што се мотоциклистичка омладина тако лепо и пристојно влада. „О Зоки,шта ћеш ти овде?Па ти не возиш БМВ-а?Ти оно беше возиш Тријумфа?“ “Ма не,јуримо нешто за овог петстотињака.“ „А шта вам треба?“ „Лагери за предњи точак.Нигде их нема.“ „Зар их нема овај овде?“ „Или нема или неда.А и баш га брига да их тражи.“ „Нећете их ни наћи.“прогуњђао је зли чича продавац који је такође чуо Нортонову дреку па изашао да се јави чика Воји. „Ајде бре баксузе,што мучиш ту децу?Е јајаро једна,дај деци лагере.“рече чика Воја. „Немам.“ „А где могу да нађу одговарајуће?“ „Не знам.“ „Добро,ако ти нећеш ја ћу да им помогнем.“ Приђе нам близу таман толико да циција није могла разговатно да чује шта смо причали,па нам рече: „Идите децо у представништво Горења и купите лагере од веш машине.То вам је добар немачки лагер а иста је мера као БМВ-ова. „Стварно?“згранусмо се ми. „Стварно,ако немате радапцигер свратите до мене,даћу вам.“ „Имамо,најлепше хвала чика Војо.“ „Ништа децо,и да знате,добри су то лагери.Има да се навозате са њима.“ Домаћин се прво надурио а отом се претворио у уво јер очито да ни он није знао за податак.Стуштили смо се до Горења и купили лагере.Знали смо да ће јајара успети да измољака доброг чика Воју да му ода тајну па ће онда да купи све лагере који постоје на залихама.Зато смо само пустили глас код осталих буџатора о новом открићу.А захваљујући веш машини Рајко је те године ишао са нама на море,слатко се навозао и направио гомилу срања по обичају. PS.VOJIN IVANIŠEVIĆ Rođen, 22.03.1906. u Beogradu Jedan od najboljih motociklista u Beogradu. Među prvima pokrenuo inicijative za osnivanje moto-kluba u Beogradu, te pravljenje trkačke staze. 1928 godine postiže prvu pobedu na trkama na Avali, vozeći motocikl marke Sarolea. Poslednju trku vozio je kao osamdesetogodišnjak na stazi Košutnjak. Umro je, 04.05.1990. u Beogradu...

САКСИЈА Овакав надимак могао је да добије само човек специфичне телесне грађе.Саки је био симпатичан дебељко грађен баш као наопако окренута саксија.Али спољни изглед није код њега био битан,њега су красиле унутрашње вредности.Саки је био толико талентован за буџење да је ушао у легенду.Грумф из стрипа о Алану Форду је наивно детешце у односу на нашег Саксију.При томе,Грумф је измишљен лик а Саки је прави да прављи бити не може.Барем је сто и кусур кила праве живе ваге тежи од стрипског јунака.Не постоји механички склоп који би рикнуо а да Саксија не може да га набуџи.Колико би то после потрајало,то није важно.Нећемо сада о неважним ситницама.Постојале су основане сумње да је такав због потпуно необичних геолошких зрачења испод куће у којој је живео.То смо потврдили тиме што су још неки мало ментално нестабилнији станари из исте зграде показивали врло сличне симптоме.Проверили смо у геолошком заводу,испод те куће сигурно није било старо индијанско гробље или неки пагански храм а о евентуалним баченим чинима нисмо имали могућности да се обавестимо па смо дигли руке од даљег истраживања и прихватили постојеће стање такво какво је било.Но,о томе нешто касније. Једном давно код Мише јеврејина се појавила потпуно зарђала алнасер-динама пореклом од неке бајате Приме коју је Јеврејин негде испросјачио,наравно за џабе.Сви смо покушавали али нико није успео да растави то чудо небили га поправили.Ко све није безуспешно нападао на ту несрећну алнасер-динаму.На крају,поновио се случај Харлијеве пумпе за уље и Тријумфовог зупчења па је свако ко би дошао добијао ту творевину да се игра и покуша да је раскомада.И никоме то није пошло за чекићем.Саксија је наишао последњи.Веома се заинтересовао за случај.Узео је скаламерију у једну а чекић у другу руку,мало разматрао проблем па само чвокнуо чекићем зарђало чудо и оно се само распало.Због тога га конзилијум побеснелих буџатора умало није убио.Дугачак је списак његових буџаторских подухвата а још дужи пројеката који су се,истини за вољу,врло брзо распадали или остали не направљени.За почетак задржаћу се мало на његовом маестралном подухвату.Саксија је чврсто решио да направи Мамута.Пошто је одувек желео да има мотоцикл који је сам направио и да не зависи ниодкога већ да може све сам да поправи и направи,Мамут је био прави избор.За омладину,“Минч мамут“је био једна огромна моторчина са погонским агрегатом од аутомобила НСУ ттс-а кога је у то доба правила нека приватна немачка фирма у најбољем швапском маниру.А то је значило да је све било рогобатно,огромно и предимензионисано.У то је стављен и повелики мотор из аутомобила за трке.Тако се добило једно огромно чудовиште које је пре личило на летећи камион него на мотоцикл.Наравно,такво нешто су возили само ретки лудаци.А краљу лудака је и то било мало па је решио још и сам да га направи!Пошто до тада у његове буџаторске успехе није спадало ни једно прављење Минч мамута,Саксија је сматрао да је сазрело право време и за то.Место настајања будућег чуда технике био је његов подрум.Као и све велике фирме,радове је започео скромно и у малом подрумском простору.Тако је и Харли почео у шупи али је напредовао и ширио производњу и просторије а Саки је,мало по мало,узурпирао комшиске подруме све док,на крају,није загосподарио читавим подрумским простором.За разлику од Харлија Саки није ширио производњу већ је само довлачио васколику фурду.То је сматрао примарним концентрисањем неопходног материјала.Ко год би се од комшилука бунио због илегалног освајања подземне територије,Саки би му уприличио посету до јуче његовог подрума а сада отпада који,да би га искрчио и поново направио у подрумске просторије,несрећни власник би морао да организује барем шесту личку.Саксији,наравно,није падало на памет да раскрчује драгоцену фурду већ је,напротив,уредно довлачио па је комшилук на крају добровољно капитулирао и дигао руке.То су преломили преко компензација.Саки им је,за узврат,поправљао аутомобиле и разне друге ствари а ови су били довољно у умној патњи нестасали да Сакијевом руком поправљана возила и разне друге ствари још и користе у саобраћају а и шире.Притом су у тим скаламеријама још и децу и псе возили.Неуми се легу код Сакија на брегу.Зачудо,нико није погинуо,обогаљио се,није избио велики пожар нити разорна детонација па су радови и надаље текли сасвим логичним током.Саксија је прво обијао прагове отпада све док није пронашао хаварисаног НСУ-а од кога је узео мотор.Успут је,наравно,на отпадима нашао и сву силу корисних ствари које је,педантно и у више наврата већ у зависности од богате понуде отпада,довукао у подрум.На крају се толико фурде навукло да су градитељи,када се говорило о евентуалном рушењу зграде у којој је био подрум,рекли да толику фурду неће ни износити већ ће само да је залију бетоном и тако искористе као арматуру која ће,сигурно,истрпети евентуални земљотрес било које јачине а,највероватније,и сам атомски напад.После су заборавили на рушење,враг ће га знати зашто,и више се никада нису појавили.Вероватно су нањушили невероватно кармичко оптерећење те куће па су утекли на време.Да су,недај Боже,ту дигли неку солитерчину лудаци би се накотили у небројеној количини и то би постало неуништиво легло заразе.А велики конструктор је прво морао да уради генералну на самом погонском агрегату.То се отегло јер се дебели слатко наиграо буџатора.Када је мотор био готов почео је да прави рам.Већ тада се сасвим јасно видело да ће та справа,уколико икада буде вожена,бити опасна по живот и тешка као тенк.У поређењу са Саксијом Грумф је био претерано педантан,несклон правом буџењу,лош иноватор и прилично слаб познавалац мрачних тајни механике.Саки ту није штедео.Правио је рам да може да издржи тенк т 38(а врло вероватно и т80) ако буде преко њега прелазио.Вероватно поучен искуством вечито падајућег и ваздан сударајућег обезбеђивао се у напред.Први модел рама је одбачен још пре коначног завршетка радова јер је имао толико цеви и флахова да сам агрегат никако није могао да се натрпа унутра.Поред тога више је потсећао на кавез за велике птице или мајмуне средње величине него на рам од мотоцикла.Сходно томе,и тежина му је била адекватна па је само овећа и врло јака група грађана,сва у зноју,могла да га пренесе са једног места на друго.И то само на јако кратким релацијама.Други модел рама је био нешто лакши али зато знатно компликованији.Посвуда по њему били су тумори разних величина.То се Саксија учио да вари.Са другим моделом рама остварио је емотивну везу и није хтео да одустане од њега ни када је већ било јасно да је промашио све и да неће моћи ну свећицу да промени ако прво не извади мотор из рама а за то му је требало само неколико недаља тешког рада.Цела та спрдња је трајала годинама а за сво то време се возио својом верном Јавом која је,на необјашњив начин,још била у комаду.Зграда у којој је живео и буџио наш Саксија очито је имала нека чудна геолошка зрачења јер,као што смо већ закључили,тешко да је могла да буде подигнута на старом индијанском гробљу или на месту неког разрушеног паганског храма.Инфекција буџаторства се незадрживо ширила међу станарима.Вероватно се ту и зачела идеја да и Срби имају талента али свет је био плитке памети па наши такмичари нису пуштани у дуеле са тупавим странцима што је продужило трајање ове цивилизације.Први се Саксији придружио комшија конструктор пловних објеката.Неоткривени геније је смислио да направи чамац који ће бити толико лак да ће просто летети водом а отпор ће му бити толики да га готово неће ни бити.Прво је од шпер плоче тестерицом за“Ото“(опште техничко образовање) исекао костур чамца.Онда је све то педантно спојио“Дрвофиксом“и направио оплату од станиола са паковања јогурта и киселог млека.Било је ту,да не грешим душу,и нормално пакованог станиола али је он ретко коришћен јер се није уклапао у општи,супер спортски,изглед будућег пловила.Зато је коришћен у главном за унутрашњу декорацију скаламерије.Данима је занесени комшија копао по ђубрету и довлачио тамо нађени станиол који је отом педантно обликовао и спајао на неки сасвим непознати начин.Саксија,као добар комшија и конструкторски сапатник му је такође скупљао станиол само што он није тако темељно рио по ђубрету.Због Саксије смо га и ми сакупљали.Иако је пројекат био исувише једноставан,ипак је Саки пристао да комшији буде главни технички консултант.Зато је вероватно конструктор новог типа брзих пловила Србије преживео поринуће свог брзопловног чеда.А пре поринућа другог по реду подрумског пројекта,појавио се још један ингениозни конструктор.Овај је правио летилицу.Замисао је била да агрегат од Томоса 15сл покреће велику елису и то све да се носи на леђима са качењем на грбу као да се радило о руксаку.То је већ била озбиљна конструкција за коју се Саки веома темељно заинтересовао и смишљао најразноразнија техничка решења.Буџатори су радили пуном паром.Ми смо их обилазили и пратили како ствари теку а своје учешће смо ограничавали на надопуну драгоцене фурде,појединачне идеје и корисне савете.Први је завршио пројекат градитељ брзог пловног објекта.Цела екипа је присуствовала свечаном поринућу пловила.“Сребрна стрела“је Шкодом 120л однесена на Савско језеро.Тамо је скинута са крова аутомобила али није о њу разбијен шампањац због основане сумње да би могао тешко да оштети нежну оплату пловнога објекта а да се притом флаша сигурно не разбије,већ је само исполивана пивом.Отом је пројекат потопљен у воду.Онога тренутка када је конструктор поносно крочио у њега,преломио се на половини,преклопио попут кљуна џиновске птице и прогутао свога творца,па су заједно потонули.Испливао је само конструктор. Летећи објекат није ни тестиран.Пројекат је присилно прекинут.Када се други високоумни конструктор испентрао на кров и спремао да полети у небеске висине,дошли су му жена и деца и убеђивали га да их не направи удовицом са сирочићима.Жена му је приде и обећала да ће се,ако погине,развести од њега што је овог јако погодило као домаћина,човека и конструктора.Како су наглас нарицали његови ближњи,очинско срце је попустило а очинска љубав победила па је,за добробит људских бића,пројекат напуштен.За сваку сигурност летеће чудо је демонтирано а Саксија је добио Томосов агрегат на поклон.Опасност да Саки шизне и крене стопама браће Рајт није долазила у обзир као могућност јер је нејаки Томос једва вукао његову дебелу телесину по земљи а камоли по небу.На земљи се управљач моторног возила још и могао помагати гуркајући се дебелим ножицама а у ваздуху гурка није радила.Осим тога,у случају летећег дебељка,и комшилук би био против јер ако би пројекат по обичају заказао и Саки се уместо полета стрмекнуо са крова зграде,онако мечкаст би могао озбиљно да оштети неко од паркираних возила па је и о томе ваљало размишљати на време. Колико знам Мамут ни до данашњег дана није завршен.Једном,на неком путовању,срели смо правог Мамута и правог изворног идиота који је возио то тенкче на два точка.Није било никакве шансе да немца спасемо од Саксије.Навалио је на власника Мамута као смрт на бабу.Сва срећа те је и швабо био манијакалан тип са очитом дијагнозом,па су њих двојица сатима причали и измењивали искуства о прављењу борних кола на два точка.Поред тога Саксија је прецртавао у блокче“Липа мил“(на коцкице ради прецизнијег представљања односа нацртаног у простору)поједине детаље које је уочио на возилу и који су му били од непроцењиве важности за даље буџење.Тек када се добро намучио,предложио сам му да исте сликамо.На крају смо морали на силу да га отргнемо од Мамута и припадајућег швабе јер је постојала опасност да те две душе постану толико блиске да се на крају и узму те да надаље живе у срећном буџаторском браку.Када смо одлазили Саксија је махао немцу као прави домаћи издајник а и немац је махао њему. Списак Сакијевих буџатопских подухвата је подугачак али небих даље о томе јер би се радило о тексту за буџаторе специјалисте па би за разумевање штива била неопходна додатна стручна спрема.Зато би се само кратко осврнуо на још један подухват јер је исти тако изгледао да је изазивао велико интересовање грађанства.Већ сам помињао екипни аутобус Там пионир.На њега је Саки,ваљда први у свету,монтирао климу.Тако је на крову аутобуса поносно стајао велики стари фрижидер који су сви јако заинтересовано гледали не схватајући чему служи,а неки су се и крстили не могавши чудом да се начуде конструкторском полету и маштовитости креатора.На Сакијеву велику жалост пројекат је убрзо демонтиран да неби отпао и убио некога нарочито при високо ризичном наглом кочењу.То нам дуго није опростио.Упорно је тврдио како је фрижидер савршено осигуран од отпадања али му нико није веровао.А како су неверне томе радиле и на техничком прегледу,то је присилно пристао на болну демонтажу свог пионирског подухвата. PS. Čudnih podzemnih voda je kod nas bilo širom Srbije....

