Cini mi se da ima previse tema na forumu koje su zagadjene prdoklacenjem i dokazivanjem ko misli da je pametniji. Ova postaje jedna od takvih. Bas dobro sto ste procitali naslov teme. Bilo bi jos bolje i da ste ga razumeli. Da ponovim, naslov teme nije: "Garmin Zūmo 350LM" VS. "BiloStaStoJaImamJeBoljeOdOvogPreskupogGovneta V.1054, ima sve mape ukljucujuci i Mlecni put a kosta samo 2e" Ako zelite da podelite vase misljenje o OVOM modelu (procitajte naslov teme ponovo), pisite. Hint: svida mi se dizajn, ne svidja mi se dizajn, sofware je ovakav ili onakav, preskup otac ih j***, itd... Sta vi koristite, koliko je to j****o dobro a jeftino mozete pisati u odeljku foruma predvidjenom za to. Nadam se da ste shvatili moju primedbu.

Lepa spravica, najavljena za jesen 2012. 700 U$D http://sites.garmin.com/zumo/ http://garmin.blogs.com/my_weblog/2012/06/open-the-throttle-and-ride-with-confidence-with-the-newly-redesigned-stylish-and-rugged-garmin-z%C5%ABmo-.html

Ja cu pokusati da "uhvatim koji kilometar" sa vama. Na zalost loto me jos nije strefio pa moram i da radim. Informacije sa terena: Ovo su cene kod Sandre i Havijera (potrazite ih na http://www.horizonsunlimited.com) www.dakarmotos.com cene iz marta 2012: spavanje: 50 AR$ + 10 AR$ garaza garaza mesec dana: 500 AR$ kurs US dolara (http://www.dolarhoy.com/indexx.php) kupovni: 4.460 AR$; prodajni: 4.490 AR$ (ponesite dolar radije nego evro, u manjim mestima moze biti problem) Smestaj nisam video (moze da se lako resi), ali verujem da je pristojan. Informacije oko troskova preuzimanja motora sa carine stizu uskoro...

140 fotografija do sada... http://www.ewrc.cz/ewrc/fotogalery.php?events=1521&fotograf=100&all=1

:care: :care: Vladas, svaka čast i HVALA LEPO na ovom javljanju!!!!! Pozdrav celoj ekipi!!! E, to sam želeo da čujem! Nema na cemu. Kamo srece da sam mogao i ovde godine mogao da pokusam da pratim Dakar reli kao prosle. Bice bolje, valjda, 2013.

Direktno iz Buenos airesa Sada je 21.30 u Buenos Airesu. Gabor, Marko, Pedja i ja sedimo hotelu u kome su smešteni. Vrućina malo blaža nego ranije ali ipak se oseća. Gabor želi da zahvali svim posetiocima sajta na podršci koju su mu pružali tokom Dakar relija i kaže: - Poruke su mi uvek puno značile kad dođem u bivak mrtav umoran. Znam da neki ljudi misle na mene dok se patim u pustinji. Stvarno sam dao sve od sebe da popravim motor i nastavim dalje. Jedan drugar mi je rekao da sam izgubio borbu ali ne i rat sa Dakarom. Verujem da ću nastaviti i sledeće godine. Znam da mogu među 40 takmičara, imam snage i volje. Ali kao i uvek, samo da motor izdrži..... Pozdrav svima i još jednom hvala!!

Mhhmhmmmm Grckaaaa

Pogledaj: Mozda moze da posluzi.

Baci pogled na nosac (oko 25E): http://www.gpscity.com/ram-mount-garmin-dakota-motorcycle-mount-ram-b-149-ga36u.html

http://www.dakar.com/index_DAKus.html#

Znam da sam dosadan... Izgleda da ovaj put Dakar reli startuje iz Mar de Plate Télam. National News Agency of Argentina. March 18, 2011. President Cristina Fernández de Kirchner announced on Thursday that the 2012 Rally Dakar shall depart from the Buenos Aires Province city of Mar del Plata, after holding a meeting with Tourism Minister Enrique Meyer. Rally director Etienne Lavigne had anticipated that possibility last January during an interview with Télam. Cristina stated that the rally will depart from Mar del Plata and will go past Bahía Blanca, San Juan, La Pampa, Chilecito, Fiambalá and San Rafael. The most demanding rally in the world, which moved to South America in 2009 as a result of the conflicts in Africa, shall again take place across Argentina and Chile next year and will incorporate Peru in whose capital, Lima, will be the finishing line. “It is a good idea and I like visiting new places. This (in reference to Buenos Aires) I already know and I would like to visit Mar del Plata”, said the Frenchman to Télam at the end of the rally in January. Next Wednesday in Paris, the competition director, Etienne Lavigne, along with Meyer shall announce part of the 2012 Rally route. In the last edition, which took place between January, 1st and January, 16th, the rally covered 9.500 kilometers between Argentina and Chile. On the Argentinean side, the Dakar went through Entre Ríos, Córdoba, San Miguel de Tucumán, Salta, Jujuy, Catamarca, La Rioja, San Juan and Buenos Aires, while in Chile the different stages included Calama, Iquique, Arica, Antofagasta and Copiapó. http://english.telam.com.ar/index.php?option=com_content&view=article&id=11429:2012-rally-dakar-to-leave-from-mar-del-plata&catid=43:sport

Nesto slika od juce dok se nebo opet nije otvorilo, posle cega sam otplivao do kuce...

