U martu sam sa Burgmana 200 prešao na Hondu NC750XD i vikendima pravio vožnjice u dužini od 200-300-500km i polako planirao/pravio konfiguraciju za turing. Namestila se Parga krajem maja a oprema i dalje nedostaje. Prvo stižu bočni koferi SHAD SH35, potom slede komplikacije sa kreš barom i nosačima bočnih kofera i to u istoj sedmici kada je i putovanje. Prvo, nakon 3 sedmice čekanja, kreš bar stiže za noviji model. Čekam još 2 sedmice i zbog greške u sistemu, umesto na moju adresu, kreš bar stiže u utorak u Biosku. Redovnim putem kod mene bi bio u petak, poštar ne može da pošalje na autobus, sedam u kola i idem lično da preuzmem i odmah ostavljam kod majstora, uz dogovor da mu sutradan doteram motor u 9h da montira i da preuzmem u 15h. Dolazim sutradan u 15h da preuzmem motor, on tek uzeo da radi. Do 17h je završio i usput nekako napravismo i bravicu za kofere, da jedan ključ otvara sva tri. Sutradan stiže poziv od Plattnera da su stigli nosači bočnih kofera ali ne u Beograd, nego u Novi Sad i da ne šalju autobusom. U 11h sam na motoru i pravac Novi Sad, gde momci odmah montiraju nosače. U povratku svraćam u Takovo, gde agent Grawe osiguranja fotografiše motor i zaklučujem polisu o kasko osiguranju ('24, obuhvata štetu i krađu (ne i opremu jer za opremu treba imati i račune a u tom trenutku ih nisam imao sve), polisa 42.000din). Konačno je završen i taj deo, lagano do kuće a mrak već hvata od Požege. Dolazi i ta subota, 30.05. Motor pred garažu, montaža kofera, potom i manje torbice na zadnje sedište u kojoj je sve za motor (petrolej, sprej za lanac, četke, stara majica za lanac, insect remover, tečnost za stakla, ubrus). Krećem u 8h, stajem samo u pekaru i nastavljam. Brzo shvatam da sam bez potrebe poneo zaštitu za noge od hladnoće iz Pontisa (sredinom aprila mi je značila kada sam vozio UE-NI-UE) ali neću se vraćati iz Sevojna zbog toga, realno. Izlazak na autoput u Prilipcu, lagano do Preljine, potom magistralom kroz Mrčajevce i prva opomena da nema opuštanja već u Kraljevu na kraju mosta na Ibru. Zatičem 2 motora na putu i jedan oboren u krivini na odvajanju za Vrnjačku banju. U nastavku ponovo opomena u vidu naglog kočenja jer posle Kraljeva ima prodavnica na levoj strani a linija puna, pa se neko seti da treba nešto da kupi i samo stane na putu... Izlazak na autoput i odbrojavanje do prve pauze za točenje goriva. Oko Kruševca sam pokupio insekata, ne pitajte, i ja i motor. Rezervoar je 14,1l, potrošnja na magistrali umela da bude oko 3l ali sada ipak sa koferima, pa autoput... Nakon 206km stižem na OMV u Deligrad, dosipam 8,29l (4,02l/100km), pauza i nastavak dalje. Stižem polako i na naplatnu rampu, potom granicu, stajem na Lukoil pumpu u Kumanovu. Od prethodne pumpe sam prešao 203km, dosuo 9,71l (4,78l/100km) a cena 166din. Na pumpi gužva kao da dele džabe. Ali radnica prozva broj 3, tako da nisam čekao ceo red. Prijaju manja ograničenja na autoputu kroz Severnu Makedoniju (u daljem tekstu: NMK). Spajaju su Titovo Užice i Titov Veles. Stižem i u Đevđeliju. Parkiranje, raspakivanje, smeštaj i pravac kafana. Konobar mi kaže da je otvaranje TC, svako veče poznati muzičari i da je večeras Severina od 22h. Dvorište, pismeno obeležena parking mesta. Prvenstveno, planirao sam pauzu za noćenje 1h vožnje nakon Evzonija ali ako se i nađe neki smeštaj, cena je min 50e a u Đevđeliji se bira do 30e. Kafana Eleni, na terasi 4 stola. Kafa, ćevapi, kajmak, rakija 0,05, na kraju tiramisu za neverovatnih 12e, znači... Sutradan parking u hladovini, super, nema znojenja tokom