ДОБРО ОРГАНИЗОВАНА БАНДА СА НОВОГ БЕОГРАДА Сезона је управо прошла.Досадне јесење кише су разједале наше добро расположење и претиле гадном зимом.Времешна возила су јуначки изгурала сезону али су скоро сва била зрела за реанимацију.Такве акције су спадале у зимске радости полетне омладине.Мотоциклисти,у немогућности вожње по зими,под„зимским радостима“су подразумевали ваљање по мемљивим подрумчинама и шрафљење угинулих крндеља.А тада нам се посрећило.Родитељи двојице браће,сталних чланова екипе,су имали викендицу на мору.Како су управо те године постали пензионери,одлучили су да се поштено одморе не толико од дугогодишњег вредног и самопрегорног рада,већ да се ратосиљају на неодређено време,и што је дуже било могуће,лудих синова и поврате животну енергију коју су им ова двојица идиота скоро сасвим потрошила.Нама је то легло као шамар на око.Добили смо на слободно располагање велики празан стан у војном солитеру на Новом Београду.То је значило да имамо савршену базу за ту зиму,стално место за глуварење и журке и,што је најважније,одлично,суво и топло место где смо могли сви заједно да радимо око мотоцикала и припремамо их за следећу сезону.На општи ужас станара официрског солитера,који је више личио на касарну него на стамбени објекат и у коме су владали војни ред и дисциплина,једно петнестак мотоцикала је лифтом у више наврата однето на тринести спрат.Већ то умало да није довело до револуције.Лифт“Давид Пајић“је одржавао кућни савет који се баш трудио да исти лепо изгледа и да другови официри уживају док им диже дебела тела на жељене спратове.Зато је у кабини имао огледало које је огледатеље правило знатно тањим него што су били као и слике разних предела што осунчаних,што под снегом,а редовно је брискан по стриктном распореду хигијеничарског дежурства у згради.Титове слике није било зато да неко неби помислио да вољеног маршала може да воза горе-доле ко год хоће.Лифт се није смео оптерећивати због штедње.“Паја Давић“се баш није одликовао трајношћу и квалитетом па је лифт морао да се пазти и штеди.Уколико би рикнуо,до поправке се ваљало начекати,па би барем половина дебелгузана из солитера заглавила по болницама због изненадних абнормалних напора при форсирању безбројних степеница.Зато је брзом акцијом увежбаних и добро организованих станара,солитерска војна обавештајна служба(„Свос“)одмах сазнала за илегалну акцију која се одиграла,сазнала је и у који стан су мотоцикли унети и исти је одмах стављен под присмотру.Кућни генералштаб,маскиран у кућни савет,моментално је ступио у акцију.Хитлер је успевао да их изненади(а од тада више„ништа нас није смело изнеадити!“)и затекне неспремне,моторџије неће!Уво на вратима је замењивало шпијунске“бубице“,војне другарице супруге су активирале“радијо Милеву“и сви су будно пратили сваки корак и познатих и непознатих који су се мотали по инкриминисаном стамбеном простору.На велику жалост шпијунско-осматрачке службе,важно шпијунско оружје,кључаонице,су се показале безкорисне.У војни солитер су уграђена нова чуда наше напредне индустрије“Елзет браве“које су се истина теже обијале али се кроз њих током процеса вирења није могла видети ни бела мачка.То је озбиљно умањивало обавештајне податке.Али у стану узетом у обраду осим гласног рокенрола и повремене дреке ништа се сумњиво није могло чути.Поред тога,ништа се ни интересантно није догађало.Само је циркулација сумњивих лица била осетно повећана.То није обесхрабрило добро увежбане станаре.Напротив.Изазов је додатно распалио њихову жељу за акцијом запарложену током мирнодопских услова.У том солитеру су становали носиоци високих чинова у ЈНА,а они су се добро разумели у свој посао.Није то била војна боранија!То су били људи који су спавали међу зидовима који имају уши,поваздан се носили са биолошким феноменом,а то је непријатељ који никада не спава,и који нису веровали да постоји бољи ауто од Москвича а командовао им је ботанички феномен јединствен у целоме свету,бела љубичица од нула кома једну тону.Таквим људима је све било сумњиво и претило је да пољуља вредности антифашистичке борбе и комунистичког система.Они су мислили и живели на свој начин.Због лепог васпитања и осећаја велике и недодирљиве моћи,дозвољавали су себи да,без стида и срама,забадају носеве где год им се прохте и то још сматрају сасвим исправним и оправданим.У осталом,сви смо знали да“Озна све дозна“,па смо морали да трпимо ту шпијунажу.Нас лично ни мало нису занимали ти“балкански шпијуни“.Ми смо терали своје и није нас било брига шта се мува по тим шупљим главама.Они нас нису занимали али ми њих итекако јесмо.Како и неби када се,о ужаса,ту пред њиховим очима и на њиховој слободној територији ствара илегална империјалистичка организација заснована по западном узору и која поштује вредности трулог капитализма и то,да ствар буде јиш гора,још и витлају ту неким моторима а добро се зна да се тиме баве само барабе,дезертери и пробисвети.Притом стварају и велику буку којом покушавају да скрену пажњу радних људи на себе и тако повећају број својих присталица.А то је дебело потсећало на Цију и сличне непријатељске службе.Зато су се организовали по свим препорученим партиским смерницама.Поваздан су звирили,распитивали се около и забадали носеве у све ушта су могли.Солитерска илегална ћелија је радила пуном паром на сакупљању оперативних података.Без пардона су долазили директно на врата да провере шта се то унутра догађа и то“у име свих станара солитера“.Сматрали су да је њихово право да улазе у станове и њушкају по њима.Видно су се изненадили што њихови чинови нису палили код нас.А и како би палили кад их ми нисмо знали а приде нисмо показивали ни најмању намеру да се са њима на лицу места и упознајемо.Бунили су се због буке.Од три до пет после поднева се спавало и тада ни мува није смела да се чује.После тв дневника,у осам навече се још који сат толерисало шуњање на прстима по солитеру а отом се ишло на спавање па је само друг лифт имао ту привилегију да диже буку.Није се смело ни гласно разговарати а камоли звецкати алатом при раду око мотоцикла.Такође су протествовали због свега и свачега.Највећа и никада смирујућа дрека се надигла када су схватили да није поштована наредба о поштеди лифта и топлом мајчинском односу према њему већ да је јадни“Давид Пајић“био изложен неоправданом и надасве штетном преоптерећењу током не дозвољене,илегалне и тајне акције уношења мотоцикала на тринести спрат.Такав безобразлук,неовлаштено прекорачење команди и небрига о друштвеној имовини захтевали су неодложну акцију.Зато су почели да нас спопадају по ходницима и у другу лифту.Како су мотоцикли већ били унети и на тој локацији је требало да остану до пролећа то уопште нисмо обраћали пажњу на нападе.Лако смо их скидали са врата провидним дезиформацијама.На пример,ја сам био заскочен на самом уласку у лифт. „Ко си ти и шта тражиш у овоме солитеру?“дрчно ме је запитао трбати брка опасно се испрсивши при том. „Ко пита?“одговорих. „Мајор Грховац.“ „Која је ваша функција мајоре Граховац?“ “Ја сам војно лице...“ Не питам вас то.Која је ваша функција у овој згради?“ „Ја наступам у име кућног савета.“ „ Не питам вас то.Слушате ли ви мене мајоре Граховац?Питам вас која је ваша функција у овој згради?“ „Ко си ти балавче да мене пропитујеш?“ „Ја сам курир Мирко(Славко пази мајор!).Овде сам на тајном задатку.Треба да се нађем са куриром Славком небили изменили тајну пошту(види едицију:“Партизански курири Мирко и Славко“у издању“Дечијих новина“из Горњег Милановца).Зато одступи друже Граховче и не ометај курира на задатку.Мрски окупатор то може да искористи.Сваки тренутак је важан.Нема времена за губљење.“ Стајао је забезекнуто и бленуо у мене.Није могао да поверује да је будући регрут толико безобразан и да га вуче за нос. „Ти то мене зајебаваш?“просиктао је. „Браво друже Граховац,пуно вам је требало али сте се ипак досетили.Наравно да вас зајебавам.Шта те заболе ко сам и куда идем?Гледај бре своја посла.“ Уто је стигао и лифт.Мало сам погурао друга мајора да бих могао да ућем у лифт,затворио врата и отишао пут тринестог спрата остављајући маторог морона да се чудом чуди шта га снађе.Још једна анегдота ће ближе објаснити какав профил људи је ту живео.Добар део је био из шесте личке са зарозаним женетинама и дроњавим потомством које је са муком склапало просто проширену реченицу.Један дечко је добио на поклон пса,прелепо штене Немачког овчара.Око тога се надигла дрека јер је кер за двориште и ланац а не за војни солитер.Некако су то прогутали јер солитер није имао двориште.Једнога дана исти момак је враћао пса из шетње кадли му се на улазу у солитер препречи станар.Наравно,официр ЈНА. „Где си ти пошао сас ту џукелу?“запита дечка.Није баш да се драо али је добрено подигао глас.То небили сав прштао од ауторитета. „Идем кући.“одговори овај. „Е не може!“ „Чика тај и тај,шта вам је?Како не могу кући?“ „Не може њемачки пас у војни солитер!“ Ту се момку смучило па је нахранио чика тог и тог говнима,одгурао га са врата и отишао са псом кући.Шта је после било нисмо сазнали због неоправданог пропуста наше шпијунске салужбе која је имала сексуалне проблеме,тј.болео их је ђока за важна догађања у солитеру па нису ни сакупљали драгоцене информације. Борбу са војним наклатама на себе су преузела браћа.У осталом и они су били чланови њиховог клуба војних параноика ниског и-ку.Прво су им запушили уста рачуном.Један мотоцикл је рецимо тежак као два одрасла човека(ето што ти је сељак,мора да дрпи на мери макар се и о мотоциклу радило).Значи,нисмо прелазили пожељну носивост чиме друг лифт није оштећен нити је његова трајност доведена у питање.Како то нису прихватили и наставили су да се буне тврдећи да лифт није намењен дизању моторизације на тринести спрат,обећали смо да ћемо се при првој селидби организовати и држати константну стражу испред лифта па нека онда лепо на леђима носе низ и уз степенице фрижидере,ормане,замрзиваче и остало.Остали су запрепашћени.Нису могли да поверују да је такав безобразлук могућ од цивила и то још будућих регрута а још на туђој и окупираној територији.Да су могли да се дочепају наших података сви би се моментално огребали за службу у ЈНА и то на елитном месту-Албанској граници,и у још елитнијим родовима.Пропустили би они нас кроз шаке још ту,на њиховој територији али је постојала сасвим основана сумња да ћемо се бранити а то би у пракси значило да би се огребали за дебеле батине.То је бар било тактички-оперативно сасвим јасно.На крају смо дигли руке од будала и препустили браћи да се са њима прогањају.То су им биле комшије а и били су од исте сорте.Како врана врани очи не вади,нисмо стрепели од сукоба.Браћа су знала како са ким треба да се опходе.Тако је,на наше чуђење,неко увођен у стан и гошћен а неко са све ципелом у дупету најурен са прага.А када је сумња у нечасне радње у стану на тринестом спрату достигла врхунац а трачеви фантастичне размере,свима је постало јасно да тако више не може и да се одмах нешто озбиљно предузети мора.Пошто нама ни на крај памети није падало да предузимамо било шта а нарочито не да по наређењу које је издао кућни савет напустимо положај,то се једнога дана делегација станара из војног солитера,са све униформама на себи,запутила право до станице народне милиције задужене за ред и мир на Новом Београду.Тамо су друговима народним милицајцима потанко објаснили шта су открили проницљиви,добро обучени и самосвесни станари.Ни мање ни више,провалили су илегалну базу опасне разбојничке банде која је лукаво свила своје лоповско гнездо у срцу војног солитера где су били најсигурнији јер никоме живом неби пало и на крај памети да је разбојничка база у војно-стамбеном објекту,па су тамо преправљали крадене мотоцикле са намером даље илегалне продаје и стицања прљавог новца а и ко зна шта су све још радили незаконито.Да су пили и пушили то се поуздано знало.Народна милиција,наравно,одмах поверова стручном кадру народне армије.Па како и неби,колеге су,иста су школа а и коефицијенти интелигенције су им ту негде.Зато милиција,не буде лења па већ сутра дан бане на гајбу и то тачно по достављеним информативним податцима,у време када смо сви били на окупу.Одмах се видело да је акција била сасвим случајна и неприпремљена и да ниодкога из солитера нису добили никаква обавештења.Ето,банули тек онако,по полициском инстингту.А цео солитер се ту нашао сасвим случајно као спонтано окупљена радознала група грађана.Упад у сумњиву локацију одиграо се тако што су органи звонили а неко им је отворио,а отом се,мртав ладан као да је дошао млекаџија,окренуо и раздрао: „Хеј грбавче,тражи те мурија!“ „Уведи их,сада ћу ја само да обришем дупе!“уследио је одговор. Грбавац је,наиме,баш у том тренутку празнио дебело црево.Видевши да је фактор изненађења пропао и да је наша контра обавештајна служба ваљано урадила задатак,то јест да смо знали да стижу и да смо их чекали,ма само што им кафу нисмо ставили да је не пију хладну,ушли су у објекат као сав нормалан свет.Одмах су темељно изњушкали целу гајбу.Нашли су свашта.Десетак раскомаданих мотоцикала,неколико још увек целих,до пола попијену гајбу“Бип“овог пива,брдо алата,седам пакли цигарета разних марки и разне потрошености,доста прљавог веша и брдо мусавих судова.Нашли би они још много што шта али су ту дигли руке јер је било очито да је даљи претрес потпуно бесмислен.И тако је почело светско срање које су направили себи,нама и,по највише станарима. Док су њушкали по стану нађоше пуну чинију саобраћајних дозвола. „Аха!“раздра се пуб,“А шта је ово?“ „Саобраћајне дозволе.“мирно одговорисмо. Још увек нисмо схватали озбиљност ситуације нити то да смо третирани као озбиљни и окорели криминалци.Ми смо мислили да су нас станари тужакали и да ће мурија да мало проњушка па,када ништа не нађу,да оду одакле су и дошли. „А шта ће оне овде?“ „Ту их држимо све на гомили да се не погубе.“ Милиционер поче да узима дозволе и трпа их у кесу. „ Шта радите то?“питах ја. “Шта те брига?“безобразно одговори пуб. „Како шта ме брига?Зашто ми узимате саобраћајну дозволу од регистрованог мотоцикла и то је возило још на моје име?“ „Зато што је то доказни материјал.“ „Какав доказни материјал?Зашта су ти докази?Хоћете и моторе да носите?“упита Тоша.“Хоћете да вам их запакујемо или ћете овако,у кесама?“ „Немој ти да си безобразан.“обруси орган. „Ја безобразан а ти ми на моје очи крадеш мотор!Сада ћу да зовем мурију!“ И ту сада настаде препирка и паметовање.Како су милициске замлате понеле све осим признаница за одузете ствари,а и видели су да су испушили јер је све било регуларно то се муриски препад завршио наређењем да сутра сви лепо и чопоративно одемо до станице на информативни разговор.Отом милиција напусти положај остављајући разочаране станаре јер је све прошло олако,без акције и људских жртава.Неудача(ћорак)!Видели су и они да ту нешто није у реду али су још увек веровали колегама из војне обавештајне.Нема везе,мислили су,стиснуће они нас па ћемо пропевати. Права игранка је почела тек сутра дан.Ми смо се лепо упристојили па правац мурија.Сви фини и дотерани.Ко нормалан иде у мурију да се тамо прси?Наступили смо као да смо екскурзија из Пачева у разгледању станице народне милиције.Ишли смо у колони по двоје.Само што се за руке нисмо држали.Пионирске мараме и ђачке књижице нисмо понели.То би вероватно било превише.И луд би видео да се зајебавамо.Неки сав опасан бркати пуб нас све прими у канцеларију.Била је прилична гужва и није било довољно столица па је већина нас подупирала зид.Сви смо једва чекали да циркус почне.Ја сам стајао испод географске карте СФРЈ која је тада још била цела.По наређењу опасног,сви повадисмо саобраћајне дозволе из кесе у прилогу, и стависмо их на сто.Са зида нас је мрко гледао маршал Тито.Пуб се надува и направи на још опаснијег,па ће опако рећи: „А шта је ово?“ „Које?“питао сам ја. Нисам знао нашта је мислио пошто је одсутно гледао кроз прозор доле у реку. „Ово овде.“ При том је,не окрећући главу,показивао на брдо дозвола побацаних по столу. „Саобраћајне дозволе.“ „А какве су то дозволе?“ „Од мотоцикала.“ „Од којих мотоцикала?“ „Од наших мотоцикала.“ „Јел овоме добро?“питао сам се.“Шта пита глупости које и сам већ зна?Ма то мора да је нека пандурска заврзлама али,шта ћу,власт је то па морам да радим како каже.“ Неискусан у пубовском послу,нисам схватао да је то део редовне процедуре изнуривања изгредника. А где су вам ти мотоцикли?“настављао је опасни брка. „У Булевару Лењина,тамо где сте били.“ „На тринестом спрату?“ „Да.“ „Имате петнест мотора на тринестом спрату?“ „Да.“ „Шта раде толики мотори на тринестом спрату?“ „Поправљају се.“ „Јел то нека радионица тамо?“ „Није. „А шта је онда?“ „Приватан стан.“ „Јел ти то мене зајебаваш?“грмну опасни тако ненадано да сам одскочио у назад.А отом сам се досетио да је то све режиран циркус за препадање али и да лако може да буде увертира за лековито батинање.Зато сам се смирио и вратио свој ритам. „Не.“одговорих мирно. „Причај онда.“режао је он. „Хоћу,“рекох ја“,мада нисам баш сигуран да знам шта желите да знате.“ „Све.“ „Добро.Почнимо од мотоцикала.Мој мотоцикл је регуларан,уредно регистрован на моје име.Имам важеће дозволе,и возачку и саобраћајну.Мотоцикл поправљам код друга у стану са осталим момцима.То радимо зато што је стан велики па можемо да сви будемо заједно и да се помажемо.И остали мотоцикли су регуларни.Родитељи су о свему уредно обавештени и немају ништа против.Шта би још желели да знате?“ Опасни се баш био намргодио.Устао је и шеткао се кроз просторију.Мало су му притом сметали нагурани чланови екипе па је и жељени ефекат због скученог оперативног простора био танак али је ипак успео да покаже сву своју опасност као и то да се тешко уздржава да нас све не испребија и отом,као банду лопова вредних свакога презира,осуди прво на мучење док све лепо не признамо а онда на стрељање три пута дневно за пример осталима.За почетак свог зликовачког мучења,нама није дао да пушимо.Ми смо били пуни разумевања мада смо сви били пушачи.Да смо сви запалили пљуге убрзо се неби видели од димчине.Зато смо ћутали и трпели кризу која се помаљала са сваким новим стресом.А сурови се и даље,као усран голуб,вртео по скученом простору очито смишљајући нове страхоте за нас неподобне. „Шта хоћу од вас?А?“мрмљао је себи у браду. Ту је направио драмску паузу.Опет је замишљено гледао у реку.У себи сам разматрао проблем милиционера филозофа.Прва могућност је била да гледа у реку јер га њен тихи устаљени ток смирује па може да се опусти и изконтролише па да нас,бедне лопове,посрнуле личности још у развоју и срамоту за наш самоуправни систем,не побије и тако учини добро дело.Друга,далеко вероватнија могућност,била је да је гледао у реку и вероватно размишљао како да нас подави у њој без сведока. „Хоћу да одмах признате шта сте крали!“раздра се. Очито му је командант Сава Ковачевић био узор.То се видело и по томе што је видно био исфрустриран јер је Саво својом гласином заталасао целу Зеленгору а овај несрећник ни лустер са две сијаличице од шездесет вати ни померио није.Стрина. „Нисмо крали ништа.Ми нисмо лопови!Ми смо узорни омладинци који само воле и порављају своје мотоцикле.Уместо да нас похвалите што учествујемо у акцији“техника народу“коју је сам Друг Тито препоручио за правилно усмеравање и развијање омладине,ви нас овде набеђујете да смо лопови!“ Иако сам осетио да сам се опасно приближио моменту када ће суровом да дојади што га један клинац вуче за нос па ће почети да дели шамарчине,лик младог Корчагина је био превише јак у мени.Био сам на бедему техничког развоја наше домовине и морао сам да се искењам до краја макар ме и ишамарао. „Нас су до сада хвалили што смо проникли дубоко у сложену технику,што поштујемо смернице друга Тита и што смо накупили толико знања да се упуштамо у борбу са компликованим моторним возилима иностране производње и у тој борби побеђујемо.Пробајте ви да поправите мотоцикл.А ми,још мало,па ћемо и тенк моћи да поправимо.А ви нас,ни криве ни дужне,стрпасте у лопове.Јел можда треба специјална дозвола за поправљање мотоцикала у стану?“ Иако сам очекивао да ће мој патриотско-механичарски говор бити прекинут шамарчином,а зачудо није,ипак сам решио да прекинем даље излагање по свим питањима.Инстингтом омладинца који се служио мозгом а и који је познавао рад ретких сивих ћелијица у милициском мозгу,осетих да сам се врло приближио граници када речи бивају замењене далеко ефикаснијим методама то јест батинама.И он и ја смо знали да се просеравам али и да сам у праву.Помињање маршаловог имена целој ствари је давало озбиљност али је и компликовало.Само је било питање дали ћу умети на време да се зауставим или ћу се занети и претерати што би довело до већ поменуте друге васпитне методе,оне што је из раја изашла.На срећу,на време сам укочио.Па нисам ја џабе у своје време био пионирски руководилац.Ту сам изоштрио своје ораторске способности.То ми је сада помогло да се зауставим у задњем тренутку.А и морао сам,по сваку цену,да спречим да неко други из екипе узме реч јер би нас тада засигурно изубијали. „Јел тако?“просикта сурови. „Јесте.“храбро и непоколебљиво одговорих ја. „Е сада ћете лепо сви да ми дате писмене изјаве и да набројите све што сте крали.Јер јасно?Иначе сте најебали!Јасно?“ „Јасно.“одговорисмо ми,па прионусмо да пишемо изјаве. Поделили су нам свима по“Тоз“ову хемиску оловку и папира по избору.По унапред припремљеном договору сви написасмо исте изјаве. „Ја,омладинац тај и тај,од родитеља тих и тих,са станом ту и ту,неправедно оптужен за крађу,лоповлук и нанаошење материјалне и моралне штете грађанима наше социјалистичке федеративне републике Југославије,при чистој свести и без принуде,признајем да сам свој уредно регистрован мотоцикл марке те и те,регистарски број тај и тај,уз помоћ другова однео на тринести спрат зграде у улици Булевар Лењина број тај и тај,са намером да тамо,уз помоћ другова,отклоним квар настао на возилу услед коришћења истог у сезони те и те године.Свечано се заклињем да ништа украо нисам и да сам неправедно оптужен.“У потпису:омладинац тај и тај. С обзиром да се радило правом озбиљном документу,иако су се неки од нас противили,избацили смо предлог да напишемо како је једино што смо крали деци крали кокице а бабама зубне протезе.То би свакако било превише па би се вероватно огребали и за батине.И овако смо се провукли без табања јер је брку страшног мрзело да чита гомилу изјава већ их је само тутнуо у фијоку.Тако нам је после тога дозвољено да се разиђемо у групицама од по један. Али,не лези враже,ствари су тек почеле да се запетљавају.Понесени успехом заједничке акције војске и милиције у урбаним условима,неко од војних лица је објавио у сутрашњој“Политици“,главним гласилом за целу Југу,како је здруженим снагама војске и милиције разоткривена и разбијена добро организована банда крадљиваца мотоцикала са Новог Београда.Још,ко нађавола,ту се упецао и неки инспектор који је то и потврдио.Он нам је био кум за јавност,то јест он је смислио наше разбојничко име.То се изродило у невероватан циркус.Сматрајући да није потребно и да не треба да их низашта секирамо,родитеље нисмо још били укључили у игранку.Забављали смо се сами.Прво смо уредно сваки час позивани на рапорт што сами,што у групицама.После смо се одомаћили па смо навраћали у станицу пред путовања и пред празнике да се другови органи не брину ако се не одазовемо позиву јер смо оправдано отсутни.На крају смо ишли када би нам пало на памет.У мурију смо ишли као у исповедаоницу.Ако смо намеравали било где да мрднемо морали смо прво да се јавимо.То је било подношљиво док је била зима.Али када је отоплило и када смо постали мобилни цела ствар се окренула на спрдњу.За нову годину смо дошли да пријавимо групни одлазак на дочек у викендицу у Гроцкој са непознатим трајањем а и да им пожелимо срећан рад и боље резултате у новој години.Наравно,ногом у дупе су нас избацили из мурије.Касније,кад год би нам било досадно отишли би у мурију да се разонодимо.Шатро,биће сумњиво,дуго нисмо били.Стварно не знам како су нас трпели.Претпостављали смо да солитерска Озна није хтела да призна пораз па су јахали несрећне пубове који су зато морали да нас трпе а и сигурно су сазнали да су и друг и другарица,родитељи браће,војна лица са високим чиновима па није баш упутно било потезати непопуларне методе истраге.Међу необавештеним родитељима се тада налазио и легандарни партизан Милољуб Крџић,кога ћу обрадити у једној од следећих прича.Тек са тим лудаком нико није хтео да се качи. Целу ту спрдњу је прекинуо“АФЖ“.Другарице мајке,које су све време у илегали пратиле ту акцију не знајући дали су им деца посрнула и одала се криминалу или не,закључиле су да им се смучило што им деца више времена проводе у милицији него у школи па су одлучиле да ступе у заједничку акцију и истерају ствар на чистац.Једнога јутра група мајки,све торокуша до торокуше,не најављено бануше у,до тог тренутка,мирну полициску станицу.Бануле су са јасним задатком да спасавају децу и породичну част.Наравно,ми смо одавно пре те акције све признали милим мамицама а како нисмо били криви ни по којој основи а били смо домишљата младеж,то смо се одмах досетили како да минирамо народну милицију која је очито баш наумила да нас дави барем до пензије.Мурија нам је била крива за све па и за то што је неко због константног стреса попустио у школи,што је Свиња поново почео да лоче а Сима се нагојио као мече јер му је због секирације ненормално скочио апетит.Мајкама смо лепо признали да нисмо цвећке али да нисмо ни лопови ни криминалци.Па исте те мотоцикле би иначе шрафили код мене и у још пар употребљивих подрумчина да нисмо пронашли бољи,већи,топлији и,што је најважније,здравији смештај.А и мотори су се далеко лакше уносили и износили лифтом него кроз подрумске сломиврате.Ту је главну улогу играо онај леп лифт са огледалом које утањује и сликама симпатичних пејзажа.А милиција је ваљда том приликом наумила да нас јаше све док не признамо да смо сами себи украли моторе.Мајке су ипак мало сачекале,да не пренагле,а када им је све постало јасно кренуле су у акцију.Бесне другарице мајке су умарширале до пред бркину канцеларију.Када је промолио брк из собе имао је шта да види-ходник је био пун наелектрисаних жена.Ноћна мора за сиротог мушкарца.Био је затечен бројем накострешених другарица мајки спремних за напад.Његова позната суровост се распала у парам парчад.Чак се није трудио ни да буде опасан.Као да је нањушио шта га чека. „Шта је то са нашом децом?Јесу ли нешто урадили против законито?“сиктале су. „Туц,муц,овај,то је правило службе.“вадио се пуб. „Ма јесу ли они направили нешто или нису?“ „Нису,они су само осумњичени.“ „Осумњичени,зашта?“ „Сумњиви су да муте са моторима.А и порекло мотора је сумњиво.“ „Порекло мотора сумњиво?А то што смо им их ми купили,јер то за истрагу нема везе или смо сада и ми на листи сумњивих па ћете и нас сваки час да повлачите по станици?Него,друже инспекторе,пошто су деца више у милицији него у школи,или их лепо запослите да буду и они милиционери или нам пуштајте децу на миру.“ „Не може то тако.“промуца брка,сад већ обичан човек. „Итекако може“,распали Јелка,“и ми се мало у то разумемо.Сада ћеш друже да видиш како се то решава.“ При том устаде и пошто се разговор одраслих преселио у канцеларију да деца не слушају,отвори врата.Ми узмакосмо да нас не провале да смо прислушкивали. „Улазите унутра!“дрекну. Ми послушно уђосмо,ко пачићи мали.У канцеларији је владала гужва као у аутобусу градског саобраћајног. „Ви магарци,јер сте опет нешто забрљали?“ „Нисмо тетка Јелка.“ „А шта ћете онда овде сво ово време?“ „То би ими волели да знамо.Ми само слушамо наређења.Већ смо комплетну станицу научили напамет.“ А онда је пуб направио кобну грешку.Негде у дубини његовог мозгића оформила се мисао да је он власт и да нико други не може да води главну реч на његовом радном месту осим њега.Ту га уједе гуја па крете на тврдо.Тиме је можда могао да заплаши нас,децу малу,али никако и другарице мајке.А од свих њих најмање је уплашљива била моја мајка.Да ствар по органа буде још гора,управо је она преузела банку.Мамица је умела и да се пошиба ако треба.То зато што би то задовољство увек гледала да преотме оцу који је ударао као Свети Илија а лако је губио контролу.Маман је претурила Хитлера преко главе а неће притупавог брку.А остале другарице мајке,све змија до змије,кадар искаљен у револуцији,спремно су чекале акцију.Када им се несрећни брка обратио оштро,муриски: „Ма доста бре жене!Шта мислите,ко сте ви?“ Настала је таква дрека да је малтер отпадао са плафона а кара таван озбиљно претио да се обруши доле на присутне.Старо здање милициске станице се орило женским драњем у глас.Пуб се обезнанио.Од његове опакости није остало ништа.О себи је у том моменту чуо такве ствари да сигурно ни сањао није да ће се неко усудити у лице да му саспе а баш то му се и догађало.Сигуран сам да је озбиљно разматрао идеју да потегне службени пиштољ и све женетине побије ту на лицу места,али то није смео а ни муниције није имао довољно.Нисам баш био сигуран да му наши очеви неби отом пријатељски стисли руку и,у пролазу му дошапнули: „Хвала мајсторе,спасао си ме!Јел да оставим коју кинту,макар за потрошену муницију?“ Али очеви су,по обичају,држани по страни,што даље од срања.Тамо где је требало да се дерња,свађа и подбада,ишле су жене.Очеви су били за озбиљна дејства.А жене су се биле баш распалиле после бркиног испада.Када је грдна дрека достигла максимум,Јелка је,једним продорним,оперским тоном,командовала тишину.То су са олакшањем прихватили и наши и њихови. „Станите жене,да видимо о чему се ради.Па нису ни ови људи луди.Безобразни и прости јесу али луди нису.“ За добробит тишине и мирољубиве коегзистенције брка је прогутао ову пакост без реакције.То му је био најпаметнији потез тог дана.Кокошији хор је тешком муком одржавао дисциплину ћутања али су биле сложне.Тако се догодила до тада готово немогућа животна ситуација-мајке су занемеле!Наравно,то није било случајно.Оне су до танчина познавале технику заједничког дејства.То су биле жене које су се углавном добро познавале и дружиле.Добро су знале скоро сву дечурлију која су готово била,од малих ногу,заједничка.Па наравно да је Јелка добро познавала Вампира.Моји и његови родитељи су се дружили још пре наших рођења,истога дана смо Вампир и ја рођени,само сам ја окаснио два месеца,то смо обавили у истој болници,ишли смо у исто забавиште и обданиште,у исту основну школу,у исти разред и био је више код нас него у својој кући.Другарице мајке су калиле своје родитељство и заједничку акцију на нашим пређашњим срањима па,како их је било у изобиљу,баш добро су овладале тим умећем.А сада су ћутале и чекале прилику за нов напад. „Шта су наша деца у ствари урадила?“запитала је Јелка која је на себе преузела улогу водитељке. „Нису ништа,само су сумњиви.“одговори сурови. „Шта сте рекли?Само су сумњиви?А ви их овде дрндате месецима.А зашто?“ „Па сумњиви су.“ „Па докле ће да вам буду сумњиви?До пензије?“ И тако је поново почело.Јелка је увек била чврст борац за правду,нарочито ако се радило о дечијој правди.Притом је имала и ненормално развијен апарат за торокање а њено високо образовање и речитост чинили су је веома незгодним противником.И мада је милициска станица била простор вредан поштовања и клизав терен за расправу,изазов је био јачи од ње.Ако не може да ухвати на дреку,може нешто друго да уради.Није се много премишљала.Устала је и,мртва хладна,узела саобраћајне дозволе,па их пред забезекнутим пубом,поделила власницима.Отом се окренула брки„тхе страшном“и скресала му у брк: „Ми сада одосмо а ви видите штаћете.Деца треба да посећују школу а не милициску станицу.Ако имате нешто да додате обратите се другарици Спасић у писаној форми.Она је адвокат и радо ће прихватити овај предмет.“ Отом се све мајке дисциплиновано окретоше и одоше.Задња која је напуштала канцеларију гадно залупи врата тако да се кара таван само чудом није опучио на забезекнутог брку суровог.И ником ништа. Убрзо се све заборавило.А када је мурија одустала и станари војног солитера дигли руке,нестало је напетости и постало је досадно.Тако је пропала“Добро организована банда са Новог Београда“.Али контра офанзива са смислом освете није.Дуго година после тога станари су плаћали цех.Мучили смо их на све могуће начине а храбри официри су ћутали.Да је у другу лифту била Титова слика сигурно би му доцртали познати модел бркова.Тек да се официрчине немоћно ждеру.Мислим да је војним наличјима најтеже било што су имали непријатељске илегалце у самом епи центру,у њиховој бази,у војном солитеру а ништа им нису могли.А и“Москвичи“и“Запорошци“су им били незаштићени на паркингу испред солитера,а ту је наша вештина„уваљивања пушки“далеко превазилазила њихове умне и физичке могућности.Вала су се наплаћали штете нанесене током војно-полициске акције напада на“Добро организовану банду са Новог Београда“.

