Биће и >>MⒶТОРЦИ<<

Bre, sve slike naopakim redom.

Jutro je. Proethodnog dana smo se dogovorili sa prijateljima da krenemo na prolećnu vožnju, i izbor je pao na "mali krug" do Banje Koviljače.Pera je našao povoljan i (ispostaviće se)lep smeštaj pa još u centru. U Valjevu smo popili točeno u Platanima i nastavili preko Debelog brda.Oprezna vožnja zvog rizle i nanosa na asfaltu nas je dodatno usporavala ali nam je pružila zadovoljstvo da razgledamo okoliš i zažalimo što nije još ozelenilo jer bi ugođaj bio višestruko veći. Nekoliko zadržavanja na vidikovcima je baš prijalo, a onda se dohvatismo Drine i novog asfalta koji nas je mamio, i tako sve do Ljubovije, Malog Zvornika i krajnje destinacije. Čeda nas je dočekao na ulazu doma kulture gde se to veče odvijala žurka. Dalje je sve bilo u hedonističkim tonovima. Vreme nas je poslužilo samo tako, mada smo malo strepeli od moguće kiše u nedelju, no sve je prošlo idealno.

Baš nam je prijalo

Kao što je red, i ova godina je započeta tradicionalnom vožnjom,rakiicom i kafom . Mene smlatio virus a Komša je morao da krene u novu sezonu, za sada sam Prethodno je morao da odigra deda mraza.

Evo malo boljih slika

- Moto pantalone "ADVANCED EXPERIENCE" , bez ikakvih oštećenja - Veličina M (oko 48cm ) - Unutrašnja dužina nogavice 80 cm; spoljašnja 100cm - Kupljene nove, obučene par puta, neodgovarajući broj meni - Materijal CORDURA - Protektori na kolenima - Ojačanje sedalnog dela - Zimska postava koja se skida - Lufteri - Tregeri - Reflektujuće trake - Može se spojiti sa jaknom putem rajsferšlusa CENA : 4O€ FIKSNO TELEFON : 064 1525716

Повратак је био нешто сасвим друго, у једном дану, и није вредно помена сем добре вожње. Једини прави доживљљај је био сусрет са групом Пољака које смо сустигли код Нове Вароши. Путовање смо наставили заједно јер нису знали тачно куда до Вршца,и поред силних навигација, па смо их повукли са собом, уз пут наравно свративши на "Wite land" да поздравимо конобарице. Код Тополе време поче да се мења. Из изразито топлог и ведрог дана небо се зацрни.На 10км од Младеновца одједном настаде мрак. Да не поверујеш зашта је све природна спремна или зашто се буни. Ветар орканске снаге нас је бацао са једне на другу страну асфалта, а тако смо близу кући. Видим да немамо где а већ улазимо на обилазницу. Задњи трзаји контроле над моторима нас доведоше до надстрешнице бензинске пумпе и спаса. Људи, такав ветар и кишу још нисмо доживели. Дрвеће се ломило од силине налета ветра а киша нас је квасила у дубокој заветрини, и то добрих сат времена. Онда лагано утиша, престаде да злокобно хучи и само остаде пљусак који се сад претворио у потоке.Толико је било снажно да смо и преметнули да сликамо. До куће да пљунеш. Пољаци унезверени. Шта и како даље, данашњи циљ Вршац је недостижан. Комша к'о Комша лагано пронађе решење. Пали моторе-идемо! Њих тројица са неверицом гледају шта се догађа али под силином ауторитета слегоше раменима и кретоше за нама. Нисмо много ни покисли.После пар минута смо сви били у нашем дворишту а они у топлој гарсоњери поред гараже,са сигурно упаркираним моторима. Вечера је брзо стигла, здравица и све остало што треба за весео и звонки смех уз препричавање преживљене стра'оте. Остависмо их да се распореде,окупају и наспавају. Ујутру уз домаћу кафу,слатко и наравно ракиицу, после доручка изведосмо их на пут. Јавили су се после пар дана од куће.