pakovanja. Krećem i odmah u gradu točim gorivo na Mak petrolu. Staje 6,05l za pređenih 159km, prosek 3,81. Brzo izlazim iz NMK, stižem na Evzoni, slikanje lica, otisci 4 prsta desne ruke i eto me u Grčkoj. Stara želja ispunjena: GR na dva točka. Na nekih 12,km od Evzonija stajem radi posete Memorijalnom kompleksu žrtvama 1. Svetskog rata. Jeste vrućina i stepenice ali kada ako ne sada? Nakon 10km preko Polikastra, sledeća pauza u Axioupoliju. Postaje tradicija. Kafa, bugaca i to obavezno sa čokoladnim mlekom. Pogled na putu iz Pigija ka Axioupoliju. Pre putovanja sam naišao na vest da je ograničenje brzine od Evzonija do Soluna 90 umesto 110km/h ali na putu su znaci 110, pa sam išao 110 sve do odvajanja za Veriju. Putarine u Grčkoj su kao u NMK, malo malo pa naplatna rampa. U toku su bili radovi na autoputu, mada nigde nijedan radnik, u tunelima zatvorena jedna traka (od 100 tunela radovi su u 98), ograničenje 60 a kemare na 3. lampionu pre tunela snimaju zadnju tablicu, na ulatu u tunem prednju i na izlazu iz tunela, pa je taj put bio prilično monoton. Autoput bez bilo kakvog sadržaja, pumpi ali uz prelepe predele. Slededi točenje goriva. Stižem na pumpu ali ne radi, pa ulazim u naselje po vružini, 40km/h i vožnje nekih 3-4km. Nakon 235km staje 8,77l, prosek 3,73l (u prevodu, umesto autoputa i 130 ono često 60...). Sledi 55km vožnje i razbijanje monotonije u vidu pauze u Metsovu. To je bio pravi pogodak. Malo mesto sa šmekom, mirisom roštilja na ćumur, gužvom, kafanama, mnoštvo bajkera, prelepim predelima... Krećem dalje do krajnje destinacije - Parge. Mnogo lepša vožnja van autoputa ka Pargi nego do tada, čak i brža. Stižem oko 16:30h. Sledi većanje gde ostaviti motor jer je Parga za parking, hm... Rešilo se i to. Smeštanje, raspakivanje, uveče šetnja, kafane... A da sam vozio sve u danu... Za početak ovde ali posle je premešten uz ogradu, disk lock (iako Grci ostavljaju kacige na skuterima, ključeve u bravama...), cerada. Obećah kolegi da ću slikati ukupnu kilometražu od Užica, mada je ova sa zavlačenjima u Đevđeliji, Axioupoliju, pumpa, Metsovo. Realna je oko 955km. Parga jeste uzbrdo, nizbrdo ali mi uz Užica smo navikli, pa nam Parga i Neos Marmaras nisu problem . Mnogo restorana, muzike uživo, fotogeničnosti... Naravno, nije bio plan da motor čami svo vreme u Pargi već da se ponedeljak odmori, utorak obiđe Krf, sreda pauza, četvrtak Lefkada, petak pauza pred povratak. Ali je bilo lepo, nije se navijao sat i Krf je otpisan. Sreda je dan planiran za obilazak Parga Waterfall, Ali Pašine tvrđave, točenje goriva i čišćenje lanca. Kroz uzak i lošiji put dolazim do vodopada ali vidim da moram kroz kapiju, pa niz stepenice a vrućina... Neka hvala. Nastavljam dalje ka Ali Pašinoj tvrđavi. Pametnije bi bilo da sam se vratio na magistralu ali... ovako i po makadamu (preko 1km). Nailazim na znak jednosmerna ulica a do tvrđave 400m, vruće, desno je parking, brzo razmišljam ali brzina nula, motor ide u desnu, ne mogu da ga zadržim, izmačinjem se i mogu samo da kažem ''id' u [cEnZuRiSaNo]''. Bračni par iz Danske mi je pomogao da ga podignem. Kreš bar je odradio svoj posao. Bedak ali nastavlja se dan. Pogled sa vodopada. Poslušao sam putolaz umesto navigacije Retko druga brzina, pažnja i sećanje na reči ''sve je asfalt''. Jeste ali normalnim putem Pogled na Pargu i Valtos plažu. U nastavku točenje goriva (207km 6,86l, prosek 3,31l), čišćenje lanca, povratak u Pargu ali pre toga fotkanje na Valtos plaži. Ostali tragovi pada na dva mesta na kreš baru. Gradska plaža. Do ostrvceta