Malo šetnje pred napad na autoput. Životna priča ovog čoveka me fascinirala. Hermann je deo mladosti je proveo kao talac u Rimu, gde je dobio vojnu obuku i rimsko državljanstvo.U I stoleću 9. godine vodio je svoju veliku bitku u Teutoburškoj šumi, gde je sa svojim saveznicima pobedio i uništio tri legije rimskog konzula Publija Kvinktilija Vara. Posle katastrofalnog poraza, Var je izvršio samoubistvo. Nakon što su rimski napadi prestali, Arminijevo pleme je krenulo u rat sa Markomanima, i iako je u tome uspeo, na kraju su ga ubili njegovi sopstveni ljudi, koji su smatrali da je njegova moć postala prevelika. Istorija ga nije izbrisala ipak.Podignut mu je ovaj spomenik i dan danas se slavi kao jedan od najvećih sinova Germanskih naroda. Schwarzwald nudi toliko znamenitosti da je najbolje napraviti plan za turu po ovom regionu. Nastavak puta za Hamburg je bila vožnja po autobanu.Kad sumiram ovu turu, sa pređenih cirka 3800 km, mogu da kažem da sam stekao više iskustva u vožnji motorom, nego za svo vreme pre toga.Uglavnom sam vozio sportske motore po ravnici i bio sam zadovoljan mojim kapacitetom.Ovakva jedna tura na enduro motoru, može biti jako lepa nadogradnja na stečena iskustva.Kad sam stigao nazad, uporedio sam gume na mojim motorima.Moja "urbana" Ninja ima oko 1cm nepotrošene gume sa obe strane.Honda se istrošila do oba kraja. Prema tome, da bi se istinski uživalo u vožnji, mora se krenuti u beli svet mimo autoputeva.Po mogućnosti sam na motoru, i pravac ka cilju kroz šume i planine.Što više to bolje.Vetar u kosi...

I naravno put do Genove nije prošao bez kiše i valova.Em što se čuo svaki okretaj elise, em sam čas glavom bio nadole, pa nagore.Od spavanja ništa, od ležanja ništa.Naravoučenje, treba se ušikati čovek na brodu pa mu ništa nesmeta. Kopno je isto tako turobno bilo ujutro.Kiša je rominjala.Jedan od drugara je došao do Genove autom sa prikolicom, i rešio je da se tako i vrati za Hamburg.Motor smo natovarili i pozdravili se.Nas trojica, rešili smo da malo obiđemo i Švajcarsku u povratku. Vreme nam se pobojšalo i napredovali smo super. Austrijom sam bio očaran, ali i Švajcarska ima šta da ponudi.Kroz celo naše putovanje imali smo lepo vreme ali visinska razlika krajem septembra očigledno je primetna. Nepamtim ime mesta gde smo prespavali, jutro je osvanulo hladno i padala je kiša.Rešili smo da se popnemo na Furka Pass pa posle prema Cirihu. Prešli smo bukvalno u zadnjem momentu prevoj, sneg je bio otprilike 5-10 cm i putari su na upozoravali da nema leda prema dole ali da vozimo oprezno.Naravno kiša nije prestajala ali nam posle avanture gore, nije ni smetala.Rešili smo napraviti i ove slike u kišnim odelima jer je ovo prvi put da smo ih oblačili. Jako mi je žao što nisam napravio sliku u Koblenzu kad smo prelazili granicu na mostu na Rajni. Da nebi odmah motali na auto put, odabrali smo Schwarzwald za odmor pred juriš. ZA put u Nemačkoj, bilo je planirano rešenje preko autoputa u cugu za Hamburg, ali ostalo je vremena i isplanirali smo posetiti Teutoburger wald gde je Armenius pobedio rimsku vojsku za koju se verovalo da je nepobediva.

