pusti Vugrineca, on je vozio red bul cup, do tog trenutka je verovatno tata finansirao sve uz pomoc tu i tamo nekog sponzora ko sto kazes. Al ja sam savremenik Vuka Tomanovica i znam kakvu muku je mucio da sam popravlja, servisira svoju makinu od 250 kubika da bi mogao da vozi Grobnik iako je bio visestruki sampion Jugoslavije. Spanci, Italijani, Englezi, Japanci ...ulazu u moto sport, svi su i proizvodjaci motocikala il su dobri potrosaci istih, interes je veliki. Nije njima problem da nadju sponzore, ako neki klinac ima talenat i pokaze rezultate u nekom lokalnom takmicenju pa makar i na mini bajku. Rosi, Simonceli su prvu titulu uzeli na minibajkovima. E sad drugo je pitanje dal su placenji dovoljno za stavljanje glave u torbu na svakoj trci, al siguran sam da svi do jednog vole to sto rade inace ne bi bili tu. Uostalom svi mi na ovom forumu vozimo, ulazemo i volimo nasa dva tocka, a rizik je jos veci jer se vozimo u saobracaju a znas i sam kakvo nam je stanje u istom.
evo iz vikipedije malo o Rosijevom pocetku:
"Роси се још као мали преселио са породицом у Тавулију, где му се и развила љубав према тркама. На захтев његове мајке Стефаније, Грацијано му је уместо мотора купио картинг, из безбедносних разлога. Међутим, 60 кубика није било довољно за малог Валентина, те му је Грацијано врло брзо уградио мотор од 100 кубика. [7] Године 1990. једанаестогодишњи Роси осваја регионалну картинг титулу. Истовремено је почео да вози минимото серију и побеђивао је на разним тркама до краја 1991.
Наставивши да вози картинг, био је пети на регионалном шампионату у Парми. Након свега тога, жеља му је била да вози у италијанској картинг серији и одговарајућој европској, што би га одвело пут Формуле 1. Ипак високе цене картинга и одржавања приморале су породицу Роси да изабере минимото серију као једину за малог Валентина. Године 1992. и 1993. наставља да вози минимото шампионат.
Током 1993. Грациано уз помоћ пријатеља успева да смести Валентина на Кађиву Мито од 125 кубика, и првог викенда Роси завршава као 9. На крају те врло променљиве сезоне Валентино доспева на прву пол позицију на трци у Мизану и саму трку завршава на подијуму. Следеће године Роси добија помоћ фабрике Кађива и осваја титулу италије." [8]