Brod za dve osobe i motor kosta negde oko 20-25 eu u jednom pravcu, ja mislio sada cemo da putujemo bar sat , dva, kad ono posle 15-20 min on staje. Pitam osoblje koje radi na brodu , koja je ovo stanica, tip mi kaze pa Sobra , decko na Mljetu si. Silazim sprat nize palim motor i lagano silazim sa broda, i prvo sto cu videti BENZINSKA STANICA. Jebiga da znam za sledeci put.

Vracam se u Prapratno i vidim brod je jos uvek tu, menjam pare u nekom kaficu, kupujem karte i ulazim na brod. Gledam na sat tacno 10 h. Posto sam se smestio resih da se pocastim jednom KAVOM, odem do restoran narucujem dve kave, vadim iz torbe flasicu kisele vode Knjaz Milos koju sam predhodne noci ohladio u frizideru, naravno skidam nalepnicu cisto iz predostroznosti i pocinjem da se opustam.

Pogledam na sat i zakljucujem da imam tacno 11 min do polaska broda, okrecem motor i pun gas ka Neumu. Vozio sam, ustvari leteo sam do pumpe, onda posto sam preko reda sipao gorivo utrcao u benzinsku stanicu da platim i tek onda se setio da nisam zamenio eure u kune. Pitam moze li u eurima, sredovecni gospodin koji upravo broji novac mi odricno odmahuje glavom i ne gledajuci me, ja onako nervozan kazem da cu se vratiti za pola sata kad zamenim novac, on podize glavu i kaze: MA DOBRO KAJ SI IMAO, 12 litara kazem ja , a on meni 20 eura, pogledam ga onako mrko, ali sta cu , platim i GAAAAAS.

Prolazili su kilometri a pumpe nigde , verovali ili ne od Dubrovnika do Stona ni jedna pumpa, dolazim do Prapratnog odakle polazi brod i pitam neku gospodju za benzinsku pumpu, ona odmahuje glavom, pitam na ostrvu sigurno postoji neka pumpa, ona opet odmahuje glavom ali kaze ako se vratite nazad i skrenete na put ka Neumu odmah posle raskrsnice imate pumpu.

Posle te deonice put postaje odlican, ubrzo se redjaju mesta poput Cilipa, Cavtata,Solina, Srebrenog i konacno Dubrovnik, taman kada sam pozeleo da skrenem pogledom na sat shvatam da to bas i nije pametno tako da odustajem od kave na Stradunu i nastavljam dalje. Po izlasku iz Dubrovnika negde dok sam prelazio preko cuvenog mosta Franje Tudjmana ugledah na instrument tabli da mi se pali rezerva, pomislih u sebi dobro stacu negde usput.

Nije mnogo duga deonica ali na pojedinim mestima od rupa koje su napravili kamioni i autobusi, bukvalno imate problem sa kontrolom motora, uglavnom je neka vrsta sljunka ali na par mesta su rupe popunjavali sitnim peskom gde mi je tocak propadao po nekoliko santimetara i jedva sam odrzavao pravac

Odmah nakon granice dodajem po gasu kad ono nema puta, samo sljunak i to dobrih 2-3 km ljudi u sred sezone ladno digli ceo asfalt i rade novi put, to i ne bi bilo tako strasno da par njih nije proletelo iz suprotnog pravca svojim dzipovima razbacalo kamenje na sve strane, tako da dobro da nas neki kamen nije pogodio. DEONICA NA KOJU TREBA OBRATITI PAZNJU , NEPOSREDNO POSLE GRANICNOG PRELAZA ( NADAM SE DA JE SADA ZAVRSENA)

Dolazim i do granicnog prelaza na kome pise Croatia i ispred tri reda po 20 automobila, pomislih pa sada cu sam da zaobidjem, pa necu valjda da cekam, i stvarno ljubazna gospodja koja radi na punktu pozele mi dobar dan, i posle pitanja kuda idemo pozele mi sretan put. Tada sam shvatio da je ustvari motor zakon za svaku vrstu guzve.

Trajekt plovi nekih 10-tak minuta i onda prelaskom na drugu stranu dajem po gasu u nameri da sto pre dodjem do granice, posto je brod koji vozi na ostrvo Mljet polazio u 10 h bilo mi je frka da ne zakasnimo. Tako u zurbi vozeci malo brze umalo ne ostadoh bez vece kolicine eura, kad shvatih da me u Zelenici ispred tunela puca radar, i dan danas mi nije jasno zasto me nisu zaustavili, a bar sam duplo prekoracio brzinu. Pomislih e ovih dana bas imam srece. Sto je najbitnije i na izlasku iz C.G. kao i na ulasku nailazim na ljubaznog policajca koji me propusta preko reda i ja shvatam da su ljudi u C.G. postali za divno cudo vrlo ljubazni, naravno sem onog odvratnog konobara u motelu Krstac.

Putem preko Budve, Tivta dosli do trajekta, zaobisli kolonu i prvi se ukrcali na trajekt.