Odlično isplanirano.Volim isto da putujem ali i da obiđem.Vi ste to upravo i uspeli uraditi.Stvarno ste zaslužili tompuse.Da su moji drugari malo umereniji u jurenju kera (kilometara), bi bih prezadovoljan.400-500 je ritam koji se da uživati.Mislim da ću ozbijno razmotriti, da ove godine krenem po Vašim tragovima guma.

I tako krenusmo mi u osvajanje ostrva.Mogu da kažem slobodno da nigde nisam uživao više u vožnji motora nego ovde.Kao potvda tome je i činjenica da je motoraša na sporednim putevima bilo stvarno puno.Čista priroda i jako dobri putevi.Ukoliko neko ima nameru da navrati na Sardiniju, preporučujem da dođe sa novim gumama je ovde asfalt dobrano troši gume.Nikad nas niko nije zaustavio, a za celo vreme video sam samo jednu patrolu karabinjera koji su bili locirani pored brane.Ovi ljudi nas stvarno cene, i svesni su da žive od nas.Pomoć ćete dobiti od svakog.Nesme se izgubiti iz vida da ste faktički u prirodi i da su susreti sa raznim životinjama neminovni.Svinje, ovce i rogata marva su na asfaltu kao kod kuće.Imali smo situaciju sa kravom koja je stajala nasred puta i preživala.Četvorica smo je obišli, a nije se ni mrdnula.Znači navikli su na motore, ali nefermaju dva posto.Treba biti pažljiv, ali tempo može biti baš dobar. Za početak pogled iz baze. Putevi uglavnom izgledaju ovako.Jedina razlika je u boji kad je starija podloga, ali uglavnom kao sto za ping-pong. Ukoliko neko ima hrabrosti za malo off road vožnje teren kojim smo vozili izgleda uglavnom ovako. Takvim stazama vozićete se kroz predele kakve sam ja, samo u onim starim izdanjima rukom ctanih slika u Bibliji video.Masline i rukom pravjeni kameni zidovi se mogu naći svuda okolo.Kao Edenski vrt, bukvalno. Deonice su dosta umerene, ali ukoliko se krene na veće nadmorske visine, treba se biti spreman na dosta teže izazove.Usponi i nagibi mogu biti jako nezgodni.Ja lično sam dva put overio, ali sve je to u paketu.Bez toga nema off road sa ovim mojim autobusom. Ovde se moralo stati.Pečena slanina i kulen nisu mogli čekati više.Ovaj kamen me prosto hipnotisao.Rekoh sebi, ako tu nepadne pivo, bolje da me nema.Pivo koje mi se jako svidelo je njihovo originalno sa ostrva.Imam i sliku sa jedne pauze druge, pa prilažem da se upamti. Majka.Pošto smo snimali vožnje akcionim kamerama, slika preterano i nemam, i zasigurno znam da ih ni vi nebi imali.Pet dana je proletelo kao san.Moralo se krenuti nazad. Predhodno iskustvo sa brodom me nije pripremilo na ono što je sledilo... Evo i krivca. Uska barka, upola manja od predhone i sumnjivi oblaci... Addio Sardegna, alla prossima volta. Pravac Genova.