Gabor mi je upravo potvrdio da slece u Beograd 20.01. u 11 pre podne. Dolazi letom iz Rima.

Sad mi je Bili javio da Gabor stize 20.01 letom iz Rima. Videcu veceras tacno kada slece pa cu javiti.

Noc u pustinji Na osnovu prethodnih iskustava resili smo da ne idemo za Dakarom nego da presecemo i odemo pravo u Antofagastu. Plan je da se malo odmorimo, i da jedan veci deo dana provedemo u izvidjanju terena kuda se ocekuje da prodje reli. Odlazimo na lokaciju koju je organizator naveo kao finis Iquique-Antofagasta u blizini autodroma. Sa linije finisha se vidi pescana padina od oko 1km duzine. Pretpostavljamo da ce biti velika guzva i krecemo uz to brdo i dalje oko 4-5km od linije finisa. Pustinja. Nikoga i nicega naokolo. Obelezavamo lokaciju za kampovnje u GPS-u i odlazimo do hotela da prepakujemo stvari, ostavimo nepotrebno i ponesemo samo ono sto nam stvarno moze koristiti u toku noci i sledeceg dana na suncu. Sator, vrece, hrana voda, benzin. Na ranije obelezenu lokaciju stizemo oko 23 uvece, postavljamo sator i na spavanje. Oko 5 ujutru ja ustajem da snimim svitanje i izlazak sunca. Dok sam se ja uzpentrao na jedno brdo oko 1km dalje i oko 300m vise Adrian Leiro je nastavio da ravnomerno hrce. Pred sam izlazak sunca oko 7 i kusur cujem da Adrijan trubi. Odozgo se ne vidi bas mnogo, dva mrava pored satora i motora koji razgovaraju. Skoro da mogu da razumem sta govore. Resih da ostanem jos 15min da sacekam izlazak sunca i posle vidim o cemu se radi. Kada mi je Adrian rekao o cemu je pricao sa covekom, koji prolazio tuda na putu ka svom poslu u rudniku, prosto sam ostao zapanjen. Maler uzvraca udarac, tjamjkubzju. Danasnji specijal je skracen, i to debelo. Uzaludno je i pokusati da stignemo na novu finish liniju. Pakujemo se, a najradije bih sve ostavio u pustinji, i odlazimo do hotela da doruckujemo. Dobro, bar je bivak ostao u Antofagasti. Odlazimo do bivaka, a tamo vec uveliko krkljanac. Sunce ubija, a tek je 9.30 ujutru. Od ove lokacije nema nista i odlucujemo da krenemo u susret tamicarima. Prema najavam prve takmicare mozemo ocekivati tek oko 13h. Nije lose, bar imamo vremena da pronadjemo kakvo takvo mesto pored puta, i cekamo da naidju. Mimoilazimo se sa Marc Comom. Dobar znak, stajemo pored puta na jednoj krivini i cekanje pocinje... Gomila slika, nesto video materijala i dolazimo do bivaka, u nadi da cemo naici na ekipu koja prati Gabora i mozda se nekako uvucemo u bivak. Mobilni telefon ekipe je nedostupan otkako je Dakar presao u Cile. Nemamo srece. Odlazimo u hotel, i posle razmatranja mapa, kilometraza, sta mozemo i kako sa nasim motorom, odlucujemo da odemo u nacinalni park Pan da Azucar, koji se nalazi izmedju Antofagaste i Copiapo-a. A posle? Dakar? Videcemo...

Prosledio sam richardu PP koji ste mi poslali.

Ah, davno je bilo, zaboravi se

Poruka za admine: clan foruma Richard 303 (Gaborov sin) mi je poslao poruku sledece sadrzine: "hocu da pisem sto tata meni kaze svako vece,ali mi ispise da je tema zakljucana i ne mogu da pisem komentar." Molim vas omogucite momku da nas obavestava.

