Ako se nekome poklopi potreba za servisom sa putovanjem u Grčku, evo ispod ponude ovlašćenog Honda servisa u Kateriniju (GARATSIDIS). Zanimljivo mi je da u Srbiji prikazuju 3,5 i 3,7l a u Grčkoj 3,4l ulja.

Ovo mi je prvi prelaz na Evzoniju kada je gužva. Ovde nije imalo prostora za obilaženje. Jedino rešenje je ići u traku kao za autobuse i pre pulta se uključiti u kolonu sa vozilima. Realno, plaćamo registraciju i putarine kao i drugi vozači a drugi imaju posebne trake (kamioni, autobusi, vozila), pa bi red bio da postoji i jedna posebna traka za motocikle. Naravno, kada nema motocikala, službenici mogu da izvuku vozače iz kolona i da ih propuste. Nisam nešto ni obraćao pažnju na bajkere na prelazu tog dana ali sam video da je jedan prošao desno, mada ne znam jel čekao u koloni.

Sa i bez kofera, sve SHAD nosači, sistem 3P.

Hvala. Tako je, oba puta noćenje u Đevđeliji. Smeštaj 25e a najidealnije bi bilo u mestu Gefyra (57km od Đevđelije a na trasi ali je 50e, nije nužno). Alternativno, čak i bolji izbor bi bio Leptokarija (kupanje, večera na obali uz zalazak sunca, jedan dobar reset), na 144km od Đevđelije, autoput je i taj izbor bi menjao trasu jer bih u nastavku vozio prema Larisi, Trikali, Kalambaka/Meteori a to je u duža trasa od ove koju sam napravio. Iz UE neposredno posle 8h, izlaz u Preljini je bio u 9:10h. Demir Kapija 15:50h. Stigao ispred smeštaja u Đevđeliji oko 16:20h. Sutradan točio gorivo u Đevđeliji u 7:25h. Prva naplatna rampa u Grčkoj 9:15h (pomeren sat), pa slede dve pauze (kraća 10-ak min i duža oko sat vremena), kasnije duža u Metsovu (do sat ipo). Poslednja naplatna rampa pre Parge mi je u 16:50h a prva slika u Pargi 18:10h (smešten, raspakovan). U povratku prva putarina je u 9:15h. Kod luke u Solunu sam bio oko 13:30h i u Solunu je bila baš duga pauza. Prva pumpa u NMK je bila u 18:20h. Sutradan prva putarina u 8:50h. Pumpa u UE 17:05h. To je tempo bez žurbe u smislu da ne bude naporno putovanje, da može da se stane, slika, sedne na kafu, sok, sladoled na pumpama i da budem svež kada stignem. Zaista, pakovanje za put motorom predstavlja izazov, uz kompromise i maksimalnu redukciju stvari. Poneo sam 4 potkape a dovoljne su 2-3. Brzo se peru, brzo se suše, čak i na pauzama (Solun, red na granici, free shop, pumpe...) ih ostavim na retrovizoru Ne treba preterivati ni sa čarapama i donjim vešom. Tregerke realno mogu samo za putovanje, uveče po gradu i nisu neophodne. Od kozmetike u putu četkica, kaladont (manje pakovanje i ne mora nenačeto), stik pod pazuh, manja pakovanja parfema/dezodoransa koja su pri kraju. Smeštaj u Đevđeliji je imao kupku i šampon, pa to ne mora da se nosi a i ako se nosi, ne moraju najveća pakovanja.

Hvala. Planiranje je počelo pomoću googlemaps, sa sve tabelom u Excelu, gde se staje za točenje goriva (do oko 200km vožnje), vreme vožnje, vreme za pauzu... i zaključak je bio da se put podeli u dva dana, što je bio pun pogodak. Pored setovanja opreme u zadnji čas, izazov je bio i kako spakovati sve u 2x35l, obzirom da kada idem kolima ponesem mnogo više stvari/kompleta. Ostaje žal što prethodnih godina nisam opisao putovanje UE-TV preko BiH i prvo putovanje na more skuterom. To se razvuče na 10-12h, sa pauzama za ćevape kod Anike, pa sok na Tjentištu, dezert u Bileći, sladoled u Trebinju, kafu na Pinama... Bože zdravlja, u najavi je nova tura krajem meseca.

