Gora-munja
-
Broj tema i poruka
255 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Gora-munja
-
Да мало освежимо. Наравно да је било путовања (ко прати 50 година на мотру), а било је и разних дружења и путовањца. Да много не смарам око описа јер је доста тога било, препознаћете. Хтела бих и да поздравим женску екипу из Обреновца и Замуна са којима смо се више пута сусретали али их не сликасмо. Ако читају оне ће поставити слике јер су фоткале.
-
Сутрадан зачудо није било кише и наставили смо овог пута ка Паризу. Брзо смо путовали, споредни путеви добри и подвозни, полиције нигде, сви возе оштро али безбедно, краће задржавање у Амијену, дефинитивно свуда треба више времена, али смо ипак стигли на време за свашта. Само да све не буде савршено постарао се шраф за сипање уља који сам заборавио да вратим на место. Нашао сам га али јадног и прегаженог, делимично оштећеног и употребљивог.
-
... да Кале, баш је било пријатно ...
-
У Калеу сам хтео да видим и пролаз кроз тунел за Енглеску. Дошли смо до рампе а ја сам наивно мислио да ћу моћи лагано да се окренем као у Бубањ Потоку па нзазад, али врага морао сам да сечем 16 трака попреко и искобељам се преко неког путића за назад, али смо видели. Кажу да иначе мотором не може кроз тунел него на шлеп па вози.
-
После лаганог одмора ваљало је путовати даље. Неизбежна киша је била константна пратња када се бацамо у седло. Данашња маршрута није била ни захтевна ни дугачка. Кренули смо кроз Белгију без намере да се нешто дуже задржавамо све до Денкерка и Калеа. Некако сам из непознатог разлога имао јак нагон да баш тамо одем и видим те чувене плаже за искрцавање савезника у II СР (и једном путопису овде), а можда и под утицајем церемоније ослобађања логора Маутхаузен где је био мој отац 3 године, којој сам и ове године присиствовао у мају, а никада нисам ни видео чувени канал. Још једна ствар је покушала да нам одузме део радости, зато пазите али се не нервирајте јер на то не можете да утичета. Када смо сипали гориво на self-service пумпи био сам згранут. Са рачуна ми је скинуто 125 уместо 25€. Не бих ја то ни приметио него смо мало седели у ресторану и нормално картицом платили рачун. Погледах СМС поруке и прва је била забрињавајућа, друга охрабрујућа. Наиме, они ти за гориво (вероватно важи за странце) опрезно скину више пара па ти после без обавештења врате (што се видело на другом рачуну). Љубазна тета на инфо пулту ми је објаснила да је то политика компаније и да се то редовно дешава. Е онда сам се частио наочарама са диоптријом, и то ZIPPO , јер ми је балансеро случајно поломио старе а гориво сипао углавном на местима где је ПЛАЋАЊЕ НА ПУЛТУ НЕ НА АУТОМАТУ. У Денкерк смо стигли рано па смо мало прозујали, забавили се са покретним мостом, видели шта смо видели и продужили у Кале. Замало да ме задрже на церемонији обележавања искрцавања видевши медаљу на мојим грудима и заставу СФРЈ, али су наши планови били једностанији. Прошетали слатким ушушканим , мирним градићем, обишли све уз дуж и завршили на динама. Опет смо направили грешку као у Берлину, нисмо на време ишли у снабдевање , али смо завршили у пристојној таверни, и доследни својим назорима пробали локални специјалитет-мушуле у некаквом сосу. Видите да овде не помињемо храну, али ово мора. Најпре смо циљали да видимо како се то једе, и пошто моје извиривање није дало резултате искористили смо виљушке и кашике које нам је природа дала-прсте. Пар који се мувао иза нас је умирао од смеха, а комшије за које ће се испоставити да су Грци су све пропратили са овацијама и општим смехом. Како год, било је забавно.
-
Може и ово са наше 'ладовине, они опијатски су у подруму
-
Посебно су занимљиве барке, покретни ресторани и барови одакле се увек чује песма и смех због алкохола и смешних цигара па не можеш да не приметиш док плове поред тебе. Трудили смо се да нас нема много на сликама, већ предели и градови кроз које пролазимо, али просто неке не можеш да избегнеш.
-
Наравно да је тешко одабрати слике, а некако имамо утисак и да предуго траје. Нама је време брзо пролазило и чинило се да би дан или ноћ требали да трају дуже.
