Svaka cast majstore, ali si mi nabio komplekse, kako sad da ja pisem putopis koji sam planirao da napisem, kako posle ovog moze bilo sta da bude interesantno...... Kupuj motor, vozi pa da pises, putopisi su vam extra samo nastavite.....

Imam par predloga za tebe, ako ides preko Mostara kada je smestaj u pitanju. Sto se tice Venecije moja preporuka je da spavate u Mestreu gde je smestaj daleko jeftiniji nego na ostrvu, prevoz je bukvalno dzabe, ako koristis voz koji ide na 10-15 min , obavezno idite do Verone, kao sto je neko rekao, ona je mozda i lepsa od Venecije. Od Trsta do Venecije uopste nemoj auto putem, preskup je, takodje odite do Palmanove i outleta ali i do mesta koje je fantasticno, celo mesto je napravljeno u krugu a u centru veliki trg sa prelepim kaficima. Ako budes imao vremena odite do Treviza koji je 50-tak km udaljeno od Venecije ali prelepo mestasce koje vredi videti. O jezeru Garda necu ni da govorim , ako si resio da vidis Veronu, onda je greh ne videti i jezero, Javi se na pp da razmenimo telefone mozemo uz kafu dobro da procaskamo da ne smaram vise sa predlozima...

Ne razumem ljude koji toliko potenciraju na razlici izmedju motora i skutera, moj SKUTER ili MOTOR kako god , je iako posedujem i motor sa R karakteristikama, mnogo ali mnogo prijatniji za voznju kada su ovakva putovanja u pitanju, posebno kada se nosi dodatni prtljag kao u ovom slucaju a ruku na stranu sto nisam bio sam. Smatram da se ovi putopisi pisu kako bi se razmenile informacije o putu podelila iskustva i ubilo vreme u ovim zimskim mesecima svih nas koji vozimo na dva tocka i smatram da komentari koji potcenjuju slabiji vid motora nije na mestu. To koliko konja imamo izmedju nogu dok vozimo, ne dokazuje nasu muskost i snagu vec neke druge stvari. Ovako isprovociran moram da pomenem da sam do sada vozio sve i svasta ali uglavom po gradu i ovaj model Suzuki Burgmana me je odusevio , ogromnim prostorom za prtljag, abs-om, odlicnim kocnicama, ogromnom udobnoscu, sminkom poput sklapajucih retrovizora i sklapajuceg vizira, dobrom potrosnjom i odlicnom autonomijom ( trosi 4,8 l a u rezervaru staje 15 l). Licno ne rade mi kompleksi kada neko pomene rec SKUTER, jer vozim i R ali zna da zasmeta i da ucini da se onaj ko ima SKUTER oseca indisponirano sto smatram da ne bi trebalo. Nisam zeleo nikoga da uvredim ali smatram da ovde ali i na svakom drugom mestu mi trebamo pre svega da se postujemo. PUNO POZDRAVA ZA SVE ONE KOJI VOZE NA DVA TOCKA

Hvala svima, imao sam jos jednu turu od Nisa preko Kopaonika, N.Pazara, Podgorice, dva dana u satoru na Adi Bojani, pa u Petrovcu, Dubrovnik, ostrvo Mljet, Mostar , Sarajevo , Visegrad, Nis, upravo spremam putopis koji bi trebao biti mnogo zanimljiviji, gde sam presao oko 2000 km u uslikao mnogo lepih slika.

Nazalost slike sa povratka ne postoje jer se u toku uzivanja na plazi more uzburkalo, a talas resio da nakvasi moje stvari medju kojima je bio i foto aparat iz koga sam izvukao samo slike napravljene do tada, a on otisao u vecna lovista.

Evo i par slika sa mora cisto da se vidi da nisam uzivao samo u voznji

Put me je dalje vodio ka Niksicu , a posto nisam imao jaknu u jednom duzem tunelu sam se poprilicno smrzao, naravno kasnije kako sam se priblizavao moru temperatura je bila sve veca, a u vazduhu se osecao miris mora. Put od Niksica ka Trebinju je odlican , posebno deonica kada se par km pre granice odvojite levo ka Bokokotorskom zalivu, mislim da na putokazu pise Risan mada nisam siguran, taj deo puta je nov sirok , sa malo saobracaja, kao stvoren za R-ove, mozda jedini trenutak u toku ovog putovanja kad nisam uzivao u predelima i laganoj voznji i prosto umirao za zeljom da sam krenuo nekim R-om.