Daklem... Adrijan i ja smo zamislili, naglasak na zamislili, ovo putavanje kao "pracenje Dakara". Do sada je bilo neuspesno pokusavanje da sustignemo Dakar reli. Kasnimo od samog pocetka. Plan je bio da krenemo u subotu u 22h. Adrijanova zena, nas je omela. Krenuli smo 5 sati kasnije na put od 800km. Ne zvuci tako strasno ali nismo sapavali a put do Kordobe nije bas zanimljiv. 12 sati kasnije stizemo u Kordobu mrtvi i prekasno da bi dosli do dela dozvoljenog za posetioce. Skidamo motor sa prikolice i pakujemo stvari za nasavak puta. I naravno odlazimo na spavanje. Odlucili smo da krenemo u nedelju oko 10h i tako pokusamo da izbegnemo neopisive guzve koje se prave zbog Dakar relija. Sve bi to bilo lepo da da se nebo nije otvorilo. Izlazimo iz Kordobe oko 14.30 u krecemo rutom 9 ka San Miguel de Tucuman. Kako je motor kojim idemo nakrcan ne zelimo da rizikujemo i idemo umerenom brzinom od oko 100-110kmh. Oko 20 stizemo u blizinu San Miguel de Tucuman i na jednoj pumpi razmatramo kuda i kojim putem dalje. Ako budemo isli San Miguel de Tucuman gubimo puno vremena i rizikujemo velike guzve. Odlucujemo da krenemo ispred Dakar relija i da stignemo do dela gde ce se voziti specijal. Krecemo pravcem kojim ce ujutru krenuti i Dakar reli specijalu prema mestu Cafayate. Izbegavajuci razne blokade puta koje je policija postavla zbog Dakara, bezocno lazuci na nekim punktovima i gubeci silno vreme oko 2.20 am stizemo u blizinu mesta Tafi del Valle gde nam policija ne dozvoljava prolaz, navodno je bilo dozvoljeno do ponoci. Prilicno iznervirani ali i umorni, pored puta kojim ce prolazti takmicari postavljamo sator u idemo na spavanje u 3.30am. Ja ustajem u 5am da bih slikao. Adrijan nastavlja da spava do 7am kada ga budi tutnjava automobila. Na zalost u mom jutarnejm lovu nisam uspeo da vidim Gabora koji je najverovatnije prosao tuda dok je jos bio mrkli mrak. Odlazimo do obliznje pumpe da pijemo kafu i pojedemo nesto. Policija nam je rekla da ce prolaz za normalan saboracaj biti otvoren tek u 6pm. Mislim se "da se vi nosite u 600 pm". Udaljismo se od kontrlonog punkta i cekamo da nadije neka manja kolona takmicara koji idu kolima, i ubacujemo se medju njih da bi zajedno protutnjali kroz kontrolni punkt. Krecemo pa sta bude. Idemo iz nakog bagija i dok policija nemocno mase rukama i gleda nas, ja mlataram press propusnicom koja na ovom reliju ne vredi nista osim ako nije izdata od organizatora. Prooosli smo Adrijan sledecih par kilometara gazi kao lud za slucaj da je policija bas odlucila da trenira strogocu i krenula za nama. Srecom policija ko policija, zabole ih. Idemo prema mestu Tafi del Valle posle koje pocinje uspon od 3000m. Posle 30km opet policija. Pokazujem press propusnicu i objasnjavam kako sam dosao cak iz Srbije samo zbog Dakara i da mi je posao da slikam, i ne znam na koje sve nacine nisam iskrivio istinu ne bi li nas pustili. Dolazi cak i komandant koji zagleda press karticu, koja moram reci da iako nije zvanicana jako dobro izgleda, malo bi ko rekao da nije prava, al` sta policija zna. Odlucuju da na puste. Najbolje potrosenih 2 evra u mom zivotu Put je uglavnom asfaltiran. Deo do samog vrha uspona i posle skoro do silaska u dolinu je los asfalt, pa makadam, pa asfalt zasut sljunkom koji su naneli automobili i kamioni koji su vec prosli. Pri vrhu se zadrzavamo oko pola sata da bi malo slikali i da odmorimo oci uzivajuci u pogledu na dolinu iz koje smo dosli. Opet smo izvisili za specijal. Nastavljamo prema Salti i dalje prema San Salvador de Jujuy (oko 700km) opet u nadi da cemo nekako nadoknaditi izgubljeno vreme. Ha! Naivcine. Opet blokada. Policija je opet zatvorila jedini put zbog toga sto ga preseca ruta Dakar relija. Sest sati provodimo na suncu cekajuci da policija otvori prolaz. Konacno otvraju u 6pm jer je oko 2000 vozila koja su cekala sa obe strane mosta pocela besomucno da trubi a narod se spremao da uzme pravdu u svoje ruke. Ovakve stvari se prosle godine nisu desavale, policija je pustala saobracaj kad nije bilo takmicara. Stizemo u Saltu oko 11pm. Na ulici je toliko sveta da je tesko za poverovati. Iako nismo ni slicni takimicarima, nemao nikave zvanicne oznake, dvojica na jedmo motoru, to uopste ne sprecava narod da nas pita da se slika sa nama. Bilo je tu i dosta devojaka koje su zelele da se slikaju. Uglavnom devojke u Salti su zapanjujuce lepe. Da ne lajem vise mozda ce neko da procita Konacno dolazimo u S.S. de Jujuy. gde se ponavlja nocna mora od saobracajnih guzvi, policije. Naravno nekoliko hotela koji postoje su puni. U 1am na pumpi dok Adrijan popravlja konektor od gps-a nekoliko ljudi iz restorana na pumpi prilazi, gleda, zapitkuje i saznaju od Adrijana da imamo proplem sa smestajem. Od momenta kada su saznali da nemamo gde da spavamo proslo je okrugo 3 minuta. Sva cetvorica su poceli za zovu drugare i nasli su nam smestaj. Smestaj je 10km van grada. Havijer ga je pronasao i nudi nam da nas odvede do tamo. Malo se snebivamo, ipak je kasno, ne mozemo tek tako da cimamo coveka. Kaze da je nocna ptica i da uopste nema problema. Hotel nije los. To je ustvari odmraliste zaposlenih neke banke, koje je videlo i boljih dana. Dobro, slepi misevi u hodniku hotela nije nesto sto bih ocekivao. Sobe su ok, ciste, imaju krevete, jastuke i pokrivace. Za mene dosta. Tusiranje hladnom vodom iz prostog razloga jer tople nema. i spavanje. Konacno posle 36 ne spavanja. 10 sati kasnije budi nas nevidjena kisa koja mlatara po limenoj nadstresnici. Dakar je vec skoro napustio S.S. de Jujuy. Resili smo da putovanje nastavimo sutra 06.01. iz dva razloga. Na granici sa Cileom ce biti pakao jer uz takmicare prolazi veliki broj vozila podrske i turista. Granicni prelaz radi od 8am do 8m. Danas potvrdjujemo informaciju da je na granicnom prelazu temperatura oko ili ispod nule, u toku dana. Sto se moto opreme tice nije strasno, pokriva nas. Sator i vrece koje imamo nisu predvidjeni za takve uslove i zbog toga ne zalimo da rizikujemo spavanje na granici osim ako bas nije apsolutno neizbezno. Sutra idemo na put preko Anda, prema mestu Calama a odatle prema Antofagasti. U Antofagasti po prvi cekamo da reli dodje a ne jurimo za relijem. Imamo dan da istrazimo teren i postavimo sator u blizni specijala. Policija kaze da ce svi koji do ponoci dodju da specijala mocu da ostane a ostali... znas vec, opisah gore.