КАЗНА Зиме су тада биле дуге,хладне и са пуно снега.Радни људи су се у главном грејали на дрва и угаљ.Централно грејање је било тек у развоју.А тада се појавио тип грејног тела које је убрзо постало хит-„нафтара.“Смешна једноставна креација која је трошила лож-уље.Јеврејски настројено грађанство је исто то гориво трпало у возила на дизел јер је тако вожња била скоро па џабе.А онда су наишле кризе и поскупљења горива.Једна,друга,трећа криза и лож уље више није било јефтино.Полако је почело и да нестаје са пумпи.Ускоро су људи почели да се масовно ратосиљавају нафтара.А скоро свако домаћинство је имало макар по једну.Те кризе и поскупљења успешно је преживео само непобедиви шпорет“Смедеревац“који се,у срећи и весељу,ево пуши и дан данас. Стојан је,до душе,био из друге екипе мотоциклиста али је догађај вредан помена.По природи набусит и неконтролисан у избору речи,замерио се једном момку из његове екипе.То није био сукоб високог интензитета па је захтевао само поуку и опомену,тек да Стојан мало дисциплинује своју језичину.Момак је баш био маштовит и смислио је добар штос.Тада су се сви огласи давали у Политици и Вечерњим новостима.Политика је за такве акције била број један.Специјализованих гласила за огласе није било. Једнога дана освану у новинама у рубрици огласи овакав текст:“Продајем Јаву 350,врло брзу,или мењам за неколико нафта пећи“.Уз то је ишло и име,презиме и адреса несрећног Стојана.Убрзо му на врата навалише најразноразнији људи вуцарајући нафтаре на све могуће начине.Стојан се нашао у чуду.Никако није могао да схвати шта се догађа и зашто га нападају људи са нафта пећима.Убрзо је изгубио нерве и почео да се свађа са придошлицама.И овом приликом његова језичина га је опет увалила у проблем.Када се све завршило,цела улица је била затрпана нафта пећима.Највише њих је било набацано око Стојанове капије.Није могло у кућу да се уђе.Људи који су довлачили нафтаре побацали су их около када су схватили да од посла нема ништа.Приде Стојанов безобразлук их је мотивисао да пећи не вуку назад кућама јер и овако никоме нису требале.Стојан је дуго хистерисао.Прво,намучио се небили се решио гомиле пећи а,друго,никако није могао да схвати ко му је монтирао игранку.Зато се дерњао и претио.Како ништа није научио ускоро је уследила следећа поука.Овога пута је улица била затрпана стакленим флашама и срчом до колена.Комшилук је изгубио нерве па су се у срање умешале и надлежне службе,Стојан се бацао и пенио али је починилац остао у дубокој илегали. Штосови се више нису понављали па предпостављам да је Стојану ипак нешто дошло из дупета у главу. КАЗНА Зиме су тада биле дуге,хладне и са пуно снега.Радни људи су се у главном грејали на дрва и угаљ.Централно грејање је било тек у развоју.А тада се појавио тип грејног тела које је убрзо постало хит-„нафтара.“Смешна једноставна креација која је трошила лож-уље.Јеврејски настројено грађанство је исто то гориво трпало у возила на дизел јер је тако вожња била скоро па џабе.А онда су наишле кризе и поскупљења горива.Једна,друга,трећа криза и лож уље више није било јефтино.Полако је почело и да нестаје са пумпи.Ускоро су људи почели да се масовно ратосиљавају нафтара.А скоро свако домаћинство је имало макар по једну.Те кризе и поскупљења успешно је преживео само непобедиви шпорет“Смедеревац“који се,у срећи и весељу,ево пуши и дан данас. Стојан је,до душе,био из друге екипе мотоциклиста али је догађај вредан помена.По природи набусит и неконтролисан у избору речи,замерио се једном момку из његове екипе.То није био сукоб високог интензитета па је захтевао само поуку и опомену,тек да Стојан мало дисциплинује своју језичину.Момак је баш био маштовит и смислио је добар штос.Тада су се сви огласи давали у Политици и Вечерњим новостима.Политика је за такве акције била број један.Специјализованих гласила за огласе није било. Једнога дана освану у новинама у рубрици огласи овакав текст:“Продајем Јаву 350,врло брзу,или мењам за неколико нафта пећи“.Уз то је ишло и име,презиме и адреса несрећног Стојана.Убрзо му на врата навалише најразноразнији људи вуцарајући нафтаре на све могуће начине.Стојан се нашао у чуду.Никако није могао да схвати шта се догађа и зашто га нападају људи са нафта пећима.Убрзо је изгубио нерве и почео да се свађа са придошлицама.И овом приликом његова језичина га је опет увалила у проблем.Када се све завршило,цела улица је била затрпана нафта пећима.Највише њих је било набацано око Стојанове капије.Није могло у кућу да се уђе.Људи који су довлачили нафтаре побацали су их около када су схватили да од посла нема ништа.Приде Стојанов безобразлук их је мотивисао да пећи не вуку назад кућама јер и овако никоме нису требале.Стојан је дуго хистерисао.Прво,намучио се небили се решио гомиле пећи а,друго,никако није могао да схвати ко му је монтирао игранку.Зато се дерњао и претио.Како ништа није научио ускоро је уследила следећа поука.Овога пута је улица била затрпана стакленим флашама и срчом до колена.Комшилук је изгубио нерве па су се у срање умешале и надлежне службе,Стојан се бацао и пенио али је починилац остао у дубокој илегали. Штосови се више нису понављали па предпостављам да је Стојану ипак нешто дошло из дупета у главу.

