Kakav vam je snimak u zatvorenoj prostoriji pri malo slabijem osvetljenju? Kod mene malte ne neupotrebljiv, previse je taman. HD 1 je u pitanju.

Jel moze za 2000e Salim se naravno, srecno sa prodajom. Oduvek sam zeleo da vozim ducati, i ovo je extra prilika, al' jbga kad sad nisam pri parama

Prodato.

Kamerica je kupljena pre 3 meseca i koristena 3-4 puta. Bukvalno nema ni jednu ogrebotinicu. Uz nju dolazi fabricka oprema, sve sa slike plus usb kablic koji nisam slikao, a sluzi za punjenje i prebacivanje klipova na komp. Ima i opciju aktiviranja na zvuk, ali to nisam koristio. Razlog prodaje je sto sam nabavio GoPro. Cena: 1800din Ukoliko zelite i microSD karticu od 4GB cena je 2200din. PM ili 065-599-9950

Hvala Alexanto. Od kad sam prosle godine seo na tvoj Atlantic, ne prestajem da razmisljam o zameni motora za Atlantic. Al sad mi zao, sve sam sredio na TCat-u pa mi je glupo da ga menjam, bar jos 1-2 sezone da se izvozam sa njim pa cemo videti

Hvala druze Mozda se poklope kockice sledece godine pa zajedno provozamo Alpe. Ja cu verovatno isto sredinom jula opet voziti italijanske Alpe.

Inace, svima koji nisu bili gore, zelim da ubace ovu rutu u svoje planove, jer za mene je ovo razlog zasto sam na dva tocka.

fala fala Ajd prvo spisak mesta kroz koje smo prosli: Ovo je cela mapa: Lienz - Cortina d'Ampezzo Cortina d'Ampezzo - Bolzano Bolzano - Livigno Livigno - St Moritz St Moritz - Lavertezzo Lavertezzo - Trst Rijeka - Plitvice - Zadar Zadar - Trogir - Split Nisam nesto vodio beleske koliko sam tacno potrosio za gorivo, za prenociste, putarine. Ukupno smo potrosili oko 1500e, put je trajao 15-16 dana. Planirali smo da na Alpima spavamo po hostelima i pansionima, a kad se spustimo na jezera Como i Garda i Hrvatsku da spavamo u satoru. Na Alpima smo bili u kampu samo kod Gross-a 1 noc. Na jezerima Como i Garda smo spavali takodje u satoru, a ostalo sve u pansionima i hostelima, jer za 10-ak eura vise dobijes mnogo vise. Dosta su skupi kampovi i zato smo odlucili da u Italiji vise provedemo noci u iznajmljenom smestaju. A Hrvatska je prica za sebe. Planirali smo da tih 7 dana koliko smo proveli u Hrvatskoj budemo u kampovima, ali nas je bura zeznula. Ja u zivotu nisam doziveo tako jak vetar. Bukvalno ne mozes da vozis. Auto putem sam vozio izmedju zaustavne trake i najsporije, po zutoj liniji, jer me stalno bacao od bankine do ivice sa brzom trakom, bas mi nije bilo svejedno, ruke su me otkidale koliko sam morao da stezem kormamn da bi mogao da kontrolisem motor. Automobili su isli 30-40 na sat, sta da vam kazem onda za motor, inace nismo videli ni jedan jedini motor ta dva dana Ako sve bude po planu, rutu Graz - Livigno cu voziti svake godine, za to ne treba mnogo para, a stvarno su prelepi predeli. Pre nego sto samo krenuli najvise sam razmisljao o smestaju, kako cu, gde cu, koliko ce to da kosta. Nista nisam rezervisao preko booking.com, jer je sve bilo skuplje nego sto smo nalazili. Treba vam max 1 sat da nadjete pristojan smestaj po ok ceni, kampova ima bas dosta, i bez GPS-a cete ih naci, na svakih nekoliko kilometara ima tabla sa nazivom kampa. Ako idete gore, po mom misljenju najbolje da se pozicionirate u Livigno-u, benzin je 1e, gradic nije uopste mali a prelep je i ima ogromno jezeroi, uvek ima neko desavanje, cena smestaja u samom centru u predivnom pansionu je po osobi 25e sa doruckom, i odatle obilaziti Alpe. Tad ste bas izmedju italijanskih i svajcarskih Alpa. Sto se tice potrosnje, TCat je malo vise trosio zbog tereta i uspona. Doduse ja sam ga bas pretovario. Top case na kome je bio sator je bio tezak skoro 30kg, a ovi sa strane po 20ak kg, tank torba gde je bio sav alat, laptop, hrana, pice je isto bila poteska. Po prevojima mi je trosio oko 6.5lit, dok na ravnici oko 5lit. Sa pumpama nismo imali problema, ima ih svuda. Za ovoliki teret i sa saputnicom, ipak je potrebno nesto >= 1000ccm, jer je 600ccm ipak slab po onim usponima. E da , pricam ja sa Bokilic-em pre puta i pita me on gde si planirao da menjas gume, a ja tek stavio novu zadnju. Moj komentar je bio, "Ma daj, to je samo 4000km, meni gume traju po 10.000km". Kad sam prosao Sarajevo, motor je toliko klizao da sam se plasio da udjem u krivinu kako treba. Zadnja guma je bila u obliku trapeza, sa strane se skroz istrosila po krivinama na Alpima, a posle po ravnicama jos dobila kockasti oblik. Tako da planirajte ili da krenete sa dobrom gumom ili da uzmete negde na putu gumu, da ne bi rizikovali po krivinama, jer vam ne treba to da razmisljate da li ce guma popustiti u nekoj krivini, treba se samo skocentrisati na prirodu oko sebe. Ako Vas jos nesto interesuje slobodno pitajte.

