Odlična vožnja danas u grupi. Svi su se pridržavali dobro poznatih BjB pravila i onda nema nikakvih problema. Uživajte noćas, sjajno iskustvo.

Eto i mene kod Ikee oko 9 h. da vas vidim i provozam se tokom dana. Nažalost moram do večeras da se vratim u Bg ali sjajna ideja sa kampovanjem. Sećam se početaka BjB, beše sjajno, može isto tako i da se nastavi.

Ajde putniče, sve prođi i svojoj kući dođi. Čekamo te na lokaciji.

Ево мало историје за млађе: Српска војска у Бизерти је био део српске војске који је током Првог светског рата био смештен у француску базу у Бизерти у Тунису. Бизерта је најсевернији град у Тунису и због свог стратешког положаја Француска је 1880. године ту саградила поморску базу. После повлачења српске војске преко Албаније 1915. највећи део војске је упућен на острво Крф. Један део војника евакуисан је у француске војне базе и болнице у Северној Африци. Поред војника, ту су боравили и малобројни цивили. Вицеадмирал Емил Гепрат одликује српског пуковника Михаила Ђорђевића, једног од чланова Команде резервних трупа и Команде подофицирских школа у Бизерти 7. маја 1916. Срби су у Бизерту долазили у три наврата: децембра 1915. и почетком 1916. након повлачења кроз Албанију, затим после првих великих сукоба на Солунском фронту исте године и на крају од почетка 1917. године када су почели да пристижу контингенти добровољаца. Током целог рата транспорти су превозили војнике из Бизерте на Солунски фронт, док су рањени и болесни слати у Бизерту. Кроз логор Лазуаз прошло је преко 60.000 војника. У Бизерти је организована је обука добровољаца, реедукација инвалида и културни садржаји. Француски војници, грађани и администрација били су веома предусретљиви према српским војницима. У томе се нарочито истакао вицеадмирал и гувернер Бизерте Емил Гепрат. Његова брига за Србе била је свакодневна, почев од свечаног дочека бродова са војницима. Приликом првог доласка адмирала Гепрата у Београд 1930. године Срби су га на рукама носили од железничке станице до Славије, а улица којом су га носили носи његово име. У Бизерти је 1917. штампан француско-српски речник чији су аутори Веселин Чајкановић и Албер Офор.[1] Последњи контингент Срба напустио је Бизерту 18. августа 1919. године бродом Црвеног крста Digetrouen.

Daj slikaj tu jaknu da vidimo šta si pazario!

Sale, ima li negde Anakina Skywalkera ? Sakrio se negde ? Pozdravi ga ako ga sretneš i uživaj.

Što si škrt na rečima u ovom postu ? Navikli smo na detaljne izveštaje, daj malo atmosferu i ostalo što nas zanima. Kad već mogu da zanovetam,

Naš putnik je uspešno preživeo sinoćnu nepogodu, ustao oran i spreman da se danas doveze do Tunisa. Imam direktnu potvrdu. Samo napred Sale, uživamo u tvojim putopisima.

Sale, uz tebe smo, kao i uvek. Ako nije bio ispraćaj onda doček mora da bude. Čekamo te i znaš da za sve imaš koga da zoveš. Pun gas i polako!

Odosmo u Šiljakovac i Obrenovac u domove za decu ometenu u razvoju. Nas nekolicina već tradicionalno tamo idemo, mislim osma godina. Sremčica je glavni dogadjaj ali ima još dece kojima je potrebna naša pomoć tako da smo se odlučili za još ova dva doma.

Još malo pa idemo kod naših drugara. Sve je spremno za njihovu radost. Pridružite se veseloj povorci koja mami osmehe na licu čak i onih starijih. https://www.youtube.com/watch?v=AzF9udoFONU

Браво момци, браво Деде. Нема лепшег осећаја него када тако децу обрадујете.

Dragi moji, nisam stigao da završim motor za sutra ujutru. Bukvalno samo još jedan dan mi je falio. Mnogo mi je žao, sve sam učinio da stignem ali neke sitnice su me previše zadržale i vreme ode. Za Sremčicu 100 % zvršavam motor i sve ostalo sto treba za njih. Lep provod sutra i obradujte decu.

Pablo, daj što pre instrukcije ako mogu motor da spremim za taj dan.

Idemo, idemo kao i svake godine.

Ovakvi ljudi nam vraćaju veru u život na ovim prostorima. Ranko, hvala ti što postojiš!

Sjajan putopis, upravo kako neko gore reče sada mi se svašta mota u glavi i planovi se prave da se bar jednom u životu provozam tim severnim zemljama. Nadam se tome. Sve najbolje.

Hvala mom drugu Arakisu na nesebičnoj pomoći oko ovih naših svetih krava. Kočo drago mi je bilo videti te posle toliko vremena.

Vidimo se sutra!

Trebalo bi!

SašaP je išao na taj put, ima negde njegov putopis. Takođe, možeš da ga kontaktiraš slobodno.

Danas ceo dan na motoru, podela paketića, dečije veselje i kiša. E, zato i pišem. Deda Mraz nije od šećera tako da malo kiše nikoga ne može i ne sme da spreči da sutra uveselimo naše drugare iz Sremčice. Verujte mi čekaju nas kao nikad do sada. Uz pozdrav xoxoxo vidimo se sutra ispred Skupštine.

Takođe možeš usput, na autobuskim stanicama, na semaforu kada stoje kole da daš deci slatkiše. Svake godine to radim i reakcije su uvek sjajne.

Na semaforu me uhvatiše!