БОКА Последња шанса се током дугог низа година активног коришћења била већ офуцала.Више ту није долазила добра екипа као некада.Почели су да се однекуд појављују неки уморни људи депресивни када се опију.У такву средину су и девојке престале да долазе па је место које је некада прштало од зезања и акције постало некако тужно и депресивно.Иако смо ми и даље давали све од себе да јој повратимо стари сјај,Шанса је полако пропадала.Ипак,после толико година проведених у њој баш нам је било тешко да је напустимо.Тако смо и даље навраћали али све ређе и ређе.Ситуација је притом била све суморнија и суморнија.Зато смо,циц по миц,дефинитивно прешли у Боку.У њој је било живота и акције.Томе је увелике доприносила и локација кафане у самом центру града.У рекордном року смо се баш блиско здружили са особљем и старим гостима да би се,на крају,понашали као да је објекат наше приватно власништво.Плаћали бисмо када смо имали.Када нисмо радила је црта.Главна фаца је био келнер Драган,припрост,хром човек из Лештана.Због његовог дружељубивог понашања,добре душе и поверења које нам је указивао,заволели смо га.Тако га је сваке вечери,пошто би због нас остао дуже и изгубио задњи аутобус за његову селендру,неко од нас било колима било мотоциклом враћао кући.Тако је Драги постао познат у своје село па су га поштовала сва четворица лештанских бајкера.А Лештани,село мало,се очас навикло на брујање мотоцикала.Покадкад би нам Драганова жена скувала кафу када бисмо га довели кући у зло доба.И никада се није ни намрштила на нас када би касно у ноћ доводили кући киднапованог келнера.Чак су нас и на славу звали. Када се Бока кречила ми смо помагали.Активно смо учествовали и у постављању изложбе слика у кафанском простору.Слике је нацртао стари гост,саликар и пијанац.Изложба је била једна од најпосећенијих у граду.Свако ко би ушао у кафану по било којој основи био је посетилац.После њега,следећи је поставио и изложбу карикатура и графика.Ми смо направили изложбу фотографија са мотопциклистичком тематиком.На тротоару испред кафане свакодневно је текла изложба мотоцикала.И она је итекако добро била посећена.Након свега тога Бока је добила и неку награду за“најуметничкији угоститељски објекат“.Келнер Драги је цветао а промет се осетно повећао.На зидовима кафане је била стално постављена изложба разгледница из целог света.Ко год би се затекао негде у белом свету,послао би разгледницу на адресу кафане а Драги је сваку од њих педантно качио на зид.Тако смо имали и зидне новине.Колико год да је била гужва у кафани,наш сто би нас чекао празан.Тако је Драги исказивао поштовање и захвалност што смо препородили његову кафану.Драги је био добар и захвалан друг.Неизбежни пропалитети су по некада навраћали али се нису примали.Прво,ми смо имали сва ексклузивна права на све типове срања и нисмо волели да нам се било ко меша у посао.Друго,сваки инцидентни лик би се брзо повлачио чим би схватио да против себе нема појединца већ комплетну поставу кафане са све службеним особљем.Заједничко зезање и међусобна толертанција је од свих нас који смо ту редовно висили,створило нешто као“проширену породицу“.Појављивали су се и нови људи а,Богу хвала,навалиле су и нове девојке.И исто као некада из Шансе полазили смо на путовања само овај пут из Боке.Ту су склопљене многе успешне везе,као и везе које су се окончале катастрофом,то јест браком.Ту смо,без икаквог стида,довлачили разне странце које би обавезно понела атмосвера па би одлазили очарани и после слали разгледнице из белога света. А Драги би их качио на зид као да су туристичке зидне новине.Једном приликом Драги изнесе сву силу неотпакованих воћних сокова.Препали смо се да није наумио да нам уведе прохибицију.Наш вапај мирно је одговорио. „Ма не бринте се децо,идем да их бацим,истекао им је рок.“ А онда су се појавили урбанисти.Та стока лоповска и примитивна уништила је све што је ваљало у овоме граду и све што је имало душу.Као да им је било мало места на Новом Београду и у Земуну где су до миле воље могли да ређају своје стамбене лего коцкице и праве стакларе,те станолике конзерве,они су напали на стара и вредна здања и,знајући да тако нешто лепо нису били у стању да направе,уништили су срце града и убили живот у њему.Кафане које су имале душу и свој лични живот,претворили су у кафиће без ичега и клубове за одабране.А тамо су одлазили само ретки,у умној патњи нестасали.Мудрост представља благо и она се даје онима којима је богатство сувишно.Људи су покушавали на све начине да одбране места као што су биле“Бока“,“Три листа дувана“,“Млава“,“Чубурска липа“ и многа друга,бранећи тако своју младост,свој протекли живот и боју једног лепог времена коју су алави примитивци активно брисали.На крају су својим телима бранили багерима да се приближе и руше.Али,како шут са рогатим нема шта да тражи,тако су одговорни морони све то порушили,обрисали нам пола живота низашта и отворили врата тоталном примитивизму који сада влада.Нека им је на част.Њихова деца ће живети у таквом свету и бити таква кавом су их они направили.То ће ваљда бити добра освета,али онај стари дух и културу више нико неће моћи да поврати.Трагедија је била у томе што смо се тек решили комунистичке простоте када су навалили ови нови,још гори и још тупавији.И више усхићени гости неће поново долазити овамо већ ће се они,као непожељна и понижена банда,вуцарати по негостољубивом белом свету па се враћати назад као да нигде нису ни били.А такав свет није онај у коме би ми желели да живимо.И ми смо нашу Боку успешно бранили.Били смо мало јачи па се одбрана отегла на неколико година да би је на крају ипак срушили.Јебо их воз који их је донео.Нама,незадовољним грађанима који смо то још из својих џепова морали и да платимо преко пореза и других државних одирања,није преостало ништа до да преузмемо освету у своје руке и изштанглирамо целу ту екипу рушитеља и правитеља грађевинских чудовишта,и да их тако спречимо да овом граду и нама,његовим житељима,не праве више штету а и да се увек сете шта су нам урадили рушећи Боку и многе друге сличне старе зграде.Немилосрдно су уништили нашу Боку,ишчупали су је као кваран зуб,притом уништавајући најлепше делове наших протеклих живота.Ипак,нисмо им поломили ручице које само штету наносе већ смо дигли руке.Били смо преслаби за такву борбу.Мурија је била на страни агресора па смо морали да се повучемо.Сада на месту Боке стоји нека одвратна модерна зградурина без душе и без лепоте,зградурина којој је наум био само да што више заради новца,остало је потпуно неважно.А новац служи да би био потрошен.Како га неко троши,такав му је и живот.Стицање богатства за многе није значило крај беде него само промену њене врсте(Епикур).Но,то спада у домен размишљања и филозофије а то су дисциплине које су такође убивене па о њима не вреди ни говорити.Поред места где је некада била наша Бока више не пролазим.Нисам ни обратио пажњу шта су тамо подигли и дали има нека кафана на том месту.Не интересује ме.Ја тамо сигурно отићи нећу.Знао сам оригинал,пребедна замена ме не интересује.Од мене ни банке видети неће.Ни Шанса није боље прошла.Њу,до душе,нису срушили и то само зато што јој локација није интересантна за подизање неког солитера,али су зато од ње направили посластичарницу.Каква брука!Та кафана је споменик младости моје генерације.Сви они оштри момци,борци,скандал мајстори и весељаци постали су посластичари!До душе,тако су и народни хероји постали будале.Да су само то упропастили,небих ни реч рекао.Али када бих направио списак шта су грамзиви паметњаковићи све уништили од свега онога што смо волели,у чему смо уживали и шта смо крвљу бранили,вероватно бисмо,као лемури,сви извршили ритуално самоубиство дављењем на ушћу двају река испод Авале.Овако,док нас још има,остајемо као незгодни сведоци и борци против лажи и преваре.Па докле можемо.

СИМА ВИДЕО Кад год би неко из екипе хтео да каже да је нешто сигурно лаж,рекао би“Сима видо“.Та реченица је ушла у анале екипе и живи још и дан данас. Ова прича има везе са мотоциклима утолико што је Сима био члан екипе и наш дежурни лажов.Његов психолошки профил је био врло занимљив.Наиме,Барон Минхаузен се наспрам господина С.Пандуровића дојмио попут недораслог дјечарца.За ову прилику Сима је чврсто наумио да нас убеди да је све изречено истина,истина и само истина,тако му Пинокијо помогао,као и да се све изречено догађало баш онако како нам је он то испричао.Па,ево,проверите и сами. Из посве неважних разлога за ову причу Сима је ту ноћ преспавао код Паука у Шест каплара.Устао је рано,као пекар,небили уживао у летњем јутру,поветарцу са реке и умилном цвркуту птичица које до тада још није загушила бука саобраћаја.Попио је обавезну јутарњу дуплу слатку кафу па,пошто је живнуо,запутио се у пријатну шетњу у рано јутро.Јутро је толико било лепо да,мимо обичаја,није узео такси.На путу ка кући лагано је,ногу пред ногу,корачао преко Бранковог моста и удисао мирисан ваздух док га је по дебелим руменим образима миловао пријатан лахор са реке. Уто му је у сусрет наишао човек.Симину пажњу је привукао јер му је баш нешто био чудан.Мада је још био далеко,он га је меркао испод ока.А човек скиде ранац,из њега извади прво конопац па један део веза за ограду моста а други себи око врата чвором за вешање који је већ раније направио.Отом извади канту са бензином,исполива се са истим па одмах ту и попи отров.Попе се одлучно на ограду моста,извади из џепа„Зипо“упаљач и запали се,отом извади пиштољ,скочи пут реке,и опали себи у главу.Човек је очито хтео да буде сасвим сигуран да ће умрети.А шта се отом догодило?Метак из пиштоља промаши главу али погоди канап и пресече га,човек паде у воду,угаси се и притом се напи загађене Савске воде па исповраћа отров.Отом исплива на обалу као да ништа није било па оде пут куће псујући и остављајући руксак и канту на мосту. Ако је и од Симе,много је.И од тада,свако ко је хтео да посредно каже да лаже рекао би“Сима видо“и сви смо знали о чему се ради.Ово неби прошло ни у стрипу Алан форд.Према томе,све што господин С.Пандуровић буде рекао слободно поверујте а отом ставите магарећу капу и весело њачите.