Једно јутро смо сачекали Нешину ћерку,онако џумле што је изазвало експлозију одушевљења код ње и осталих путника.Деда Веља је био посебно радостан. На плажи "Сидро" сам први пут у животу скочила у воду. И онда назад кући уз поздраве девојака из Хрватске и ппозив да посетимо и њихову обалу.

Најзад море, 7. дан. Све је било као на траци и већ ппознато. Први дан препржени сиреви, набавка, пиво , купање. Остатак времена рутински. Плажа,пиво,клопа,хладовина,обиласци.

Било је занимљиво. На путу ка Пивским језерима стално смо сретали једног Црногорца. Као да нас је пратио или му се допало баш то што и нама. Сем њега и Словенаца, било је доста Пољака,Словака,Италијана. На обилазници око Никшића свратисмо да сачекамо Терзу. Он је иначе возио своју туру.Мало због неувозаности, мало због сликања. Кафанче, боље рећи отворени шанк је грмео од смеха. Екипа локалаца се баш добро забављала, па су и нас укључили. После неколико тура хладног "одликованог", и узвратне туре, на једвите јаде успесмо да се измигољимо.

Ево још мало слика пристижуће екипе.

Иза недеље ће бити још мало слика, док преберемо.

Докторе хвала. Од тебе посебно значи јер те будно пратимо и овом приликом поздрављамо.

Окрени, обрни "дуг пут јевропу" нам следује. Некако намолих Комшу пред вече да кренемо. Распиштољио се човек и не мисли да креће. А оно кад размислиш и мени је друштво пријало, али тешка срца се растадосмо са осталима и завршисмо "чак" у Новој Вароши. Ту смо остали цела два дана, обишли околиш-наравно до бране Увца и још по нешто. Увече у среду ме позва колегиница са посла да пита каква је вода. <<Која вода жено? Па море, купате ли се? Шта ти је бре, па тек смо на Златару! Е 'еби га, ја треба да крећем па реко да видим јел време добро а вода топла. Ајд здраво, ја крећем сутра па се видимо на мору.">> Сад је стварно било доста. Како бре да убрзамо мало-питам се ја, кад њему засвира "Born to be wild"!Добар знак, надам се! Из разговора разазнајем да ће нас Младеновачка екипа ујутру стићи (што и није нарочито тешко кад Овај вози у круг), па да се сјуримо до Тивта. Не знам да ли да се радујем или је још једна патка. Ноћ прелепа, роштиљ одличан само мало прегоррео бутину од ватре, пиво 'ладно, опет мало "фискултуре" па да лежемо. Не могу да спавам. Ујутру видим оде негде,ја кувам кафу. Убрзо се вратише још три мотора и кеса пуна комплет лепиње. У Н.Вароши, екстра к.лепиња за 150 динара у пекари у првој паралелној улици са магистралом. Даље је све ишло убрзано. Пиво на Ђурђевића Тари, Жабљак, серпентине, Трса, Пивска језера, Никшић, Крашићи. Прелазак преко превоја је тешко описати.Прелепо. Било је пуно моториста страних и домаћих.Уживајте.

Како сада наставити? Мало се и заборавило али слике су ту. Више и не знам који је дан у питању а ми одмакли тек сто километара. Будимо се у кишно јутро у Горобиљу код У.Пожеге и навлачимо одела и кишну заштиту, мрзи нас да крећемо а камо ли да сликамо. Ал'опет шта ћеш, ваља путовати. Небо мрко и сипи, барице се разлећу испод точкова и негде код Севојна Сунце. Обилазимо мрзовољног Холанђанина, стајемо, разговор и смешак се враћа. Хтедосмо да га свратимо на комплет лепињу у Ужице али је журио па смо сами "код Цола". И то је сликано хиљду пута, једино се видесмо са Дејом и Ћарцем и одосмо на Беле земље код Цере. Е ту је почела пивијада.Смењивали су се разноразни мотораши, па и Словенци.На крају је било има слика нема тон, и опет само +50км. данас у правцу кретања.