Brod.Prvi put na moru.Dosta je prostrano, vreme je super a talasa skoro i da nema.Istuširali smo se, presvukli u civilku i pravac večera.Pre večere aperitiva tri da se lepše spava.Nakon večere seli u bar, polako dogurali do osmog pivaNaivno smo krenuli u obilazak, i nabasali na muziku na koju mladež uporno đuska po kišici koja je u međuvremenu počela.Da nebismo izostavili događaj, pridružili smo se i tu gadno zeznuli.Ture su dolazile jedna za drugom i naravno na kraju Džej.Ulešili smo se domaćinski.Nije bilo u planu ali desilo se.Tako je to kad naivni bezalkosi krenu čačkati mečku.Jutro je svanulo brzo, ali niko od nas se nije brijao. Iskrcali smo se na Sardiniji pomalo pospani, i prva ideja nam je bila da vozimo do benzinske pumpe na duplu kafu, i da svi napunimo rezervoare jer do salaša koji smo zakupili nema stajanja.Mogu reći da sam se prijatno iznenadio putevima na ovom ostrvu.Asfalt je dobrog kvaliteta, rupa i fleka jako malo, na regionalnim putevima je grub kao šmirgla.Grip je maksimala.Autoputeve smo izbegavali ali do salaša i posle u povratku smo se malo vozali i po njima.Ograničenje je 110 km/h i svi se drže brzine.Verovatno ima i karabinjera po okolnom zelenišu ali mi ih srećom nismo trebali pozdravjati. Negde na pola puta, naleteli smo na gradilište i sklonili u stranu da propustimo kola hitne pomoći, i resetujemo bešike. Do salaša koji je u samoj sredini ostrva smo stigli bez većih problema koristeći Tom Tom koji je jako dobro služio.Skoro svaka kozja staza koju smo koristili je bila u karti.Salaš je bio ekstra.Domaćini su fenomenalni.Bili smo tu pet noći jer smo se danju non-stop vozali, ali moram da kažem da su nam svaki dan spremali doručak i večeru fenomenalnu.Ovde se jede samo domaće, ono što sami proizvedu na svojoj mini farmi i malim baštama otetih od kamena. Preporučujem svakom ovu složnu porodicu kao domaćine.Firma im se zove Agriturismo S'Armidda i nalaze se na oko 4km od sela Seulo.Vole motoraše i spremni su da pomognu u svačem šta zafali.Meni su dopremili ručnu bušilicu i burgiju šesticu samo da mi ne propadne dan zbog gazišta koje se odlomilo.Nemam reči kojim bih opisao koliko sam im zahvalan na svemu pruženom. Veliko hvala za Lucianu i Marca. I naravno slede slike sa ostrva...