Negde kod Savnika je bila saobracajna nezgoda, saobracaj je bio zaustavljen, mozda sam i mogao motorom proci ali sam ipak odlucio da se malo rashladim u reci koja neznam kako se zove , ali mi je izuzetno prijala, voda je toliko cista da sam pozeleo i da se okupam. Naravno temperatura vode mi to nije dozvolila

Trenutci mog dolaska na Zabljak

Ovo su vec predeli u Crnoj gori na putu ka Durmitoru, inace na samoj granici nije bilo nikakvih problema , postavljeno mi je pitanje zasto vozim bez jakne i sta ce biti ako me ujede osa, moram da priznam da nisam znao odgovor na to pitanje ali svejedno sam nastavio bez jakne dalje. Bilo mi je pitanje verovatno interesantno cim mi se jos dugo vrzmalo po glavi. Na srecu nisam imao tu nesrecu da osetim odgovor na postavljeno pitanje

Pravio sam par kracih pauza koje sam koristio za rashladjivanje , slikanje i po koji poziv dok jos nisam u romingu.

U nekom trenutku je sunce bas pocelo da przi, iako sam se lagnao obukao, bez jakne, rukavica, kaciga koja je bila na glavi a usled lagane voznje je bila bukvalno usijana.

Krece nastavak putovanja ka granici.....

Hotel club Satelit na Zlatiboru je opravdao sva moja ocekivanja, to je stvarno prelep hotel , sobe ciste i uredne, osoblje cak preljubazno, i pored saune, bazena, djakuzija, prelepi dorucak je ostavio poseban utisak na mene, ono sto me je takodje obradovalo je cinjenica da sam rezervisao dvokrevetnu sobu, a posto sam dosao poprilicno kasno , menadzment hotela misleci da se necu ni pojaviti je sobu izdao nekome drugom, ali zato sam dobio fenomenalan apartman u kome se ne bi postideli da spavaju i predsednici drzava. Jednom recju moja najtoplija preporuka za ovaj hotel i ukoliko budete bili gosti ovog hotela ni po koju cenu ne propustajte dorucak. On je prica za sebe, osmisljen kao Svedski sto, ali verujte od nekoliko vrsta prsute, pecenice, kackavalja, slaninice, kajmaka, virsli, jaja na 101 nacin, raznik zeljanica, pita, sireva , salata, ma ko zna cega jos vam se zavrti u glavi, uh kad se samo setim

Evo slika pre samog polaska sa Zlatibora ka Crnoj gori

Sutra ujutru plan je bio doci do Durmitora, pre toga treba doci do granicnog prelaza Jabuka, pa zatim preko Pljevalja do Zabljaka, nazalost dalje je bio plan da preko mesta Trsa nastavim ka moru, to je planinski put o kome je neko ranije pisao u svom putopisu, ali izgleda da nisam bas bio siguran da sam na pravom putu pa u poslednjem trenutku odlucio da idem preko Savnika za Niksic. Ustvari put kojim sam krenuo mi je delovao suvise uzak i nekako mi nije licio na put kojim sam zeleo ici. Kasnije sam saznao da sam ipak bio na pravom putu. Navigacija taj put uopste nije ni prepoznala kao put , a u tim trenutcima nigde nikoga na ulici da sretnes. Zao mi je propustenih predela ali moram da priznam da ni put kojim sam isao nije tako los i sem velikog broja kamiona koji su tih dana bili aktivni na putu nije bilo nikakvih problema.

Onda malo opustanja, pa spavanje

Ovo su trenutci dolaska na Zlatibor

Motor mi je ovako natovaren u proseku trosio 4,8 l, dole na moru je prosecna potrosnja bila oko 5,3 l

Inace trudim se da manje pisem , jer nema sta specificno da se napise o ovim destinacijama koje svi verovatno dobro poznajete , pa se trudim da sve vise pokrijem slikama, sada dok pisem sve ovo prisecam se svih tih prelepih trenutaka , pa prosto pozelim da zivim u nekoj drugoj zemlji gde je uvek lepo vreme, ali eto da je tako ja nikada verovatno ne bih kao i svi Vi koji pisete putopise imao vremena za pisanje, tako da .... idemo dalje

Onda sledi nastavak voznje

Poznata Ovcarsko-Kablarska lepota, i mogucnost za osvezenje