Jutro je, vreme za kafu i razgledanje grada!!! Sandra i ja, posle kratkog jutarnjeg spremanja i pakovanja, odlazimo u setnju. Ostatak ekipe se jos sinoc izjasnio za duze spavanje. Izlazimo na vec vrele Mostarske ulice i vec posle par desetina metara vidimo ostatke najvece sramote novije istorije. Sramota nas je ljudske gluposti i cutke prolazimo. Iza sledeceg ugla izbijamo na ulicu koja vodi do starog mosta. Kakav je samo mukotrpan posao bio pronaci toliko oblutaka slicne velicine i sve ih postaviti u ovakav mozaik. Ceo stari grad je ovako ukrasen, svaka ulica i ulicica. A da ne zaboravim da smo imali neki utisak da cemo svcakog trenutka ugledati more. Cudan je grad mostar, i svi smo imali utisak da smo u nekom primorskom gradicu. Svo vreme nam je nedostajao samo miris soli pa da budemo sigurni da je more iza nekog brezuljka. A kada smo stigli do kraja ulice: Prva pomisao kada sam prethodne noci, a i sada, video mosta je bila kako mi je zao sto ga nisam video nikada u svom pravom, a ne u ovom, restauriranom, obliku. Naravno drago mi je da sam napokon u ovom gradu o kome mi je otac pricao kao detetu, sto vidim most za kojim je plakao kada su ga srusili,... A onda druga misao... sramota, tuga,... Klik nekog fotoaparata me je trgao. Sandra je slikala nesto. IOdemo da ga vidimo iz blizine... Ugledali smo kapiju sa desne strane... ulaz u jednu od dzamija... idemo da pogledamo. Moram da priznam da i nisam bas neki vernik. Ipak u mojoj sredini se stvari preplicu sa hriscanstvom, crkvama. popovima,... i o tome znam dosta toga. O islamu sam nesto cuo, nesto procitao, nesto video na televiziji,... Sve u svemu znam vrlo malo i slabo razumem i ono sto sam saznao, ali me svakako zanimaju ovakve stvari i nadam se da cu jednoga dana cuti nesto malo detaljnije o nekim stvarima od nekoga ko je upuceniji. A nadam se i ulasku u neku dzamiju... mozda sledeci put. Iz dvorista dzamije: Vibrira telefon... Nada pita gde smo, modlucila se za setnju sa nama i kafu u gradu. Krece za nama. Dok smo mi stigli do mosta i ona je stigla. Pa jos malo setnje, kafica, hladno pice, pa jos setnje,... Ne znam sta bih vam pisao o ovom fascinantnom gradu. Za sada je definitivno na vrhu moje liste po mnogo kriterijuma. Zelim da idem ponovo i za nekoliko dana, kada budem krenuo na more cu proci kroz Mostar i zadrzacu se dan-dva da ga jos bolje upoznam. Sta reci? Nista... evo jos slika pa vi sami procenjujte, a ako zelite da ga dozivite ne preostaje vam nistta drugo, osim da odete. Polako smo se vratili do soba, doruckovali i polako spakovali motore za nastavak puta. Sledeca stanica - Blagaj... mesto gde izvire reka Buna. Prelepo mesto, reka vec potpuno formirana istice iz ogromne pecine. Neko pametan je nekad davno vec otkrio ovo predivno mesto i izgradio ovde tekiju. Nismo odoleli a da se ne popnemo na sprat i vidimo unutrasnjost. Naravno devojke su morale da se zaviju u marame i svi smo morali da se izujemo. Ovaj dokument iznad, se smatra najstarijim dokumentom o ljudskim pravima Posle razgledanja smo popili kaficu i pojeli najbolji ratluk ikada. Vreme je odmicalo a kilometara jos mnogo do sledece stanice, pa smo se polako spremili i nastavili dalje. ********************************* Idem da se sad spakujem za Bijeljinu... nastavak uskoro ************************************

1. quasaar 2.Arpad 3.makins 4. Olja 5. Dzoks 6. Bornslippy 7. mccobraada 8. jamana 9. Čičak (u slučaju da odem za Crnu Goru daću krv pre polaska) 10. Tibor 11. Zmajcek 12. Joseph B. 13. VladaPUB 14. Grof 15. Jamana (iz tvog posta bih rekao da i ti dolazis ) 16. Zeljko - moj kolega sa posla, nije bajker ali je davalac Slobodno mozete obavestiti svoje prijatelje, clanove porodice i rodbine... nismo ograniceni samo na motoriste. Svi su dobrodosli. Na kraju krajeva ovo je druzenje. Pa slobodno stavljajte na spisak i druge osobe koje bi da nam se pridruze. Samo neka na spisku budu samo oni koji manje vise sigurno dolaze da bismo imali cifru kju cemo prijaviti zavodu. A ako nas bude vise, utoliko bolje.