Uzivajte

Zatim krecemo ka Biogradu na moru. Vetar je u slabljenju i odlucujemo da je to nase danasnje odrediste. Brzo nalazimo smestaj i pravac plaza. Bili smo mnogo umorni da bi trazili vece plaze, zato odlucujemo da se smestimo na prvoj koja nam se svidi. Tako je i bilo. Mala plaza sa ogromnim stenama. Vodu je bura bas ohladila tako da nije bila prijatna za kupanje, ali nisam mogao da odolim. U biogradu smo proveli 3 dana. Obisli smo Zadar i odlucili smo da put nastavimo prema Trogiru misleci da cemo tamo mozda pronaci neku pescanu plazu. Uzalud smo se nadali. Ni traga ni glasa pescanim plazama u Hrvatskoj. Kamenite plaze redjale su se jedna za drugom. Trogir je lep grad sa vrlo lepim starim gradom. Jedne veceri posetili smo Split i u Zadru posmatrali najlepsi zalazak sunca. Dan po dan, kilometar po kilometer dodjosmo i do poslednjeg dana naseg puta. Krecemo iz Trogira oko 7 sati. Ostavljamo za sobom more i miris borovine. Plan je da stignemo do Zvornika gde cemo prespavati i onda sutradan nastaviti put do Beograda. Nije bilo potrebe da u jednom danu prevalimo 600 km do Beograda jer smo u Zvorniku imali obezbedjen smestaj. Na putu do Zvornika nismo mogli a da ne obidjemo Mostar i njegov cuveni staro-novi most. Temperatura toga dana bila je oko 40 stepeni. U Mostaru kao u kosnici. Toga dana odrzavali su se tradicionalni skokovi sa mosta. Nismo docekali pocetak takmicenja jer je bio zakazan za poslepodne ali smo ipak videli probne skokove nekih takmicara. Zaista fascinantno. Treba biti dovoljno hrabar i odluciti se za jedan takav skok. Da nisam imao opremu cas posla bi prekoracio preko ograde i skocio :D:D U Mostaru se zadrzavamo oko 1-1.5 sati i krecemo. Mislim da bi se istopili da smo ostali jos koji sat duze setajuci po onom uzarenom kamenom plocniku. Put nas je dalje vodio kroz predivne predele ka Konjicu i Sarajevu. U Sarajevu se nismo zadrzavali jer smo prosle godine bili, nego nastavljamo dalje na Romaniju, Han Pijesak, Vlasenicu i najzad Zvornik. Posle 15 dana, 4000 predjenih kilometara, bogatiji za po koje iskustvo, ostvarenog sna stigosmo u svoj grad. Nadam se da nisam mnogo smorio sa slikama, ali slike govore vise nego hiljadu reci 

