Пре неки дан сам нешто тражио по сарим алатима и наиђем на ову гедору. Ставио сам молерску траку да се не оштети или огребем фелну. Пре 25 година ова гедора је дошла у сету Триумфових специјалних алата. Колико знам сад више не може да се купи тј. долази само обична гедора.

Стопа виљушке је израђена из кованог комада на аутоматској годалици. Све виљупке долазе у две дужине ако се не варам 750мм и 770мм. Разлика је у тврдоћи спољашњих штапова. Колико знам имају, мекане, полу мекане и тврђе. То се добива током израде, у зависности колико је дебео зид штапа. Стопа има конусни навој на који је заврће шипка виљушке. На свим другим виљукама шипка се уврће у стопу. Све су виљушке исте, на тимовима је да направе троуглове, осовине, носаче блатобрана, различитих давача, биксне за предљи точак итд...

Нисам имао прилику да иемерим колико је тешко или лагано. Кад то урадим јављам . Али то неће бити до лета јер ове виљушке мало ко користи у Канади

У јануару ове године сам био на обуци у Олинсу у држави Северна Калорина. Због невремена у Чикагу, замало да не одем, али био сам упоран и пребацили су ми лет од Чикага до Шарлота. Сви лезови су били отказани, уместо да полетим у 16:00ч за Ашвил, полетео сам у сутра ујутро у 00:20ч за Шарлот. Где сам допутовао у 05:30ч. На аеродрому ништа није радило, па сам узео такси. Тип је возио неким споредним путевима као и ауто путем, а веујем да је цело време возио 50км/ч барем је тако мени изгледало. Све паре које сам имао у готовини сам дао на такси ... негде око $360 америчких долара, док је возио ја сам спавао на задњем седишту. Јер нисам спавао 20 сати. Да би дошао у хотел у 08:30ч, отуширао се и узео други такси да ме одбаци до Олинса. Овако сам закаснио сат времена на час. Док сам био у Чикагу био сам на вези са другом из Чикага, нашим човеком у случају да лет буде отказан. Да преспавам код њега. Борис је дрзао свој ауро упаљен и спреман да крене, ако откажу и овај лет уа Шарлот. Обука је била веома детаљна и провели само пуних 8 часова од понедељка до петка на предавању. Било је пауза, али предавање је било детаљно. Ту сам се први пут сусрео и видео уживо супербајк предљу виљушку. Дали су нам да је погледамо, али нису хтели да нам дају било какве информације или детаље око сервисирања. Осам месеци касније ја сам био задужен да сервисирам те исте виљушке за три возача у Мото Америка шампионату... Боби Фонг, Лорис Баз и Џош Херон. У Тексасу Џош је био други на обе трке, а на кволидикацијама је оборио рекорд стазе која је трајала 2-3 круга. После је Бобије оборио тај рекорд, а у Њу Џерсију Џош је победио у суботу и освојио шампионт за Дукати после 30 година. Лео је осећај кад си веома мали део нећега што је толико велико. Принцип рада виљушке је на основи ТТХ ГП амортизера. И треба много специјалних алата као и попратна упутства. После сваког сервисирања морамо да ставимо налепницу са датумом и нашим инцијалима.

Nickel Bronze се правилно каже, а ја сам се гарант погрешно изразио.

Ово су нове вођице

Легура од које су напрвљене виђице зове се никлбринца

Мере су релативна ствар. Ако нису истог пречника или дужине лако се обраде пре монтирања. Ове које сам ја купио биле су од неког БМВ-а и рецимо 10мм дуже..стругар их је обрадио на меру по узору на оригибал.

Веома позната прича. Неко је то на неком Хаскаварна форуму написао. Само ставиш прохромске вентиле и бог да те види ( веома брзо вам види новчаник ) . Може ако се тркаш и орвараш агрегат сваких 10 радних сати. Али ако возиш за своју душу... неће да може. Прохромски вентил је рецимо $45 долара комад, а титанијумски је $290 комад. Мало ко обраћа пажњу да опруге нису исте тврдође јер немају са чим да измере тврдођи истих.

Ако има опција да се користе бронзане ја би се пре определио за то него гусане

Тачно тако. Мало ко више и користи гусане сем фабричке уградње у масовној производњи. Бронзане вођице су у много случајева јефтиније од фабричких које су гусане

Бронзане су много боље из више разлога. Боље одводе температуру, лакше подносе исту, због легуре може да се каже да се саме подназују, а уједино су отпорне на трошење

Од 2017 су прешли на титанијумске вентиле и све је другачије. Не троше се вођице. Моје мишљење је да се гусане вођице потроше тако брзо само због неправилног разрађивања мотора кад је нов. Нађалост бођице се прегреју вожњом у граду крени-стани. Сви који су разрађивали моторе на отвореним путу никада нису имали проблема, а продаваћи ниси толико стручни да кажу истину.

Од 2009-2016 сво модели В4 сем РФ имају гусане вођице и прохромске вентиле. У неким скучајевима се "разлокају" на 10,000км, а неке трају до 40,000, 50,000, 60,000км... овај мотор је дошао на 20,000км сервис и на једном издувном вентилу је зазор био 0.08мм. Многи само замене плочице вентила да добију жељени зазор и пусте низ капију. Ја сам дао две опције власнику. Да се подесу зазори и ја не сносим никакву одговорност кад мотор напусти мој сервис или да урадимо све како треба. Пристао је да се уради све како треба. Заменили само свих 16 вођица и обрадили све вентиле и сицеве.

Априлија не продаје резервне вођице вентила за В4 агрегат. У понуди су комплет главе са новим вођицама, вентилима и опругама. Али коштају $2000 по глави. Ја сам поручио 48 нових вођива од бронце са примесом никла. Стругар их је преправио да одговарају оригиналним вођицама. Обрадио седишта вентила и вентиле. Данас сам склапао један од два агрегата на Туону В4. Пошто још нисам направио носаче за Априлијин В4 агрегат радим на радном столу као у стара добра времена