Zeleni karton se vadi u osiguravajucem gde je motor osiguran za registraciju. A ovo za dozvolu se ni ne usudjujem da pitam sta je u pitanju.

Danas su me zvali ponovo da vide kako napreduje. Zaista se nadam da ce nas se okupiti bar oko 25. Ispascemo smesni ako se pojavi nas desetak. Uglavnom ostalo je na tome da im javim tokom sledece nedelje kako stoje stvari, koja je cifra u pitanju. Nadam se da cu im do tada znati saopstiti neku normalnu cifru. Od sledeceg petka sam na putu 10-ak dana i ne verujem da cu imati pristup internetu.

Budjenje!!! Ustajemo, nosimo stvari do hola i sedamo u trpezariju da doruckujemo. Nekako smo svi uspeli da razumemo reci ispisane na rezervaciji smestaja, da je dorucak ukljucen u cenu. Kada nam se ljupka devojka obratila da mozemo da se posluzimo sa svedskog stola i da zadovoljstvo kosta 5 eura ispostavilo se da nismo dobro citali. Ipak, odlucili smo da uzivamo, da ne mislimo o troskovima i da doruckujemo. Posle pola sata smo bili spremni za kafu na Bas Carsiji, pa smo okacili kofere i srolali se 300 metara do Sebilja. Ja sam se malko zaboravio, t.j. zaboravio sam kofere pa sam se malo poigrao flipera sa zardinjerama prilikom parkiranja. Kafa, ratluk,... idemo dalje. Da vidimo i mi te piramide! Pri polasku smo malo gledali momka koga je nesto napalo. Jadnik je ispustao u panici svakakve cudne zvuke, ali su nama bili prijatni za usi, pa smo par minuta gledali i slusali a zatim polako krenuli. A onda na izlazu iz Sarajeva jos malo nostalgije i novije istorije. Secate se Vucka? Maskota zimskih olimpijskih igara nekadasnje Jugoslavije? A tu dok smo tocili gorivo shvatili smo da imamo jos toga da naucimo. Kako se ispravno parkira, na primer. A onda polako izlazimo iz grada i ponovo smo na kratko u prirodi. Ali samo na kratko. Posle tridesetak kilometara stizemo u Visoko. Pokusavamo da se snadjemo, ali nam ne ide, i posle nekog vremena ja odlucujem da se parkiramo i raspitamo. Nismo jos ni sisli sa motora a vec nam je prisao momak da nas pozove na pice pa da polako vidimo sta i kako. Ispostavilo se da u kaficu preko puta njih trojica i ispijaju jutarnju kafu, a inace su clanovi lokalnog moto kluba "Karo". Odmah pored je bio i parkiran jedan od motora... Intruder 1800, Sandrin dreambike!!! Rekli smo im da zelimo da vidimo te piramide ali da ne znamo kako do njih. Naravno dobili smo osnovne informacije o piramidama, starom gradu, kratkoj istoriji grada i njih dvojica (Bube i Kase) su odlucili da se provozaju sa nama. Moram priznati, od kada se pojavila vest o piramidama u Bosni, bilo mi je sve smesno. Noc pre polaska na put sam mupalio TV i gle, na National Geographic kanalu emisija bas o ovome. A kada smo stigli tamo, morao sam da priznam da zaista ima necega. Nadam se da ce za neko vreme da otkopaju vise i da saznaju vise o ovome, pa da odemo i vidimo ponovo i cujemo neku zaokruzenu pricu. Zasada vam dajem samo malo slika. Ne bih da prepricavam ono sto smo culi da ne bih dao pogresne informacije. Idite i vidite! Cujte neverovatnu pricu! Ali da vas ipak ne ostavim bez icega sto se tice piramida, evo par sitnica. Postoje za sada 3 otkrivene piramide, ciji vrhovi daju savrseni jednakostranican trougao. Uzorci materijala, iskopanih u unutrasnjosti piramida su poslati negde u Evropu na analizu, koja je pokazala starost od 7-8000 godina. Unutra ima dosta necega sto lici na stene. Analize su pokazale da nisu prirodnog porekla vec je nesto sto je veoma slicno betonu. Ove stene na sebi imaju pregrst oznaka koje lice na mapu, a jedna, najveca, od njih predstavlja reljef tog dela Bosne. Mislim da je ovo dovoljno da vas zagolica i da odete do Visokog da vidite sami. Jos malo slika sa vrha piramide Sunca. Vreme je prolazilo, u Visokom smo se zadrzali skoro 5 