Jel ovo adresa? Savezna Skupstina Beograd Adresa: Trg Nikole Pasica 13

http://www.teilweise-motorrad.de/ pa ides na: Neuteile * Zubehör u. Verschleißteile pa onda: Kettensätze pa dalje biras proizvodjaca i model motora e sad posto ne znam detalje o tvom motoru ja sam nasao nekoliko opcija, ali ova jedna je za SPORT verziju Kettensatz (Regina-Chain), 525 ZRD ; Z-Ring, L: 108 offen ; Zähne 16/46 , Honda CBR 600 F Sport, BJ:01,, - 133.90 ---------- 525 je sirina lanca, Zring je tip, L 108 je broj chlanaka, zahne 16/46 broj zuba prednjeg i zadnjeg lancanika, BJ 01 je godiste 2001 (u onom postu si napisao komentar: ma sta to znacilo, a ne znam na sta si mislio, pa evo dajem objasnjenje ako je ovo bilo u pitanju) Inace u meniju ima srbija, i mislim da prihvataju uplate i isporuku za SRB. Ja sam od njih vec kupovao ali igrom slucaja prijatelj iz DE je dolazio pa je on odradio narudzbu i doneo mi, tako da ne znam provereno za posiljke do nas. Mislim da se isplati poslati mail da vidis sta kazu

moj savet... sipaj koliko pise da treba inace evo ga jedan fin sajt o uljima... nisam ga bas preterano proucavao, ali mozda ce nekome da koristi https://www.opieoils.co.uk/frmNewClub.aspx

www.booking.com nema provizije, usluge,... radi se samo rezervacija, a sve ostalo se placa na licu mesta ************ www.travellerspoint.com www.hihostels.com www.hostelbookers.com www.hostelz.com www.hostelworld.com ... ima ih mnogo, ali na svim ovim sajtovima se online, karticom placa 5-10% cene, a ostatak na licu mesta

Ja dobio neku povratnu posliljku sa poste, verovatno postar opet nije nasao adresu pa mi se vratila prijava... nosim je sa sobom na start

Pa mislim da cemo jedan dan do sarajeva pa sledeci dan tek dalje. Moze preporuka hostela, ako imas neki kontakt mail, telefon, ili sta god. A moze i licno taman da mi preneses utiske sa puta i naravno da popijemo nesto. Mozemo se videti, naravno... navratis do NS, javis se,... Inace hostel se zove Ljubicica. Recepcija im je na Bas Carsiji preko puta Sebilja... imas i sliku u mom putopisu Umag. Hostel inace se sastoji iz ko zna koliko kuca, svuda po Sarajevu. Posto smo mi dosli motorima, nas su smestili iznad Sarajeva u naselju Jekovac u kuci sa 3-4 sprata. Svaki sprat ima 4-5 soba, kompletno kupatilo,... na prizemlju velika kuhinja na koriscenje,... Nas 5-oro smo bili sami u kuci, jedini gosti tog objekta, Motori u dvoristu iza rolo kapije, sve sigurno... http://www.hostelljubicica.net/ nemoj se truditi online da odradis rezervaciju... nazovi ih na +387 (0) 33 53 58 29 cena po osobi za noc je bila 15 eur

Pozdrav, jesi mislio u danu do Biograda ili sa nocenjem negde izmedju. Ako mislis nociti, mogu ti preporuciti dobar hostel u Sarajevu, gde smo mi pre par nedelja prenocili... hostel Ljubicica.

Pocinje odbrojabanje!

Nedavno zamenio disk i plocice... skripe od kada sam montirao... istosamo kada se umereno dozira. Od tada presao 3-4000km i niti zvuk slabi niti se pojacava. Tako da ne mora da budu istrosene, izgorele,... Ja kazem neka zvizduce... mene ne nervira, bitno da koci kako treba i da se ukopa u mestu kada treba

Mala primedba i ujedno i pitanje; U naslovu teme pise 7-8-9 08 (avgust), a na plakatu 7-8-9 09 (septembar) Kada se tacno odrzava skup???