Zaboravio sam i jednu situaciju sa jedne od naplatnih rampi od Kumanova ka Đevđeliji. Prilazim rampi, stoje jedno vozilo, 4 motocikla i 3 vozila. Obilazim vozila, stajem iza motora, grupa Rumuna je bila u pitanju. Onaj poslednji na plavoj Hondi kao mojoj, pkazujem rukom ka motoru i lajk, on otpozdravlja. Pretpostavljam da je prvi bajker iz grupe hteo da plati za svi četvoricu, pa ga je radnik na rampi ispravio za petoricu, bajker se okreće, ja mu odmahujem rukom kao ne, on nastavlja da priča sa radnikom, rampa se podiže, prolazi jedan, drugi, kreće treći i bajker koji je plaćao viče na trećeg da stane, treći ga ne čuje, rampa kreće da se spušta i pravo na bajkera. Rampa se iskrivila ali funkcioniše, bajker nije pao, na sreću. Stradao je vizir.

U martu sam sa Burgmana 200 prešao na Hondu NC750XD i vikendima pravio vožnjice u dužini od 200-300-500km i polako planirao/pravio konfiguraciju za turing. Namestila se Parga krajem maja a oprema i dalje nedostaje. Prvo stižu bočni koferi SHAD SH35, potom slede komplikacije sa kreš barom i nosačima bočnih kofera i to u istoj sedmici kada je i putovanje. Prvo, nakon 3 sedmice čekanja, kreš bar stiže za noviji model. Čekam još 2 sedmice i zbog greške u sistemu, umesto na moju adresu, kreš bar stiže u utorak u Biosku. Redovnim putem kod mene bi bio u petak, poštar ne može da pošalje na autobus, sedam u kola i idem lično da preuzmem i odmah ostavljam kod majstora, uz dogovor da mu sutradan doteram motor u 9h da montira i da preuzmem u 15h. Dolazim sutradan u 15h da preuzmem motor, on tek uzeo da radi. Do 17h je završio i usput nekako napravismo i bravicu za kofere, da jedan ključ otvara sva tri. Sutradan stiže poziv od Plattnera da su stigli nosači bočnih kofera ali ne u Beograd, nego u Novi Sad i da ne šalju autobusom. U 11h sam na motoru i pravac Novi Sad, gde momci odmah montiraju nosače. U povratku svraćam u Takovo, gde agent Grawe osiguranja fotografiše motor i zaklučujem polisu o kasko osiguranju ('24, obuhvata štetu i krađu (ne i opremu jer za opremu treba imati i račune a u tom trenutku ih nisam imao sve), polisa 42.000din). Konačno je završen i taj deo, lagano do kuće a mrak već hvata od Požege. Dolazi i ta subota, 30.05. Motor pred garažu, montaža kofera, potom i manje torbice na zadnje sedište u kojoj je sve za motor (petrolej, sprej za lanac, četke, stara majica za lanac, insect remover, tečnost za stakla, ubrus). Krećem u 8h, stajem samo u pekaru i nastavljam. Brzo shvatam da sam bez potrebe poneo zaštitu za noge od hladnoće iz Pontisa (sredinom aprila mi je značila kada sam vozio UE-NI-UE) ali neću se vraćati iz Sevojna zbog toga, realno. Izlazak na autoput u Prilipcu, lagano do Preljine, potom magistralom kroz Mrčajevce i prva opomena da nema opuštanja već u Kraljevu na kraju mosta na Ibru. Zatičem 2 motora na putu i jedan oboren u krivini na odvajanju za Vrnjačku banju. U nastavku ponovo opomena u vidu naglog kočenja jer posle Kraljeva ima prodavnica na levoj strani a linija puna, pa se neko seti da treba nešto da kupi i samo stane na putu... Izlazak na autoput i odbrojavanje do prve pauze za točenje goriva. Oko Kruševca sam pokupio insekata, ne pitajte, i ja i motor. Rezervoar je 14,1l, potrošnja na magistrali umela da bude oko 3l ali sada ipak sa koferima, pa autoput... Nakon 206km stižem na OMV u Deligrad, dosipam 8,29l (4,02l/100km), pauza i nastavak dalje. Stižem polako i na naplatnu rampu, potom granicu, stajem na Lukoil pumpu u Kumanovu. Od prethodne pumpe sam prešao 203km, dosuo 9,71l (4,78l/100km) a cena 166din. Na pumpi gužva kao da dele džabe. Ali radnica prozva broj 3, tako da nisam čekao ceo red. Prijaju manja ograničenja na autoputu kroz Severnu