sati, a ima jos da se vozi do Mostara. A Mostar je meni bio cilj putovanja. Otac mi je sluzio vojsku tamo, a ja nikada nisam poseti grad o kome sam od oca toliko slusao. Hteo sam da ga vidim i da imam vremena da se njime prosetam, pa smo polako krenuli. Kolege na Intruderu i Banditu su nas ispratili do kraja grada a mi smo se dogovorili da ipak napravimo jos jednu pauzu. Sledeca stanica je Vrelo Bosne. Zaista preporucujem da odete i odmorite dusu na ovom prelepom mestu. Joska je odlucio da babra malo oko motora, da namesti punjac za GPS, pa je izostao sa ove setlje od oko sat vremena. Joska, znas sta ti je ciniti... organizujes putovanje do Vrela Bosne i pozoves nas da ti pravimo drustvo. Steta da ne vidis! A na izlazu jos malo istorije. Spomenik ucesnicima igmanskog marsa. Posle nekih sat - sat i po setnje po ovom prelepom mestu smo krenuli dalje. Priroda je opet odusevljavala na putu prema Mostaru. Tu i tamo po koji restoran pored puta, i jednom nismo mogli da odolimo. Restoran Orahovica. Ako hocete da se osecate dobrodoslim i pogotovo, ako hocete i da se najedete, nemojte svracati ovde. Sve je lepo i prijatno, samo su porcije mini-mini i osoblje neljubazno. Eto nas dok cekamo i cekamo i cekamo na hranu kod Jablanickog jezera. Kao prvo, odgovori na sva nasa pitanja su bila propracena uzdahom, slaganjem kojekakvih faca i sturim odgovorima, ukoliko ih je i bilo. Na rucak smo se nacekali, ali se nismo najeli. Na pitanje da li je porcija Bosanske sablje za jednu ili dve osobe (cena je kao za cetvoro), dobili smo odgovor da je OK za dvoje. Joska i Djuka su narucili zajednicki, ali su dobili dva stapica sa po tri male sniclice. Kada su videli da im to cak ni apetit nece otvoriti, narucili su mesano meso koje je sadrzalo cak 3 cevapa, 2 snicle i jednu kobasicu. U porciji lignji na zaru su bile 4 tinejdzer lignje, a iz jedne je jos uvek virila kost. U porciju sladoleda je bilo naruceno citave 2 razlicite kugle, ali jaran je uspeo da pobrka i donese sasvim nesto drugo. Palacinke sa eurokremom su imale tragova topinga od cokolade, i tako dalje. Ipak, bili smo manje gladni nego pre nego sto smo stigli pa smo nastavili dalje u nadi da cemo u Mostaru da se najedemo. Idemo dalje... Smestaj smo unapred rezervisali u apartmanima "Zdrava Hrana" na samo par stotina metara od starog mosta. 15 eura po osobi, sto je sasvim pristojno za smestaj sa kupatilom i potpunim konforom. Bilo je malo nesporazuma, naime nismo se dobro razumeli jos preko telefona, kada sam rezervisao. Trazio sam 2 sobe sa francuskim lezajem i jednu jednokrevetnu, a dobili smo apartman sa dve sobe od koje je jedna imala franc. lezaj a druga franc. lezaj i dodatni krevet. Medjutim nije bilo nikakvih problema da se zameni aparman za dve druge sobe. Ljubazna gazdarica nam je odmah rekla da motore uteramo u dvoriste. Dvoriste je ustvari mali prostor iz kojeg se ulazi u sve sobe i apartmane i na stepeniste koje vodi na vise nivoe kompleksa. Do tog prostora se dolazi sa ulice uzanim hodnikom duzine 1-ak metara kroz koji moze da se prodje motorom bez bocnih kofera. 3 motora zu zavrsila u tom dvoristancetu, a jedan u hodniku. Gazdarica je rekla da je to sasvim OK, i da ce svi koji hoce da prodju nekako vec proci i da se ne nerviramo zbog toga. Posto smo se smestili otisli smo u setnju da vidimo grad pod svetlima i da popijemo po pice. Cak i za vreme ove kratke setnje pred spavanje smo svi bili fascinirani gradom i jedva smo cekali da ga vidimo sutradan celog. Pice pored vode, pice u basti restorana, malo uzbrdo, malo nizbrdo, pogled sa mosta i vreme je polako proletelo. Nas je umor polako ali sigurno stigao, pa smo se vratili do soba i posle jos malo razgovora uz pice na terasu prvog sprata otisli smo na tusiranje i spavanje.