Kao i svaki gastarbajter motoraš, od doseljenja u Nemačku osetio sam strahovitu prazninu u duši, jer druženja sa motorašima ovde svode se na vožnju u koloni sa pratnjom policije i zajedničkim ručkom za stolom posle čega svako gleda u nebo i polako ide kući. Posle izvesnog vremena, našao sam par momaka preko zajedničkog poznanika, koji su vozili zajedno ture već pet godina zajedno svake godine.Pozvan sam na prvu zajednicku vožnju pored Elbe preko vikenda u Martu 2023, i tako je sve počelo. U to vreme sam se vozao sa mojom ZX9R Ninjom i posle par probi na Honda Varadero rešio sam da kupim isti model.Uspeo sam naći jedan predivno očuvan i oko 1.Juna 2023 kupujem moj motor za ture.Izvezli smo ostatak godine (sad vec sa istim motorima) zajedno družeći se preko vikenda.Na zatvaranju sezone, seli smo i dogovorili plan za 2024 godinu.Odlučili smo se za 20 Septembar kao datum, kada krećemo na put iz Hamburga za Sardiniju preko Alpa, sve na motoru bez obzira na vreme.Meni će ovo putovanje biti prva vožnja preko planina.Rođen sam i odrastao u Vojvodini tako das sam bio prezadovoljan planom jer usput ćemo malo i morem ploviti.Dan sam dočekao, kao nevina devojka prvo dete. I onda smo se postrojili posle jutarnje kafe.Nas trojica na Varadero XL 1000 prema putu za Sardiniju, raj motoraša. Prva deonica puta je bila planirana preko autoputa, da što pre stignemo do granice i planina, sa namerom da uštedimo vreme za vožnju koja donosi malo više uživanja.Tu i nema ništa interesantno, osim zaustavjanja radi dopune gorivom.Posle svih odlaganja, uspeli smo stati na najskupjoj bezinskoj stanici u Nemačkoj. Cij nam je bio Passau i dremka u Austriji.Tako Je i bilo.Ujutro smo krenuli prema mom prvom iskušenju, kako su mi drugari opisivali "zagrevanju" na planinskim putevima. Stali smo kod ovog jezera na kafu.Kad su mi pokazali planinčuge na koje se penjemo, mislio sam da ću odmah da svisnem ali lepota ovih predela i sunce koje je grejalo po licu, dali su mi snagu da uopšte nemislim na probleme nego da uživam u svakoj sekundi provedenih ovde.Nakon obavjenog razgovora sa nadležnim organima (supruge) krenuli smo prema belilu. Otprilike u tom momentu sam shvatio da sam bez obzira na predhodno iskustvo na motorima još uvek mali mrav.Biće ovo malo žešće nego što su mi nagovestili. Mojoj sreći nije bilo kraja kad smo se popeli na vrh.Ego mi narasto kao vekna hleba pred pečenje.Nisam praktično ni razmišljati stigao, jer krivine i usponi su se ređali brzo i svaka je bila drugačija i izazovna na svoj način.Pratio sam moje iskusne prijatelje u stopu i trudio se da držim tempo.Ovo je bio momenat kad sam prvi put u životu stvarno bio van vremena.Kao da sam sanjao san.Moja vizija o planini je bila malo je reći minimalna.Ovi predeli sa potocima, kamenom i snegom su divni.Predstoji nam put na dole.Moje prvo ozbijno spuštanje. Stali smo odmoriti malo i nastaviti posle prema Italiji.Moj dan je prošao predivno, i drugari mi čestitaju na položenom ispitu koji su mi zacrtali.Nagovestavaju mi nezaboravan provod i dogovaraju se o promeni rute i biraju put za Stelvio.Meni to ništa neznači jer nemam pojma, valjda je sve to isto. U Sondalo stižemo dosta kasno, ali možemo još i večerati je imaju restoran.Moju utisci su veoma pozitivni, ali umoran sam kao nikad i jedva čekam da legnem.Posle tuširanja rekoh da napunim telefon, kad ono utičnica neka neindetifikovana...Dobro došli u Italiju. Novo jutro, doručak fenomenalan, uz kafu dogovor, idemo preko Passo dello Stelvio za Genovu.Odatle imamo trajekt u 17.00 za Sardiniju rezervisan.Moji utisci sa puta koji smo dosad prešli su bili fenomenalni.Adrenalin me nosio i jedva sam čekao da krenemo.Jutro je bilo malo hladno, pa sam sećam se promenio rukavice za zimske koje sam imao u koferu. Predeo koji smo prelazili, polako je poceo da se menja sa visinom, kako smo napredovali.U jednom momentu zastoj.Pravimo pauzu jer je neko ispred nas propao u provaliju sa autom.Na sreću nema ozbijno povređenih, zadržalo ih drveće.Drugari mi otisli pogledati operaciju sa kranom.Vraćaju se i kažu sad se dobro koncentriši, jer odavde počinje zabava.Nema nazad. Otprilike ovde sam imao borbu sa sobom.Pogledao sam gore na serpetine i bilo mi jasno sve.Ovo ako pređem, mogu i na Mesec.Drugari mi nestali sa vidika.Dubok uzdah.Gas. I evo i mene gore.Stigao sam, kad su mi drugari krenuli parkirati motore.Prilaze mi i grle.Mora slika pasti.Položio sam, kažu.Proslavićemo na brodu. Ja sam ovaj bledi, krajnje desno.Hvala mojim drugarima na savetima i proceni mogućnosti.Da me nisu lagali da mogu, nikad se nebih popeo na ovo čuku.A sad pravac more, pa da uživamo u talasima. Nastavak sledi...

