Браво Ово да се прати под обавезно

Извод мора бии овјерен и не старији од 6 мјесеци, то знаш?

У овом периоду велике су гужве на путевима Косова и Метохије. Од Мердара до Приштине још увијек се изводе радови на проширењу пута па има и рупа, и застоја. После аутопут је лагана прича. Ово што ти Леми каже, лична карта обавезно и поштовање правила. Такође избјегавај да имаш на себи било шта што се може сматрати провокацијом, нешто је КП љута па апси и за глупост Ако сам добро разумио план је да од Лесковца у дану спуцаш до Драча?

Ја био на Златибору у суботу. После 12 година поново је организован мото сусрет и то ме много радује. Рекло би се да нису заборавили како се организује јер много тога је било добро. Има ствари које треба и могу да исправе али за повратак на сцену одлично је. Боже здравља ето мене и следеће године

Моје овогодишње возње су махом направљене на бум вече пред вожњу, ако видим да ћу имати слободног времена, направим план пута и онда ујутро рано, али баш рано, кренем. Тако је било и прије мјесец дана. Циљ, Текија и мјесто гдје је Дунав најужи. Вријеме поласка 5.50 Неколико пута сам прошао поред Пожаревца али никада нисам прошао кроз градско језгро овог града. Ово је била идеална прилика да то урадим и да обавим доручак На путу до циља свратио сам до манастира Нимник. Када сам крочио у порту ове светиње било ми је јасно због чека велики број вијерника долази да посјети ово мјесто. Све је савршено уређено. Код Голубачке тврђаве зауставио сам се јер сам имао жељу да прошетам мало али сам остао зачуђен када сам видио да је радно вријеме од 10 часова. Нисам био једини на капији па сам тако упознао браћу Филипа и Адама који су кренули на пропутовање кроз Румунију. Пар ријечи о ономе што их чека било је довољно да се роди ново пријатељство. На инстаграму сам испратио њихово путовање и могу вам рећи да ми је било жао што нисам могао да идем са њима. У сјећању ми је остало да сам 2016. година буквално проша кроз тврђаву, тада тунел још није био изграђен а и сам комплекс је био запуштен. Сада је већ то друга прича. На Дунавској магистрали постоји једна скулптура крај које многи путници застану. Ради се о тзв. Јаје диносауруса Приласком на паркинг видиковца са кога се пружа поглед на Велики казан циљ вожње је био остварен. Са овог мјеста пружа се нестваран поглед ка Дунаву. Уживање је било посматрати ову љепоту. На крају сам се поздравио са Децебалом и отишао назад у Београд. Јак вјетар ме је пратио све до гараже па ја на појединим мјестима било веома напорно за возити. До неке наредне вожње. Видимо се на друму.

Дође вријеме да се обнови регистрација, 9. по реду од када је мотор у мом власништву. Јутрос рано кренем за Бијељину (мотор ми је на БиХ таблице, нисам мијењао кад се преселио у БГ) и током вожње осјетим тупкање као када се прелази преко прагова. Реко гума неки проблем прави, погледаћу чим дођем кући. Одем на технички, они наравно ништа нису прмјетили али мени ђаво није дао мира. Одем до вулканизера овдје у Бијељини, а Ђука иначе моториста, погледа гуму има мало деформације али кад сам већ ту реко де да видимо лежајеве. Кад оно весеље, стоврио се велики луфт. Нашао ми мајстора одма и сад чекам да заврши мотор да могу да се вратим у Београд. Од мајстора сам добио савјет. Када мијењам гуме, треба и лежајеве и семеринге да замјеним. Није велики трошак а значи. Једна нова лекција научена.

Па на Пештеру има јагњића ко Кинеза на Лединама, није тешко наћи и није скупо

На мене је оставио утисак тај што су момци из клуба били толико посвећени свим гостима. И знаним и оним које први пут виде, као нпр. мене. А круна је била кад су у 10 увече на све столове послужили врућу јагњетину. Мала ствар која много значи.

@Pedja ČaЕ ако је Брмби дошао то мора да је велика ствар Били су Ријад и Чичи, Пазарци који су провели 2 мјесеца на путу од Србије до Монголије и назад. Људи прва лига. А и Аднан, председник клуба, је возач за поштовање Жао ми је што нисам могао ове године у Тутин, тај скуп има душу. Стара школа. Ипак, оно мало слободног времена искористимо да се спустим до Лајковца. Годинама се познајем са неколико чланова ТнТ али тек сад сам успио да направим да одем и код њих. Локација, феноменална. Организација на високом нивоу.

