Врло лепо. Је л' може и пар речи о овим бисагама код колеге? ОЕМ или?

Posle dva dana u Kijevu produžavamo na sever, ka Minsku. Put vodi prego Černihiva i Homelja i znatno je bolji od onog zapadno od Kijeva. U svakom smeru po dve trake bez bankine izmedju. Malo autobusa je po putevima jer se po Ukrajini uglavnom putuje vozom. A tako je i u dobrom delu bivšeg SSSR-a. Mnoge lokacije krase spomenici pobedi u Velikom Otadžbinskom Ratu. Na celom evropskom postsovjetskom prostoru su veoma ponosni na uspehe Crvene Armije. Na zgradama su parole, a na trgovima veliki i odlično održavani spomenici. Na nekim mestima se mogu videti i originalni tenkovi iz tog perioda, uglavnom T-34. Svi su naravno besprekorno čisti i bez ijednog grafita. Uporedjivanje sa Srbijom dolazi samo po sebi. Kako bi to kod nas izgledalo mogu da zamislim. Po putevima se uglavnom vidjaju polovna nemačka vozila i dosta novijih japanaca. Ovaj deo Ukrajine je jedna velika ravnica prošarana retkim šumama i manjim rekama. Do Beloruske granice smo stigli po planu, ali iako je na celom prelazu bilo samo nekoliko vozila čekali smo preko sat vremena. Po proceduri prvo prolaziš jednog vojnika koji baci pogled kroz prozor i napiše ti neki talon. Zatim prolazis kontradiverzioni pregled, policijsku i carinsku kontrolu i na kraju predaješ talon koji si dobio na početku. Svaka stavka traje minimum 7-8 minuta. Belorusija je potpuno ravna zemlja, ravna kao tiganj. Vozimo prema Minsku odičnim putevima. Belorusija je u SSSR-u bila nešto kao Slovenija u SFRJ - bogatija i razvijenija. Četrdesetak kilometara južno od Minska je etno selo Dudutki u kome je rekonstruisan život u Belorusiji 19. i početka 20. veka. U GPS-u nismo imali preciznu kartu Belorusije, ali uz konsultovanje Google Maps-a i još neka snalaženja uspeli smo da ga zabodemo bez ikakvih problema, iako smo došli iz skroz suprotnog smera od onog na zvaničnoj prezentaciji , samo da bi otkrili da smo zakasnili. Došli smo 15 minuta pred zatvaranje. Da se ne bi smorili, u itinerer smo ubacili etno-kafanu par kilometara od ulaza u Selo. Probali smo lokalne đakonije, koje su uglavnom zasnovane na krompiru i produžili još pola sata do Minska. Za razliku od Kijeva koji je sav u bilbordima i u kome je "odvratni zadah kapitalizma" veoma izražen, Minsk me podseća na Beograd iz sredine 90-ih. Duh SSSR-a tamo i dalje živi, Lukašenko je na državnoj televiziji zastupljen više od Velikog Vezira na RTS-u, a hotelski enterijer je iz doba Brežnjeva. Na recepciji dobiješ potvrdu da si platio sobu, a na svakom spratu je babuška koja ti izdaje ključ i koja je zapravo gospodar svog sprata. Uveče smo prošetali po gradu, švercovali se u GSP-u, a neki alkos je pokušao da mi proda lubenicu ( ). Za hard core ljutitelje sovjeCke ere, Minsk je must see. Sutradan nastavljamo ka Litvaniji. Mala i sređena država. Ne podnose Ruse. Njihov pogranični policajac fura neku hipstersku frizuru, fazoniranu bradu i mogao bih potpisati da se osećao na travu... GPS ruta: Dan 4 Dan 5

Нема проблема са контаминацијом. У самој Зони ниво зрачења је практично нормалан. Електрана је радила још дуго након хаварије, мислим све до 2006-е године. Зрачење постоји у земљи, маховини и стварима које нису опране, али су кише за последњих 28 године опрале доста тога. Е сад, што ће земљиште остати радиоактивно још хиљадама година, то је друга прича. Постоје неки планови да почну са гајењем уљане репице за производњу биодизела. Тачно се зна безбедна доза зрачења тако да за посету Зони нема никаквих проблема, нити су потребна било каква заштитна одела. Ипак, на изласку су сви дужни да прођу кроз неки уређај-скенер који мери зрачење, вероватно да установи да нисте покупили нешто на себи, одећи или обући. Мени се упалио на ЖУТО и у тој секунди сам се стварно шлогирао, а живот ми је прошао кроз главу... Ипак, рекоше ми да то уствари пробија светло из ознаке за зелено-све чисто. Не сећам се цене, мислим да је било испод 100€ за целодновну посету са транспортом од/до центра Кијева, водичем и ручком. Било је неопходно унапред се најавити. Војни музеј у Кијеву треба да посети свако ко је играо WoT. Има свашта, погледајте на нету. ИС-3 је свакако MOTHERFUKCER!