ПРОЈЕКАТ 250 Одједном ,Београд су преплавили мотоцикли.Било их је свуда,на сваком ћошку и у свакој улици.И сви су били потпуно исти.Чеси се баш нису у то доба исказивали као маштовити фарбари.Све у истој боји и готово,па ко воли нек изволи.У комунизму сви смо били исти па су и мотоцикли били униформисани.Инвазија наранџастих и зелених моторчића је изгледала као бактериска инфекција.Као да су се сами множили и излазили на сунце.Радило се о великом контигенту мотоцикала Јава од 250 и 175 кубика.Ти ендуро моторчићи су стигли у Балканију,тадашњег увозника и заступника Шкоде,Јаве и ЧЗ-а,као велики контигент који је стигао из Канаде.Оданде је враћен јер су канадске пицајзле нашле неке пропусте у фабрикацији тих моторчића и,на нашу велику радост и задовољство,наши су се нашли браћи Чесима па су откупили цео контигент.А Чеси баш нису,као што су то обично практиковали,штедели и мурдарили на тим моторчићима.Ваљда зато што су ишли на размажени запад баш су се потрудили и порадили на квалитету што их иначе није баш красило.Ставили су„Лукасову“струју(баш су нашли коју ће,ако је нешто зајебавало и кварило се на енглеским мотоциклима то је управо била баш та електрика),предња виљушка је била верна копија врхунске италијанске“Мацоки“виљушке,направили су чак и релативно добре гуме.Тада смо,по први пут,видели да и Барум уме да направи добре гуме.Ма око свега су се потрудили.Просто да човек не поверује.Очито је прорадила радничка самосвест и спознаја да се на западу не може уваљивати васколика фурда коју,одмах по куповини,власници морају да дорађују ако уопште имају намеру да се возе.То је палило само код браће руса који су били и највећи купац тих мотоцикала.Када је пропао СССР и руси нису купили свој редован годишњи контигент од неколико милиона Јава,фабрика је пропала.Сам агрегат је био поштено направљен и,зачудо,није се кварио.То рушење светлих традиција фабрике Јава никако нисмо могли лако да прихватимо и ваздан смо стрепели.Кога Тријумфи и Јаве изуједају и Бмв-а се плаши.Али моторчићи су радили као сат.Предпоставили смо да се то догодило невероватним напором и залагањем радних људи и вероватно под претњом стрељањем буду ли мурдарили као на осталим моделима.И тако су и Чеси успели да направе пристојан моторчић који се није кварио,ишао готово исто као конкуренција па чак и пристојно изгледао.То је био смирен и за туристичку вожњу припремљен модел такмичарског крос мотоцикла који се веома добро показао на тркама.Али највећа предност тог мотоцикла била је цена.Коштали су толико мало да је свако од нас одмах купио барем по једну.Комплетан огроман контигент је отишао за пар дана.Чак ни запослени у Балканији нису успели да се на време снађу небили,по обичају,мували и после дрпљено препродавали по популарним ценама.Цела екипа је одмах,још у првој тури,покуповала та возила.Када су моторцикли скоро планули,пукао је глас па су навалили мотоциклисти из целе Југославије у Београд небили успели да купе преостала возила.Тада сам схватио у каквој лудој земљи живим.Нигде у свету ни дан данас нећете видети да педесетак људи дисциплиновано стоји у реду испред радње небили купили мотоцикл.Ред за мотоцикле се могао видети само у Србији,нигде више.Ма само што још и семенке нису грицкали да прекрате џоњање.Ја сам се радовао јер сам у томе видео стање свести нације.Млад и полетан свет,стари и уморни,велики и мали,сви витлају мотоциклима.Баш лепо!То је била земља која је обећавала и у којој сам желео да живим.Бар тако је тада изгледала. Тада сам видео још једну ретку сцену,мада не упечатљиву као предходна.Појединци су куповали и по десетак комада.Који то човек сада,а камоли онда,а да није дилер,купује по десетак мотоцикала одједаред? Е па један таклав је дошао са жутим ФАП-ом носоњом и у њега натрпао десет Јава.Рекао нам је да купује за цело село па да се неби цимали довози их све одједаред.Луда земља у којој је све било могуће па и да људи“на лопате“купују мотоцикле. Та Јава је испала баш један фини моторчић.Чеси су,паметно,оно што нису сами умели да ваљано направе узели од других који су то боље знали.Мотор су сами направили,струју су узели од енглеза а вешање прекопирали од тада водеће фирме у том домену,италијанског“Мацокија“.Тако су направили фино возило.Специјална драж возила је била што је прављено за падање.Зато је на њему све било од метала.Моторчић је био невероватно отпоран на падање.Трескали смо са њима,устајали и одлазили као да ништа није било.Једина озбиљна мана су му биле кочнице.Како су потицале са такмичарског модела,нису баш биле неке.У опште,слабост свих Јава су биле кочнице.Али,с обзиром на каква смо возила ми до тада навикли,ови моторчићи су били сјајни.По први пут смо могли равноправно да се појуримо са јапанском конкуренцијом.При заустављању смо и даље били у озбиљном заостатку. Град се напунио Ендурама.Зврчале су и јурцале на све стране,само што их жене на пијацу нису возиле.Наравно,нико их још није био регистровао али то раздраганом грађанству није ни мало сметало да се посвуда возикају,и по асфалту,и по терну,и по ливадама,и по плажама,и по улицама,и по ауто путевима.Ма милина једна.Убрзо смо схватили шта имамо па смо их регистовали и посвуда се размилели са њима.Ендуре су ишле на море,у иностранство а по локалу их је било безброј.И све то као да их Јава није правила,то јест,без кварова.У рекордном року смо дојадили народној милицији.Успут,ни поштари нису заостајали у бројности па је Београд подсећао на мравињак у коме су мрави пржили жуте,зелене или наранџасте мотоцикле.Народна милиција је добила наређење да тој пошасти стане за врат.И тако је почело велико зезање.Почели су да нас јуре и хапсе.А мала хитра Јава би очас посла умакла великом и тромом Бмв-у.Чак су забележени случајеви да су Јаве на руке преношене преко ланца у другу траку ауто пута што са ВМВ-ом није било могуће.По целом граду су се догађале комичне сцене.И не знајући,милиција би појурила једног а ухватила некога сасвим другога.Како су сви мотоцикли били исти тако су милиционери јурили по четворо,петоро различитих људи а да то нису ни знали.Завитлавали смо се да милицију предајемо једни другима као штафету.А органи би у главном ухватили неког клинца или средњовечног човека који није сматрао прекршајем ако синовљев још не регистровани мотоцикл мало провоза по крају.Ми смо били искусни бежачи а још са овим живахним и брзим моторчићима били смо неухватљњиви.Убрзо смо схватили да смо потценили справу и да је тај моторчић био врло озбиљан па смо са њим успевали да пратимо и далеко боље мотоцикле.За зајебанцију по мору није било бољег возила.Верале су се као јарци,излазиле свуда,шибале по песку и блату,клизале се по трави а на асфалту су биле врло добре.Чак смо их и по снегу возили.За оно време то је био баш поштено направљен моторчић. Прошла је прва сезона.Мотори су и даље били нови и у одличном стању.До душе,ту и тамо чикнути и одрани али све је радило као првог дана.Чак је и Вампирова Ендура још била у возном стању!Ми смо се нашли у чуду јер је до тада такво нешто било немогуће.Навикли да сваке зиме подрумаримо и ђаво нам није дао мира а,са друге стране,није нам се дирало ново и исправно.Једино се нисмо могли одупрети пориву да забодемо нос у мотор.То смо и урадили.Успут смо откили да унутра постоји и трећи преливни канал који није био отворен па смо га,наравно,отворили.Исполирали смо и остале преливне канале,ставили неке тада познате итралијанске карике за такмичарски модел и ишчепркали нешто мало пригушивача из припадајућег блиндираног ауспуха,тек да мотор може лакше да дише.На пролеће као да смо сели на сасвим друге мотоцикле.Наше Ендуре су далеко боље ишле и охохо мање зврчале.И опет смо се,у срећи и весељу,целе сезоне возикали са њима.У јесен,пред сам крај сезоне,појавило се у часопису“Мотоциклисимо“који је неко довукао из Италије,тест Јамахе 500 која је победила те године на светском првенству у мото тркама.А у чланку на пуно страна била је сва сила текста,слика,пресека,техничких објашњења,графикона,слика растурене машине,теорије и искустава возача.Отом су уследила предавања о ауспусима са свом силом графикона,црвеним стрелицама,са одабиром ауспуха према конфигурацијама стаза,са тачним мерама конуса и праваца,и свашта још интересантног.Ми смо гледали просто неверујући.Све је било исто као код наших Ендура само помножено са два јер је такмичарска Јамаха имала два цилиндра.Одмах смо отворили један мотор и све премерили.Све је било исто као код половине такмичарске Јамахе.Бинго!На првом опијању донесосмо одлуку о почетку нашег плодоносног зимског подрумарења.Решили смо да наше чешке курве частимо једним добрим српским буџењем.Ускоро је и захладнело па је и акција започела.Ми смо већ били одавно разрадили детаље плана па смо навалили да шрафимо пуни жудбе,полета и ентузијазма.Буџатори су изгарали у нама. Мотоцикли су се радили код мене у подруму.Мало је било тесно али снашли смо се тако што смо раскрчили нешто од ту накупљене драгоцене фурде па су се три мотора радила комотно.Овога пута смо решили да не будемо скромни већ да предстојеће подрумарске сезоне урадимо што је више могуће то јест да направимо свако свој лични пројект на бази Јаве 250 ендуро.Прво смо напали на агрегате.Разбушили смо преливе по јамахиним мерама,направили им“крилца“,направили флатер вентиле,исполирари канале до најфиније глаткоће.У Италији смо купили по наруџбини код Максима ди Бонија специјалне клипове,карике и„Мотоплатово“електронско паљење.По клиповима смо забушили много малих рупица да вуку уље и хладе цилиндар и однекуд из белог света довукли смо“Голден лоџ“свећице које су биле специјалне и неусмртиве.Красило их је то што су варнице бацале у круг.“Мотоциклисимо“је уредно стајао у оодруму и био више студиран него Статус савеза комуниста Југославије.Свако мало је неко забадао нос у њега неби ли открио још по нешто.После агрегата напали смо на естетику.Ја сам у предњи точак ушнирао далеко већу и ефикаснију кочницу од другог мотоцикла,и прелепио мекане облоге па је мотоцикл солидно кочио.Ставио сам јапански“Микуни“карбуратор и позади Мишелинову туристичку гуму.Осталу гомилу ситница које су урађене нећу ни спомињати јер их има још подоста па бих угњавио. Направили смо три прототипа по укусу власника.Пауков је био као пресликани такмичарски мотоцикл са пиштаљком за бесомучно јурцање,највећим дизнама у карбуратору и најкраћим преносом.Тошин је био мало блажа варијанта али је и даље остао врло убојит.Ја сам себи направио брзу спортску варијанту са којом сам могао и да витлам али и да комотно путујем.Ја волим да путујем мотоциклом а да при томе могу и да јурцам али да путујем на такмичарском мотоциклу,е толики мазохиста већ нисам био.Зато сам одабрао најдужи пренос па је мотор фино и течно убрзавао.Сви смо ставили неке опаке швапске шрафове да држе мотор јер је Вампиру,на моје очи,агрегат од вибрација испао из рама јер су се носачи одшрафили због туњавих чешких шрафова.Ставили смо и дифузоре као и жичане филтере за ваздух намењене тркачким моделима. На пролеће смо изнели мотоцикле и ставили их на улицу на“посматрање“.Ту смо желели да их видимо на отвореном а и да уочимо још неки евентуални пропуст.Највеће визуелне разлике су биле у одабраном дизајну.Унутра,у агрегату,су све биле исте јер нисмо могли да се уздржимо од буџења.Пауков мотоцикл је цео био офарбан у дречеће црвено.Све што се могло офарбати било је офарбано па је све вриштало„спорт црвеном“бојом.Био је то Пауков тркач.Паук је мурдар и уништитељ возила.Естетика се код њега сатојала од скидања свега што је по његовим мерилима било непотребно а то је значило да је чудо што и агрегат није извадио(а исти се убрзо и сам извадио из рама).Ипак,мотоцикл је деловао допадљиво и веома агресивно.Одмах се видело да припада некоме са помраченим умом.Тошин мотоцикл је био мат црн.Све је било мат црно,само што фар није офарбао у ту боју.Имао је раван волан као на„стрит фајтеру“.Како ни Тоша није много полагао на естетику то је и његов мотоцикл изгледао врло борбено.Морам признати да је то било мојих руку дело.Када сам радио на естетици свог возила паралелно сам радио и на његовом јер говедо неби ништа прстом такло пошто њему то уопште није било важно и није схватао зашто му пицаним моторче када ће и овако у рекордном року да га усере падајући и ваљајући се по земљи.Плашио се да ћу му тражити и да га по некада и опере али ја ипак нисам био толико суров.Тако сам успео да му направим правог уличног борца,без сувишних детаља али зато врло допадљивог.А Тошина машина је била само мало мање набуџена од Паукове. Трећи мотоцикл,мој,је био прелеп.Плав са староенглеском црвеном шаром на резервоару која га ге некако издужила и баш улепшала.Имао је прекрасна крила са неког италијанског шмекерског кроса и са бочним касетама необичног облика које су имале бело место предвиђено за такмичарски број.Напред сам ставио леп,никлован Лукасов фар и мигавце исте твртке,на волану су биле сјајно смишљене заштите за руке,ручке и ретровизори са неког јапанца.На предњем точку се истицао импозантни добош.Позади је баш лепо легла шира„Мишелинка“за туристичку вожњу.Никловани задњи амортизери са Хонде су некако визуелно спустили задњи део мотоцикла па је он добио неку нову,витку линију и изгледао је као да се пропиње,као да је у скоку.Све на машини је било мат црно и то се прекрасно уклопило са осталом бојом.Сам агрегат је био исто набуџен као предходна два али сам га мало умирио тек да може и нормално да се вози.Ауспух је направљен и прилагођен најбољем раду на средњем режиму вожње а“Микуни“је био закон јер мотоцикл је ишао баш како сам желео а није трошио гомилу горива као са предходна два истестирана карбуратора.Ишао је брзо а није се понашао као побеснели бик кога је било тешко јахати.Нешто ме је током подрумарења ухватило па сам нарочиту пажњу посветио детаљима.Понашао сам се као најгора пицајзла и по неколико пута мењао направљено.Зато,док је мотоцикл стајао напољу на отвореном и изгледао као да је тог момента изашао из фабрике,уживао сам откривајући гомиле својих естетских детаља који су просто боли очи и од скромне чехиње направили изузетно лепо и оку мило возило.Тада се тако леп и оку мио мотоцикл ретко виђао. Екипа се била скупила на разгледање.Естетски смо сви прошли.Сада је требало видети шта смо са машинама направили.Ту су требали да се покажу јунаци.Једно је часопис а друго пракса.Сви остали су једва чекали да виде резултате па да одлуче хоће ли и они следеће зиме да чачкају око својих мотоцикала или не и дали су,по обичају,вредни буџатори опет нешто засрали па ће се целе сезоне патити око крндеља.А увек се све исто догађало.Паук ће да направи мотор а остало га се не тиче.Аљкав је,забораван и склон буџењу.Све што уради склепа па му брзо и пукне.Зато и када направи мотор то је као да га је припремио за генералну.Тоша је педантан у механици а за острало има јако мало нерава.Зато му сам агрегат ради као сат а остало све успут отпада.Из тог разлога сам све остало морао ја да му радим а он се отимао па ме чак и зезао да сам болесна пицајзла.А ја сам само добро научио током непрестане борбе са крндељима шта све може да ми загорчава живот па сам се само упињао да и њему и себи што педантније урадим што више ствари могу.У главном смо путовали заједно па све оно што би њему загорчавало успут живот,загорчавало би и мени као ту присутном.Мој мотоцикл је стварно био леп а надао сам се да ће и машина бити иста таква.За почетак,када смо их упалили само је мој мотоцикл радио на леру. Први који губи стрпљење увек је Паук.У ствари,он и не може да га изгуби јер га уопште нема.Хистерик са извесним и све чешћим прекидима у стабилности електричних активности унутар скромне мождане масе,скочио је на“црвено чудовиште“и покушао да га упали за прву пролећну вожњу.Ми смо се сви тресли очекујући даљи расплет догађаја.Паук је скакао по курбли све док се није презнојио а мотоцикл није хтео ни да чује да упали.На крају је грбавац изгубио оно мало нерава што је имао па је дигао руке од курблања и стао да се,у балама,баца по земљи и по обичају хистерише.Покушао сам да га умирим и полако приведем к свести и нормалној менталној функцији али код лудака то и дан данас тешко иде.Нежно сам му говорио на само мусаво уво све пазећи да још не распалим његову хистерију јер би тада изгубио потпуно контролу и неби знао шта ради а ни ја шта да радим са њим.То баш и није био прави тренутак за наплату старих рачуна али је веома лако могао то да постане. „Ало ,лудаче,зашто се бацаш?Направио си тркачки мотоцикл и очекујеш да ти упали на курблу и то хладан.Па где си видео да на тркама мајстори курблају?Гурају а не курблају.Значи,све је под контролом,треба само да те гурнемо.Хајде устај са земље и седај на мотор.Гурнућемо те и упалиће.“ Он се напросто озарио.Нова нада је потекла њиме.Како се само глупоглав тога није сетио?Отом је скочио на ноге танане,пауколике,па се припео на моторче.После неопходних радњи за паљење навалили смо да га гурамо.Задњи точак је стално шлајфовао и тек када смо готово поцркали,мотоцикл одједном дрекну,упали,пропе се,па он и Паук у борби за живот,уз невероватну дреку и димчину,одлетеше низ улицу.Једва успевши да обузда мотоцикл Паук се врати до нас па одврну гас небили нас импресионирао,а звер ђипи и као луда јурну напред.То погоди грбавца у жицу па настави да јурца.Витлао је крајем као луд.Нисмо га видели али смо сво време чули прави звук двотактног тркачког мотоцикла.Када се вратио Грбавац је био избезумљен,рашчупан и раздрљен а наочаре су му једва стајале на врх носа и само што нису спале.А колику је носину имао,наочаре су се напутовале јадне.Ипак,захваљујући носатости успео је да сачува видно поље. „Ово је баш оно што сам хтео!“рече пресрећни Паук,“мотор иде као метак!“ Мало смо се озбиљно зачудили.Носатом баксузу ни једно возило није ваљало па,ако је он био задовољан мотоциклом,онда би га требало отети од њега и сачувати за покољења.Отом је на ред дошао Тоша са својом„Црном замбом“(види виц са црначким поглавицом и узвиком„замба“!).Улични борац је пристао да упали тек када му је потпуно био затворен ваздух на карбуратору.Пошто је упалио моторчић се скроз добро показао.Био је баш по Тошином укусу-седи па витлај,бесни,вози како хоћеш и где хоћеш а,ако треснеш,није важно,и не види се много а и нема шта да се полупа,све је и онако већ скинуто.Мотор је опасно ишао и,морам признати,и онако упрошћен је допадљиво изгледао,био је право борбено возило.А онда је ред дошао на мене.“Здравка“је за барем пет класа шила конкуренцију у лепоти.Италијанска шминка је улепшала,отворила у струку и од ње направила праву пицнуту сињорину.Због великог предњег крила,високог волана,лепе боје,напуцаних касета и промењене силуете,изгледала је витка и већа од предходна два мотоцикла.Цео мотоцикл је изгледао некако грациозан и борбен у исто време.Када би Тоша и ја паркирали мотоцикле један поред другог,они би изгледали као да су их правиле две потпуно различите фирме.Разликовање је додатно било отежано тиме што моторчићи нису имали никакве ознаке припадности одређеном произвођачу.Прво паљење је обављено по протоколу-прво насисај три пута па пали.Упалила је из прве.Изненађење ме је чекало тек на пробној вожњи.Мотоцикл је ишао одлично,имао је солидне залихе снаге и,захваљујући најдужем преносу,није био хистеричан као његове две сестре а и лепо се чуо из ауспуха.Био сам поносан на оно што сам својим рукама направио.Касније,када сам је разрадио,схватио сам колика је милина била возити тај моторчић.Течно је ишао,лепо убрзавао,лако ишао у обртаје,имао добру максималну брзину,добро кочио и лежао а свуда је привлачио пажњу својом лепотом.Мени више није требало.После прве вожње кренули смо на ауто пут.Тамо су она два психа хтели да виде колико им брзо иду мотоцикли.У залуд сам их опомињао да возила треба разрадити.Понешени живахношћу мотоцикала на све су заборавили,па су само хтели да прже.Паук никада ништа није разрађивао јер за такво нешто није имао нерава.Он је одмах одјурио ауто путем.Тоша се мало нећкао па се и он надао за њиме.Ја сам дисциплиновано возио у оквиру разраде.Било је сасвим довољно времена касније за установљавање возних карактеристика возила.Договор је био да,ако се разиђемо,као да је постојала могућност да нећемо,нађемо исред Пауковог солитера на Новом Београду.Одатле смо требали да идемо на ушће да се пувамо.Паук је прозвиждао поред мене као метак.Тошин мотоцикл се понашао као теријер,режао је и по мало зврчао.Очито му се ишло у акцију.А моја Здравка је мирно прела и чекала својих пет минута.Подивљали мотоцикл у борби са махнитим Грбавцем је убрзо нестао из видокруга.Ускоро је и Тоша добио напад па се и он надао за Грбавцем.У пролазу сам чуо како мотор пишти.То је био прави савршен рад двотакта.Остао сам сам на путу.Мотоцикл је очас посла одлазио у обртаје па сам морао да се контролишем.Притом је и у разради већ био врло брз.Радовао сам се помисли какав ли ће тек бити када разрада буде окончана. У целој причи постојала је само једна мала зачкољица.Ми нисмо водили рачуна о једној неважној ситници као што је била скромна разлика у квалитету материјала обичне сиротињске Јаве и тркачке Јамахе.Пауков пројекат се држао добро али врло кратко.Ишао је као сам ђаво али је у рекордном року умро.Испред пауковог солитера се угасио и нико више није могао да га упали.Притом му је успут пола делова отпало од страховитих вибрација.Међу отпалим деловима је био шалт хебл,ножна кочница,ћопава ножица и курбла а и сам агрегат је био врло близу.Штендер није ни имао.Они су неповратно изгубљени на ауто путу током вожње.Отом је и сам краљ хистерика,Паук,рекао да је мотор толико хистеричан да се не може возити и да притом,током вожње,сам себе раставља.После тога га је однео горе код себе у стан на тринестом спрату солитера,да га доведе у нормалније стање небили се ипак мало и возио те сезоне и небили поново обрадовао несрећне родитеље свињећи свуда по кући током рада на лешини.Тошин пројекат је био,за њега,пун погодак.Тоша је такође био хистерик,до душе знатно мањи од грбавца,па су се он и његов нервозни мотоцикл баш лепо слагали.Њих двојица су витлали и падали па устајали као да ништа није било и витлали из почетка.Али су њих двојица стигли и на море па су и тамо наставили ударничке акције.Али,пред крај сезоне,моторчић је већ почео да се кваруцка.Вала шта му је Тоша радио добро да је и толико издржао.Ја сам најбоље прошао.Возио сам леп и брз мотоцикл са којим сам могао скоро све да урадим.Задња туристичка гума и добри амортизери побољшали су лежање,смањили вибрације и омогућили да вожња буде пријатна.Путовао сам са тим мотоциклом на све стране.Агрегат је имао довољно снаге и без напрезања је ишао 150 километара на сат.То ми је било најважније јер ми коначно током претицања није зафаљевало снаге па нисам морао да,као на дотадашњим кршевима,пажљиво прорчунавам свако претицање. Једне ноћи смо се затекли у пивници комплекса“Зелена лагуна“где смо иначе били редован инвентар.Седели смо са неким швабом који је такође био мотоциклиста.Када се завршило вече изашли смо испред хотела.Тада сам видео да је шваба возио један од мојих омиљених мотоцикала,Јамаху хс 650.У оно доба то је био мотоцикл ипо.И док сам ја пиљио у његов мотоцикл он је гледао у мој. „А шта је ово?'“питао је збуњено. “Јава.“одговорио сам поносно. „Ово Јава?Немогуће.Никада нисам видео овако лепу Јаву.“ А ја сам растао као квасац.За то време немац је загледао мотоцикл и све се нешто ишђчуђавао. „А како иде мотор?“заинтересовано је питао. „Врло лепо.Само сам ставио дугачак пренос да могу да путујем са њом а не да возим родео.Када ми се бесни ја само променим пренос.“одговорио сам поносно,баш као прави херој комунистичког буџења. „Јел могу да пробам?“ Обично сам у таквим ситуацијама одговарао са не,али сам претпоставио да ћу,ако му дам,и ја да се огребем за круг Јамахом,за чим ми је баш било зинуло дупе. „Ајде пробај.Само да је прво мало загрејемо.“ Упалих му мотоцикл и,док се грејао,објасних како се пали јер је било сасвим за очекивати да ће му се гасити.За то време шваба је слушао како мотор ради,а курва чешка је све онако изазовно крештуцкала при малом додавању гаса као да га заводи.Када се мотоцикл угрејао шваба седе и глатко оде.Здравка га је слушала али се видело да је навикао на велику и робусну Јамаху па му се овај мали темпераментни вртигуз по мало отимао из руку и повремено се малкице пропињао када би непажљиво додао гас.Притом је из ауспуха почела да пушта своју заводљиву песму која је мамила на арчење.Шваба се брзо вратио.Стао је и угасио мотоцикл. „Исувише сам ја пијан да возим ово.Него,хајде да се ми лепо договоримо овако:да се нађемо сутра ујутру па ти узми Јамаху а ја ћу Јаву и да се возимо цео дан.Увече се налазимо овде да вратимо један другоме мотоцикле.“ Ја сам ,наравно,одмах пристао.Такво задовољство се није пропуштало.И тако ту паде договор.Сутра дан се лепо нађосмо на договореном месту.Сипали смо пуне резервоаре бензина и изменили документа и савете за вожњу.Мада је шваба био далеко искуснији него што сам у први мах помислио,ипак сам му дао поприлично савета јер је Здравка ипак била полутакмичарски мотоцикл са својим богатим унутрашњим животом.Дао сам му и папирић на коме је писало како се прави мешавина уља и бензина уколико буде досипао гориво.Чисто пувања ради предходно сам ставио средњи пренос.Једва сам се уздржао да не ставим најкраћи али сам од те идеје дигао руке јер нисам хтео да се швабо самоубије и омлати ми моторче.Отом смо изменили возила и отишли свако на своју страну.Свиња и ја смо отишли прво до шатора по јакне и кациге па одмах правац на дуг пут.Уживали смо на великом и јаком мотоциклу који је тада био један од наших возила из снова.Успут сам одшрафио сајлу од километар сата чисто да шваба не преживи шок ако погледа колико смо километара прешли.Смењивали смо се гипко у вожњи као да смо возили“24 часа Ле мана“.Узпут смо се занели па смо отишли толико далеко да смо при повратку морали баш добрено да јурцамо небили стигли на време да раздужимо возило.Пред самом Зеленом лагуном сам стао на кратко тек да вратим километар сајлу.А када смо се нашли и када сам видео нашта личи мој мотор,нисам могао да верујем.Моја плава лепотица је била толико блатњава да јој се боја није видела.Прегледом сам установио да,на срећу,других повреда није било.Поштено говорећи,допадала ми се и овако мусава,као са фронта да је дошла,а и даље је била елегантна и заводљива.Права партизанка Мара.Било ми је све јасно.Шваба је отерао мотор негде на терен и тамо се избеснео са њим.И он је био очаран. „Волео бих да је само мало јача.“рекао је шваба. „Волео бих и ја али сам ставио најдужи пренос јер са кратким се вози стално на задњем точку а ја ипак путујем са њом.Да сам знао шта намераваш променио би ти пренос.“Шваба наравно није бројао зубе на ланчаницима па је моја ситна превара сјајно упалила. Када се будем вратио кући купићу једну овакву Јаву.Много ми се допала.“ „Нећеш моћи.“ „Зашто?“ „Зато што их нема.“ „Како их нема?“ „Лепо,нема их.Хајдемо у пивницу да ти све лепо објасним.“ И одосмо.Тамо му лепо,уз пиво,објасних да је она моја сирота мусавица производ упорног и плодоносног подрумарења,рада и срећног склопа околности па се,као таква,није могла купити у радњи.Здравка је настала у мом подруму где је на подрумским вратима писало:“Свеусер рејсинг тим“,ооур:“Јавопиц“.Терминологија хероја комунистичког рада је шваби била потпуно страна јер је поникао на труломе западу али је схватио да је мотоцикл руком прављен.Код њих су се подрумари попут нас сматрали лудацима и према њима се односило са пуним поштовањем.Зато се швабо почео тако односити према нама што се очитовало и у невероватној ствари као што је повремено самоиницијативно наручивање и плаћање пива.Веома се дивио и Свињи не схватајући како се уопште усудио да путује са Тријумфом.Овај се ту нашао увређеним па је напао да гуши швабу са пуним устима хвале за“Триџу“.Ту су мало дискутовали о енглеској школи механике а онда га је Свиња ујео за срце рекавши му како је његова Јамаха била до душе успела копија енглеског двоцилиндричног твина,па како је то било истина,закопали су ратно-механичарску секиру и наставили да лочу а тему су успут негде затурили. Шваба је сутра дан уредно одвезао мотоцикл негде на прање у хотелу и још га је намазао неком помадом за очување излаштених површина.Мотор је блистао као када је изашао из подрума па нисам морао да га перем до краја сезоне.Ђубре је само отпадало са њега.А са швабом смо цело то лето имали плодоносне контакте у главном увече у пивници а,да не грешим душу,и у некој заједничкој вожњи.