ima 100m, može da se prepliva/prepešači. Mnogi prebacuju stvari na dušecima. Četvrtak je poslednji voz za Lefkadu. Bez navijanja sata jer je sreda izdominirala (Petros (brat po Hondi, agregatu i menjaču ) u Old town). Krećem malo posle 11h i ne idem pravo na Lefkadu. Prvo Nikopolj, pa arheološki muzej. Roman Theater Of Nicopolis. Blizu iznad ali zatvoreno, Τρόπαιο Οκταβιανού Αυγούστου. Ovde me je sačekao jubilej, 10.000km. Ulaznica u muzej košta 10e za postavku unutra i 10e za postavku napolju. A pošto je vruće, idem samo unutra. Klima radi, prijatno je, sledi film u trajanju od 5min i obilazak postavke. Dostupan internet, toalet, kafe bar. Iz muzeja krećem u 14:30h. Sledi čuvena Lefkada i prizori lepši od lepšeg. Tvrđava Griva. Al' ne moram baš svugde da dođem Interesantan prelazak. Nije most nego... Ulazak u Lefkadu, prvi kružni tok, prvi izlaz. Tooooo. Pefkoulia Viewpoint. A onda još lepše ali dok se dođe... Uspon ipo, beton, rizla i tako par desetina sekundi. 360 Lefkada. Trenutno zatvoreno. U nastavku prolazim Kalamitsi i Dragano, stižem do mesta gde ''Dalje nećeš moći'' a do plaže 1000m. Već je 17:15h i kasno je za svetionike, Vasiliki i krug po desnoj strani preko Nidrija. To ostavljam za neki drugi put. Sledi povratak ali drugom deonicom. Usput je imalo nešto malo za objektiv. Agios Nikitas. Malo mesto sa malom plažom a iza čuvena Mylos. Lefkada. Malo da se odmori i iskoristi wi-fi Oko 19:30h krećem ka Pargi, gde je i točenje goriva. Staje 10,24l a prešlo se 278km, prosek 3,68l. Petak iskorišćen maksimalno, pakovanje u sitne sate i subota dan za povratak. Planirao sam preko Meteora, Larise, Leptokarije ali izabrao preko Soluna Točenje goriva na 221km od Parge. Dosuo 7,29l, prosek 3,3l. Nisam do čepa, pa je potrošnja niža a posle će doći na svoje. Na pumpi pre Soluna stajem da skinem jaknu, očistim vizire i lagano ka luci Soluna. Nisam imao gde ranije da stanem da ''ispoštujem'' ovaj deo Soluna. U nastavku vožnja uz more nekih 5-6km do RE/MAX analogia. Šteta što agenti ne rade subotom ali ima neko i na pultu. Potom sledi poseta Tumbi. Na satu 14:45h, stadion se otvara u 16h, ne bih toliko čekao. Shop radi standardno. Za parkiranje Bog. Mali predah i da se iskoristi wi-fi. Frape je planiran na terasi Eletre ali je venčanje u toku. Iskreno, od Soluna do Evzonija sam vozio bez jakne. Čekanje nekih 50-55min. Free shop na Evzoniju. Max dozvoljena količina po osobi je 250ml. Točenje goriva u Đevđeliji, 9,96l 234km, prosek 4,26l. Potom isti smeštaj, ista kafana. Točenja goriva u nastavku puta: Kumanovo, 7,25l 162km prosek 4,48l. Doljevac, 8,45l, 144km, prosek 5,87l. Da ovekovečim i ovo, na 10km pre pumpe u Kraljevu. Predah u Kraljevu. Kafica na bodove. Prvi put iskoristih, nisam ni znao čemu služe. Na kraju, OMV Užice, 3,11l 96km, prosek 3,24l. Putarine u povratku kroz: Grčku 11,9e (8 rampi) NKM 236denara (5 rampi) Srbiju 980din (2 rampe). Imam TAG-ove ali šteta što ne postoji TAG za motocikle. Može da se iskoristi TAG od vozila ali je putarina po ceni za vozilo, tako da... Obzirom da sam krenuo pun iz Užica, tokom putovanja sam 12 puta točio gorivo. I na pameti mi je bio kum Voje Savića iz snimka o utiscima nakon 10.000km sa BMW-om, ko šta radi, ja točim gorivo

Poz ljudi da li neko zna neke radnje u Solunu, potrebni su mi neki delovi za Yamahu Virago 125

Narode, za 15 minuta krecem za Solun, vracam se u ponedeljak vece. Idem poslovno / privatno sa nekim kolegama, nazalost ne motorom, ali mozete sledece nedelje ocekivati izvestaj o stanju moto trzista u Grckoj