Ujutru posle dorucka, put nastavismo prema Hrvatskoj. Kako smo zakoracili na hrvatsko tlo bilo nam je jasno odakle duva onaj vetar u Lido di Jessolo. Nemoguce je upravljati motorom. Naleti vetra su bili i do 150 km/h. Kolona auta ispred nas. Odjednom jednom autu se otvara prtljaznik na krovu i izlecu sve stvari. Sva sreca da nismo bili odmah iza njega, srusili bi se kao pokoseni das mo naleteli na nesto. Vandredno ogranicenje brzine na auto putu 30 km/h. Stajem na pumpu. Ne smem da sidjem sa motora i odem da platim jer ako sidjem vetar ce mi oboriti motor, jedva ga drzim nogama. Sva sreca imam suvozacicu, koja mi u nekim situacijama dobro dodje. Ovog puta ona odlazi da plati, a ja ostajem da drzim motor. Jedva nekako stigosmo do Crikvenice. Smestaj nalazimo u obliznjem naselju Selce. O odlasku na kupanje nije ni bilo reci. Razmisljali smo cak da li da idemo i u setnju po ovakvom vetru. Ipak resismo da prosetamo jer sedeti u sobi nije ni malo zanimljivo. Uz pratnju vetra i prasine obidjosmo Crikvenicu. Kako je bura nastavila da duva nepromenjenim intenzitetom tokom citavog dana i noci, resili smo da sutra nastavimo put do nekih mirnijih krajeva. Culi smo da u pravcu Zadra ne duva bura te odlucismo da se tamo i uputimo. Koferi su spakovani jos samo da doruckujemo i pokret. Kroz prozor kuhinje u kojoj smo sedeli, ugledasmo dim. Konstatatovasmo da je negde pozar i nastavismo da privodimo dorucak kraju. Pokusali smo da ne obracamo paznju na miris dima koji je dopirao do nas ali posle 10 minuta to vise nije bilo izvodljivo. Dim je ulazio i u kucu u kojoj smo bili smesteni. Gledam kroz prozor. Nebo je sivo-narandzaste boje, krosnje drveca lelujaju na vetru, pepeo pada svuda, ljudi sa majicama preko usta skupljaju se na ulici. Izlazim napolje da natovarim magarence jer je vreme za polazak. Oci mi se pune dimom i pocinju da suze, od dima ne mogu da disem. Stavljam majicu preko usta, ne pomaze. Nekako sam uspeo da stavim prtljag na motor i brzo pobegao u kucu. Ni tamo nije bila sjajna situacija. Sve prostorije su pune dima i pepela. Oblacimo odela, stavljamo kacige i silazimo do motora, sedamo i gas. Nadamo se da putevi nisu zatvoreni i da cemo uspeti da se izvucemo. Prolazimo pored pozara. Buknula je suma 150 m iznad kuce u kojoj smo bili smesteni I zahvatila pola brda I kuce iznad magistrale. Cela Hrvatska bruji o tome. Policija i vatrogasci tek pristizu tako da put nije jos uvek zatvoren i uspevamo da se izvucemo i pobegnemo. Cim smo se udaljili 2-3 km od mesta pozara, stali smo da se nadisemo svezeg vazduha. Bilo je blizu, sva sreca sada smo daleko odatle i mozemo da nastavimo put ka Plitvickim jezerima. Vetar i dalje duva, doduse ne bas u naletima kao prethodnog dana, ali ipak me ometa u voznji. Preko Velebita smo se smrzli ko … Stizemo na jezera, i tu ostajemo oko 4-5 sati. Lepo mesto, mada bilo bi jos lepse da nije bio nesto tmuran dan.