Promenjen ležaj volana

I vožnja nam je prijala, naravno. Začudo nije ni bilo hladno

Da odložimo letošnja dešavanja. Bilo je jedno prelepo druženje kod Bobija, u okolini Lazarevca.

Ni mi >>M@TOРЦИ<< se nismo obrukali. Kao i svake godine, i sada smo bili na vrhu. NEŠA "DRUMSKI VITEZ" nam je prikazao čari Austrijske dimljene kobasice punjene kačkavaljem , i još po nečega, a pivo za kraj je bilo pod obavezno-čisto da se povrate energija i elektroliti. ("Čačanka"je naravno bila iz Čačka,pažljivo osunčana od strane Saše Majstora, na radost degustatora) Bilo je puno dragih ljudi i naše dece ,da ne pominjem sve- neke prepoznajete

Naša ćerka Sara je imala sreću i čast da sa svojom "ZELENOM MUNJOM" krene u PRVI POHOD sa ovakvom ekipom, samostalno uz naš budni nadzor i pažnju svih učesnika. Nije se obrukala a nije bila ni gnjavaža. Na kraju je moralo da se proslavi

Опет су се слике помешале, трећа је требало да је прва-са Мијине терасе, а другу није тешко сместити нити ову углавити.

Трећи дан је обећавао, лепо време, добра кафица и ракица, добра јутарња гимнастика, данас сигурно стижемо. Ђавола. Прођосмо кроз Г.Милаовац а оно око цркве свечано одевени људи, пуно деце и у ваздуху се осећа нешто посебно. Идемо тако према Луњевици (ја незнам ни где је то ) и све некако лепи предели. Ливаде сијају, дрвеће се раскошно шепури на сунцу које већ почиње озбиљно да греје иако је јутро, а Комша решио конобарици од синоћ да однесе налепницу коју је обећао-видим (она млада и лепа) , али реч је реч. Она се обрадова, ја га подбодох и ми одосмо даље уз брдо и ускоро низ брдо па у Г.Трепчу. Нисмо се пуно задржавали, већ смо били (каже он а ја никако да се сетим с које стране смо тада дошли). Онда опет нешто наоколо, где смо били појма немам само одједном Чачак. Стаде човек у хладовину, уђе у пролаз, ја видим бурекџиница. Људи, то је био најбољи бурек који сам икада јела и испостави се да је власник Буља Глибар. Онако лепо намирени, кретосмо до клуба "Манчула" где увек свраћамо да поред Мораве мало залечимо живце, видимо се са драгим људима,освежимо и продужимо даље или останемо. Овог пута су моје стрепње да ће мо остати биле безразложне, зачуђујеће брзо смо кренули даље. Мене је и даље опседала помисао на значај данашњег дана. Дилема се убрзо разрешила. На изласку из Чачка скретосмо лево према Лучанима, али на самом превоју Комша окрете десно и право у манастир Св. Тројице - данас су ТРОЈИЦЕ и није нас џабе вукло на ту страну. Пут узак, људи углавном стрпљиви сем једног локалног папана који за мало да нам обори мотор, али све остало у духу празника, свечано и достојанствено како доликује, просто одише чистотом и лепотом. Ту смо се задржали подуже, умили и напили хладне воде и с'миром божијим отишли даље. Спуштамо се према Лучанима и по ко зна који пут уочавамо крајпуташе, поред неких смо застали и снимили. Град пуст,недеља је и празник па ваљда народ иде својим послом, одмара или у госте, како ко. Прођосмо и кроз Пожегу, иста слика. Овог пута Комша реши уместо мотораша да обиђе рођаке у Горобиљу. Њиховој радости нема краја, скоро се нису видели а са овим другима дуго. Стварно смо уживали па решисмо да останемо, поготову шти се после жеге назирала киша. Приметили сте да путујемо готово без опреме-што није наш манир, али кренули смо само до аеродрома и евентуално још неки дан ту близу, а тих дана је било баш некако вруће.

Мало је редослед слика измењен, али ваљда не смета.