Кад човјек неће нешто да разумије џаба му причат. Држ'се ти пријатељу свог размишљања и уживај у животу. Ја се одјављујем из ове теме. Имам паметнија посла

Изражавам дивљење

У свакој сфери постоје правила игре. Закон је изнад свега али постоје и правила која нису законом прописана али јесу унутар те сфере. Могу да издвојим вријеме и напишем све шта знам, а знам много јер сам дуго времена провео истраживајући свијет мото клубова. Запрепастио би се када би знао шта све ту има. АКо постоји неко правило и тог правила се приджава већина, не могу да разумијем потребу некога да, условно речено блати и вријеђа, постојање тих правила. Ја сам мишљења да ако човјек жели да буде дио неке организације, да прије него што крене у тај поход да се добро распита о свему. Један примјер из мог искуства, 2013. године оснивамо МК Бијељина. Многи су тада причали да треба да имамо тродјелне боје а онда смо сјели и разговарали са доста искуснијим људима од нас и рекли су нам како ствари функционишу. Ја сам био заговорник да мора постојати приравнички стаж за свакога ко жели да уђе у клуб јер врло лако може да се деси, а и десило се то, да неко дође у екипи сав ентузијастичан покаже вољу, која после само пар мјесеци нестане и тог човјека више нема у клубу, а клуб је рачунао на њега. И као члана и као пријатеља. Углавном, побјегли смо далеко од теме. Као што сам већ написао, тужно је све ово. Трибали су направили себи проблем што нису довољно процијенили ситуацију и сами себе довели до овога. Али хришћански је праштати. Возити мотор се може и без боја, ићи на скупове се може и без боја. Али ако си лош човјек џаба ти све.

Има и то неку своју драж. Бити члан клуба је добра ствар, поготово ако је клуб стабилан и ако то све функциониште како треба. Чак и улазак у велики МЦ клуб има своју драж, али има и своја правила и обавезе. Теби је то смјешно, некоме је то занимљиво. Ја сам био дио клуба и било је одлично, а сада сам "соло" возач и то ми је сасвим ок. Низ околности је утицао и на једну и на другу одлуку. Не треба бити искључив. Код нас има доста тралала клубова али томе смо, као и за опште стање у држави крви ми и нико други. Не треба прозивати ни оне који неће да буду дио клуба нити оне који хоће.

Покушавам ја да направим да могу да одем. Још сам на 50%-50%. Вожња до Тутина је фантастична, са свих страна добри путеви, а тек Пештер МК ТТ има добре домаћине у свом клубу и стварно су прва лига. Јављам ако одлучим да кренем

Тужно је све ово. Мислим да су погријешили моменат за овако нешто. И због стања у друштву и због недовољно активности око упознавања клуба. Можда је идеја била да се направи Мото Фест као онај у Бања Луци али доста већи, али 2017. године када су Стршљени почињали ситуација је била доста другачија. Из свега треба извући шта су добре и лоше стране. Више среће други пут.