Sva mesta oko jezera su turisticka, guzva na putevima je zaista ogromna, a i u kampovina. Jedva nadjosmo mesto u kampu koji se nalazio oko 5km od gradica Sirmione. Prelep kamp. Sredjen i cist, a ima i bazen. Stoga i ne cudi sto smo za jednu noc provedenu u ovakvom kampu platili 40e. Malo li je na ovu skupocu? Posto smo kasno stigli nismo se okupali u bazenu jer je bio zatvoren, ali sam zato odmah otisao da proverim kakva je voda u jezeru. Buc. Preleeepa. Temperatura vode u jezeru je samo za pozeleti, dno je peskovito, voda cista. Posle kupanjca, vecere i tusiranja, krenusmo u obilazak gradica Sirmione. U daljini smo videli da seva i culi smo grmljavinu. Nadali smo se da ce nas zaobici i da cemo provesti suvu i prijatnu noc u kampu. Sirmione je prelep gradic. Mnogobrojne fontane osvetljene svetlima raznih boja daju mu upecatljiv izgled. Ulice su pune turista. Noc je protekla bez kise. Provirujem iz satora. Sunca nema. Oblaci se lagano skupljaju ispremaju da nas obraduju jednim letnjim pljuskom. Nisam odusevljen pogledom u nebo jer smo planirali da ako dan bude suncan ostanemo na jezeru i uzivamo u njegovim carima. Medjutim, sumorno nebo, poremetilo je nas plan. Brzo smo se spakovali kako bismo sto pre pobegli od oblaka. Oblaci su se sve vise gomilali i sve je ukazivalo na to da sledi oluja. Mi smo spakovani ali nam se ne krece jer znamo da cemo sigurno pokisnuti. Sklanjamo se pod obliznju nadstresnicu i ostajemo tu dok kisa ne prodje. I evo ga! Pljusak kao iz kabla i vetar koji nosi sve pred sobom. Ni nadstresnica pod koju smo se sakrili nije nam pomogla. Zacas smo bili mokri. Sta da se radi. Osmeh ne skidamo sa lica. Sve se zavrsilo za nekih pola sata. Mozemo da nastavimo put. Pravac Lido di Jessolo i poseta Veneciji. U Lidi di Jessolo nas je docekao vetar. Nije bio jak ali je ipak bio suvisan. Nalazimo smestaj, klopamo na brzinu i pravac Venecija. Pre puta smo se kod prijatelja, koji su vec posetili Veneciju, raspitali o mestima I znamenitostima koje treba da obidjemo kao i o tome kako da iz Lido di Jessolo stignemo u Veneciju. Znamo da idemo brodicem ali nam niko nije rekao da taj brodic ne ide direktno do trga Sv. Marka vec da ima stanice. I zato nam se desava ovo: brod staje u prvu luku i sa nekolicinom putnika izlazimo iz broda ne obracajuci paznju da su neki ljudi ostali na brodu i da on nastavlja dalje. Okrecemo se oko sebe, ne znamo na koju stranu da krenemo. Ovo okruzenje nam ne lici na Veneciju, bar ne na ono sto smo gledali na fotografijama. Okrecem se I vidim gradski prevoz…ovo sigurno nije Venecija  Ukljucujemo Garmin. I on kaze da nismo u Veneciji. Gde smo onda? Kupujemo kartu Venecije. Pitamo momka koji ih prodaje da nam objasni gde smo i kako da stignemo do trga Sv. Marka. Od njega saznajemo da se trenutno nalazimo u Lidi di Venezia i da do trga Sv. marka imamo jos nekoliko stanica brodicem. Aha,u tom grmu lezi zec! Dakle, ovi brodici su njima GSP, sada nam je sve jasno. Nismo drugo cekali sledeci brod. Ukrcavamo se i posle nekih 15 minuta voznje stizemo u srce Venecije. Guzve nije bilo, bar ne u onim razmerama u kojima smo slusali od prjatelja. Iz svakog restorana dopire klasicna muzika, gulubovi lete na sve strane, blicevi sevaju. Tipicna slika Venecije. Obisli smo sva mesta koja su nam bila na spisku posete i lagano smo krenuli na stanicu da uhvatimo brod za povratak u Lido di Jessolo. Nismo bili odusevljeni Venecijom. Mozda zato sto smo na dosadasnjem putovanju videli dosta lepih mesta, tako da nas lepota Venecije nije fascinirala. Ko bi ga znao. Tek, nama ce u secanju Venecija ostati kao grad na vodi-neobicno ali nista spektakularno. Naravno da smo po povratku iz Venecije prosetali ulicama Lido di Jessola. Vetar je i dalje duvao,ali mi mu nismo pridavali veliku paznju. Simpatican gradic. Pun turista,a kako i ne bi kada ima divnu pescanu plazu. Nazalost, nismo uspeli da se okupamo u moru. Mozda neki drugi put.