Zaista!!! Slabo se nesto upisujemo... Ajmo!

Nisam postigao... bice bice

Ja je imam oko 2 godine. Nemam tih problema kao ti ni sa obicnim ni sa suncanim vizirom. Moja primedba je da je zaista bucna, ali samo ako je na motoru (viriru motora) strujanje vazduha takvo da udara u kacigu. Druga stvar je malo losija ventilacija pa leti zna da bude vruce u njoj. Ja uskoro narucujem novi antifog vizir i mehanizam za vizir, posto se od jako mnogo koriscenja pohabao mehanizam pa mi na 83km/h (nije zajebancija, zaista na toj brzini) ako mi je vizir podignut, onda lupi dole. Jednostavno se potrosila plastika i nema snage da se odrzi gore. Ipak dogodine, kada budem kupovao novu, prelazim na drugu marku, znam vec tacno sta cu

nema nista od podataka, specifikacija,... obrati paznju na vodonepropusnost! sve sto je manje od 2000mm vodonepropusne moci je za zezanje. Ukoliko mislis sa njim negde na put i da ne brines zbog kise, 200mm je minimum minimuma. Samo, za te pare sve mi se cini da nije nista ozbiljno. Ja sam za McKinley za 3 osobe, tunel+spavaca soba, od 2500mm platio 100e.

Veceras nastavak

Uhhh Zorane! Meni je tesko sto sam stigao do kraja citanja ovog putopsa... kako je tek tebi sto se putovanje zavrsilo. Ipak jedan san je odsanjan... ima jos snova. Samo napred!!!

Svezi, istusirani, presvuceni,... Spremni za meso i pivo! Okupili smo se u holu hotela. Na izlasku smo bacili pogled na motore, ususkane u garazi... spremaju se za spavanje da sutra budu odmorni za voznju. A mi smo se kaldrmom, peske spustili dvestotinjak metara i bili smo na Bas Carsiji. Malo smo prosetali da vidimo cega ima u izlozima i ispred prodavnica pre nego se sve zatvori, ali smo se ubrzo svi slozili da je vreme da pojedemo nesto. Nesto!? Pa zna se sta se jede!!! Seli smo u jedan od mnogobrojnih lokala i narucili cevapa, lepinja i kajmaka. Kolicina bi bila dovoljna za omanju kasarnu, ali smo nekako uspeli da sve to naguramo u stomake. Zatim setnjica do druge baste gde se sluzi i pivo. Par tura Sarajevskog, zezanje sa konobarom, opustanje u hladovini,... A onda malko istorije. Otisli smo u setnju uz Miljacku da vidimo nekoliko istorijskih spomenika, a usput smo videli jos stosta: Muzej Gavrila Principa Principov most Jedna od mnogobrojnih dzamija Pogled koji vredi svakog kilometra Mladi asikuju ;D Bina za BasCarsijske noci Inat kuca Zanimljive tablice A posle stetnje smo se vratili u stari grad na kolace, sladoled, kafu,... Deo grupe je posle toga otisao na odmor i spavanje, a Sandra i ja smo odlucili da se jos malo promuvamo ulicicama Bas Carsije. Na kraju veceri Sandra je kupila lepu malu Nargilu i duvan za koje se fino iscenjkala, i jos na poklon dobila koferce u koju se sve to fino zapakuje, malo uglja i folija. Nadam se da cemo uskoro i istestirati novu nargilu. Ali i nas je umor polako sustizao pa smo se i mi vratili u hotel. Pre spavanja smo se kompletno spakovali da nas ne bi to ujutru docekalo. A sutra novi dan i nove avanture... citajte u sledecem broju