Makedoniju (u daljem tekstu: NMK). Spajaju su Titovo Užice i Titov Veles. Stižem i u Đevđeliju. Parkiranje, raspakivanje, smeštaj i pravac kafana. Konobar mi kaže da je otvaranje TC, svako veče poznati muzičari i da je večeras Severina od 22h. Dvorište, pismeno obeležena parking mesta. Prvenstveno, planirao sam pauzu za noćenje 1h vožnje nakon Evzonija ali ako se i nađe neki smeštaj, cena je min 50e a u Đevđeliji se bira do 30e. Kafana Eleni, na terasi 4 stola. Kafa, ćevapi, kajmak, rakija 0,05, na kraju tiramisu za neverovatnih 12e, znači... Sutradan parking u hladovini, super, nema znojenja tokom pakovanja. Krećem i odmah u gradu točim gorivo na Mak petrolu. Staje 6,05l za pređenih 159km, prosek 3,81. Brzo izlazim iz NMK, stižem na Evzoni, slikanje lica, otisci 4 prsta desne ruke i eto me u Grčkoj. Stara želja ispunjena: GR na dva točka. Na nekih 12,km od Evzonija stajem radi posete Memorijalnom kompleksu žrtvama 1. Svetskog rata. Jeste vrućina i stepenice ali kada ako ne sada? Nakon 10km preko Polikastra, sledeća pauza u Axioupoliju. Postaje tradicija. Kafa, bugaca i to obavezno sa čokoladnim mlekom. Pogled na putu iz Pigija ka Axioupoliju. Pre putovanja sam naišao na vest da je ograničenje brzine od Evzonija do Soluna 90 umesto 110km/h ali na putu su znaci 110, pa sam išao 110 sve do odvajanja za Veriju. Putarine u Grčkoj su kao u NMK, malo malo pa naplatna rampa. U toku su bili radovi na autoputu, mada nigde nijedan radnik, u tunelima zatvorena jedna traka (od 100 tunela radovi su u 98), ograničenje 60 a kemare na 3. lampionu pre tunela snimaju zadnju tablicu, na ulatu u tunem prednju i na izlazu iz tunela, pa je taj put bio prilično monoton. Autoput bez bilo kakvog sadržaja, pumpi ali uz prelepe predele. Slededi točenje goriva. Stižem na pumpu ali ne radi, pa ulazim u naselje po vružini, 40km/h i vožnje nekih 3-4km. Nakon 235km staje 8,77l, prosek 3,73l (u prevodu, umesto autoputa i 130 ono često 60...). Sledi 55km vožnje i razbijanje monotonije u vidu pauze u Metsovu. To je bio pravi pogodak. Malo mesto sa šmekom, mirisom roštilja na ćumur, gužvom, kafanama, mnoštvo bajkera, prelepim predelima... Krećem dalje do krajnje destinacije - Parge. Mnogo lepša vožnja van autoputa ka Pargi nego do tada, čak i brža. Stižem oko 16:30h. Sledi većanje gde ostaviti motor jer je Parga za parking, hm... Rešilo se i to. Smeštanje, raspakivanje, uveče šetnja, kafane... A da sam vozio sve u danu... Za početak ovde ali posle je premešten uz ogradu, disk lock (iako Grci ostavljaju kacige na skuterima, ključeve u bravama...), cerada. Obećah kolegi da ću slikati ukupnu kilometražu od Užica, mada je ova sa zavlačenjima u Đevđeliji, Axioupoliju, pumpa, Metsovo. Realna je oko 955km. Parga jeste uzbrdo, nizbrdo ali mi uz Užica smo navikli, pa nam Parga i Neos Marmaras nisu problem . Mnogo restorana, muzike uživo, fotogeničnosti... Naravno, nije bio plan da motor čami svo vreme u Pargi već da se ponedeljak odmori, utorak obiđe Krf, sreda pauza, četvrtak Lefkada, petak pauza pred povratak. Ali je bilo lepo, nije se navijao sat i Krf je otpisan. Sreda je dan planiran za obilazak Parga Waterfall, Ali Pašine tvrđave, točenje goriva i čišćenje lanca. Kroz uzak i lošiji put dolazim do vodopada ali vidim da moram kroz kapiju, pa niz stepenice a vrućina... Neka hvala. Nastavljam dalje ka Ali Pašinoj tvrđavi. Pametnije bi bilo da sam se vratio na magistralu ali... ovako i po makadamu (preko 1km). Nailazim na znak jednosmerna ulica a do tvrđave 400m, vruće, desno je parking, brzo razmišljam ali brzina nula, motor ide u desnu, ne mogu da ga zadržim, izmačinjem se i mogu samo da kažem ''id' u [cEnZuRiSaNo]''. Bračni par iz Danske mi je pomogao