Ujutru opet pakovanje. Nista nam na celom putovanju nije teze palo nego to pakovanje i raspakivanje svak dan. A nije ni cudo kada je nas prtljag cinilo: tri kofera, dve vrece za spavanje, sator, tenk torba i stara kaciga. Ej …. da poludis! Al’ dobro, sta je tu je. Spakovani smo i spremni za nastavak puta. Prolazimo pored brane gde je sniman jedan od nastavaka filma o legendarnom agentu 007, James Bond-u. Nekoliko fotografija i brzom brzinom nastavljamo prema malom mestascu u Svajcarskoj, Lavertezzo-u . Evo i zasto je prelepo. Inace za ovo mesto sam saznao preko fejsa gledanjem slika najlepsih mesta po svetu I gle cuda samo 100-tinak kilometara od nase rute  Naravno ja ne bih bio ja, da se ne okupam u svakoj vodi na koju naidjem. Ovde sam se bas iznenadio. Temperatura vode je bila oko 2-3 stepena. Malo po malo nekako udjoh i bucnuh se. Nisam se mnogo dvoumio, popeo sam se na most i skocio, inace obozavam skokove u vodu. Da ne lazem, nije bilo bas svejedno, jedva stojim na ostrom kamenju, a znam da me dole ceka ledena voda. Posteno sam se smrzao,ali vredelo je. Skljocnuli smo jos koju fotografiju, malo se suncali i nastavismo svoju avanturu dalje. Danasnje odrediste je jezero Lago di Garda, ali dok ne dodjemo do njega treba da posetimo jos i Monza-u i cuvenu stazu. Vozimo autoputem prema Milanu. Malo malo pa neki zastoj. Tri trake pune. Sunce greje svom silinom, a mi u kompletnoj opremi. Divota. Stojimo u mestu. Ispred nas kolona bez kraja. Motor vec treci put u crvenom, preko 110 stepeni, a mi smo jos odavno prokuvali. Ne mozes da stanes sa strane puta, jer ne postoji zaustavna traka. I to traje sigurno 50ak kilometara. I mi se zalimo na guzvu u Beogradu. Ma te nase guzve su mala maca za ovo ovde. Nekako dodjosmo do table Monza, ali ne skrenusm vec produzismo. Ostavljamo obilazak Monza-e za neki drugi put jer nas je ova divna voznja po uzarenom itallijanskom autoputu toliko iscrpela das mo samo cekali das to pre dodjemo na Lago di Garda.

Procedeura za pronalazenje smestaja u …. Bila je ista kao I u Canazei-u. Obilazak hostela i pansiona i trazenje najpovoljnijih cena. Ovog puta zaista smo imali srece. Za malo para nadjosmo zaista dobar smestaj u samom centru na setalistu.Uvece smo prosetali, nadisali se svezeg vazduha, pojeli pravu italijansku picu i opijeni lepotom predela koje smo danas videli sa osmehom na licu krenusmo na spavanje. Ujutru opet pakovanje i put pod noge. Cekaju nas Svajcarski Alpi i jezero Como. Inace Livigno je dosta jeftino mesto, benzin je bio 1e, inace svuda smo placali od 1.6-1.9e. Ujutru krecemo prema Svajcarskoj, uskoro prelazimo granicu, prelazimo ogromnu branu I prolazimo kroz tunel koji je solidno dug, zaboravis kad si usao. Napolju oko 35 stepeni u tunelu 17-18. Prolazimo kroz Zemez, Susch I stizemo u Davos. Posle Davosa prolazimo kroz Wiesen, Bergun i krecemo ka St. Moritz-u. Odmah se vidi da je mesto bas mondensko, preskupo, luksuzni automobili, hoteli. Tu se zadrzavamo oko 2 sata I krecemo dalje. Stigosmo do mesta Dongo na jezeru Como. Simpaticno mestasce koje vrvi od turista. Nasli smo mesto u kampu I tu smo se smestili. Vece smo proveli pored jezera. Voda nije bila bas topla, tako das am se samo jednom bucnuo, cisto a se kaze da sam se I ovde kupao 