Svi nesto pricaju... piamide ovakve te onakve... svi se nesto iscudjavaju i dive, pa je nas nekoliko odlucilo da ode i vidi te piramide. Kako idemo? Pa naravno, motorima! Koliko vremena imamo na raspolaganju? Kada se svi uklopimo imamo vikend i dva radna dana, t.j. 4 dana za ceo put. Idemo!!! I tako se u Novom Sadu 18.07.2009. u 8 sati ujutro okupila mala ekipa: quasaar (Davor) - federfufna (Sandra) - JosephB - (Joska) - Zena Za Volanom (Nada) - Samuraaaj (Djuka) - I tako je mala ekipa od 5 osoba na 4 motora krenula da osvoji te piramide. Ubrzo smo presli veeeeliku planinu Frusku Goru, pa smo iza sebe ostavili Irig, Rumu i stigli u Sabac. Kratka stanka da se kupi nesto hladno, posto je temperatura vec dobro porasla i nastavljamo dalje. Prolazimo Loznicu i prelazimo granicu BiH. Kod Zvornika stajemo ponovo da popijemo kafu i hladnu mineralnu vodu. Ne zadrzavamo se dugo, posto ima jos da se vozi a vremena imamo jako malo. Nastavljamo dalje i usput i naucimo nesto novo. Na primer kako se ispravno transportuje frizider: Uzivamo u prirodi oko nas: Po planu treba da prodjemo kroz Han Pijesak i Romaniju, ali jos pre Han Pijeska, zaustavlja nas policija i kaze da ce se moci proci tek za 3 sata, posto se odrzavaju auto trke. Trazimo alternativni prolaz i krecemo nazad. Posle 2 krivine i 3 raskrsnice ide jedna "Afrika" prema nama. Nesto mislim u sebi: "m nije sigurno...!", ipak zaustavljam ga da pitam za pravac. Vozac staje kad ispod kaige... ipak... Vanja (GS sa foruma). Mi se uvek srecemo slucajno... negde... Kratak razgovor i Vanja nas vodi van gadica i posle 10-ak kilometara staje. Malo smo popricali, devojke se u medjuvremenu hlade u obliznjem potoku, jedemo gibanicu, a zatim se pozdravljamo sa prijateljem i nastavljamo svi svojim putem dalje. Nastavljamo dalje odlicnim putevima, prelepim krivinama u jos lepsoj okolini prema Sarajevu. Posto smo izasli iz gradica po imenu Olovo i do Sarajeva nam je ostalo jos nekih 40-ak kilometara, naisli smo na manju kolonu vozila. Ispred mene2-3 automobila i kamion hladnjaca. U daljini se vidi da nam u susret ide Golf2. Iznenada mene obilazi zuta Corsa, prolazi automobile, prolazi kamion, cima udesno da se vrati u svoju traku, gubi kontrolu, ulece u levu traku i... uzasan udarac, plastike na sve strane, Golf slece pored puta na poljanu,... Odjednom tisina, zaustavljam motor, izbacujem copavu i trcim prema udesu. Iz Golfa se cuje vriska zene i malog deteta. Vozac sedi u soku i gleda u prazno, jedan gospodin vadi dtete, koje je potpuno nepovredjeno, samo uplaseno kroz ono sto je nekad bila soferka. Majka u bunilu ne zna sta da radi... Napokon sa Joskom uspevamo da razvalimo i iskrivimo suvozacka vrata da zena izadje, a u medjuvremenu ostali vade vozaca koji je samo u soku sa par malih posekotina od razbijenog stakla. Svi su dobro, niko nije povredjen. Situacija se smiruje, neko je vec zvao policiju i ambulantu i posto smo se uverili da su svi u redu, odlucujemo da nastavimo dalje, jer bi uvidjaj i davanje izjava potrajalo, a svedoka ima napretek i bez nas. Uskoro prolazimo kroz Vogosca, ostavljamo za sobom skretanje za Ilidzu i ulazimo u samo srce Sarajeva. Prolazimo pored Bas Carsije, skrecemo i posle samo par stotina metara stizemo pred hotel koji smo unapred rezervisali. Hotel HAYAT! Zvuci cudno, cak... ali hotel je odlican a jeftin. 15 eura po osobi za noc u veoma lepim i dobro opremljenim sobama sa 4 zvezdice. Hol: Nase sobe su bile u objektu u dvoristu: Podelili smo kljuceve, pa svako na raspakivanje... evo nase sobe: Da, iako nas je bilo dvoje, uspeli smo da se raspakujemo i zauzmemo svih 6 kreveta ;D I kupatilo: A posto smo stigli do kupatila, sad mala pauza da se sprere prasina od puta. Znaci tusiranje, a zatim vas vodimo na cevape na Bas Carsiju.

