Posle krace voznje po Odesi ulazimo u jedan ogroman park koji razdvaja grad od mora, i kao da smo iz recimo Novog Beograda otisli na Adu ciganliju, samo sto je sve mnogo uredjenije. Znaci gledano iz pravca mora ide plaza, pa red hotela, restorana, kafica, zabavnih parkova za decu,pa park uredjen stazama, klupama, fontanama, skulpturama, pa tek onda pocinje grad. Tako da izlezavajuci se na plazi necujete buku vec je ispred vas more a iza prelepi hoteli oiviceni zelenilom. U jednom od tih hotela se i mi smestamo, i da li zbog preporuke naseg novog prijatelja iz Odese ili su cene svuda takve ja ne znam ali i tu placamo 10 eura po coveku u hotelu (sa tri zvezdice po mojoj proceni). Sobe velike sa kupatilom, klimom, tv i pogledom na more. Izadjes iz hotela direktno na plazu. Iskoristili smo jos sat vremena sunca za kupanje u moru, kasnije obisli malo grad itd. Cene su nestvarno niske recimo boks marlbora kosta nesto malo vise od 9 eura, litar goriva ispod 1 eura, kazu da je to posle poskupljenja a da je malo pre naseg dolaska bio litar bezolovnog 0,85 eu. Otisli smo do picerije i 5 pica, 1 biftek,spagete i 9 pica ( uglavnom sokovi ) su kostali oko 50 eu. Posto smo se najeli krenuli smo ka hotelu, vecina je otisla u svoje sobe, a ja, Svaba i Djordje na jos jednu turu kupanja u moru i to nocnog.

Ulazak u Odesu

Ako nesto i nije onako kako ste navikli, imajte razumevanja ipak mi je ovo prvenac , sledeci ce sigurno biti bolji sa vise informacija i slika.

Posto vidim da nema jos uvek kritika u vezi mog putopisa pretpostavljam da ovaj prvenac nije toliko los , pa cu nastaviti sa pisanjem.

Odlazimo do centra grada i tu na njihovom glavnom trgu stajemo da vidimo sta cemo. Posle par minuta sasvim slicajno nailazi neki bajker, prilazi nasoj grupi, zagledjuje prsluke koje su nosili pripadnici NOCNIH VUKOVA, pita kuda idemo, onda odakle smo, i pocinje prica... Covek lepo ponudi da nas smesti u nekom hotelu na plazi, naravno mi prihvatamo, palimo motore i krecemo.

Posto smo presli i poslednju cetvrtu granicu tog dana nastavili smo put do Odese koja je bila krajnja destinacija tog dana, vrlo malo je kilometara iza nas predjenih ali mnogo zadrzavanja tog dana pa smo odlucili da sutra krenemo na deonicu od 700 km. Dolazak u Odesu je izazvao novo iznenadjenje kod nas jer grad koji je ujedno i luka izuzetno cist, gradjevine i fasade nekako evropske, u trenutku sam pomislio da sam u Becu ili nekom drugom zapadnoevropskom gradu. Posto nismo znali koliko cemo se zadrzati na granicama i dokle cemo tog dana stici nismo ni planirali niti rezervisali smestaj, a posto nas ima poprilicno eto problema na vidiku.

Tako smo nas 30 morali po dvoje da prelazimo granicu, i tamo opet nesto potpisivali a carinici nas gledali onako kao da dolazimo iz Amerike a "Gvozdena zavesa" je jos na snazi. Tek kasnije sam ukapirao da je to ustvari sve bilo zato sto odatle pa do Odese put kojim idemo ponovo jednim delom prolazi kroz teritoriju Moldavije a posebno je na tom potezu valjda aktuelna trgovina ljudima pa oni tu kao vrse nekakvu detaljniju kontrolu.

Ukrajna, tabla na kojoj na nekoliko jezika pise "Dobro dosli" a odmah desetak metara iza nje uniformisana lica sa kalasnjikovima u rukama nas zaustavljaju. Govore nesto Fonzi koji je na celu kolone, on klima glavom pali motor, on i jos jedan prolaze, polazimo i mi ali ovi dizu svoje naoruzanje. Ne mogu da verujem situacija kao u filmovima kad Dzejms Bond prelazi iz Istocne Nemacke u Zapadnu. Tada sam se prvi put zapitao da li je pametno sto sam uopste krenuo u ovu avanturu.