Nastavljamo ka Stelvio-u, relativno dosadan put, ravnica. Usput na jednom pravcu ugledasmo fast food na samom putu I nekoliko motora parkiranih I odlucujemo da nesto prezalogajimo. Pocinje polako uspon ka Stelvio-u, sve ostrije I ostrije krivine, nije bilo guzve. Moram priznati da sam se umorio od krivina od 360 stepeni, a I motor vec pocinje da ulazi u crveno, jer se sve vozi prva, drga, prva… Put je generalno los, stari je asfalt I dosta iskrzan I bas bas uzak, jedva da mozes da se mimoidjes sa autom. Dolazimo do legendarne “zmije” koja se zavrsava na samom vrhu. Stvarno prelepo mesto, na slikama deluje prelepo, ali uzivo je 10 puta lepse. Naravno, na samom vrhu vasar I papreno je skupo. Uzimamo par suvenira, setamo po prevoju, slikamo. E, tu se desilo nesto sto Zeljka nije ocekivala, mada se potajno nadala  … i od tad smo vereni  Na Stelviu smo ostali oko 2-3 sata, krecemo oko 19h ka Livigno-u, da nadjemo smestaj I malo se odmorimo, ipak je dan bio naporan. Spust sa Stelvio-a je fenomenalan, asfalt nov, pored je neka recica, sa druge strane ogroman masiv…ma pravo uzivanje. Zbog ovakvog puta i vozim motor.

Kasnije se ispostavilo da je ovo jedno od najlepsih mesta koje smo posetili na ovom putovanju. Zatim se spustamo na jezero Lago di Misurina I nastavljamo ka Cortini. Posle malog odstupanja od predvidjene rute za taj dan, stigosmo u Cortina-u. Plan je bio da obidjemo prevoje I da prenocimo u Canazei-u. Mislio sam da ce mi taj dan presesti, sve po prevojima, gore, dole, medjutim, nisam osetio umor, da li zbog tih prelepih predela, ko ce ga znati. Penjemo se na prevoj Falzarego, zatim se redjaju Passo Giau, mesto Arraba, Passo di Campolongo, gradic Corvara, Colfosco, Passo Gardena, Passo di Sella, Passo Pordoi, Passo Giau i stigosmo u Canazei. Nekako mi je najveci utisak ostavio Pordoi. Imali smo toliko srece da nas je celim putem kroz Alpe, svih 7-8 dana, pratilo sunce. Najpre smo se za smestaj raspitali u obliznjim kampovima, ali kako ni u jednom nije bilo mesta, ostalo nam je da smestaj potrazimo po pansionima i hostelima. Posle 45min smo nasli smestaj u jednom pansionu na 300m od centra.. Nekako se sporazumesmo sa bakom koja nije znala ni rec engleskog I odlucismo da noc provedemo u njenom pansionu. Posle vecere smo malo prosetali Canazei-em. Zaista lep gradic koji ni u ove julske dane ne oskudeva turistima. Dorucak je gotov, sada samo treba natovariti magarence i krenuti dalje. Na redu su novi prelazi i nova uzbudjenja. Najveci izazov ovog dana, kao i cilj ovog putovanja je Passo dell Stelvio sa svojom visinom od 2760m. Od Canazei-a imamo nesto vise od 150km. Prolazimo preko Passo di Costalunga, kroz Carezza al Lago, Nova Levante, Ponte Nova I stizemo u Bolzano. Nedaleko do Bolzan-a je Mendelpass pa vec kad smo tu blizu ajd I njega da predjemo. Nismo pogresili sto smo se odlucili za Mendelpass, prelep prevoj, ali dosta drugaciji od onih koje smo presli. Na samom pocetku uspona nas zaustavlja policija, kao I 5-6 R-ova iza nas, pregleda dokumenta, I kazu da ne jurcamo. Put je odlican, kroz sumu, prelepe krivine, ima dosta motora.

I konacno stigosmo. Pred nama je Grossglockner. Zaista velicanstven. Vetar je na vrhu toliko duvao da Zeljka nije skidala kacigu ali zato nije propustila priliku da i ovde uziva u ukusu coca/cole Zadrzali smo se tu nekih 45 min. I posto se polako spustao mrak odlucismo da polako krenemo prema kampu. Noc u kampu pod oroncima Alpa bila je prohladna. Sledeceg dana cekao nas je put na italijanske Alpe i osvajanje nekoliko prelaza. Sunce koje je sijalo kada smo se probudili davalo je znake da ce i ovog dana voznja biti po ugodnom vremenu. Posto smo doruckovali i spakovali se, krenusmo u susret visinama. Put do Cortine vodio nas je preko prelaza Tre Croci. Slucajno naidjosmo na znak koji je vodio do jezera Lago Antorno,i skrenusmo sa predvidjene rute. Posle 10ak kilometara ugledasmo ovo