da ga podignem. Kreš bar je odradio svoj posao. Bedak ali nastavlja se dan. Pogled sa vodopada. Poslušao sam putolaz umesto navigacije Retko druga brzina, pažnja i sećanje na reči ''sve je asfalt''. Jeste ali normalnim putem Pogled na Pargu i Valtos plažu. U nastavku točenje goriva (207km 6,86l, prosek 3,31l), čišćenje lanca, povratak u Pargu ali pre toga fotkanje na Valtos plaži. Ostali tragovi pada na dva mesta na kreš baru. Gradska plaža. Do ostrvceta ima 100m, može da se prepliva/prepešači. Mnogi prebacuju stvari na dušecima. Četvrtak je poslednji voz za Lefkadu. Bez navijanja sata jer je sreda izdominirala (Petros (brat po Hondi, agregatu i menjaču ) u Old town). Krećem malo posle 11h i ne idem pravo na Lefkadu. Prvo Nikopolj, pa arheološki muzej. Roman Theater Of Nicopolis. Blizu iznad ali zatvoreno, Τρόπαιο Οκταβιανού Αυγούστου. Ovde me je sačekao jubilej, 10.000km. Ulaznica u muzej košta 10e za postavku unutra i 10e za postavku napolju. A pošto je vruće, idem samo unutra. Klima radi, prijatno je, sledi film u trajanju od 5min i obilazak postavke. Dostupan internet, toalet, kafe bar. Iz muzeja krećem u 14:30h. Sledi čuvena Lefkada i prizori lepši od lepšeg. Tvrđava Griva. Al' ne moram baš svugde da dođem Interesantan prelazak. Nije most nego... Ulazak u Lefkadu, prvi kružni tok, prvi izlaz. Tooooo. Pefkoulia Viewpoint. A onda još lepše ali dok se dođe... Uspon ipo, beton, rizla i tako par desetina sekundi. 360 Lefkada. Trenutno zatvoreno. U nastavku prolazim Kalamitsi i Dragano, stižem do mesta gde ''Dalje nećeš moći'' a do plaže 1000m. Već je 17:15h i kasno je za svetionike, Vasiliki i krug po desnoj strani preko Nidrija. To ostavljam za neki drugi put. Sledi povratak ali drugom deonicom. Usput je imalo nešto malo za objektiv. Agios Nikitas. Malo mesto sa malom plažom a iza čuvena Mylos. Lefkada. Malo da se odmori i iskoristi wi-fi Oko 19:30h krećem ka Pargi, gde je i točenje goriva. Staje 10,24l a prešlo se 278km, prosek 3,68l. Petak iskorišćen maksimalno, pakovanje u sitne sate i subota dan za povratak. Planirao sam preko Meteora, Larise, Leptokarije ali izabrao preko Soluna Točenje goriva na 221km od Parge. Dosuo 7,29l, prosek 3,3l. Nisam do čepa, pa je potrošnja niža a posle će doći na svoje. Na pumpi pre Soluna stajem da skinem jaknu, očistim vizire i lagano ka luci Soluna. Nisam imao gde ranije da stanem da ''ispoštujem'' ovaj deo Soluna. U nastavku vožnja uz more nekih 5-6km do RE/MAX analogia. Šteta što agenti ne rade subotom ali ima neko i na pultu. Potom sledi poseta Tumbi. Na satu 14:45h, stadion se otvara u 16h, ne bih toliko čekao. Shop radi standardno. Za parkiranje Bog. Mali predah i da se iskoristi wi-fi. Frape je planiran na terasi Eletre ali je venčanje u toku. Iskreno, od Soluna do Evzonija sam vozio bez jakne. Čekanje nekih 50-55min. Free shop na Evzoniju. Max dozvoljena količina po osobi je 250ml. Točenje goriva u Đevđeliji, 9,96l 234km, prosek 4,26l. Potom isti smeštaj, ista kafana. Točenja goriva u nastavku puta: Kumanovo, 7,25l 162km prosek 4,48l. Doljevac, 8,45l, 144km, prosek 5,87l. Da ovekovečim i ovo, na 10km pre pumpe u Kraljevu. Predah u Kraljevu. Kafica na bodove. Prvi put iskoristih, nisam ni znao čemu služe. Na kraju, OMV Užice, 3,11l 96km, prosek 3,24l. Putarine u povratku kroz: Grčku 11,9e (8 rampi) NKM 236denara (5 rampi) Srbiju 980din (2 rampe). Imam TAG-ove ali šteta što ne postoji TAG za motocikle. Može da se iskoristi TAG od vozila ali je putarina po ceni za vozilo, tako da... Obzirom da sam krenuo pun iz Užica, tokom putovanja sam 12 puta točio gorivo. I na pameti mi je bio kum Voje Savića iz snimka o utiscima nakon 10.000km sa BMW-om, ko šta radi, ja točim gorivo