Заборавио сам са вама да подијелим причу о једној дневној вожњи. Било је код мене на инстаграму, можда је неко видио а ако није ово је мој профил па ту често објављујем приче, видео записе и фотографије са путовања - кликни за профил Око пола 6 ујутро (бјеше субота 13. јун) кренуо сам из Београда ка Љигу. Иако је било сунчано вријеме темпаратура није прелазила 15 степени. Од Љига сам се упутио ка селу Ба. Још од времена серије Црни Груја имам жељу да видим то село, па да и ја кажем "Ја јутрос био у овом Ба!" - кликни за инсерт из серије На том путу сам наишао на цркву светог Илије гдје сам направио паузу како бих мало протегао ноге и запалио свијеће. Наставио сам ка Прањанима преко Сувобора и Равне Горе. Код чувене Сувоборске чесме сам застао да направим фотографије и да се дивим љепотама Србије. Ова наша земља је најљепша на свијету али је држава за избјегават, нажалост. Зашто сам ишао у Прањане? Одговор је једноставан, да видим мјесто на коме су српски јунаци и војници направили импровизовани аеродром и на тај начин помогли да се спасу савезнички пилоти. Херојство народа и војника није награђено, напротив они који нису ни прстом мрднули добили су сву помоћ, оружје, униформе, власт и слободу а они који су се истиснки се борили за слободу добили су тамнице, протјеривање и смрт. На овај начин хтио сам да се поклоним свим становницима овог краја и свим војинцима Југословенске војске у Отаџбини. О правој истини операције Халијард, као и о многим другим подвизима војника и народа лојалних Краљу и Отаџбини, почело се причати тек падом комунстичке власти (мада и даље још то није на правом нивоу јер данас владају синови и унуци комуниста па се истина и правда још увијек боре за своје мјесто). Са овог мјеста такође могуће видјети врхове неколико планина Западне Србије. Одатле се упућујем ка Овчарско кабларској клисури. На препоруку колеге из В Стром Србија групе, Михаила Дринчића из Горњег Милановца, отишао сам на стари пут, кроз Мрачни тунел и кроз срце клисуре. Могу вам рећи да сам био преодушевљен путем, поготово авантуром кроз тунел у коме је мркли мрак. Следећи циљ био је Ариље и црква светог Ахилија. У Лучанима сам скренуо ка Пухову па преко Доњих Крварица до Ариља. На једном ужвишењу у центру Арљиа, понсно, већ више од 7 вијекова, стоји задужбина краља Драгутина Немањића. У цркви која је изграђена у Рашком стилу сачуване су фреске краља Милута, краља Драгутина и његове супруге краљице Каталине. Такође, ту се налази и фреска Плави Анђео. Имао сам жељу да посјетим све светиње које су подигнуте за вријеме владавине краља Драгутина тако да ми је након Тавне, Ловнице, Папраће, Троноше, Раче и Ариља остао је још само манастир светог Николе на Озрену. Повратак кући ишао је преко Пожеге, Дивчибара и Мионице. Због обавеза кући укључио сам се на аутопут и тако успио да направим скоро 400 километара вожње на 2 точка и да стигнем на раније договорене обавзе До неке наредне вожње. Видимо се на друму.

Има и МК Хијене, дал би из РС или ФБиХ нисам сигуран али има

Рат је одавно завршен али реконструкција путева није и не зна се да ли ће икада Не могу да се договоре ко ће колико да узме

Не само да падне, него се деси и смртни случај. Постоје ствари на које не можемо да утичемо али многи олако схвате пут ка и из Требиња. Није он једноставан, не прашта грешке.

Има неки скуп 27. јуна у Бг а није Крузерс Веле у најави Србија зове...

Традиционално шаљем поздраве свима који иду у Требиње јер ја традиционално не могу да идем Срећан пут, лијеп провод и здраво да се вратите Шаљите фотографије

Давно некад у Бијељини на мото скупу свирала је Регина. Ацо, наш земљак, па ко веле ајд може и он Елем, пар минута пред излазак бенда на бину један тадашњи члан клуба у коме сам ја био, у сред нашег дружења устане и крену да иде кући. Ми сви на њега, куда ћеш, де остани а он мртав озбиљан каже:" Одох док није и Плави Оркестар засвирао!"

Е шта смо дозволили. Ћутањем и сагињањем главе (до момента када су студенти устали и побунили се) довели смо да нам багра уништава мото сусрете. Уђе политика на сва врата....

Управо тако, кад се оде међ' народ много тога се научи. Дешавало се више пута да сам доле а да на ТВ иду вијести које немају везе с везом. Људи су доле јаки. И поред свих недаћа кад им неко дође у госте дочекају га као најрођенијег. Треба ићи доле, ко год може. За почетак треба отићи, како ти рече, на пуко обилажење светиња туристички а после ваљало би отићи и посјетити мјеста која нису "популарна".

То је то. Пратио сам код Бобана објаве он је то све написао али ето нисам знао да си и ти у тој групу. Свака част, урадили сте велику ствар, безобзира на све ове недаће. Јако је чудна ситуацију тамо доле, њихова је и погача и нож. За час посла те оптуже за нешто што ниси урадио, али њихово је слово закона и са два "свједока" заврше посао. Ја ћу у свом наредном путопису, а дјелимично сам описао у прошлогодишњем, сво искуство са путева на Косову и Метохији. Тако да, одласци доле да, у већим групама можда није толико изводљиво.