3 dan : Galati/ Odesa Treceg dana su nam se pridruzili Rumuni sa nekoliko motora i jednim autom, sad je nasa grupa bila poprilicno velika,a kolona koju smo pravili putem vrlo duga. Po Mishelinovoj ruti mi smo trebali da idemo od Galatija preko Kinsase (valjda se tako zove glavni grad Moldavije) do Odese i ta ruta je duzine oko 430 km, medjutim mi smo krenuli kracim putem koji vodi nekih 70 km kroz Moldaviju. Izasli smo iz Rumunije bez vecih problema ali ulazak u Moldaviju je bogami potrajao, odmah se jos na granici primetio drugaciji mentalitet, granicari su bili znatno neljubazniji, krenule su provere, pa smo potpisivali neke izjave da bi nam na kraju trazili od svakog mito kako bi nas brze pustili da prodjemo, u suprotnom ce proci jos par sati dok se ne smiluju da podignu rampu. Kako sila boga ne moli a nama se ipak zurilo resismo da im udovoljimo tako sto smo svi dali po 5-10 eura, naravno procedure su odmah zavrsene i mogli smo da nastavimo sa putovanjem. Inace moguce je i direktno uci u Ukrajnu iz Rumunije ali je tim putem retko kad moguce ici jer je on uglavnom poplavljen jer je tu mocvarno podrucje a i kad nije poplavljen put je toliko upropasten da je moguce samo endurom proci. Elem, trebali smo proci kroz Moldaviju nekih 70 km, kako bi "Normalnim" putem usli u Ukrajnu i zbog tih 45 min voznje morali da prespavamo u Bukurestu, ujutru vadimo vize, i dva puta prelazimo granicu, ali dobro, sta je tu je, brzo smo se ponovo nasli na granici i ponovo traze mito,ovog puta za izlazak iz zemlje, e sad ne damo. Ubrzo je naisao i neki autobus, pa kola, nas mnogo na granici citav red se napravio i oni podigose rampu, GAS.

Inace Galati je grad od nekih 300 000 stanovnika i skoro se spojio sa susednim gradom pod nazivom Braila. Prolaskom kroz ovaj grad stekao sam utisak da bas u njemu zive najlepse Rumunke.

Put do Galatija je prosao u najboljem redu, hvatala nas je dva puta kratka kisa ali sem toga sve ostalo je bilo u najboljem redu. Ljudi u Rumuniji su gostoljubivi, a cene slicne kao kod nas, izuzev mozda nesto skupljeg goriva i cigareta. Galati ili Galaci kako ga Rumuni zovu je prelep grad koji se nalazi na tromedji izmedju Rumunije, Moldavije i Ukrajne a kroz koji protice Dunav koji se odatle racva u tri kraka i pravi deltu Dunava koji se u blizini uliva u Crno more.Posto smo kasno krenuli iz Bukuresta negde oko 14h. blizio se mrak pa smo po dogovoru resili da tu nadjemo neki jeftiniji smestaj. Na samom izlasku iz grada prema granicnom prelazu,sa leve strane smo nasli motel gde smo u dvoristu ostavili motore i golfa kojim sam ja putovao i smestili se za 10 eura po coveku.Bili smo smesteni po dvoje,troje,cetvoro u sobi sa zajednickim kupatilom na spratu, ali i nije nam trebao neki luksuz. Sobe su uredne i ciste, tusevi takodje, drugo nam i nije bilo bitno.

Grade je cesto koristi priliku da odspava, jer u ovom delu sveta nije imao razloge da koristi svoja poznanstva. Ali smo svakako znali da ako treba nesto da se zavrsi samo treba da ga probudimo.

Put ka granici do koje je bilo oko 300 km jednim delom je auto put ka Konstanci pa se posle nekog vremena odvajamo levo ka gradu Galati koji je na samoj granici sa Moldavijom. Sto se puteva tice magistralni putevi su bolji nego kod nas, tu prvenstveno mislim na mnogo manje zakrpa, auto put je cini mi se istog ili malo boljeg kvaliteta nego nas. Sto se policije tice, njih smo mozda samo jednom videli u Rumuniji i oni su nas samo bledo otpratili pogledima. Rumunija je inace prelepa zemlja i sve predrasude koje sam imao o njoj pre polaska na put, su nestale, poseban utisak su na mene ostavila nepregledna polja suncokreta koja su toliko velika da izgledaju kao pucina na moru, kraj im se bukvalno ne vidi.