Nastavljam dalje Nakon nekoliko dana provedenih u tom apartmanu dosao je trenutak tacnije 26 Avgust kada se trebalo otici za Hrvatsku, prvo Dubrovnik a onda preko Stona na poluostrvo Peljesac gde se nalazi uvala Prapratno odakle polaze brodovi za ostrvo Mljet. Ujutru oko 6 smo krenuli sa pakovanjem

Prilikom tih obilaska plaza sam iskoristio priliku da pogledam izbliza stvari koje su nekada bile vojna tajna. DELOVI NAPUSTENIH VOJNIH OBJEKATA POGLED NA PREVLAKU OKO KOJE SE RATOVALO A ONA SADA NICEMU NE SLUZI Uvek me je fascinirala cinjenica da smo nekada kao stara Jugoslavija bili prava vojna sila i pored mnogih objekata o kojima sam samo slusao , poput cuvenog aerodroma Zeljava kod Bihaca, atomskih sklonista u Bosni, imao sam prilike da vidim uzivo i aerodrome na Ponikvama, u Batajnici , Somboru a sada i tunele koji se nalaze duz Bokokotorskog zaliva, iskoristio sam priliku da osmotrim i kasarnu u Radovicima, zatim podzemne tunele koji vode od nje do mora i crpne stanice za brodove i podmornice, napustenu kasarnu i napusteni radarski centar koji se nalazi preko puta Prevlake i moram da priznam da sve deluje zastrasujuce i prosto neverovatna cinjenica da je na tim mestima nekada hiljade vojnika davalo strazu i opsluzivalo razne jedinice a sada je sve to potpuno prazno. Koliko je samo novca ulozeno u sve te objekte koji sada nicemu ne sluze. Po nekoj informaciji samo za izgradnju tada najmodernijeg aerodroma u Evropi, podzemi aerodrom u Bihacu, koji je za vreme onog nesretnog rata srusen ulozeno izmedju 6 i 8 milijardi dolara, tada da je bilo vise pameti samo od tog projekta koji jeste bio impozantan, da su se te pare ulozile u izgradnju recimo auto puta mogao je jos jedan auto put da se izgradi od Slovenije do granice sa Grckom. Tadasnja Jugoslavija je imala vojnu moc koju nikada nije iskoristila, a sadasnje zemlje bivse Jugoslavije grcaju u dugovima i bore se sa ekonomskom krizom i nastavljaju da se zaduzuju. UH UPRAVO SAM SHVATIO DA POCINJEM DA DAVIM NEBITNIM STVARIMA. IZVINJAVAM SE.

KAMENOVO, DROBNI PJESAK, ARZA i VESLO

Narednih par dana sam koristio za obilazak raznih plaza CRVENA GLAVICA

OVO JE KUCA U KOJOJ SAM IZNAJMIO APARTMAN

Da se vratim na kamp i desavanja prvog dana boravka u njemu. Posto nisam iskusan u biranju lokacije za sator, izabrao sam mesto koje se nalazi sa leve strane od samog ulaska u kamp, pomislih ovde je hladovina, toaleti su blizu , ima blagi pad u slucaju kise itd. Koliko sam pogresio shvatio sam odmah prve noci kada su krenule horde nevaspitanih komsija da preskacu moj sator vrlo cesto se saplicuci o konopce kojima sam ucvrstio isti,jer zaboga to im je bio najkraci put do toaleta koji su koristili svi, pa imao sam utisak po nekoliko puta u toku noci. Takodje se osecao uzasan smrad iz toaleta, a kada sam se nekako i uspavao u toku noci, rano ujutru su me probudile zenske osobe koje su vristale pored mog satora pricajuci nesto na nekom uzasnom jeziku. Nakon toga i ostale komsije su lupale tanjirima, serpama, deca su urlala, tako da sam resio da odem do plaze i tamo pronadjem mir. Neznam da li se secate ali u to vreme je harao neki virus gripa koji su prenosili komarci i jedan takav komarac je resio da bas mene zarazi,ustvari nisam siguran da sam dobio bas taj virus i da je bas od tog komarca koji mi je u toku noci krvnicki ujeo za nogu ali posto sam uvece dobio temperaturu a znam kako sam predhodne noci prosao kad je spavanje u pitanju, resio sam da iznajmim ljudski apartman , koji sam naso u obliznjem mestu pod nazivom Blizikuce. Apartmani se nalaze u vlasnistvu porodice Dragisic, sama kuca poseduje sopstveni restoran, bazen,parking i prelepi pogled na SV.Stefan i Budvu. Tu sam se ponovo rodio, pa naspavao a ujutru mi je bilo mnogo lakse, iako ne potpuno zdrav odlucio sam da obidjem jos neke plaze u okolini.