Klip Ti je odlican, ali vizir na tvom motoru mi zivce kida. Puno srecnih kilometara sa Bembarom.Malo Ti je termin presao u hladno i kisovito.Mi smo sa drustvom presli Alpe po Austriji,Svajcarskoj i Italiji prosle godine.Startovali smo 20.Septemra iz Hamburga za Siciliju pa posle nazad.Ispalo je sve super, ali moj savet je da se krene ranije u ta brda.Krajem Septembra je vreme na planinama nepredvidivo i pogorsava se drasticnim tempom.Led u nosu ne leci sinuse.

Za Norvesku, Honda Goldwing definitivno nije dobar izbor kao prvi motor.Putevi sa puno krivina i uspona su nesto najbolje za motorase, ali velicina i masa zahtevaju predznanje i veliku spretnost, pogotovo sa suvozacem.Moj je savet da prvo uvezbas sebe, bilo koji motor da odaberes.Posle toga, ako mislis da si spreman, mozes i nekog povesti sa sobom.U svakom slucaju motor koji kupis treba da ima dovojno snage (oko 100 konja minimum po mom misljenju) da bi mogao komotno sa malom brzinom da se pentras po brdima.Trik nije u brzini nego u odrzavanju ravnoteze u sporoj voznji kroz krivine.Tu Honda Goldwing zahteva puno predznanja i spretnosti pogotovo na ostrim malim krivinama, pa samim tim nije za pocetnika.Druga svar je da i supruga treba biti naviknuta na sedenje na motoru pre nego sto krenete na ozbijniji duzi put.Ukoliko ona ima strah od voznje na motoru, moj je savet da na duze i neznane puteve ides sam.Potrebno je vremena i puno kracih putovanja da se sve kockice sloze.Isto sam hteo da kupim i ja Hondu Goldwing, ali na kraju sam se odlucio za Honda Varadero xl1000 i sa svojim prediskustvom uspesno prosle godine savladao Alpe po Austriji, Svajcarskoj i Italiji.Najbolji savet koji Ti mogu dati je da trazis motor sa ABS-om.To ce definitivno puno pomoci po Norveskim i ostalim putevima.Moj motor ga nema i mislim da sam tu pogresio. Ukoliko imas u planu sa suprugom voziti se iskljucivo po autoputevima, onda je Honda Goldwing jako dobar izbor.

Ovaj mi ljubimac, ali vozim ga sve ređe.Mator sam za Ninju, ali ostaje mi najlepši na svetu.

Svaki motocikl treba prilagoditi sebi i svom stilu vožnje.Ukoliko neko očekuje da fabrička podešavanja budu baš za lične potrebe, teško da će ubosti onaj pravi iz prve.Nekažem da ona nisu dobra, nego da se uvek može nešto korigovati da bolje paše.To zahteva malo više vremena provedenih zajedno.Po mom iskustvu nije toliko bitan proizvodjač.Bitno da je Japanac i da se ulaže i održava redovno.Svako ko prilagodi sebi mašinu, biće zadovoljan i u pravu.Ako "nema ono" nek ga proba naći neki drugi gazda.Ostalo je za.ebancija...

Pametno.Dobar savet koji bi svako trebao slediti.

Prvi put je greška, drugi put je namera, svaki sledeći put ego tera kera još jače.Brzo se sakupi. Nek počiva u miru.

Jako lepa tura.Hvala na prelepim slikama.Ove godine sam napravio turu Hamburg-Sardinija, sa dva moja drugara, svi na Honda XL1000 Varadero.Trajala je deset dana, od toga četri dana na Sardiniji.Mogu reći da sam uživao za sve pare.Najteži mi je bio Stelvio Pass, ali sam ga savladao bez flastera.Sa svojih 57 godina mi nema lepše od lepe ture na motoru.Želim ti zdravlja i mnogo ovako lepih krivina. Hvala na predivnom putopisu.

Za Honda xl 1000 v Varadero 2003 sam odlučio probati ovo Repsol ulje ove godine.Castrol Power 1 je korišćen ranije.