Kako smo sad bili u Hrvatskoj, pa smo nesto pricali o saobracaju... jedan deo razgovora, t.j. odgovora je bio... "moras paziti... samo malo cuknes nekoga, skoro pa se ni ne vidi gde si ga ocesao... dzaba ti da mu nudis pare... svi odmah tuze i izvlace dobre pare i odstete"

Na putu za Umag pre 10-ak dana smo bas tim putem prosli... Kad predjes granicu, put je odlican, bez brige, a za ovaj deo BG-Loznica ne znam (mi smo isli iz pravca NS)

Pa mogli smo i na Travnik, ali odatle smo krenuli na off, pa nije bilo smisla da se vracamo PS - dodao sam mape koje sam zaboravio za poslednja dva dana

@lancia OK, prosledicu mu informaciju sto se tice moje prijave... ne mere ove godine, previse svega, previse izdataka, jednostavno, nikako ne mogu da ukopim... ... dogodine, sta cu...

Moze li neko da potvrdi da su njegovi emailovi stigli, da li mu je poslato ista od dokumentacije... Voleo bih da odgovorim coveku, samo ne znam sta

sad vidim da sam zaboravio mape poslednja 2 dana... ubacicu veceras

Izvesni Adrian Dan iz Temisvara/Rumunija me je kontaktirao. Kaze da je poslao dva emaila sa zahtevima na adresu navedenu na sajtu za reli ali da nije dobio nikakav odgovor niti formulare

11.05.2009. Budjenjeeee!!! Pakovanje i kacenje kofera... stize Stipe da odemo negde na kafu i pice i da nas isprati... Ljubazni domacini nam kuvaju kafu i nude nas sokovima... Palimo motore i odlazimo u preepu bastu uz more blizu rive. Pijemo jos jednu kafu, hladnih napitaka, pricamo malo,... Artur se odvaja i odlazi dalje magistralom, pa ce kasnije da presece preko BiH, Sarajeva pa za Temerin. Mi smo se odlucili da idemo preko Livna, Kupresa, Bugojna, Samca, Vinkovaca, pa na Backu Palanku za Novi Sad. Stipe nas prati daleko van Splita, gde se pozdravljamo. Hvala Stipe na svemu, lepo smo se druzili, i vidimo se uskoro, ponovo. Uskoro prelazimo granicu i ponovo smo u BiH. Idemo prema Livnu a zatim prema Kupreskoj dolini. Prelepa voznja! Oko 100km blagih krivinica, vreme taman, nigde nikog na putu osim nas... Krece potraga za jagnjetinom. Uskoro prolazimo Kupres, tunel, i ulazimo u sumu. Ubrzo sa leve strane drvena kolibica... "Ima jagnjetine!" Stajemo!!! Sedamo za jedan od stolova... jagnjetina, cevapi, hladno pivo... opustanje sat vremena ili vise. Joska i Gile kupuju sireve i krecemo dalje. Idemo polako prema Doboju... polaaaaako!!! Uleteli smo u gust saobracaj u oba smera. Ispred nas konvoj kamiona US Army!!! 67km/h!!! Ni manje ni vise. Trebalo nam je skoro sat vremena da ih sve obidjemo!!! Kasnije se odvajamo na put prema Samcu i stajemo na jos jednu kafu pre granice. Jedna interesantna reklama Uskoro prelazimo granicu i jos jednom smo u Hrvatskoj, ali samo na kratko... Vinkovci - Vukovar - Sarengrad - Ilok i stizemo u Backu Palanku. Bata i Gile se ovde odvajaju prema Vrbasu a mi nastavljamo prema Novom Sadu. Joseph odlazi za Temerin, a Sandra i ja idemo do baste kafica PUB na bulevaru, gde se nalazimo sa drustvom i pricamo ima kako nam je lepo bilo. Oko ponoci, napokon odlazimo da malo odspavamo i povratimo snagu. Ujutro na posao Sve u svemu, prelepo petodnevno druzenje, odlicno vreme, lep provod,... ma... ajmo ponovo!!! Sad mi ostaje kupovina novih guma! Putevi BiH a pogotovo besprekorni putevi Hrvatske gde gripa ne manjka, su mi pojele zadnju gumu! sa obe strane su mi celave skroz, samo na sredini je ostao breg sa malo sara. Mapa petog dana Mapa celog puta Sada se planira godisnji, neko novo putovanjce , uskoro cete citati i o tome. Pozdrav do neke sledece voznje i nekog sledeceg putopisa.