-
Као што се примећује, градом владају бициклисти, посебно су интересантни теретни бицикли, иницијално смишљени за превоз робе али их родитељи масовно користе за децу, и сви возе као на Наваку. Ми смо се ослонили на трамваје који су у секунду тачни.
-
Наравно, сада ја. Признајем кривицу и почиње смарање, уживајте у сликама или се излогујте, другачије не може... ма пусти Илића
-
... и ћевапе, и колаче у Шехерезади - морамо да одржимо обећање дато власниковом брату из Словачке Него сине пусти неку сличицу
-
Iiiiiju
-
Душан иначе говори Српски, Енглески, Холандси и Хибру
-
Као по некој команди како је ноћ одмицала тако се појачавала киша. Јутро нас је дочекало намрштено али спремно да се повуче пред налетом воље за новим пределима. Исрчали смо из Берлина чврсто решени да већи део поподнева посветимо Амстердаму. Да све буде како треба побринуо се јак бочни ветар, и сем ветрењача које су се радовале и врцале струју нико није баш био одушевљен, нарочито ми који смо се трудили да останемо на точковима. У Амстердам смо ушли у рано поподне, отишли до једног насеља-зелене оазе на каналу а близу центра где нема возила и где станари могу да бораве само од пролећа до јесени, са малим приземљушицама и искључиво у природном амбијенту. Прича са Адамом и Бранком се расплела до касно у ноћ, пошто смо најпре одиграли партијицу мале шеве, јер сам дечаку на поклон донео прави фудбал који сма претходно напумпао искамченом пумпицом, и качкет "СРБИЈА", уз неколико врста пива обасути фото умећем малог Душана.
-
У Берлину смо покушали да одемо у један мото клуб за маторце, али на назначеној адреси није било никога па смо отишли даље у непознато...Ово је за нашег Рају
-
...има места...
-
Пут нас је даље водио кроз Померанију. Смењивали су се шумовити и валовити предели са пуно лепих места за одмор и разгледање, али ми смо хитали даље ту и тамо се дивећи околишу. Пошто је, као што погађате кишица наставила да прати наш подухват, било прохладно стадосмо да Горица дода мало топлије одеће и да дотегнемо кишну опрему, да дотуримо мало горива и кафе и продужимо ка Дојчланду. Претходно вече смо са Мартом и Грибом пронашли пристојан смештај у Берлину близу центра и са намером да цело поподне врљамо по престоници и обиђемо "најзначајнија" обележја. Али, ХЕРЕ није био добро нахрањен мапом Немачке а ТОМ је опет јео г.... па смо касниије од предвиђеног времена стигли у град. Е ово не можете да погодите. Завршили смо, поред разних девијација у саобраћају и реконструкције трамвајских шина, у Источном Берлину уз додатну грешку у учитавању адресе. Наиме, приликом укуцавања адресе пермутовали смо једно слово па нам је љубазни млади Немац исправио назив улице и уз још додстних 30км. враћања кроз град стигосмо око 18h у хотел. Мало избачен из ритма, да не кажем љут, сместисмо се, пописмо пиво ту одмах код Индуса и као кретосмо да видимо макар нешто. Авај, грешка опет, некаква државна манифестација нас је стално скретала негде због блокаде улица и терала нас свуда само не где смо наумили. Ту ме умало не звекну нека Мерџетина и ја видим да није наш дан. Пошто нема киоска за пиво (као код нас на сваком ћошку и у свако доба) куписмо две лименке по 1лит. на пумпи и на спавање па да сутра надокнадимо на другом месту. Берлин остаје као нова дестинација за циљаано путовање. Ову литарску сте већ видели али нек се зна
-
NAše bezuslovno divljenje. Sada Te potpuno razumemo . Veliki pozdrav od ekipe >>M@TOPЦИ<<
-
Mural sa NLO, onaj prethodni se ne vidi dobro. Kažu starosedeoci da su Rusi po hitnom postupku i po posebnoj proceduri , naravno u tajnosti, pristupili vađenju objekta. Ispitivanje je već nešto drugo.
-
-
Zato ćeš ti kod nas na popravni
-
Mogao si... prošli smo tuda...pogotovu što smo iskusno zaboravili da unesemo mapu Belgije u navigaciju!!!
-
"PANDA" iz Sofije
-
Vi ste naši idoli
-
Сада наравно преузимам ја. Тешко је у мору слика одаврати баш оне које ће поткрепити причу а остале које су такође интегрални део догађаја елиминисати. Не смем ни да кажем колики је фонд.Ова му је посебно драга