Osvanu je konacno i taj dan. Suncan,topao,svrsen za putovanje. Alpi destinacija o kojoj sanjam vec dve godine. San ce mi se konacno ostvariti. Magarence je natovareno. Ceka se samo da sat otkuca 8h i da krenemo. Plan je da prvog dana stignemo do Graz-a (Austrija). Tamo mi zivi majka pa je red da je posetim,kada vec prolazim tuda. Posle dosadnog autoputa Beograd/Zagreb,skrenusmo malo da uzivamo u divnim predelima bratske nam Slovenije. Put kroz Sloveniju je odlican,dobro, nadje se po koja rupa na putu,ali necemo im zameriti. Ako su njih primili u Evropu sa rupama na putu, pa valjda ce i nas sa ovim omanjim kraterima Na nekih 15km od Graca gledam u nebo. Oblaci su se nagomilali. Ne izgleda bas najbolje. Necemo valjda vec prvog dana puta da oblacimo kisna odela? Oblaci nas prate sve do Graz-a. Taman smo mislili das mo im pobegli i da cemo do maminog stana stici suvi, ali ne lezi vraze, poce pljusak! Kao da je jedva cekao da stignemo 5 minuta nadomak odredista i da nam odmah pozeli dobrodoslicu. Pomislih ako vec putovanje ne moze da prodje bez bar jednog kisnog dana,dobro je da nas je to zakacilo vec prvog dana i to nadomak odredista. Sklonismo se ispod neke nadstresnice i onako polumokri sacekasmo da pljusak prodje. Nije dugo trajao i vec nakon pola sata bili smo u toplom domu presvuceni I siti. Nas plan da sutra ujutru iz Graz-a krenemo prema Klagenfurtu, poremetila je kisa koja je padala skoro citav dan. Jedino logicno resenje bilo je da ne krecemo prema Klagenfurtu po kisi, jer nema smisla posto tu kilometrazu mozemo lako nadoknaditi. Ostali smo u Graz-u tamo jos jedan dan uzivajuci u maminim specijalitetima. Posle podne se razvedrilo i bili smo sigurni da nas sutra ceka nastavak puta. Jutro je malo prohladno, a ima i oblaka, medjutim prema prognozi koju smo gledali, dan bi trebao da bude idealan za voznju. Tako je i bilo. Savrsen dan za voznju. Nije ni vruce, a nije ni hladno! Jednostavno idealno! Danasnje odrediste jeste glecer Grossglockner. Pre Gross-a, svracamo u Lienz u Louis da kupim zadnje plocice za motor I tu se Zeljka ponovila sa jednom dobrom kacigom, tako da smo na sve stvari na motoru morali da uglavimo negde I staru kacigu. Planirano je da u blizini glecera nadjemo smestaj. Tako je i bilo. Prelep kamp , Lindlerhof, nekih 30-ak km od Gross-a je nas izbor za prenociste. Drvena kuca sa cvecem po terasama, prelep travnjak gde cemo staviti sator , cvrkut ptica, prelep pogled na planinu, jednom recju savrseno. Posle namestanja satora, bacam pogled na sat. Nije mnogo kasno, 18h. Bez trunke razmisljanja odlucujemo da se uputimo ka Gross-u. Zelenilo i vodopadi krase besprekorno dobar put do glecera. Guzve na putu nije bilo jer je vec kasno popodne i svi koji su planirali da posete glecer tog dana, vec su to uradili. Na putu do glecera prolazimo pored prelepih vodopada

Poslao sam, videcemo sta kazu

Idemoooo .... par slika od mene Prelepo proveden dan, bice valjda jos koji suncan dan do zime

Samo da javim da smo stigli, voznja odlicno prosla, odlicno druzenje, rostilj ....

Vidimo se u pola 10 na trosarini...

Jel mozes da mi pustis br tel na PM, 99% cemo ici i devojka i ja, pa da imam kontakt za svaki slucaj.

Procitao sam to, ali nisam znao da li je jos aktuelno, da se nesto nije menjalo. Jel planirate neki offroad? Ja sa mojim nema sanse van asfalta

Bas toliko i nemam Znaci ipak nije toliko prosto koliko sam ja mislio da jeste.