Nastavljamo, znaci magistralom dalje. Malo smo se smorili od gledanja da li smo svi na gomili, u koloni, da li neko zaostaje,... sve to nekako sprecava sve nas da uzivamo u krivinama da prelepim pogledom na more, pa odlucujemo da se na kratko vreme razdvojimo i da narednih sat vremena svako vozi svoju pricu. Sandra i ja odlazimo prvi, a osali svako svojim tempom za nama. Narednih sat i petnaest minuta cistog uzivanja, bez pogleda u retrovizor za potragom za ostatkom farova. Posle malo vise od sat vremena zacuo sam glas iza mene: "Molim te stani negde, ne mogu vise!". Sandra je morala da protegne noge . Stao sam sa strane, pa taman i da vidimo da li su svi OK, da se ne razdvajamo previse ako neko ima nekih problema. Samo sto smo parkirali, pored nas je prozujao Artur, ali se i on zaustavio posle par kilometara. 15-ak minuta kasnije prvo su naisli Joseph, Bata i Gile, a par minuta kasnije i Stipe i Bilja. Polako smo se popakovali i krenuli prema Karlobagu u potrazi za benzinskom pumpom, posto smo imali dogovor da tamo tocimo gorivo. Dvadesetak minuta kasnije smo stigli ekipu koja je vec zavrsavala dopunu rezervoara. Natocili smo i mi i sklonili smo se u stranu da saberemo utiske uz cigaretu i malo vode. Sunce se ceo dan drzalo visoko na nebu, ali se malo umorilo odupiranju gravitaciji i videlo se da polako krece da pada. Odlucili smo da vozimo magistralom do Paklenice a tamo da se ukljucimo na auto put prema Splitu. Malo pre Paklenice, Stipe je dao migavac i parkirao pored puta. Na zadnjoj gumi je iskocilo ogromno "jaje" koje je cesalo kardan i bacakalo zadnji deo. Sta ciniti? Do Splita jos oko 175km... do Zadra oko 40km. Nazvao je prijatelja iz Zadra i odlucili smo da polagaaano (35-40km/h) dodjemo do Zadra da pokusamo da resimo nesto. Joseph je preuzeo Bilju, Zadnju gumu BMW-a smo malo ispustili i laganica... Trebalo nam je malo vise od sat vremena! Boris nas je cekao na ulazu u grad i poneo malo hladnih osvezavajucih pica. Kratko zaustavljanje i uputili smo se u predgradje u njegovu garazu. Dobili smo savet da je najbolje da se preterano ne zadrzavamo u Zadru, pa je Stipe ostavio svoj motor i uzao Borisov, pa smo se uskoro ukljucili na autoput. Jedno stajanje u sred noci na jednom stajalistu sa pogledom na Krku. I nastavljamo dalje... U Split stizemo posle 1 sat po ponoci. Stipe nam je sredio smestaj kod jednog njegovog poznanika koji izdaje male apartmane. Ljubazni gazda nas je cekao gledajuci TV, do kasno u noc, dao nam kljuceve i ostavio nas da se razbaskarimo. Vruc tus i spavanjeeeeee. Mapa cetvrtog dana

10.05.2009. Ustajanje, malo kasnije. Na brzinu smo sve stvari potrpali u kofere, pregledali da li smo sve poneli, pozdravili se sa apartmanom, vratili kljuceve i otisli u obliznju pizzeriju, gde je bilo dogovoreno da se nadjemo sa Arturom, Stipetom i Biljom. Svi zajedno cemo danas da putujemo do Splita. Okupili smo se, popili kafu i cedevitu, i ranom zorom, oko 11 sati krenuli. Odlucili smo da ne idemo na tunel Ucka vec na prevoj Ucka, pa za Rijeku, a onda Jadranskom magistralom do Splita. Zov prirode uzrokuje da stanemo uskoro na obliznjoj pumpi: A ubrzo zatim ponovo u jednoj konobi da se ugasi pozar u stomacima onih koji su malo presisali prethodnu noc (Inace u ovom delu sveta se cedevita zove fanta, a kratka kafa - kapucino ... sudeci po fiskalnom racunu) Malo slika sa puta do Rijeke Posle Rijeke izlazimo na Jadransku magistralu i po planu idemo do Crikvenice na kupanje i rucak Neki od nas su se malo kupali, a neki su sedeli u hladu i lecili se od mamurluka. Uglavnom posle malo vise od pola sata smo se spremili i krenuli prema izlazu iz grada u fini restoran sa jos finijom klopom. U razgovoru i jelu smo proveli narednih dva sata ili nesto vise, a onda smo se vratili magistrali sa pogledmo na more i nastavili prema Splitu

