Ne pričam ja o šlepanju od 500 km, naravno da je to besmisleno, nego o kraćim relacijama. Upalim ga ja i bez boostera na gurku, nije to problem, takodje uvek imam i kablove u motoru ali akumulator koji je prespojio ćelije i više ne puni neće stići daleko. Pitam za situaciju kada se nalazim npr. 50 km od kuće negde na autoputu, tu je definitivno crkao akumulator ili se probušila guma, noć je, nemam dostupnih servisa, valjda će me u tom slučaju odšlepati do kuće?

Jasno, preko dana, ali ako se desi noću znači obavezno nositi i šator zbog kampovanja ispred radionice. Druga stvar, jednom mi je crkao akumulator, zadnjim atomima struje sam se dovukao do kuće, isto je bila noć pa nisam mogao da ugasim far da bar koliko toliko potraje struja, a oni to ne pokrivaju, kvar kao i svaki drugi koji ne možeš da predvidiš. Poenta je da ne ostanem u neko gluvo doba noći negde na putu. Jel ne rade radionice i prodavnice? Vozi me onda kući. (ako nisam baš 500 km od kuće)

Da li može neko da mi protumači ovu stavku u Vozzi paketu? Ako se ne varam to znači kada probušim gumu na putu (inače kod mene nisu tubeless što je dodatni problem) mogu samo da duvam?

Motor 1994. god., prešao 66000 km, registrovan do aprila 2015. god. Na motoru zamenjen originalni korman za ravan korman sa aluminijumskim ukrasnim ručkama, dodate produžene komande, podignut sisi bar sa ojačanom korpom za stvari, dodatni farovi po 50w sa posebno izvedenom instalacijom, ove godine presvučeno sedište eko kožom, postavljen Givi vizir, zamenjen frajlauf, zamenjeni amortizeri, ulje i semerinzi u viljuškama, ubačen sigurnosni elektroventil za benzin, ugradjena utičnica za upaljač 12v, gume solidne, idu kožne bisage sa slike, kao i prednja torbica za alat i zadnja za sisi bar. Lepo me služi ali hoću veći. Tel. 064/1515569. Cena 2200 eura.

Pozdrav Nikola!

Sreća za Žiku što je padobranac Brz oporavak želim veteran!

Zahvaljujem se prijateljima iz MK Shadows na gostoprimstvu i bendovima na odličnoj atmosferi, vidimo se ponovo! Evo i par sličica iz kampa i iz Niša.

Radi saobraćajna policija svoj posao, nego kakva nam je svest, trebao bi svako da ima svog saobraćajnog policajca. Saučešće nastradaloj devojci, kolegi želim brz oporavak, a ostali pamet u glavu!

Ode još jedan veliki roker, bajker, drug, brat, a pre samo nedelju dana smo sedeli, zezali se, cirkali... još ne verujem Počivaj u miru Miško, široki ti drumovi nebeski!

Sve si u pravu osim ovoga. Pozdrav pa se vidimo!

Skidao sam i ja pa nisam stavljao dihtunge, samo termootporni silikon i ništa im ne fali.

Što se tiče kampovanja mi smo se javili nekoj upravnici i nije nikakav problem, a što se tiče pištolja pa znaš kako, putovati noću, pola puta sam, vukoebine, medvedi, vukovi, razbojnici... nikad se ne zna. Kad bi se samo mi vozili ovim drumovima nikada ne bi ni zatrebao.

I krenuli smo: Ozi, Staniša i Sladja, Bane i Ivana i ja. Posle ovakve ture, bilo koji skup je smešno komentarisati. Kao i svuda: gužva, vrućina, pucači, uveče čak i jedna ženska tuča (lokaluše), ali i lepa svirka i druženje. Ukupno predjeno 1200 km za ovih 8 dana koliko sam bio na putu. Želim posebno da se zahvalim svima koji su me na ovoj ruti primili u svoj dom i ugostili. To je pravi bajkerski duh, hvala vam svima, a i moja vrata su takodje otvorena za svakog bajkera i u bilo koje doba.

Sa sve Česima otišli smo do grada do Mihajla, a onda na žurku kod mojih snajki, prija... i koja mi već šta dodje. Žurka LMC Ladies na Ribarcu Na žurci se nalazim sa novosadskim delom MK Čoper Srbija gde padaju dogovori za sutrašnji skup u Mužlji, a zatim sa Ozijem odlazim kod njega na prenoćište.

Sutradan preko Valjeva stižem za Šabac gde se nalazim sa Bunarom da častim za rodjendan sa 5 dana zakašnjenja a pridružuje nam se i Dača pa kasnije i Steva, Igor, Flekica. Uz meze, sedelo se kod Dače do kasnih sati dok se nisu pretresle sve teme, a onda smo svi veseli i debeli otišli na spavanje. Sutradan preko Rume sa kraćom pauzom kod Staniša i Sladje, stižem u Novi Sad, tj, na ranč MC Brothers, i to u pravo vreme, na riblju čorbu. Negde usput je naš drug Boban iz Tuzle navatao neko troje Čeha koje je dovukao u kamp a ovima ništa nije bilo jasno, kako to da mogu da jedu, piju, prespavaju tu i to sve besplatno.