Тихо је. Врло је тихо. У пар наврата сам се мало одвојио од групе тако да не видим и не чујем никога. Потпуно си окружен природом која незаустављиво "једе" остатке града. Траву нико не коси, дрвеће нико не орезује, а зграде наравно нико не поправља. Почетком деведесетих је покрадено све што је вредело. Са распадом СССР-а распао се и надзор над Зоном па су банде износиле било шта су могли да продају. Посебно су на цени били радијатори који су вероватно завршили широм државе. Иако су несумњиво контаминирани. У ваздуху нема радијације, али је зато има на предметима. Нормално зрачење је од 0.12 до 0.20 микросиверта на час, док поред реактора IV иде и до 1. На возилима која су ту остављена након ликвидације као и на маховини често иде и преко 10. То су све очитавања са гајгеровог бројача који смо носили са собом. У Зони смо имали и ручак, а домаћини тврде да се храна доноси споља. Ја ипак из главе нисам могао да избацим пожртвовање људи, такозваних ликвидатора који су довожени са свих страна СССР-а како би радили на санацији штете и изградњи великог бетонског саркофага који је у рекордном року изграђен око реактора IV. Споменик њима се налази у Москви, на гробљу Митино и то ћу свакако посетити кад следећи пут одем. Саркофаг се тренутно распада и траје процес изградње новог покрова, у сарадњи са Французима, али због огромне корупције то све иде јако полако.

U oktobru 2010. drugar i ja smo krenuli na "malo" dužu turu. Iako smo putovali automobilom, suština je u vožnji, putevima i drumskom obilasku Evrope. Nadam se da neće biti shvaćeno kao OFF-TOPIC. Polazak iz Bloka zakazan za 6. oktobar, stvari spakovane i sva dokumenta spremna. Automobil koji će nam narednih 19 dana biti druga kuća je Toyota RAV4 2.2 dizel 2007. godište sa nekih 40-ak hiljada na satu. Iako sam veliki hejter dizela, ovo je bio sasvim solidan izbor za predstojeći put. Prva stanica: Kurtea de Arges, Rumunija. Malo mesto u južnom podnožju Karpata i početna tačka za put koji je Klarkson nazvao najboljim putem na svetu - Drumul Naţional 7C Transfăgărăşan. Put sa kojim je mnogo ljudi sa foruma već na TI. Spavanje u hotelu u Kurtei i rani polazak na sever sutradan. Već preko 1000m nadmorske visine vreme postaje maglovito i ne ostavlja nam previše prostora za uživanje u pejzažu. Uz činjenicu da je RAV4 potpuno pogrešan auto za brze planinske puteve, vožnju kroz Karpate ne bih mogao nazvati nezaboravnim iskustvom. Severno od Karpata vreme se razvedrava i regionalnim putevima nastavljamo ka granici sa Ukrajinom do koje stižemo oko 1830 local. Putevi kroz Rumuniju su pristojnog kvaliteta bez primetnog prisustva saobraćajne policije. Plan je bio da se do kraja tog dana stigne u Kijev. Na papiru je izgledalo realno, ali u praksi baš i ne. Spora vožnja kroz Rumuniju, očekivana birokratska sporost na granici i loši ukrajinski putevi dodali su nekoliko sati na ionako nategnuta vremena tako da u hotel u Kijevu stižemo tek oko 0330. Taj južni deo ukrajine nismo uspeli da sagledamo jer je već pala noć. I pored 4 GPS uređaja, na dva mesta smo na očajnom ruskom pitali lokalce za pravac, čisto da potvrdimo da se krećemo u pravom smeru i ljudi su bili veoma raspoloženi da pomognu. +1 za slovensku braću. Rumunsku vinjetu smo platili oko 4 evra, a u Ukrajini nema putarine. Hotel, kako se ispostavilo, i nije baš bio hotel u pravom smislu te reči ( ), ali je bar bilo jeftino... Pred nama su bila dva dana u Ukrajini i trebalo ih je kvalitetno iskoristiti... GPS ruta: Dan 1 Dan 2 Dan 3 Dva dana za grad veličine Kijeva je naravno malo, ali znali smo tačno šta nas zanima pa nismo gubili vreme. Hotel nam je bio u Nivkiju, zapadnom predgrađu, prilično daleko od centra. Prva lokacija sa spiska je bio Muzej drugog svetskog rata (Национальный музей истории Великой Отечественной войны 1941-1945 годов). Smešten na desnoj obali Dnjepra, muzej je organizovan kao veliki memorijalni park u čijem centru se nalazi impozantna statua «Родина-мать», majka otadžbina u slobodnom prevodu. Spomenik sa svojom visinom od 62m i sovjetskom estetikom jednostavno ostavlja bez daha. Bar mene. U okolnom parku je sovjetska vojna tehnika iz vremena II svetskog rata, ali i moderne stvari. Odlična je postavka WWII tenkova, ako neko trenutno igra World Of Tanks znaće o čemu pričam. Imaju čak i IS-3 . U posebnom objektu je izdvojena spomen-prostorija koja priča o događajima iz intervencije SSSR-a u Avganistanu. U neposrednoj blizini, svega par stotina metara dalje je glavna atrakcija Kijeva - Lavra. Obilazak smo nekako otaljali (jer nas i nije zanimalo, a vremena malo). Kratka vožnja preko jednog od brojnih mostova, povratak na desnu obalu i parkiranje blizu Muzeja Černobila. Muzej svedoči o hororu katastrofe koja se dogodila u Černobilskoj Nuklearnoj Elektrani 1986. godine i još uvek nedovoljno shvaćenim efektima, ali pre svega o herojstvu pojedinačnih ljudi koji su se angažovali na lokalizaciji posledica. Kijev je veliki grad, sa svim standardnim saobraćajnim problemima, ali za razliku od BG-a ima metro, a cena je 20din. (RSD). Ne znam kako glavni trg - Majdan Nezavisnosti izgleda danas, posle onog nasilja iz februara, ali 2010.-e je bilo vrlo pristojno. Trg je vrlo lep, oivičen skupim hotelima sa prelepim dugonogim Ukrajinkama koje obožavaju minimalne suknje i maksimalne štikle. Sutradan smo imali zakazan obilazak Černobilske atomske elektrane i ZONE isključenja koja ga okružuje, sa sve Pripjatom. U Zonu se može ući samo preko ovlašćenih agencija i prolaze se dve Kontrolno-propusne tačke (zvuči zajebanije nego checkpoint). Na izlasku se radi merenje ličnog nivoa radioaktivnosti... Sama Zona je priča za sebe, Net je pun podataka pa koga zanimaju detalji lako će naći. Pripjat (mesto gde su živeli zaposleni u elektrani) je zamrznut u vremenu, tačnije u 1986. godini. U školi se i dalje mogu videti dnevnici sa imenima dece i pesmama na zidu, iako tamo niko ne živi već 24 godine. Priča o Zoni je mnogo duža od zone interesovanja ovog foruma... Neverovatno tužno mesto. Mislim da je od 2014.-e ponovo ukinuta mogućnost posete.