Sta reci o skupu? Jedan od najboljih skupova u regionu! Mnogo dobrih ljudi na jednom mestu, odlicno druzenje, odlicna muzika,... sve naj naj naj!!! I mi smo se odlicno zabavljali. Nezaboravna druzenja sa Moklom, Sasom, Bojanom, Tanjom, Stipetom, Biljom,... i sa jos dosta prijatelja i forumasa. Mada, jako mi je zao sto se nismo videli sa nekim dragim prijateljima, koji su bili tamo, kao sto su Ceh, Hellena, Ernesto, i jos mnogi drugi. Ali skup nije mali i tesko je pronaci se. Ipak uspeli smo da lociramo nekako Artura iz Temerina, koji je na skup dosao sam, a u planu je da sa nama ide nazad jedan deo puta. Jedina zamerka je na pivo, koje nikako ne pasuje nasem ukusu, ali kad nema izbora i to tece u neogranicenim kolicinama. A iskreno, posle nekoliko, vise ni nema veze kakvo je . Evo i nekoliko slika koje koliko-toliko opisuju atmosferu na skupu: Fotografija vise skoro da ni nemamo, uglavnom smo pravili video snimke. Njih cu naknadno ubaciti. Druzenje i zurka se za nas zavrsila negde oko 4 ujutro i tada smo otisli na spavanje. Treba ujutro ustati i spremiti se za put nazad. Mapa voznje treceg dana

09.05.2009. - Dan treci Ujutro smo ustali malko kasnije. Umivanje, razbudjivanje,... Bata i ja kuvamo kafu... Izlazimo na balkon i vidimo da Joska na parkingu pokusava da popravi motor. Tada nailazi Vili iz "Otpisanih". Vili mu ostavlja nesto alata, raspituje se sta se desilo. Joska objasnjava sta je bilo. Vili okrece kljuc u kontakt bravi... sve radi, sve finkcionise... Nastaje enigma... sta je onda bilo? Vili odlazi da testira svoj motor koji je takodje imao nekih problema,a mi ostajemo da vidimo sta se desava sa Transalpom. Tada nailazi i Bojan (BMW) i Tanja. Zajednickim snagama pokusavamo da odgonetnemo zagonetku, ali dolazimo samo do zakljucka da je verovatno negde, nekakav kontakt popustio. Motor dobija svoj prethodni oblik i ostaje da vidimo sta ce se desavati narednih nekoliko dana. Narednih nekoliko sati ostajemo na parkingu gde je neko izneo sto i nekoliko stolica i provodimo vreme u druzenju sa dugom ekipom i Bojanom i Tanjom. Rano popodne, kad je defile prosao, i putevi se procistili, odlucujemo da odemo negde na voznjicu i rucak. Sasa Umag nam je dao savet za restoran Dali u Porecu, pa se pakujemo i krecemo. Na izlazu iz Umaga pravimo zajednicku fotku pred znakom i nastavljamo dalje prelepim putem primorskim gradicima. Posle kratke voznje pronalazimo restoran i ... Da li je preporuka bila dobra? Da li je hrana bila dobra? Sta kazu slike? Predjelo, naravno Carpaccio A onda ostalo Kada smo napunili stomake i popili pice, polako smo se vratili nazad da odemo na druzenje na skupu. Dok smo se spremali za skup u sobi, pili kaficu i po koje pivo, ludi Gile se "tetovirao". Pridruzili su nam se na balkonu i Bojan i Tanja. Polako je padao mrak. A onda na skup... zurka... druzenje... muzika... vatra... vatromet... do kasno u noc!