RIP MK Beograd

БОГАТИ УНУТРАШЊИ ЖИВОТ ЕНГЛЕСКОГ ЛОРДА Тријумфа трајдента сам купио у Пожаревцу од једног веселог сељачета,спакованог у две веш корпе и у гомилу кеса.Био је то храбар и веома несмотрен потез са моје стране.Наравно,мотоцикл је успут био и дебело пролупао.Лукасова декоративна лампа за притисак уља се уредно палила предходном власнику чим би упалио возило.Промућурно сељаче је убрзо приметило тај чудан феномен.Када је мотоцикл отишао у туру лампица би се угасила.Вероватно је млађани неум помислио да мотоцикл ради на принципу бурета и да“забрекне“на температури па је мазао несрећно возило да му се лампица неби палила.Он је сам себе декларисао као опаког друмског тркача па је измислио нову тактику којом се поносно хвалио пред нама све питајући се зашто смо се зачуђено згледали и нисмо ни мало били усхићени том сувом генијалношћу.Наиме,сваки дан је излазио на ауто пут где је вребао пролазеће мотоциклисте и чикао их да се тркају.Наравно,људима који су путовали на одмор у Грчку или Турску,није ни на крај памети падало да јурцају за будалом по ауто путу већ су мирно настављали пут све чудећи се идиоту.Због неуспеха своје брилијантне идеје херој ауто пута је био дубоко депримиран.Остали мотоцикли у Пожаревцу му нису били конкуренција,бар тако је тврдио.А онда Тријумф више није могао да издржи пожаревачки начин неге и лечења па је пукао.Забринуто сељаче је довело правог доктора за такве случајеве-мајстора за мото култиваторе.Овај га је растурио архаичним алатом-секиром и чекићем,констатовао да раскомадана справа превазилази његова механичарска знања,рекао му да закаже скенер,магнет,лечење и негу у Енглеској,окренуо се и отишао.Тако је Тријумф завршио један део у земуници у ћошку дворишта,а други у трошној шупи склоној самоурушавању.Док смо утоваривали зарђале делове у аутомобил чули смо и поучну причу о томе како се сељаче уопште докопало тог јадног мотоцикла.Како је усрао возило легенду то смо већ и сами знали.Прочитао је у“Политикиним“огласима да се у Београду продаје тај Тријумф.Тадашњи власник му је био Драган Лубарда.Отишао је да види мотоцикл и одмах се заљубио у њега.То је било баш чудно с обзиром да је то био предзадњи модел који је та фабрика направила пре него што је пропала и био је планиран да је извуче из краха што,на велику срећу мотоциклиста,није успео.То је био модел“Т 150“.После њега су убрзо направили и„Т 160“који је имао дизајнерске промене,закошене цилиндре,алнасер и мало је био јачи од предходног модела.То су били,за оно време,сјајни мотоцикли који су ушли у легенду али нису успели да спасу фабрику која је пропала и тиме спасла беде многе мотоциклисте на свету.Луца је био пицајзла па је улаштио мотоцикл да је изгледао као да је управо из радње изашао.Никловани делови су просто бљештали а возило је било покривено поњавом меког додира да по њему неби падала прашина.Ма као да се радило о музејском експонату.Таквом изгледу је било јако тешко одупрети се нарочито за сељанина који ни сам тако чист није био од рођења.Наиме,Лубарда је далеко чешће прао мотоцикл него што се сељаче купало.Вратио се у родни Пожаревац и одмах напопастио оца да му да новце за нову животну будалаштину.Овај,наравно,није хтео ни да чује.Да је у питању био трактор,вероватно би размислио.Мотоцикл није долазио у обзир тим пре што Тријумф није био јефтин.Луца је увек држао солидне цене.Убеђивали су се они тако али таја беше тврда срца и недаде паре.И тако су пролазили дани где нико од укућана није могао да схвати да им дете пати.А онда,једнога дана се одиграла оваква сцена.Очајно сељаче је пролазило авлијом за собом вукући неколико метара дебелог канапа.Отац га виде па га упита: „А куде си се ти запутио сас ту вренгију?“ „Идем се бесим Тајо.“одговорио је напаћени. „Шта да радиш?“ „Да се бесим о орај.“ „И,јебем те луда,а што да се бесиш?“ „Зато што нећеш да ми купиш моторче.“ Видео сироти родитељ да је ствар озбиљна и да је ђаво однео шалу,па,да би спасао свог малоумног сина једица(куд га и направи луда),нападе на сламарицу.И већ сутра дан ето ти Тријумфа како се цакли у авлији.А млађано сељаче,свеже излечено од патње и депресије,одмах се надало да витла по Пожаревцу тек да сви попуцају од зависти а и девоке да га виде.Море,тај је надигао највећу дреку првом згодном приликом то јест када је био вашар у селу поред Пожаревца.Надјачао је чак и дреку циганског бенда.И пржио је немилосрдно несрећно возило све док га није усмртио.Тек од нас је чуо да по некада треба проверити ниво уља у агрегату.Ма мајстор прави,власник за пример.На сличан начин и по истој пожаревачкој логици је касније породица Милошевић усрала ову земљу.А и ми смо испали будале.Уместо да смо врхунски пожаревачки кадар послали у енглеску да их,када им већ тако добро иде,потпуно усеру ми смо их задржали овде па ем су нас упропастили ем су енглезима продужили боравак на овој планети што је заиста велика штета. Мотоцикл смо довезли колима до Београда бесни као рисеви због уништавања тако вредног комада.Мало је фалило да се вратимо и да сељаче прво добро пребијемо а отом и обесимо о исти онај орах испод кога је прошли пут избегао да омасти уже а требало је,чисто да се такви идиоти више не коте.Јадног и тотално усраног Тријумфа смо снели у мој подрум.Илегална подземна болница за рањене мотоцикле поново је радила!Ту је мотрцикл на лечењу провео јаче од две године. Терапија је почела већ сутра дан и то по фабричком распореду.Прво су разврстани делови небили видели шта фали и у каквом су стању,шта је за лечење а шта за бацање.Уиграним каналима из Енглеске су стигли радионичка књига и радионички каталог делова све са фабричким упутствима за рад и бројевима сваког па и најмањег дела.То је,у оно време,било право благо.Те драгоцене књиге су сада у радној библиотеци мајстор Спалета,човека који је једини заслужио да их има.Поклонио сам му их када сам продао Тријумфа и којом приликом сам одлучио да енглески мотоцикл више у моју кућу ући неће.После свих мучења дошло ми је да направим журку и магиски ритуал за неповраћај када је фабрика пропала.То нисам урадио па су се баксузи опоравили. Све смо темељно прегледали,опрали и премерили.Крајњи захључак уводног дела је био поражавајући.Сељака је стварно требало обесити а отом и стрељати да случајно не преживи.Агрегат је био до те мере уништен да је нај паметније било купити све ново.Од машине су остали само картери и радилица.Остало се морало купити у далекој Енглеској.Намеравао сам да купим цео нов агрегат али је то,због административних зачкољица,било немогуће,па се морало пљунути у шаке.И тако је почело дугогодишње малтретирање подлог англосаксонског типа. Некако сам успео да се докопам адресе извесног Ричарда Хекера,дилера Тријумфа,Все,Нортона,Ариела,Ајса и још неколико енглеских фирми мотоцикала.Срочио сам лепо писмо нарочито пазећи на то да писмо зрачи пристојношћу и ентузијазмом.Чак сам га и однео код професионалног преводиоца да се небих брукао због граматичких грешака.Написао сам како ми треба нешто мало делова,још мало па комплетан мотоцикл,па се ето интересујем за сарадњу.За почетак бих га замолио за ценовник нових и половних делова са подужег списка који сам приложио јер би то требало да буде прва наруџбина.Све то сам послао најбрже могуће тј.авионом,и отом се стао трести од нестрпљења све очекујући одговор.А њега ниодкуда.И тако данима.Видно изнервиран,напишем поново писмо у коме изнова напоменем да имам велику наруџбину која поприлично кошта и да сматрам да је најосновнији ред и са ове и са оне стране канала,да ми барем одговори.Овај пут,да не мисли да сам врана,подужем списку додам и каталошке бројеве делова.Одговора опет није било.Дигао бих ја руке од будале али другог излаза није било.Зато одем до мог старог доброг друга Кувара(то му је надимак а не занимање),који ми је и дао адресу тог енглеског говњивка,да видим дали је Ричард Хекер само безобразан,да нема дијагнозу или да није испустио своју злу енглеску душу. „А да“,рече Кувар,“и ја сам имао сличне проблеме са њим.Енглез је то.Сада ћемо ми то да решимо.“ Па се окрете и оде да копа по соби.На једвите јаде пронађе лист папира са заглављем горепоменутог безобразника. „Само му напиши поруџбину на овом папиру и све ће да буде у реду.“ „Јели Куки,јел си ти већ сарађивао са њиме?“ „Јесам.“ „Јел и тада показивао симптоме или га то само периодично вата при промени времена или промени атмосверског притиска?“ „То им је неки енглески фазон.Знаш да они увек воле да изводе неке бесне глисте.Не брини,биће све у реду.“смиривао ме је Куки. „Добро,већ сам хтео да му пошаљем бомбу поштом и то без заглавља.“одговорих. Све лепо и уредно поново препишем на папирче са Ричардовим заглављем и пошаљем поштом што је хитније могуће.Желео сам да радим мотоцикл а не да се дописујем са енглеском замлатом.И ускоро,ето мени одговора.Да човек не поверује!Све ми лепо написано,цене и нових и половних делова,чак и срдачан поздрав.Опет сам отишао код Кувара.Уз пиво смо продискутовали енглеску замлату.Ипак,требало је сарађивати са њим па ако би наставио тако да се бенави то неби ваљало а Енглеска је далеко,не може човек да скокне и очас га уразуми провереним методама. „Јел он тако одбија муштерије или шта?“питао сам Кувара. „Немам поима.“одговори он“.Вероватно му је то неки фактор сигурности.“ „Како да не!Па они су водећи фактор несигурности у мотоциклистичком свету.Боље да мало пораде на квалитету возила и сви би били сигурнији,и они и ми.“ Опет сам срочио писмо.Наручио сам гомилу делова и бацио се на организацију уплаћивања пара.У оно време када ништа није могло,уплатити паре неком странцу захтевало је озбиљну гимнастику.Лакше бих Кувара послао на месец него енглезу уплатио паре.Запео сам и на крају изгурао ствар.Да не причам каква је то сексуална гимнастика била.И,за само пар недеља,после озбиљног тешкоклиза,наступила је про енглеска коначница-стигао ми је пакет тежак као туч.Ја сам се сав узвртео,Рад око мотоцикла је коначно могао да почне!Снео сам га у подрум и бојажљиво распаковао.Разгледао сам шта ми је Ричард,хоштаплерско срце,послао.Гледао сам и нисам могао да верујем.Пола наручене робе и поред послатих каталошких бројева је било погрешно.Мало је фалило да привремено дигнем руке од рада на возилу и да се посветим томе како да енглезу стварно пошаљем бомбу поштом.Некако сам се смирио и прегурао кризу па сам спаковао све погрешно послато и одаслао назад за Лондон.Успут сам послао и пропратно писмо у коме сам га питао дали је он стварно дилер Тријумфа или се лажно представља јер такву грешку неби направили ни у нашој“Црвеној застави“која је и тада била позната по примењеном мурдарлуку.Напоменуо сам да ми уопште није тешко да сваки део по на особ сликам и да му пошаљем фото албум када већ сериски бројеви не помажу.То све у гневу пошаљем а после останем да срепим дали ће ми се уопште више јавити.Међутим,убрзо је стигао нов пакет овога пута са деловима које сам тражио и уз писамце да се грешка прокрала тако што се лице задужено за паковање опило и свима послало погрешне делове.Због грешке поштарина је ишла на његов рачун.Дуго нисам могао да се опоравим од толике великодушности.Код следеће наруџбине напоменуо сам да неби било лоше да,због реномеа фирме,пре паковања обави алко тест радницима а и да,за сваки случај,одржи макар кратко али свакако поучно предавање о штетности алкохолизма и наркоманије у радних људи. Током те зиме сам много наручивао.Притом смо се и лепо дописивали.Његов радник као да је био свињин рођени брат.Надобијао сам се погрешних делова.Неке сам враћао,неке овде продао а неке изпоклањао„Тријумфашима“.Зато се рад око мотоцикла сваким даном све више продужавао.Успут смо се и дописивали јер се њему допао мој начин подјебавања а и ја сам се опустио видевши са каквим говедом имам посла па га нисам штедео по питању чантрања те смо тако успоставили чак и неку врсту пријатељства.Исказао је жељу да се упознамо.Одговорио сам му да је далеко боље да то не урадимо јер нећу моћи да одговарам за своје поступке и да можда њега нећу убити али његовог пакинг мајстора хоћу сигурно.И то голим рукама,да се сладим.Зато нека не инсистира јер је овако безбеднији.Када ми је стигла последња пошиљка,написао сам му да сам одувек мислио да су енглези уштогљени,самозаљубљени,хладни и суздржани,то јест,смртно досадни.Али временом сам увидео да и за њих има наде јер су брљиви,неодговорни и склони опијању готово исто као и ми са том разликом што се ми не фолирамо.То му се баш било допало па је текст показао својој екипи у пабу и сви су се слатко смејали,вероватно зато што су били добро подмазани па би се смејали и да им је однео и оних пар стотина погрешних делова које смо до тада размењивали поштом.А ја нисам имао намеру да их насмејавам већ да их критикујем,али тако је испало.Вешти су ти енглези,све преокрену у своју корист.Показали су сјајан осећај за бизнис и имали су визију будућности.Тако не да су профитирали на мени него су ме и дефинитивно убедили да више немам никаква посла ни са енглезима ни са енглеским возилима.Због добрих штосова за увесељавање пијаних империјалиста а вероватно и због показаног невероватног стрпљења,добио сам неколико“презента“-пар привезака,хемиску оловку са одштампаним именом фирме Р.Хекера,пар проспеката за Тријумфа трајдента који се тада већ увелико није производио и још пар неважних глупости.То ме је дубоко гануло.Боље да ми није послао ништа.За узврат сам му,путем курира,послао флашу ракишчине,опет дело мајстор Боре,маде ин Калакача,тада већ од наших врхунских алко експерата оцењену као“брза смрт јетре.“То је било интернационално оружје вишеструко проверено на терену.У прилогу сам му написао како сам очаран поклонима и да није морао да те драгоцености одваја деци од уста да би их послао мени.И тај штос му се баш допао.Опет су се он и његови пријатељи слатко смејали у пабу.Ипак сам морао још нешто ситно да наручим иако сам мислио да сам ту беду скинуо са врата.И,зачудо,добио сам све баш како сам и наручио а добио сам и пар ситних али важних детаља из машине и то на поклон.Помислио сам да сам некако ипак успео да омекшам цицијашко енглеско срце али преварио сам се.Уз пакет сам добио и наруџбеницу за још борине“брзе смрти јетре“.Е у том грму је чучао зец.У одговору сам написао да се бринем за његово ментално здравље и да ме занима дали је радник задужен за погрешно паковање завршио свој програм одвикавања од алкохола,пошто се догодило оно што се годинама у назад није догодило а то је да нисам добио погрешне делове.А за алко нариџбеницу сам му послао празан лист хартије са руком нацртаним мојим заглављем које сам,наравно,сам смислио.Схватио је поруку и вратио ми исти тај папир на коме је писало да наручује још ракије.Прво сам био наумио да одем до радње,да тамо купим најобичнију брљу“Чика брка“и да му то пошаљем са образложењем да се радник задужен за слање брље у спољни свет опио и погрешно упаковао пошиљку али сам од тога дигао руке јер се указала добра прилика за слање то јест,неко је ишао за Лондон па је Ричард обрадован са пластичном кантицом од пет литара Борине мученице.Путни трошкови су ишли на мој рачун.Из Енглеске ми је ускоро стигло и писмо подршке за следеће такве подухвате. Све има свој крај па,хвала Богу,и наручивање делова од енглеза.А то је значило да је Трајдент скоро готов а да су моја успешна пословања са уједињеним краљевством дефинитивно окончана.Енглез ми је написао како на рачуну код њега имам пар фунти вишка и дали желим да ми их врати или да ми пошаље још нешто за мотоцикл у тој вредности.Одговорио сам му да смо лепо сарађивали,да ми је сарадња са њиме истина донела много нервирања али и далеко више лепих тренутака и зато желим да за тај силан новац попије пар пива са екипом.Да могу,извео бих га на пиће,а како нисам у могућности да то урадим нека иде сам,не бринем се,није мали снаћиће се.Такође и немам ништа против да тај новац стави деци на штедну књижицу па да се новци коте до плаћања школарине кад одрасту.Нека сам одабере.И то му се јако допало. Тријумфа смо радили по фабричком протоколу и све је урађено како је писало.Ништа нисам штедео и зато се догодило чудо.Јаче од двадесет година после моје генералне“Триџа“је и даље радио као сат и нико га није напао шрафцигером у међувремену.То знам јер се мотоцикл поново вратио у Београд и налазио се код Љубе сина.Смо су га префарбали и наравно све усрали.Да нисам својим очима гледао мислио бих да је то немогуће.Вероватно да је нови власник био срећковић или се уопште није возио. А како ни једно моје склапање не може да прође без проблема,није ни ово.Када је дошло до зупчења мотора,настала је драма.Током свог живота тај јадни мотоцикл је отваран ко зна колико пута и свако је притом на зупчанике за развод ударао своје репере.Ту више нико није могао да се снађе.И опет се поновила иста прича као са Харлијем.Долазили су разни познаваоци и нико га није добро узупчио.Када сам већ помишљао да одем по Ричарда Хекера и да га доведем у мој подрум,наишао је Мацко,момак из екипе,и очас посла средио ствар.Знао сам да је Мацко добар механичар али да је геније то нисам знао.И док су се остали прсили како су мајсторчине,Мацко је,како то обично бива,ћутао и радио.И тако је,Мацку хвала,мој Тријумф био на друму.А ја сам био пресрећан.Догодило се оно што сам годинама желео а црне слутње су нестале као руком однешене.Енглези као да су хтели да што више муче јадне мотоциклисте и убеде их да никако не купују њихова возила.Колико сам само пута пребацивао Хитлеру што,за време другог рата,барем Ковентри није потпуно сравнио са земљом,да се бар ми после не малтретирамо са енглеским возилима.Иако потпуно нов,мој Трајдент је одмах показао да је енглез.Тада сам то дефинисао да има богат унутрашњи живот.Мало,мало па га је хватало неко његово енглеско лудило.Рецимо,мотоцикл је савршено радио и ишао као луд а онда би одједном одлучио да ни по коју цену неће да пређе осамдесет километара на сат.Ма шта му све нисам радио,само још што му свећу у цркви нисам упалио,и ништа није помогло.Тако би се вукао као црево док неби сам одлучио да је доста било и онда би опет био онај стари,брзи Триџа.И нико није могао да му доака.То ме је невероватно нервирало.Рецимо,једном приликом на мору,прескочим неки пекарски Тамић и станем да витлам по кривинама праћен величанственом риком из ауспуха.Енглези су се увек особено гласали.Обарао са мотоцикл,додавао и одузимао гас а срце ми је било“на месту“.Пекари су се,наравно,примили па су се надали замном али нису могли ни да ми присмрде.А онда,одједном,Трујумфу прорадише његове енглеске бубе мучилице па се узјогунио и ни за живу главу није хтео да иде преко славних осам банки.И шта сам могао да урадим до да прдуцкам путем рођеним за витлање?Уто ме је стигао па и претекао Тамић пун пекара који су мрдуцкали ручицама и смејали се.А ја сам се фолирао да после јурцања уживам у пензионерској вожњи.Највише сам мрзео што сам увек тачно морао да знам где иде екипа,за сваки случај да,ако мотоцикл опет добије напад својих бесних глиста,могу да се довучем до зборног места. Тек што сам скратио једно згодно рипче и намеравао да се још мало ћуранишем око ње,екипа је одлучила да се иде у једно суседно приморско место.То беше идеална прилика да се мало пувам пред рибицом.Поседали смо на мотоцикле и,као распуштена банда,надали се низ магистралу.Како смо добро мазали,моје ново девојче се припијало уз мене а њене груди су ми угодно гњечиле леђа.Ишли смо прилично брзо и јуначки слагали мотоцикле по кривинама.Мислим да је цео циркус,као и обично,предводио небаждарени Тоша који је увек волео да подивља из чиста мира и тако повуче и остале.Одједном мој енглез доби свој напад.Сви одоше а ми остадосмо да се вучемо као црево. „Шта је било?Што си успорио?Јер све у реду?Сви одоше!“запиткивало је девојче. „Нека злато,ми ћемо мало да уживамо у романтичној вожњици.“одговорих.Мислим да ми је то прошло мада је било очито да мала није баш била пресрећна због моје одлуке.А када су Тријумфу прошле енглеске мучибубе,вала сам му наплатио ту бруку.А имао је он још начина за уништавање нервног система возача.Енглези су ту показивали велику маштовитост.Дођем са њим у кафану.До тог момента је све радило беспрекорно.Екипа се извалила по столицама,пијуцка пиво и ужива на сунцу.А онда им,по обичају,проради црв у дупету.Ишли би негде на друго место,по најпре да се провозају а после видећемо.Устадосмо и кретосмо.Сви попалише мотоцикле а мој Тријумф ни мртав неће да упали.Сачекам десетак минута и све опет буде у најбољем реду.Е то ме је излуђивало.Копао бих ја по њему да упецам квар али за то прво морам да се вратим кући.А да би се вратио кући морам да сачекам да мотоцикл проради.Када проради квар је неналазљив јер све ради како треба.Једно време су нас звали“још једно пиво“јер су се,у главном,тако испуњавале паузе док се Тријумф дурио.Шта све нисам радио и кога све нисам давио да се решим тог малтретирања.Овај пут ни Мацко није могао да му доака.Чак сам писао и Ричарду од Тријумфовог срца,пожалио му се,тражио пријатељски савет и питао да нису можда неке Мерлинове или Морганине враџбине закачиле делове које ми је послао.Одговорио ми је типично енглески-да фабрика понекад погреши и да неким мотоциклима више душе него што је то уобичајено.Када сам питао како то да немачки мотоцикли увек имају исто душе и да стално раде,одговорио је да немачки мотоцикли уопште немају душу.На ту филозофску мисао одговорио сам му да енглеске душе могу само да нам пуше али сам одустао од слања тог исправног одговора чисто да се не надури.Тако утешен наставио сам да се злопатим.Како год било,продао сам га а те бубе нисам успео да му истерам из мотора.Са каснијим власницима нисам контактирао па зато и не знам дали је и њима приређивао исте или савим друге свињарије.А неке јесте сигурно.Такав је то напендек био. То вам је као са девојком.Хтео сам тог Тријумфа да задржим за увек а никако нисам могао.Морао сам да га продам ако сам мислио да наставим даље да се возим.А нисам могао да поднесем да га неко други ака.Обожавао сам тај мотоцикл и стално сам се трудио да победим љубомору.А то сам могао само ако све заборавим.То,као што видите,нисам успео.Сећам се сваког детаља чак и рецимо,свећица“Шампион н 9 у“,познатих по томе да возачу успут свако мало ваде маст.Са друге стране,када сам га се решио,лакнуло ми је.Са њим сам утврдио одлуку да никада више себи не приредим гадно срање звано енглески мотоцил. Када је рикнула зенер диода буџатори су рекли: Ништа зато,може да се набуџи од Кеца.То сам и урадио.Кечева диода је рикнула одмах чим сам упалио мотоцикл.Истина,могла је да се набуџи али не и да ради.И опет сам имао проблем око кога сам морао да лупам главу.Мотоцикл је до душе радио и са рикнулом зенер диодом али ми се акумулатор надувавао као фудбалска лопта и претио експлозијом,На срећу,мој тадашњи најбољи друг Тоша се управо био запослио у“Омни ауту“који је заступао„Лукас“код нас.Испретурао је гомилу микрофилмова све док није пронашао возило које има исту зенер диоду.Тако је моја нова диода стигла у оквиру наруџбина фирме“Омни ауто“.Сва срећа па нисам морао опет да се борим са Ричардом,сто му мајки... Сви енглески мотоцикли су се потписивали на месту где су стајали.То је био сладак назив за пишање уља на све стране.Вечито шаљиви енглези су говорили да је то намерно урађено да би се често проверавало уље у машини.А овом мом скоту је мало било што се потписивао уљем где год да је стао него се потписао и на мојој новој девојци.Тек што смо се упознали.Један од првих наших излазака је требала да буде пријатна вожња до града у летње предвечерје,а наставак је већ зависио од намера екипе.Баш нешто пре тог времена енглези су увели нов штос.Да би повећали визуелну гузатост мотоцикла,јер су им купци замерали уско дупе и танушне задње гуме,подигли су ауспухе на горе и мало их раскречили.Уз мало дебље гуме мотоцикл је стварно изгледао гузатији и допадљивији.Притом су ауспуси били направљени од танког једнослојног плеха па су се толико грејали да су се усијавали и непажљивима су умели да направе опекотине најмање трећег степена.Дошао сам на Баново брдо по моју нову девојку.Већ на први поглед видео проблем.Мотоциклу невична оденула се у сукњицу.Имала је лепе ноге али нисам желео да ми успут“слики“.Обазриво сам је питао били скокнула назад до куће и пресвукла се.Нисам наишао на разумевање.Очито сам недовољно пратио модне трендове.Попустио сам.Па не морам баш на првом састанку да терам мак на конац.Само сам је,пре него ли се попела на мотоцикл,опоменуо и то без задње намере: „Када се пењеш или силазиш са мотоцикла добро рашири ноге.“ А она је била баш једна фина девојка,из добре куће и лепо васпитана па ме је потпуно погрешно схватила.Намргодила се и осула паљбу. „Како те није срамота?Ти мени да ширим ноге!Нашта то личи?Ниси ми деловао као простачина али сам се очито преварила!“ Покушао сам да јој објасним да су моје намере биле часне,здравствено оправдане,и да сам хтео нешто сасвим друго да кажем али се она занела у одбрани девојачке части па ме није ни слушала. „Добро“,мислио сам у себи,“овај модел алапаче мора да учи у пракси,ту од приче вајде нема.“ Некако сам сузбио у себи порив да је истог момента најурим кући па нека се тамо дерња на пса.Седосмо на мотор и одосмо до града.А тамо,на екипном зборном месту званом“Буџак“је већ цела екипа чекала да стигнемо и да се запутимо даље у провод.Попео сам мотоцикл на тротоар и стао да чекам тај акт трапавог силажења дамице са мотоцикла па да га подигнем на штендер.Уто се заорио страшан врисак а одмах затим још један. „Е то сам хтео да ти објасним.Зато сам ти рекао да рашириш ноге.“рекох. А ево шта се догодило.Да се неби при силаску брукала и сликила по екипи,склизнула је усконого са мотоцикла.Наравно,врео ауспух јој је спржио лист на десној нози.Вриснула је од бола и рефлексно пребацила тежину на другу ногу да би спасла ону већ печену.А тамо је вребао други врели ауспух.Тако је спржен и други лист.Енглески подло. „Шта сада да радим?“завапила је кроз сузе. „Ништа“,покушао сам да је утешим,“хајде да то сада намажемо сапуном а после да купимо Шаљићев мелем.Не брини,свако од нас се барем сто пута опекао.Са овом терапијом брзо прође а и не буде ожиљка.“ То је умирило али,када се вратила кући,родитељи су направили драму,потегли пријатеље лекаре који су данима малтретирали сиротицу па су,од свих нас опечених,само њој остали ожиљци.На срећу а и моје чуђење,то је није отерало од мене.Ипак сам на крају успео да је натерам да се мане ћорава посла са докторима и да крене са провереном терапијом ако јој је лепота ногу мила.Тако је,Шаљићу хвала,спасена ножна лепота а нас двоје смо се касније сити напутовали и навозали мотоциклима.