Nakon napustanja manastira "Komana" nasli smo se u jednom motelu sa Rumunima koji su nam doneli pasose sa vizama, tu smo dogovorili da nam se oni pridruze sutra ujutru na granici sa Moldavijom, i nastavili put ka Galatiju. Sa nama je bio i Slobodan koji je krenuo sa nama iz Srbije do Sevastopolja, a kasnije nastavio svoj put do Vladivostoka. on je na drugoj i trecoj slici pored mene i Fonze.

evo jos nekih slika iz "Kabineta" cuvenog Drakule, tu je verovatno smisljao kako na sto bolji nacin da muci svoje protivnike i neistomisljenike. Posto je prica totalno izmisljena u vezi njega, ono sto sam ja saznao je da se on suprotstavljao Turcima koji su pokusavali da prave harac sa te strane Dunava i bio poznat po surovosti prema njima, kao i prema svom stanovnistvu koje se ne bi odazvalo "mobilizaciji" pa je tada uglavnom pod okriljem noci slao svoje ljude da pohapse one koji se nisu odazivali da podju u borbu protiv neprijatelja i tada uglavnom bili muceni i nestajali bez traga i glasa. Turke je zaplasivao tako sto je njihove uhvacene vojnike nabijao na kolac i na taj nacin pokazivao ostalim Turcima kako ce se provesti ako dodju na teritoriju njegove zemlje. Ubijen je tako sto je otisao na jedan pregovor o miru sa Turcima, koji su mu tada odsekli glavu koja nikad vise nije nadena a telo bacili.Prica se da su Turci njegovu glavu odneli u Istanbul.

2 dan: Komana/Bukurest/ Galati/ oko 300km Ujutru me je probudio Svaba, koji je vec ustao i organizovao zajedno sa Fonzom da jedan od nasih domacina uzme nase pasose i umesto nas ode do ambasade Moldavije u Bukurestu od koga smo udaljeni 30-tak km i zavrsi sve oko dobijanja viza. ( vize za Moldaviju inace kostaju 60 dolara na mesec dana) Posle razgledanja manastira i njegove okoline, koju cini samo mocvara koja izgleda stvarno sablasno u jutarnjoj izmaglici, priredjen nam je dorucak u manastiru za svih 25 ljudi koliko nas je bilo zajedno sa Rumunima. Za dorucak: paradajz,krastavac,sir(vrhunski),kuvana jaja,virsle,proja i domace mleko i jogurt i sve to u jednoj ogromnoj prostoriji sa jednim dugackim stolom u duborezu i ogromnim grofovskim stolicama, bas kao na dvorcima u filmovima o vitezovima.Nakon dorucka sam bio u prostoriji u kojoj je spavao i radio grof Drakula i moram da priznam da mu i nije bilo lose.

Ovo su slike tih vrhuskih cevapa

Usput smo naisli na tesku saobracajnu nesrecu zbog koje je put bio blokiran, sto nas je poprilicno zadrzalo, tako da smo do kampa stigli dosta kasno i poprilicno smo bili iscrpljeni. Posto smo se raspakovali i namestili satore pored manastira "Komana" koji je udaljen od glavnog grada Rumunije nekih 30-tak km, krenulo se sa pricama onim bajkerskim , ko je gde bio, naravno motorom, na kakve probleme nailazio,kakve ljude upoznao,kako se proveo itd.Sve to je uz logorsku vatru i hranu koju su nam pripremila nasa braca iz Rumunije i odlicnu ekipu ljudi koji su bili oko mene imalo neku posebnu draz. Neposredno pre odlaska u sator na spavanje od Djordja momka koji nam je bio jedan od domacina saznajem da se nalazimo u jednom od manastira u kome je ziveo Vlad ili cuveni grof Drakula a da se oko manastira nalazi mocvara u kojoj su bacana tela mnogih mucenika koji su prosli kroz podrum manastira u kome se jos uvek mogu videti razne sprave za mucenje. Tek tada primecujem da je na nebu pun mesec, cujem cudne zvuke, cak je i neka ptica koja mnogo cudno kresti nasla da to radi bas sad i upravo iznad mog satora.