Put postaje sve uzi i sve krivudaviji. Kasnije postaje sve losiji i losiji. Na trenutke je izgledalo kao da ce nas dovesti u necije dvoriste i da ce se tu zavrsiti. Skoro da je tako i bilo. Stizemo do malog seoceta i kod poslednje kuce asfalt nestaje. Zemlja, prasina, malo kamenja... uglavnom tvrda podloga. prolazimo prekid bez stajanja i posle nekoliko kilometara stizemo dva kamiona koji se muce da predju neku kvrgu na putu. Nisam znao sta ostali misle. Sandra je ushiceno uzvikivala (naravno nije znala sta ce nas jos docekati), ali nisam znao sta o svemu misle bata i Joska. Nije jednostavno voziti ovakvim putem sa suvozacem i sa koferima. Nije preterano tesko, ali nija kao da si sam na motoru bez icega. Polako okrecem glavu nazad dok cekamo da se kamioni izbore sa putem... Ispod kaciga se vide osmesi... podignuti palcevi... cuje se ispod jedne od kaciga: "Iiiiiiiiihaaaaaa". Znaci nastavljamo... ekipa uziva!!! Kamioni nas pustaju da ih obidjemo i idemo dalje. Posle nekoliko kilometara Joska signalizira da stanemo. Parkiramo se pored puta da bi mogli da nas obidju eventualni prolaznici. Joska saopstava da mu se temperatura motora popela skoro u crveno a ventilatori se ne ukljucuju. Neki od releja je otkazao, pa odlucujemo da s'vremena na vreme stanemo i da pogledamo sta moze biti kada izadjemo u civilizaciju. Mali odmor, hladjenje motora i nastavljamo dalje. Posle nekog vremena ulazimo u sumu. Puti nas vodi levo-desno, gore-dole,... Na nekim mestima tockovi tonu i roklizavaju na krivinama preko 180stepeni na nizbrdici na kojoj nema zaustavljanja ni peske a kamoli na motorima. Sa leve strane litica, sa desne strane drvo za koje je zakucana crvena tabla na kojoj ja nacrtana mrtvacka glava, i natpis PAZI MINE! Sandra vristi iza mene: "Vi niste normalni". Ja se smeskam, znam da se i ostatak ekipa smejulji ispod kaciga... mnogo je vremena proslo od kada smo poslednji put prasinarili kroz neku sumu. Ovo sto se na slikama vidi je samo mali delis onoga sto smo prosli. No ostalim delovima ni suvozaci nisu mogli da se skoncentrisu na fotoaparate... bili su zauzeti stezanjem bilo cega na motoru kako bi ostali u sedlu posle oko 3 sata naisli smo na raskrsnicu prasnjavih puteva. Ni mapa, ni GPS, ni intuicija nam nije mogla reci da li levo ili desno. Posle malo konsultacija odlucili smo se za levo. Nekoliko krivina, i pored potoka vidimo parkirani kombi. Trojica starijih ljudi odmara u hladovini. Na pitanje kuda vodi put dobili smo odgovor: Travnik. Znaci skrenuli smo pogresno. Okrecemo motore i vracamo se. Za oko sat vremena izbijamo na magistralu samo nekoliko kilometara od Jajca. oko 50km smo presli za oko 4 sata! Ali odlicna 4 sata!!! Necu zaboraviti Batine reci na onoj raskrsnici: "E ovo je put za Umag... a ne autoputem!" Stajemo u Jajcu da se osvezimo i vidimo kuda dalje. Odlucujemo se da idemo magistralom do Bihaca, pa da vidimo kuda dalje. Zavisi od vremena. Dok pravimo pauzu, zovem prijateljicu iz Lovrana kod Opatije da joj kazem da smo u velikom kasnjenju i da necemo moci da je posteimo... mozda u povratku. Pakujemo se i idemo dalje. Posle Bihaca prelazimo granicu, idemo kroz nacionalni park Plitvice. Ne stajemo. Nemamo ni vremena ni finansija za ovo sad. Stajemo u Josipdolu da se osvezimo i prodamo malo evrica. Tu se ukljucujemo na auto put, kojim idemo sve do Rijeke. Pred Rijekom nas polako prekriva mrak, vec je kasno. Na jednom od iskljucenja ja sam pratio putokaze i naravno, pogresno se iskljucio. U medjuvremenu nisam primetio da su Ostali stali. Sandra i ja smo se nasli u nekom zescem predgradju Rijeke. Hteo sam da izadjem na put za Pulu pa da stanem negde. Mislio sam da ce meostatak grupe stici kasnije. Put prema puli zatvoren zbog radova... malo dalje znak za obilaznicu, pratim prvi, drugi, treci... gubimo se ponovo. Pitamo za pravac, salju nas na sever, kasnije stajemo, pitamo ponovo, salju nas kontra,... Napokon stajem na pumpi da pitam gde dalje i dobijam odgovor da je i obilaznica zatvorena zbog radova posle 23 casa. Onako, preko one stvari, pumpadzija mi kao objasnjava kuda, nista nerazumem, ali posto vidim da nije zainteresovan da nam pomogne, batalim sve. Pokusavamo da se snadjemo sami... Vreme prolazi... vec oko 2 sata se muvamo ukrug i ne mozemo izaci iz ijeke... bilo kuda... Stajem, zovem Josku koji kaze da mi je sva elektrika na motoru prestala raditi, nema svetla, nema migavce, nista... pali na gurku i vozi iza Bate. Ne znaju ni oni kako ali su se nekako dokopali tunela Ucka i cekaju nas na drugom kraju. Mi napokon pronalazimo jednu gospodju koja nam objasnjava kako da dodjemo do tunela i zahvaljujuci njoj, malim ulicicama nalazimo izlaz iz grada i posle nekog vremena pridruzujemo se ostatu ekipe. Nastavljamo dalje... ja sam napred, osvetljavam put, nosimo prsluke da bi nas Joska, koji vozi bez ikakvog osvetljenja, lakse pratio, a Bata i gila na kraju, pribijeni uz nas, da bismo svi bili zasticeni od eventualnog nepazljivog obilazenja. Stizemo u Umag posle ponoci! Uzimamo apartman, samo ubacujemo kofere u sobe i pravac skup. Odmah smo pronasli prijatelje koji su nas cekali: Sasa Umag, Mokl, TomoB, Bojan (BMW), Kepo,... 2-3 pica i Sandra i ja se vracamo u sobu da odspavamo. Nesto posle nas stize i vesela druzina koja je u pocetku lupala nekim serpama i loncima, ali su ubrzo utihnuli. Mislili smo da su zaspali, a u stvari.... Njih trojica su uzeli svoje vecere i otisli u marinu da se izlezavaju do jutra. Mapa drugog dana puta