Za nekog je Kant filozof a nekima se tako otvara prozor. Iz te razlike nastaju sve druge razlike. Noga PAMETNOG motorcikliste nije kročila ta tri dana na Kalemegdan.

Zbog društva i muzike IDEŠ POD IGNORE

Hahahaaa, nisam Priču o Bred Pitu čuvam za objavljivanje na zimu....TAMNA STRANA SUNCA.....

И ПАД ЈЕ ЛЕТ Нешто се догодило у мојој лудој глави што ни сам себи нисам могао да објасним али је било толико јако да сам само могао да се покорим и да гурам.Тренирао сам као манијак.Чекала су ме такмичења у џудоу.Трчао сам на ушћу,ишао на џудо и бокс а ни тегове нисам заобилазио.Имао сам најмање два тренинга дневно а по некад и више.Ма постао сам ватрени поборник здраве фискултуре.То је резултирало сјајном кондицијом,великом снагом,одличном разгибаношћу и вечито уморним стањем.Алкохол сам потпуно избацио из употребе и ретко бих се дрзнуо да попијем по које пиво.Мој напад самодисциплине наишао је на потпуно неразумевање у екипи.А како је свако чудо за три дана,то су се убрзо навикли.Како су се од мене већ нагледали разних будалаштина,знали су да само треба да сачекају да ме прође.На тренинзима џудоа смо радили пад унапред и преко десет људи.Ја сам емпириски утврдио да струњаче за џудо нису много мекше од асфалта.Тај опит сам успешно извршио у Призренској улици а на велику радост присутног грађанства. Возио сам узбрдо ка хотелу Москва.Било је предвече и саобраћаја у улици готово да није било.Само се са леве стране улице шуњао један Хилман тражећи паркинг.Празна улица ме је повукла да мало заврнем гас.И када сам готово био поравнат са Хилманом,возач примети са десне стране улице паркинг место,намота волан и препречи се испред мене.Излаза није било па сам се закуцао у њега као ексер.Једва да сам стигао да аутоматски прикочим и,када сам га већ скоро ударио,одбацио сам се и прескочио аутомобил.Урадио сам пад напред баш као на тренингу,и треснуо подаље од места удеса.То сам тако лепо урадио,да ме је мој сенсеи Курта видео,срце би му било на месту.Инерција ме је подигла на ноге тако да сам претрчао још неколико метара.Када сам се зауставио,окренуо сам се и потпуно аутоматски,не размишљајући,потрчао назад ка олупаним возилима.На то су се отворила врата од Хилмана и три клипана су се надала низ улицу.Дотрчао сам до мотора и ту стао.На памет ми није падало да јурим за изгредницима.Још поштено нисам ни знао у каквом сам ја стању.Предпостављао сам да или је аутомобил украден или су побегли зато што су били пијани.Мотоцикл је био забоден у аутомобил и прописно слупан.Трули Хилман се буквално распао.Одћопао сам до оближње такси станице и замолио мајсторе да позову милицију.Док сам прилазио таксисти су ми пљескали.Очито им се јако допала моја акробација.Одмах су позвали мурију. Када је стигла патрола прво се чудом нису могли начудити како то да нисам повређен јер је аутомобил изгледао као да је тенк прешао преко њега.Затим су покушали да одгонетну шта се догодило и где су нестали људи из Хилмана.Поновили су моје предпоставке. „Крађа или пијанство.“мудро је закључио један од брка.“Вероватно ће сутра да пријаве крађу и тако покушати да се извуку.А ти мали,јел ти радиш у циркусу када ти није ништа?“ И док смо покушавали да продремо у тамне стране људског ума,однекуд се појавише она тројица што онако херојски утекоше.Дошли су до милиционера и сами се предали.Зачуђени милиционери који су већ били обавили свој посао по питању удеса стали су да испитују посаду Хилмана. „А где сте ви били до сада?“питао је пуб. „Побегли смо и сакрили се у парку.“одговорише. „Од кога сте побегли?“ „Од њега.“ Притом сва тројица упреше прсте у мене. „Зашто?Јел вас напао?“ „Није.“ „Па зашто сте онда бежали?“ „Прво смо чули ужасан тресак и видели како човек лети кроз ваздух као птица и пада на земљу.Били смо убеђени да му нема спаса јер је одлетео чак горе до такси станице.А он се само прекотрљао и,ко на филму,устао на ноге,окренуо се и потрчао ка нама.“ „И тада сте побегли?“ „Да,и то што смо брже могли.“ „Па што сте се уплашили?Шта сте мислили да ће да вам уради?“ „Мислили смо да смо толико курате среће да од свих људи на овоме свету ми нађосмо баш да се сударимо са Брус Лијем.“ И ту смо почели сви да се смејемо,и пубови и ја и изгредници и сведоци-таксисти. Неки дан касније почела је реанимација мотоцикла.Почела би и раније да сам ја био способан за акцију.Како сам био далеко од Брус Лија а асфалт се показао као врло тврд,то сам се добрено угрувао.Чим ме је мало попустило навалио сам на ремонт олупине.Верна екипа је ударничким радом и налажењем делова из екипног штека,веома брзо оспособила возило.Глуви Таса је као чаробњак исправио рам да се није ни видело ни у вожњи осећало да је икада био крив а мотор је био и сјајно офарбан па је изгледао боље него пре олупавања.Осигурање је,зачудо,коректно и експедитивно исплатило штету,што се њима у то време врло ретко догађало.Помислио сам да су у међувремену били обавештени да је оштећени био сам мали змај па су уцвикали.Чаробњак из доза је био поприлично издашан јер је несрећно моторче изгледало као да је само за ђубре.

Slavoljub Milosavljević, Bugi, Slavko Bugarin...... Постао је члан екипе,убрзо је и мотор купио,постао одличан возач и искусан друмски вук.Звао се Буги,Славко бугарин,један од мојих најбољих другова.И са нама је остао до краја. На жалост,Буги је мртав већ неколико година.

КАКО СУ СЕ ВРБОВАЛЕ МОТОРЏИЈЕ Како су нас опет због неког срања протерали из Шансе,по обичају смо се преселили на резервни положај у Ласту.А ту су у међувремену бусију били већ заузели неки хипици.У ствари,то је била хипи подврста,српски хипици.Имали су идентичан декор са оригиналом али је нарав била другачија.“Пис брадр“се баш није најбоље примао у нашим условима па су српски хипици били ради да се пошибају а и ваљано срање да направе.Томе се и није било чудити јер они нису били деца цвећа већ деца куће цвећа.Две екипе се баш нешто нису мирисале али се нису ни качиле.То није дуго потрајало.Закачили смо се око риба,а око чега би?Са те стране су стајали знатно боље од нас.Неки од наших су сматрали да се може кратити све што је женско и све што на то одговара па су стали прво очијукати а потом и спопадати неке њихове намигуше.А,ко нађавола,оне радо прихватише зезање и ћуранисање наших алаваца.Одмах се видело да даме све неће.Како да не.И тако се ситуација затезала све док на крају није избила макљажа.Међу хипицима је био и један повећи брадати чупавац.Тај се баш био устремио на мене.Том приликом се показао прилично неотпоран на песницу.Дуга десна га је моментално вратила назад у столицу где је и остао без намере да настави окршај.Остали су лако издеветали хипике али другарски,пажљиво.Па нисмо били душмани а и седели смо у истој кафани.После смо се измирили и наставили да се дружимо а и понекад би чак ишли и заједно у зезање.А тај велики се том приликом просветлио.Схватио је да је живот само прах и да протиче ма шта радио,па је од хипика аванзовао у мотоциклисту и то му се показало као јако добар избор.Пронашао је себе али је пронашао и нас.Постао је члан екипе,убрзо је и мотор купио,постао одличан возач и искусан друмски вук.Звао се Буги,Славко бугарин,један од мојих најбољих другова.И са нама је остао до краја. На жалост,Буги је мртав већ неколико година.