Ima li gde da se nađe poluga/držač za sedište ali da nije ceo mehanizam sa cenom 30-60usd?

Hvala. Video sam da ima sa tim umetkom ali sam se nadao da ima caka sa vezivanjem. Vrvtn Honda išla rezonom, dajemo ti 20l ispod, šta će ti i tank...

Moguće i 2000. Vidi na ramu da li ima pločica ili da li je utisnuto MFD BY SUZUKI a onda sledi mesec godina proizvodnje u formatu xx/yy.

Naručio sam danas SH35 iz Subotice a nosač 3P iz Plattnera. Vezano za unutrašnje torbe, jesi li uzeo univerzalne neke ili imaju tipske za SH35? Nisam našao za SH35, imaju neke za Givi V35 a u nazive ubacuju marke motocikala, hm. Kako lako rešiti tank torbu, obzirom da nema magnet, ni rezervoar?

Koferi deluju duboki ali nosači prate siluetu motora.

Meni gornji služi da na pauzi ostavim kacigu i jaknu, eventualno neka klopa, flaša vode. Razmišljam da na dužim turama kacigu vežem uz motor. Video sam to sa Plattnerom i E Planetom, ne kapiram im štos. Sada je taj kofer 49.000din na E Planeti a našao sam u X Moto u Subotici MP cena 44.748din a VIP cena 41.547din (VIP kartica važi 12 meseci i košta 2.470din). Koferi sa VIP karticom izađu 44.017din i naravno luft za ostale kupovine u roku od godinu dana.

Drugovi, imam centralni kofer SH48 i potrebu za bočnim koferima a tu nastaju nedoumice, kako izabrati optimalne kofere uzevši u obzir: - zapreminu (oko 35l (u obzir dolaze SH35, KAPPA KVC35, ako imate neku alternativu); eliminisao sam opciju SH23+torbu na sedište jer nije praktično za točenje goriva), - širinu motocikla (SH36 je eliminisan zbog širine; u obzir dolazi sve što nije šire od SH35) - cena (ne skuplji od SH35). Imate li iskustva, predloge... Hvala

Pogotovo motocikli. Umeo sam da zaplešem na zebri pri polazu a ovo je kriminalno.