Ovde sam se rastao sa Danetom i Ogijem pa sam dalje nastavio sam i tom prilikom svratio do našeg druga Berze u Ražanj na osveženje. Dalje sam nastavio starim putem preko Paraćina i Jagodine ka Kragujevcu, gde me je tom prilikom ubila kiša kako nije odavno. Ulazak u Kragujevac Peacemaker:"Brate gde se nalaziš?" Crni Leptir:"Evo me gledam u Isusa!" Peacemaker:"Ne seri, još mi reci i da si pričao sa Elvisom?" sml(ahaha) Čupava domaćica se potrudila da sve bude kako treba. ;D Sutradan preko Gornjeg Milanovca pa do brata Miloša u Ljig. Rekoh već da sam pokisao kao miš, pa tako i gvožđurija, a neki to vole da čiste, tek da ne sede zaludni. Uveče smo se spustili u Banju Vrujci gde je bila neka svirka, tako da je to upotpunilo dan. Ne pamtim kad sam lepše spavao nego to veče u starinskom drvenom krevetu i uz zvuke cvrčaka... a možda je i od piva.

Preko Soko Banje i Aleksinca stigli smo i do Niša, odnosno Niške Banje, naše sledeće destinacije. Tu su nas srdačno dočekali Miško i Ankica iz MK Shadows. ;D Moji drugari su otišli do sobe da se malo opruže pa su tu i ostali do jutra, a meni pošto sam utreniran nije bilo teško da odmah posle ručka odem sa gazda Rendijem u kafanu, gde se kasnije pridružio i ostatak porodice pa tako do u sitne sate... (nemam slike) A onda napokon sutradan da vidim i Banju. Na ovom mostiću deca vire ženama pod suknje kroz staklo koje je ugradjeno zbog svetlosnih efekata, zato je Ankica u pantalonama. ;D "Ja u principu ne pijem, al aj može jedna" I posle naravno "supermen stadijum" Ups, za malo da zaboravim... za kraj jedna pozerska

Dalje smo išli preko Rtnja. Optimisti kažu da je to najveća piramida na svetu, ali nismo ispitivali.

Ostatak večeri smo proveli sa Peconijem i drugarima iz MK Kladovo na koncertu Riblje Čorbe i Tanje Banjanin. Sutradan ujutro stižemo u Negotin i dovlačimo mamurnog Peconija na kafu i limunadu, odakle nastavljamo dalje prema Zaječaru. Ispred Zaječara se odvajamo desno da bi obišli Gamzigrad. Romulijanum, mesto napravljeno pre 1700 godina, sazidali ga Rimljani, zaebali su i Crnotravce.

Dvokrevetna soba sa doručkom u Kladovu u hotelu košta 5200 din (pitao čisto informativno) tako da ću za te pare radije spavati na motoru, ali je zato sportski kamp besplatan za postavljanje šatora. Bungalovi se naravno plaćaju. Koreografija je takodje poznata, ovde se ništa nije menjalo zadnjih 50 godina. ;D

Nastavljamo dalje ka Kladovu U kafani kod Lepenskog Vira srećemo Riblju Čorbu koja je krenula na koncert u Kladovo. Nisam hteo da smaram čoveka slikanjem tako da nemam uspomene odatle. ;D

Dodje nam i zima pa da rezimiramo neke vožnjice. Fotoaparat nije bio bog zna šta, ali sam se trudio da izvučem maksimum od njega. (p.s. to što imageshake server čas pokazuje slike, čas grešku, nije do mene ) Subota 21.07.2012. Dane, njegov sin Ognjen i ja krećemo ujutro isplaniranom rutom ka Požarevcu. Plan je prvobitno bio da se ide dunavskom magstralom do Kladova pa da se preko Rtnja spustimo u Aleksinac, produžimo do Niške Banje, vratimo na Kragujevac pa preko Užica i Bajine Bašte nazad ka Beogradu. Tokom puta zbog tehničkih i privatnih problema Dane je morao da se vrati iz Niša kući, tako da sam pola ove rute nastavio sam, do duše malo izmenjenom trasom. To je izgledalo na kraju ovako. U Požarevcu smo se zadržali koliko da predahnemo i popijemo piće sa Felixom i društvom, pa smo nastavili prema Velikom Gradištu. Odatle kreće onaj najlepši deo puta koji većina nas zna ali je uvek atraktivan za vožnju. Rumunske vetrenjače Pauza za ručak posle Golupca

Svašta nešto: u JNA operator na BVP-u, u PJM snajperista, nišandžija na Browingu... Zima, ne znam ni ja više koje godine, Pećki okrug Položaj iznad sela Ovčarevo, opština Klina (bombardovanje) Klina (bombardovanje) Ja, pok. Gladović, pok. Beli U trenucima predaha na nekom od položaja

Sad tek videh da je tema iz 2008. al možda nekom bude od koristi. Kažu da je Honda bolja mašina i to je verovatno i tačno. Medjutim jureći za Hondom možeš da naletiš i na neku kantu a da propustiš dobar Kawasaki. Sve su to stari motori po 15 godina i moraš da vodiš računa šta kupuješ ukoliko ne želiš da iduće sezone uložiš u motor skoro isto toliko koliko si je platio. A sad uzmimo da nadješ solidan motor: VT 500 je odličan motor, ima kardan, nema zezanja sa lancem, ima dovoljno snage a mali je potrošač. Idealan je za samca, sa suvozačem je već malo tesan. VT 600 pa naviše su već malo duži. EN 500, dobar motor koji ide u više modela, u zavisnosti od tipa ima modela sa lancem i sa kaišem, ima dovoljno snage, mali potrošač i ima dovoljno mesta da se dvoje osećaju komotno. 450 LTD je već kraći. Mane su mu obično stari tip magneta koji se vremenom raspada, ali to se rešava ubacivanjem novih magneta sa metalnom košuljicom, i proklizavanje frajlaufa (bendixa) što se dešava na velikom broju motora. Takodje fabrički korman je malo uzak za moje pojmove ali i to se rešava po želji. Za oba motora registracija je negde oko 10000 dinara. Ovako izgleda moj EN malo modifikovan, pa suvozača i ne osećam iza sebe.