Dan 2 - 08.05.2009. Alarm nas budi oko 7 sati. Pakovanje, oblacenje, kafa... sitni jutarnji rituali... Ja i Bata okrecemo motore u malenom dvoristu, dok se ostatak ekipe pakuje u opremu. Idemo da vratimo kljuceve i da malo prosetamo Bas Carsijom. Pogled ispred hostela - Sarajevo na dlanu Recepcija hostela Ljubicica (tacno preko puta Sebilja na Bas Carsiji) Setnja Sebilj Kafa? .... Pa naravno!!! Oko Sebilja se sakupilo mnogo golubova. Navikli su da ih ovde hrane. Odmah tu pored je prodavnica u kojoj se moze kupiti semenja. Sandra ulazi u prodavnicu a golubovi je svi do jednoga prate... peske. Cim je izasla, nastupila je euforija! Znaju zasto je usla i znaju da ce ih hraniti! Ipak, prekoputa, cuje se nervozno rzanje metalnih ata. Dosta im je bilo odmaranja i zovu nas na pokret. Pa se polako pakujemo, pozdravljamo sa osobljem hostela i krecemo dalje. Plan puta: Sarajevo - Travnik - Jajce - Kljuc - Bihac - Plitvice - Rijeka - tunel Ucka - Umag. Manje vise tako je i bilo... sa manjim izmenama. Iz Sarajeva smo krenuli oko 10 sati pre podne. Uhvatili smo se magistrale do Travnika. Mapa kaze da se magistralni put do Jajca proteze prvo na jug preko Donjeg Vakufa. Put je veoma opterecen saobracajem. Na mapi ucrtan regionalni put koji ide manje vise ravno do Jajca i ja skrecem i vodim ostatak grupe na uspon, malim asfaltnim putem joji lagano krivuda kroz planinu.