EVO I PLAZE OVAKO TO IZGLEDA ISPOD POVRSINE

Ovo je dan kasnije ovo je put koji vodi do te plaze

Dalje ako nastavite tim putem ali iskljucivo motorom jer je put na par mesta za automobile katastrofalan docicete do jedne uvale, tu je neka divlja i neuredjena nudisticka plaza, nakon te plaze postoji jos jedna nekad ranije uredjena plaza, ali iz nekog meni nepoznatog razloga ona nije vise u funkciji, odnosno niko je ne odrzava, kafic koji je nekad tu posojao vise ne radi, ali je zato more predivno, cinjenica da ima vrlo malo ljudi ( do 10-tak) meni je ovu plazu stavila na sam vrh, retko gde se vracam dva puta u toku jednog letovanja ali ovde sam dva puta dosao evo nekih slika odatle .

20 Avgusta smo napustili kamp OLIVA i krenuli ka Petrovcu, tu postoji kamp pod nazivom Maslina koji mi se dopao, jer su toaleti cisti, ima hladovine, i puno mesta, sam kamp je ogroman i mnogo veci od predhodnog u kome smo bili ali mi se nesto nije ostajalo tu pa smo nastavili do SV. Stefana i neposredno pre samog skretanja kada idete iz pravca Petrovca postoji velika tabla sa leve strane na kojoj pise CRVENA GLAVICA, tu postoji istoimeni kamp u kome smo se smestili. Posto sam ranije tu dolazio na kupanje i mnogo mi se dopala plaza koja se tu nalazi resih da tu postavimo i sator. Inace da bi ste dosli do neke od tri plaze morate da prodjete kroz kamp i naravno platite ulaz, tu odmah na pocetku vodi pesacka staza do prve plaze koja je i najsredjenija, na njoj mozete iznajmiti lezeljku i suncobran (od ove godine, predhodnih je bilo besplatno), tu postoji i dobar kafic-restoran sa extra ljubaznim osobljem.

Ovo je slika iz kafica koji se nalazi na samoj plazi u mestu Reka Rezevici, na pola puta izmedju Petrovca i Sv.Stefana, plaza je po mom misljenju extra, nema guzve, more cisto a uvece fina atmosvera u kaficu sa zivom svirkom

Situacija sa kampovima je sledeca na velikoj plazi, tacnije negde na sredini se nalaze kampovi Safari koji poseduje svoj kafic i restoran na plazi ali nije dobar za satore jer nema hladovine i cena je negde cini mi se oko 13-14 eu, sledeci kamp je Tomi koji mi se dopao jer ima puno hlada, ljubazno osoblje , toalet solidan a cena je bila oko 10 eu, dobijate i internet, a za struju se nesto sitno doplacuje. Treci kamp je Tropikana koji mi se nije dopao na prvu jer mi se cini da preferiraju uglavnom one velike kampere i kamp prikolice tako da tamo nisam ni pitao. Sve u svemu tamo je moguce i besplatno kampovati u blizini same reke jer sam video poprilicno satora postavljenih u sumarku blizu plaze a odmah pored same reke Bojane. Isao sam i u onaj deo koji predstavlja nudisticki kamp i sam deo za satore mi se uopste nije dopao jer je udaljen od mora i nekako mi je sve u prasini i bez obzira na sve lepote koje postoje tamo uopste mi se nije dopalo da tamo spavam. Neznam kakva je situacija sa bungalovima ali kamp je po meni uzasan.

Sledeceg dana smo otisli do Ade bojane i tamo uzivali na plazi, a usput obisli jos par kampova kako bih mogao da uporedim cene i ambijent u drugim kampovima. ovo je detalj sa Ade kod Plaznog bara Ivana, gde sam pojeo prirodno susene masline, domaci sir i naravno domaci paradajz sve je domace a ako jos probate domaceg Jastoga koji je ovde znatno jeftiniji nego na drugim mestima, kako kaze gazda kafane i bar duplo ukusniji i to za samo 50 eu osmeh vam nece silaziti sa lica sto zbog ukusne hrane, sto zbog dobrog pogleda koji mozete imati na talase i predivno more.

Sto se kampa tice, mali ali cist, osoblje ljubazno, postoji osvetljenje i elektrifikacija kroz ceo kamp,takodje ceo kamp je pod maslinama tako da vam je sator uvek u hladovini. Postoji nekoliko zajednickih frizidera, kuhinja, i par terasa sa stolovima i stolicama. Ono sto me je odusevilo je kultura stanovanja u kampu, gde uvece nema nikakve buke, sve je mirno i bukvalno mozete na miru da spavate. Po tim pitanjima sam bio vrlo skeptican jer nikada do sada nisam spavao u uredjenom kampu, ali kasnije sam shvatio da ustvari i nije svuda tako. Kamp OLIVA

Utisci o mestu su nikakvi, more je tih dana (18-19 avgust) po meni bilo hladno, samo mesto je preko dana O.K. ali posle 22h bukvalno prazno, tih par lokala su uglavno zatvoreni ili rade ali u njima skoro nikoga, cak neki lokali ni preko dana ne rade. Inace na plazi nema guzve, cene su mnogo povoljnije nego u vecim mestima a lezaljku nisam platio , neznam da li zbog toga sto je besplatna ili zato sto sam imao srece plaza Utjeha