Put kroz Rumuniju je solidan a na momente i odlican, tu prvenstveno mislim na glavne puteve, kasnije pri povratku kuci i zahvaljujuci jednom pogresnom skretanju sam shvatio da je situacija sa sporednim putevima znatno drugacija. Priroda je prelepa, zao mi je sto nismo dotakli makar malo Karpate, vec smo ravnicom vozili sve do Bukuresta. Negde pre Bukuresta smo svratili u jednu kafanu pored puta,neposredno pre ukljucenja na auto put, ustvari to su kao nekoliko baraka u nizu ispred kojih je bilo parkirano 30-tak kamiona, sto je definitivno znak da je tu hrana izvrsna. Nismo pogresili sto smo bas tu stali jer sam tu jeo najbolje cevape u zivotu, naravno najbolji ali ipak posle onih u Novom Pazaru kod Jonuza.Inace cene istih su bile pristupacne jer je za nasim stolom racun za 5-toro za cevape i pice bio 29 eura. Posto smo se dobro najeli a zbog cestog stajanja smo dosta vremena izgubili dogovor je bio da pozurimo jer nas na ulazu u Bukurest cekaju pripadnici NOCNIH VUKOVA iz Rumunije, kako bi nas odveli do mesta koje je bilo predvidjeno za pravljenje kampa.

Posto smo se iskrcali na Rumunsku stranu bez vecih problema smo presli i cetvrtu granicnu kontrolu i vec tada smo potisnuli brigu koju smo imali zbog papirnate tablice. Tu odmah posle predjene granice smo napravili malu pauzu u mestu Kalafat, zamenili pare i krenuli dalje

OVO su neke od slika sa trajekta, ovaj na prvoj slici u crvenoj majci je cuveni Grade. Na ostalim slikama smo ja, Svaba, Dikic, Blizanac,Doktor

Posto smo se ukrcali na trajekt smestamo se na palubu i onda primecujemo kapetana "broda" koji izlazi iz svoje kabine da pozdravi, sta mislite koga ? Grade za kratko vreme postaje moj idol, pa ljudi njega ceo svet zna, stvarno ne mogu da verujem. Nakon nekog vremena Grade nam je ispricao da je u vreme sankcija vrlo cesto prelazio granicu kako bi se bavio export/import poslovima,tu je bilo i cigareta i goriva i svega na cemu je tada moglo da se zaradi, kako je njemu dobro isao posao pretpostavljam da je i carinicima prijalo, ali otkud tu i kapetan "Broda" to jos nisam shvatio, u svakom slucaju to poznanstvo nam je omogucilo da se nas nekoliko cak i tusiramo u kabini za zaposljene a to nam je u tim trenutcima itekako prijalo jer je temperatura bila ko u Cecinoj pesmi bar 39,2.

Inace Golf 4 1.8 gti kojim smo ja i Blizanac putovali je vise licio na pokretni magacin posto je koliko god je moglo stvari da se stavi u njega, stavljeno, da bi se sto vise rasteretili motori i bilo sto manje prtljaga na njima. To je naravno na svakom prelazu privlacilo posebnu paznju, naravno posto smo granice prelazili negde uvek u sredini kolone nismo imali vecih problema.

Stizemo do luke tu vrlo brzo dobijamo pecate u nase crvene knjizice i kupujemo karte za trajekt koji nas preko Dunava vozi u Rumuniju i skracuje put za 100-150 km.Na samom granicnom prelazu primecujemo most koji je jos uvek u fazi izgradnje i koji bi trebao da znatno skrati put ukoliko se ide preko Dunava, jer jedina dva prelaza preko reke su poprilicno udaljeni jedan uzvodno preko H.E. Djerdap a drugi u mestu Ruse. Sto se tice cene karata za trajekt ne mogu tacno da se setim valjda negde oko 5-6 eura eura za motor, ja sam za kola platio 30 eura.

Naravno tu na scenu opet stupa Grade koji odlazi nekud svojim motorom. Taman smo zavrsili sa osvezenjem kad cujemo Harley Davidson koji grmi negde u daljini i primecujemo Gradeta koji uzurbano dolazi ka nama. LjUDI POZURITE,PAKUJTE SE CEKA NAS TRAJEKT TREBAO JE VEC DA KRENE, ZAVRSIO SAM DA NAS SACEKA.