Hvala, jedan helikopter bi mi dobro dosao . Sav materijal koji napravim ja cu objavljivati na BJB i moze se preuzeti direktno iz mojih postova. Kolicina materijala ce zavisti od internet konekcije koju budem imao u toku trke. Tekstualni deo materijala i deo fotografija mozete preuzeti sa www.plumrace.com jer cemo biti u telefonskom kontaktu sa Vladicom Sljivicem.

Moja greska. Ispravljeno

Miran Stanovnik, Gabor Sagmajster i Marko Kopunovic privode kraju pripreme.

Bio sam kod Gabora u hotelu i zatekao sam ga kako radi na medijskoj promociji svojih sponzora bez kojih ne bi mogao da nastupi, po treci put, na Dakar reliju.

Iako je prvobitni plan bio da odem La Rurala, gde su izlozena vozila koja ce ucestovati u trci, 31.12. zato sto je neradni dan, po isteku radnog vremena ipak resih da odem danas 30.12. Ispostavilo da i nema bas puno sveta i mogao sam prilicno dobro da se krecem, ne morajuci da vodim racuna da li oko mene trce deca koju bih lako mogao usmrtiti teleobjektivom koji sam vukao sa sobom. Obidjoh sve i resih da polako krenem ka izlazu koji je tik do ulaza za vozila koja su zavrsila tehnicki prijem. Obezbedjenje me bez reci propusta (zasto?!) i ja izlazim iz dela za posetioce i nalazim se na nicijoj zemlji. Pogled levo, pogled desno. Niko me i ne zarezuje. Krenem ja desno, u deo za koji nemam propusnicu, koja je potrebna a koju je nemoguce dobiti osim ako se ne plati debelo. Omotam kais fotoaparata oko zgloba desne ruke da bih prikrio nedostatak propusnice oborim pogled ka kameri i cackajuci dugmice polako krenem ka delu za takmicare u koji ulazim kao da tu prirodno i pripadam. Pomisljam da bi neko vec trebalo da me primeti i da mi ljubazno kaze da se vucem napolje. Nista. Pretpostavljam da je veliki beli Canon teleobjektiv uradio deo posla, i lazno me prikazao kao profecionalca. Usaoooooo sam!