СРПСКА ИСИДОРА ДАНКАН Тада сам се забављао са једним слатким девојчетом која је због румених образића добила надимак“Цвекла.“Враћали смо се однекуд,сада се више и не сећам одакле.Током дана је било топло али је заноћ захладнело.Зато је Цвеклица навукла на главу вунену капу и око врата умотала вунени шал.Али женско и ноћу остаје женско чак и када нигде никога нема.Шал који је носила је виорио иза нас.То је вероватно требало да представља модни детаљ који ће очарати некога ако буде прошао.На правцу од блока 45 према граду у то зло доба ноћи никог живог није било и било је прохладно па сам мало одврнуо гас небили се што пре докопали кућа.И док смо јездили досадним правцем мотор прво стаде у месту,цимну па настави као да ништа није било.И Цвекла ме је јако цимнула од позади.Стао сам одмах небих ли видео шта се догодило.Темељно смо прегледали мотор колико је то било могуће у оном полу мраку и ништа сумњиво нисмо нашли.Пошто се мени учинило да је нешто пукло,а то је гадна ситуација на мотоциклу,гледали смо поново.И опет ништа нисмо пронашли.Шта смо могли до да наставимо даље.Био сам напет и возио полако да се случајно оно што је пукло не распадне па да још и попадамо.Међутим,све се одвијало течно.Одвезао сам Цвеклу кући и вратио се дому свом.А сутра дан,чим сам устао,темељно сам испрегледао возило.И имао сам шта да видим.Око задњег точка на делу између ланчаника и кочионог добоша,био је обмотан велики део Цвеклиног шала.Лепо ми је изгланцао иначе ваздан масан метал на том делу.Скинуо сам га и нисам могао да верујем.Око метар и по шала који је ноћас виорио на ветру за непостојећу публику био је ту.Одмах сам Цвеклицу окренуо телефоном. „Цвеле,како си?“ „Одлично.“ „Јел те боли нешто?“ „Мало ме болуцка врат.“ „Погледај шал који си синоћ носила и све ће ти бити јасно.“ „Сада ћу одмах.Ево га пребачен преко столице.“ Затим је уследила краћа пауза.Отом сам чуо запањен Цвеклин глас. „Фали ми пола шала.“ „Знам.“ „Како знаш и где ми је друга половина?“ „Ево је обмотана око задњег точка.Током вожње се некако обмотао тамо и пукао.То је оно што је цимнуло.И ништа се после није догодило!Просто невероватно!Сунце моје,имаш вратину као бик,пардон,као крава.“ „Ја крава!“ Ни сањао нисам колико је била снажна вратина у моје Цвекле.И срећа да је тако.Зато смо јефтино и прошли.Такве ствари се обично не завршавају тако једноставно.Најежим се и при самој помисли шта је све могло да се догоди. „Е моја Цвеле,са таквом вратином никада од тебе Исидора Данкан бити неће.“ Тако смо завршили разговор

РИКВЕРЦ Данас је нормално да громадни мотоцикли имају рикверц.То да власнику неби куљнула кила док гура тенк на два точка или да исти неби дошао у понижавајућу прилику да мољака присутне грађане за физичку помоћ.У оно време рикверц на мотоциклу је био чудо невиђено и рачунао се у бес и раскош.Тада сам то само два пута видео.Први пут на бајатом Циндапу,трофејном примерку из другог светског рата који је за потребе једног филма терао Пеја.Радило се о неком домаћем филму у коме је мрски окупатор поново био поражен од малобројних партизана.Пеја,млада звезда домаћег филма,је играо мрског непријатељског војника који се у ратном вихору борио са Циндапом више него са партизанима.У паузи ратовања возикао се њим по граду. Стајали смо на семафору када је зли немац Пеја,из чиста мира,убацио мотоцикл у рикверц и згазио мене и моју сироту Јаву.То је био потез кварног и нефер играјућег окупатора јер Јава није имала рикверц па нисмо могли да се повучемо са линије напада а и атак је био сасвим издајнички и неочекиван.На срећу то је било зезање и све је прошло без оштећења јер би,у противном,засигурно узвратио голоруки српски народ. Другога пута опет смо сви учествовали у неком другом филму који је био далеко мање уметничке вредности јер није имао ратну тематику и,ничим изазвано,у њему није учествовао Бата Живојиновић.Већ то је озбиљно угрозило његове вредности па се није ни појавио озбиљно на великом платну.Да јесте,мотоциклистичка“радио Милева“би то већ раструбила около.Нај напетији део радње филма се снимао на Топчидерском гробљу.У филму је мотоциклиста од нечега умро а верни другови су га испраћали на онај свет возикајући се по Топчидерском гробљу све до његовог гробног места.Невероватно маштовито и са огромним уметничким набојем.Ма срцад да попуцају!Требало је исполоматати се низ приличну низбрдицу и између мноштва гробова и окружити гроб умрлог.Сви смо се осећали баш лоше као да смо радили нешто што никако неби требали.Мотоциклисти су ваздан били сујеверни јер им је глава стално у торби.А и ко још витла мотором по гробљу?Али пристали смо на то због пробијања наших филмских достигнућа у свету и очекивали смо барем оскара за епизодне улоге.Више пута смо се смандрљавали низбрдо низ две уске кривудаве стазе једва се провлачећи између гробова јер режисер никако није био задовољан.Или би неко пао или изашао из кадра покушавајући да не пређе преко гроба а то је реметило његову уметничку визију стизања мотоциклиста на место патње.Он је замислио да се спустимо у паралелној формацији вероватно и држећи се за руке као што би то урадили самосвесни ожалошћени моторизовани пионири.То је једноставно било неизводљиво због различитих габарита гробних места и споменика па смо се из тог разлога цело пре подне млатили по гробљу.Најгори тренутак је био на крају спуста.Ту смо морали сви да се набијемо у гомилу јер је простор био малецки,а отом и да окренемо моторе небили се вратили узбрдо на почетну позицију и поновили сцену.То је била мука жива.Гузили смо се,падали,помагали једни другима и,на једвите јаде,успевали да се некако окренемо и вратимо горе.Тонус је све време дизао режисер који се драо као да смо робови на галији и то је радио све док нам није прекипело па смо му обећали да,само ли писне још једаред,ми одлазимо а он и екипа нека се лепо ролшулама спуштају низбрдо.А онда смо променили план и саопштили му да ћемо лепо њега да закопамо па нека остали из филмске екипе за њим пате и ломатају се по гробљанском сломиврату.Тако ће тужне сцене стварно бити реалне.Некако се ствар смирила и снимање је настављено.А онда се једном од наших смучило.Скинуо је декл са Јаве и прештеловао паљење.Отом је упалио мотор и отишао узбрдо у рикверц.Сви смо забезекнуто бленули у Јаву која је хрлила у назад. Када се паљење превише помери у напред мотор се заврти у супротном смеру.Чак и мало цењене Јаве су у Српским рукама показивале своје тајне вредности.

ИЗНЕНАЂЕЊЕ Био је леп летњи дан.Запутио сам се до Ласте где је екипа већ увежбано тукла по хладном пиву.На семафору код правног факултета сам стао на црвено светло.Нортон опет није био добре воље и надрндано је изводио своје бесне глисте.Радио је као комбајн и показивао озбиљне намере да се свакога часа угаси.Ако би се то догодило морао бих опет да упражњавам омражени ритуал који би обично био пропраћен свирањем и псовањем осталих хистеричних учесника у саобраћају.Прво бих морао да сиђем са мотоцикла и одгурам га на тротоар,притом будно пазећи да ме неко не згази.После тога ми је ваљало родити мечку док га не подигнем на онај патрљак од великог штендера.Тек тада бих могао да се посветим скакању по курбли ноголомки са до у танчине обављеним антипресисавајућим програмом.А када би баксуз енглески,поново одлучио да ради,ваљало се некако и укључити у саобраћај по могућству без трагичних последица.То је била велика магија с обзиром да ни онда никоме није падало на памет да пропусти мотоциклисту.Сва та непотребна дрндања су ме баш јако нервирала и трудио сам се да их избегнем.Зато сам,стојећи на семафору,турирао мотоцикл а милоушна дрека ме је крепила.А када сам проценио да се приближило време да се упали жуто светло,као сваки добар хистерик,стисао сам квачило,убацио у прву брзину и наставио да турирам мотоцикл.А онда се чуло издајничко“пуц“!Уто је Нортон ђипио као јарац и ускочио право у центар раскрснице.То“пуц“је значило да је издала лустер клема којом сам дан раније набуџио сајлу од квачила.Баш сам погодио прави тренутак за ускакање у раскрсницу,када су се сви надали да пројуре кроз жуто светло као да им од тога живот зависи.Настала је невероватна шкрипа,дрека и псовање.На срећу,нико ме није погодио.Спретно сам заждио на тротоар,извадио алат и отклонио квар.Отом сам се посветио омиљеном ритуалу паљења крндеља. Од тада сам увео неке новине у вожњу.Прво,трудио сам се да више не турирам мотоцикл када стојим,ако је то било могуће,а,друго,на семафдору увек држим руку на кочници,злу нетребало.

НСУ Летовање се било баш опасно приближило и велика екипа се озбиљно оштрила за путовање и провод на мору а ја нисам у том тренутку имао мотоцикл.Тако се задесило.Јурио сам да га купим али би ми сви некако измицали у задњем тренутку.Оно што сам могао на брзину и са онолико јада пара колико сам имао да пазарим били су све сами кршеви око којих је морало још много да се ради а времена за то није било.Одмах употребљива возила су била прескупа.Коза Ностра,члан екипе,је баш тада продавао НСУ-а 250 супер макса.Тазе је купио ганц нову Јаву у радњи па је НСУ био на продају.Цена му је била сасвим прихватљива,другарска.Предност је била и то што сам добро знао и мотоцикл и власника.Мана је била што је НСУ био пролупао. „Ма шта ти је“,рече Коза Ностра једно вече док смо у Шанси сабијали пиво,“па знаш да он мени тако лупа већ две године и ником ништа.Има игличасте лежајеве на радилици и може тако да лупа још сто година.Нека те то не брине.Ово лето ће сигурно да ти издржи и лупаће исто као и сада.А после,ако те то буде нервирало,снеси га у подрум па ћемо да га урадимо.“ Ту сам преломио.Најважније ми је било да са екипом одем до мора,да ми тамо не рикне и да се оданде и вратим здрав и читав.А после ћу да видим шта ћу.Ако је требало да се ради мотор,Боже мој,дуга је зима.Већ сутра дан сам га купио и одмах сам навалио да га спремам за пут.Купио сам му једине гуме које су тада могле да се купе а да буду нове.Тачније речено,имао сам богат избор:домаће Обилићево и Чехословачке Барум.Није се знало које су горе.Обилићево нису ваљале баш ништа а Барум су биле једва мало боље па сам узео њих.Од двадесет петолитарских пластичних канти за нафту склепао сам нешто што је требало да буду бочни кофери,офарбао их у мат црно и направио држаче од флахова.Зачудо,то је чак добро изгледало и баш се лепо уклапало у кабасту гвоздену концепцију и тадашњи брилијантан немачки дизајн мотоцикала.Кофере сам можда и могао да нађем негде у белом свету али је то била немогућа мисија јер би коштали брдо пара а и како су тада изгледали не би били много бољи од мојих канти за нафту.Даклем,имао сам избор,или мој аутентичан дизајнерски подухват или ствари са канапом на мотоцикл па терај као цигањска черга.Канте су победиле.Када сам их монтирао сасвим су солидно изгледале па сам се мало дивио свом новом изгледу путног дроњавца.Толико су ми се допале да сам монтирао и бравице па су се“кофери“чак и закључавали. А НСУ се показао дораслим свакоме задатку.Весело је подамном прдуцкао цело лето,прошао цело приморје и тек када је пао снег,снесен је у подрум.За сво то време се непрестано возикао и притом лупао исто као када сам га купио.Предпостављам да се то звало квалитет.А онда се појавио Слоба,са чудним надимком Иван,па ћу га надаље тако и звати.Он је био одличан мајстор,прави и поуздани друг али са специјалним додатком-био је заљубљеник у НСУ-е.Сигуран сам да и дан данас може,везаних очију,да расклопи и склопи тај мотоцикл,ако уопште успе да га нађе тамо негде у далекој Канади где се моментално налази.Једнога дана је дошао код мене па смо сишли у подрум где је он извадио агрегат из рама и однео га својој кући.Убрзо га је вратио урађеног.Сада је агрегат био нов новцијат а све остало је било аљкаво и збуџено.Педантерија као што је он био,није могла то да поднесе па се бацио на мурдарску електрику.Када је и њу довео у ред,отклонио је још нешто недостатака које је искусно уочио а мени је остало да током зиме урадим најтежу ствар а то је да поправљам немачки грдобни дизајн.То ми,наравно,није успело јер су маштовити немци били непобедиви у свом виђењу лепоте возила.На пролеће смо у двориште изнели потпуно нов мотоцикл.Са њиме сам се,по први пут у моме животу,баш слатко навозао,безбрижно,у срећи и весељу.Тај мотоцикл није знао да се поквари.Какво је то за мене освежење било после гомиле кршева који су ми вадили маст!Мој НСУ је верно прдуцкао у свим условима и у свако доба дана и ноћи.Није правио питање дали је јара или снег до колена,увек је исто радио.И тада сам се и ја покварио.После кршева који су се поваздан опраштали од живота и енглеских напендека којима је сваки ветрић сметао(ем ако није острвски),навукао сам се на вернога швабу.Тада сам схватио зашто је огромна популација тадашњих југословенских мотоциклиста возила само немачке мотоцикле и то без намере да и проба оне друге.А јапанци су тада тек учили како се праве мотоцикли па су крали од енглеза(баш су нашли од кога ће,то их је уназадило за ко зна колико година)и нико није ни знао да они уопште и постоје те да косооки тамо негде чуче у заседи и спремају напад.Моје заљубљивање у верног швабу за кога није постојала потреба да се икада замени за други мотоцикл јер ће радити довека,резултирало је трагедијом.Нисам могао да се суздржим па сам,циц по миц,покуповао још седам комада истих мотоцикала.Двориште нам је било крцато НСУ-има.Сви су били исправни и радили су.Када би их упалио све одједном то је била симфонија веселог прдуцкања.Отац је вероватно,у потаји разрађивао план како да ме убије на спавању и дефинитивно се,једном за свагда,реши беде.Од свих тих мотоцикала издвајао се један.Иако се од осталих по спољашности веома мало разликовао,био је баш чудан.Имао је ауспух дугачак као фабрички димњак али у агрегату је било спортско срце.Такву дизајнерску гадоту као тај чунак,успео је поново да направи,наравно само маштовити швабо,на мотоциклу МЗ а и руја у пар успешних модела.Тај талентовани дизајнер је вероватно после тога послат у Сибир на стручно усавршавање.Али тајна тог возила је била сакривена унутра,тамо где су немци знали шта раде и нису морали да се боре са лепотом и привлачношћу направљеног.Мотоцикл је ишао као луд.Истина,кочио је лоше као и сваки НСУ али како су онда мотоцикли кочили немци су се и ту потрудили.Кренуо сам полако да сређујем моју ергелу али се изненада појавила прилика за куповину далеко бољег мотоцикла па су НСУ-и дати на продају. Први ко је дошао да купи мотор се запрепастио када је схватио да може да бира између осам истих комада. Моментално је помислио да имам дијагнозу па се профинио. Дуго је разгледао возила, палио их и слушао како раде. А онда се залепио за необичног. „А какав је ово НСУ?“питао је. „Добар,сасвим исправан и скупљи од осталих.“одговорих. „Мислим,који је то модел?“ „Предпостављам да је Супер фокс.Нисам сигуран,не пише у саобраћајној.“ „А зашто је скупљи од осталих?“ „Зато што је вероватно нека тркачка варијанта.Иде далеко боље од свих осталих.“ „Јел могу да га пробам?“ „Наравно.Остави паре и терај.“ Такав начин трговине се већ онда увелико користио јер је већ учестало почело да се догађа да купац оде на пробну вожњу и да се никада више не врати.Тада се то сурово кажњавало.Расписивала би се потерница и сви мотоциклисти би тражили украден мотор.Ако би га нашли,враћали би га власнику а лопова би сурово пребијали.То никоме није требало па се новац депоновао код власника пре пробне вожње,чисто злу нетребало. Човек је оставио паре.Помогао сам му да изгура возило испред капије.Пријатно ме је изненадио што је грејао мотор.За то сам га похвалио.Руком је пипао цилиндар и тако проверавао дали се мотоцикл довољно загрејао.Отом је сео на њега и отишао на пробну вожњу.Није га било подуже времена.Када се вратио био је рашчупан,насмејан,озарен и са сјајем у очима. „Купљено.“рекао је. Сели смо у оближњу кафану Ловац да прославимо трговину.Такав је био обичај. “Слушај“,рече пошто је одпио добар гутљај пива,“добар сам познавалац НСУ-а.Имао сам их неколико.Право да ти кажем,нисам намеравао оволико да платим мотор али овакав стварно никада нисам видео.Ем иде као луд ем је фабрички набуџен и,најважније,нико није копао по њему.Једва чекам да видим шта је унутра. „Топло ти препоручујем да га не чачкаш.Српски мајстори обично све усеру.Онако,другарски,ти саветујем да му не скидаш одбрану од напада шрафцигером.“ „Можда си у праву.А јел тебе није вукло да забодеш нос у њега?“ „Није.“ “Није?Како то?“ „Мислим да нисам дорастао овом возилу.Морам још доста да учим механику.НСУ је прилично компликована справа.А и нисам желео да нешто усерем унутра само због пуке радозналости.“ Са тим човеком сам се и касније сретао пар пута.Лепо и педантно је урадио свога НСУ-а.Касније смо се,како то обично бива,погубили.Ко зна шта је било са њима двојицом.Познајући тај добар и непокварљив мотоцикл,ништа се небих чудио да се,у срећи и весељу,још увек вози.