Па што ниси ти пријавио? У питању је ситуација због које се губи глава.

Наравно, па видиш да сам ставио смајли. Само сам додао драму, да буде у складу са новинским текстовима.

Да ли си ти нормалан? Кога бре у Србији заболе за било какве дописе. Сви ми примећујемо неправилности у текстовима на теме које нас занимају и у вези ствари које разумемо. А остале углавном прихватамо онако како су нам их саопштили. Професионално сам у ваздухопловној индустрији скоро 15 година и НИКАД у мејнстрим медијима нисам прочитао НИЈЕДАН потпуно тачан текст из те области. Претпостављам да је тако и за апсолутно било коју другу тему.

Чак и да ти саобраћајна полиција сваки пут свесно прогледа кроз прсте, размисли шта ће се догодити у случају било каквог удеса, макар баналног и макар не био крив.

Сад већ ради и кроз МАПЕ.

За сад функционише само кроз Google Earth.

Мислим да сам окачио све што је ваљало. Има још нешто фотки, али нису технички задовољавајуће, тако да евентуално могу да пошаљем на ПМ неком, ако му је баш стало да има своју мутну фотку. Ево још један видео:

Robin Hood vs. scaffold

Пар секунди ВИДЕА. Нисам до сад снимао покретне слике, стога је крш, али ајде. На снимку је брза група, негде око 15 часова.

Не треба водени жиг поред пивског стомака...

Фотографије: >>КЛИК<< На стазу сам дошао тек после 13, тако да имам фотке од поподневног термина. Нису још све убачене у албум, биће за дан-два. Проверите. Ако и након тога нема неког нека ми се јави на ПП.

Да, да, видесмо се тамо . Наравно, окачићу фотке вечерас или сутра.

Тај сам.

Поздрав свима, данас сам прокувао, не желим да мислим како је било под кожуром. Ево пар фотки, док не средим остало. Одох сад да ставим облоге од пива...

Диклофен: Pacijenti koji osećaju vrtoglavicu, pospanost, malaksalost ili poremećaje vida u toku primene lekane treba da upravljaju motornim vozilom ili rukuju mašinama. Нимулид: Nema podataka da lek Nimulid utiče na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom rukovanja mašinama. Ipak, pacijenti kod kojih se javi vrtoglavica, nesvestica ili pospanost, posle uzimanja leka Nimulid, ne bi trebalo da voze ili upravljaju mašinama. Take care

Ако ти је фрка иди у Грчку. Неупоредиво лакши и безбеднији пут, а и брже се стигне.

А друштво и држава су ненормални због... климе...

Како то мислиш "срећом"?