U Beogradu je bilo za 1. maj... znaci nista do septembra, dok ne istekne 3meseca za muskarce, a zene treba da pricekaju jos mesec dana. Ali najbolje da vidite sa organizatorima koji su organizovali prethodnih puta

Srpska Crnja

1. U narednih nekoliko dana cu da saznam i za varijantu kampa kakvo je stanje i naravno svako ce imati izbor koji ce smestaj da odabere. U slucaju da se u toku voznje ili pri dolasku vreme pokvari, imacemo mogucnost alternativnog smestaja u ovoj ili nekoj drugoj vili samo sto je potrebno da sako ponese novaca za tu varijantu 2. kraj avgusta je odabran iz vise razloga: uglavnom su svi sada pa do kraja avgusta na godisnjim odmorima, na moru ili gde god, zatim i ja idem za 10-ak dana na put, pa mi i ne ostaje previse vremena za organizaciju, a i inace sam uzasno tanak sa vremenom, a onda tu je i cinjenica da ima par skupova koje veliki broj ljudi posecuje (kao sto je recimo, Bijeljina) i veoma mnogo onih koji nisu otputovali na godisnji ce ici na neki od tih skupova. Sve u svemu, ovo je prva ovakva Vojvodjanska voznja, a dogodine cemo ih imati vise. Preko zime cemo iskontaktirati dosta ljudi na nekim zanimljivim Vojvodjanskim lokacijama, da vidimo gde bismo mogli da odemo, pa ce svaka od tih vikend voznji biti drugacija

Naravno da ce biti pre podne... uglavnom se sve zavrsi do oko podne 1. quasaar 2.Arpad 3.makins 4. Olja 5. Dzoks 6. Bornslippy 7. mccobraada

Upravo sam dobio poziv iz Zavoda za transfuziju krvi, i pitaju da li bismo bili raspolozeni za akciju u narednih mesec dana. Pa da odredimo datum... preliminarno subota 22. avgust, pa ko moze ko ne moze - ali neka ovo bude fiksno. Neka krenu prijave a za detalje cemo se dogovarati. Ako nas se skupi 20 sigurnih, zovem ih da dogovaramo sve tacnije, a onda cemo videti sta sve mozemo da organizujemo jos u okviru davanja krvi. Cini mi se da nisu bas mobilni i mislim da cemo morati da idemo mi do zavoda pa cemo se tako oganizoati, a ako nas se bas skupi onda cemo da ih malkice uslovimo da se potrude i da izadju na neki teren koji je povoljniji za nase okupljanje. 1. quasaar

E Bane Bane... pa koliko mze biti duga ruta po Vojvodini!?!? . Nisam tacno racunao ali od prilike sve ukupno sa pocetkom i zavretkom u NS 500-600km

Pa da vidimo koliko ima zainteresovanih... Plan je sledeci... vikend 29/30 avgust - okupljanje u NS ruta od prilike sledeca: NS -Zrenjanin - Srpska Crnja – dvorac Nojhauzen za generala Hermana Geringa - Palic * Videcemo jos da ubacimo nesto u rutu, samo malo da istrazim cega ima * Spavanje na Palicu... --------------- ovde ima nekoliko opcija. Ima nekoliko vila t.j. privatnih i salaskih smestaja koji primaju od 20-50 osoba (pun kapacitet) a cene su od 1000-2000 dinara po osobi. Struktura soba je uglavnom francuski lezaj i eventualno pomocni lezaj --------------- hoteli koji su skupi i cene krecu od 3500dinara po osobi --------------- kamp za koji nisam jos nasao cene ali cu i to uskoro znati Palic - Sombor - Bac (rusevina neke tvrdjave) - NS Ovo je grub grub grub plan, samo sastavljen na papiru. U narednih 10-ak dana cu da dodam sve informacije koje nadjem, pa da konkretizujemo stvari. Ono sto je veoma bitno je da se u narenih 10-ak dana prijave svi koji su zainteresovani za ovu voznju da bismo znali koliko ljudi imamo, da bismo mogli da nadjemo odgovarajuci smestaj ili vise njih i da mozemo pregovarati u vezi cena smestaja. Takodje bih vas zamolio da napisete pored imena i zeljenu strukturu lezaja po sobama. Morate shvatiti da posto nisu hoteli u pitanju da je ovo malo komplikovana stvar i ne bi bilo lose da se svi postavimo prema ovome sa dozom kompromisa, i da ne trazi svako sobu za sebe samo tako iz nekog hira. Svakako cemo pokusati da smestaj nadjemo kakav je zeljen! ****************************************************************************************** Zasad najprimamljivije deluje smestaj u vili Lira gde po zvanicnom cenovniku za grupu od preko 20 osoba nocenje sa doruckom po osobi izadje 1350 dinara, sto je po meni vise nego pristojna cena. Strruktura soba je: * 1 x apartman za 4 osobe * 8 x dvokrevetne sobe * 3x soba sa franc lezajem (2 imaju i pomocni lezaj) * ukupan kapacitet 32 osobe Toliko zasad, pa se upisujte a ja cu pokusati da u sto kracem roku postavim konkretne informacije ************************************************************************************** Zasad zainteresovani: - quasaar - federfufna - drBane