Kraj 2008 godine... Ekipa od 10-15 motorista se dogovara za put na skup Staaarih Rokera u Umagu. Svi naostreni, svi spremni, svi se slazu oko puta... Mart 2009 godine... Ekipa je spala na 3 motora, t.j. 5-oro nas. Ostali, nece, ne mogu, spreceni su,... Nema veze, mi cemo da se navozamo i provedemo i umesto njih! Kuda? Sabrali smo, oduzeli, pomnozili i podelili i ispalo je da imamo 4 dana da se uklopimo. Da ne bi bilo jednostavno, odlucujemo da izvadimo schengenske vize i da idemo preko Madjarske, Austrije i Slovenije. Priprema dokumentacije, office u Temerinu, predali papire... iscekujemo. JosephB dobija vizu na godinu dana - multi, ja dobijam na 11 dana - multi, Federfufna na 11 dana - jedan ulazak, Bata i Gile odbijeni. Promena plana!!! Idemo preko Sarajeva!!! Na mojoj plutanoj tabli pored ulaznih vrata, plasticne ciodice u boji ispisuju broj preostalih noci... Broj sve manji, polako pocinju pripreme... Jos samo xy puta spavamo i napokon, posle zimskog sna krecemo na prvo visednevno putovanje, voznju, kako god da ga nazovemo, samo da nije jednodnevna voznjica/izlet. 07.05.2009. Ustajem, pijem kafu, pusim nekoliko cigareta... Vreme ne prolazi. Posto Federfufna i Gile rade, cekam da se jave cim uspeju da smugnu sa posla pa da krenemo. 13:00 - javlja se Federfufna, da je spremna. Kacim kofere, idem po nju i sedamo u bastu kafica na bulevaru. Samo sto smo seli, stize i Joseph. Oko sat vremena kasnije napokon stizu i Bata i Gile. Pijemo kafu, i sokic. Dolazi Zena za volanom, da nas isprati i.... pokret!!! JosephB (Joska) i njegov bivsi Transalp Bata i Gile - BMW F650GS quasaar (Davor) i Federfufna (Sandra) - Transalp Plan za prvi dan: Novi Sad - Loznica - Zvornik - Sarajevo. Tim putem smo i isli.Lagano, bez zurbe, razgledanje... tek se budimo iz zimskog sna... I na kraju krajeva, nigde ne zurimo. Stajemo za kafu, da ispusimo cigaretu, da slikamo... U Sarajevo stizemo oko 9 uvece. Novi Sad - pokret Cim smo stigli u Sarajevo, uputili smo se do recepcije hostela LJubicica, gde smo rezervisali smestaj. Ljubazni recepcioneri, kada su videli da smo motorima, promenili su nam smestaj i licno nas odveli u deo Sarajeva, Jekovac, gde smo na koriscenje dobili dve sobe, 3 kupatila i kuhinju u trospratnoj kuci. Bili smo jedini gosti ovog objekta. Motori sigurni u dvoristu... Na brzinu smo se raspakovali, presvukli u "civilke" i prosetali do Bas Carsije. Usput sam ja nazvao mog prijatelja iz detinjstva, koji je 7-8 godina ziveo u Temerinu, i nasli smo se u restoranu "Zeljo 2", gde smo nas petoro nemilice unistavali cevape, somune i kajmak. Posto je Admir stigao, potrpali smo se u njegova kola i odveo nas je u odlicnu pivnicu "Korner Pub", gde smo popili par Sarajevskih, sta svetlih, sta tamnih. Nadoknadili smo pricom delic poslednjih nekoliko godina, koliko se nismo videli, a zatim nas je odvezao na vidikovac iznad Sarajeva. Ipak, koliko god smo se lepo zabavljali i druzili, umor nas je polako stizao, vreme je proticalo, a do budjenja i nastavka puta je ostalo svega nekoliko sati, pa smo se oprostili i otisli na kupanje i spavanje. Pub Korner Sa vidikovca U hostelu Mapa prvog dana puta