Sizemo oko 6 popodne 31-og u etno selo. Uz malo srece taman ce i izlet sa skupa biti tu pa se na brzinu smestimo i sa svima na skup @Zare - kod nas ne mogu nigde da se nadju one fine cigare, pa ocekujem od tebe jednu da dobijem

srbija ce dobiti sansu da stigne na beli schengen... ali nece postati deo niti unije niti schengena... tako da nece nikom uvoditi vize. a sto se tice ostalog... ko odvoji par sati svog zivota oticice i vozice se napolju, a ko nece vozice se unutra... kako ko zeli i voli. niko nikoga ne tera ninasta! ali da se ne udaljavamo od teme... koga god interesuje bilo sta u vezi rumunije neka slobodno pita... ja sam u poslednje 3 godine vozio rumuniju 13-14 puta. manje vise sam je celu prosao, osim onog coska uz ukrajnu i moldaviju... i naravno imam jos mnoooogo mnoooogo toga da prodjem i vidim . ali bice mi veoma drago da podelim sa vama svoja iskustva u vezi puteva, sto po asfaltu sto van, u vezi gradova, mesta za posetiti, smestaja,... pitajte i odgovoricu vam na sve sto znam

O vizama sam vec mnogo puta pisao, pogotovo o Rumunskoj... ima jedna izmenica... Znaci sta je potrebno: - putno osiguranje na 30.000 eur (1.2eur po danu za tacne datume od-do) - bilo koja osig. kuca - pasos - fotokopija pasosa - 2 slike kao za pasos - fotokopija saobracajne - uverenje o zaposlenju/skolovanju - tromesecni prosek plata *************************** pored ovoga ili pod 1 ili pod 2 1. pozivno pismo overeno kod notara (nije garantno pismo!) 2. dokaz o uplati celokupnog iznosa za smestaj koji mora biti original (znaci treba da vam hotel/motel/... posalje postom) - ne moze samo rezervcija!!! I najbolje da ko moze ide u Vrsac umesto u BG... nema guzve, a formulari se popune na licu mesta ****************** Viza je besplatna!!!!!!!!!!!

Svakako magistrala uz Dunav do Drobeta Turnu Severin!!! Prelepo je voziti uz Dunav ovu deonicu. Mada ima radova na toj magistrali pa cete verovatno nailaziti povremeno na krace deonice tucanika, ali nista sto ne bi bilo ko mogao da prodje bilo kakvim motorom. Sto se tice od Turnu Severina pa dalje... ako pogledas mapu put ti ide cik cak gore dole... ne mogu sad da se setim tacno svih mesta... Uglavnom Baile Herculane - Craiova - Pitesti... Pogledaj neke od mojih putopisa... obicno stavljam i mape puta. Ako ne nadjes ovde, mozda je lakse na www.motodiary.info Transfagarasan je najidelnije i najlepse preci sa juga na sever t.j. od Curtea de Arges - Cartisoara - Sibiu

Ajmo ovako...: - Sto se tice tocenja goriva... vidim da si napisao tamo na pocetku neku veeeliku kilometrazu od pumpe do pumpe... ne brinite za gorivo... maltene svako mesto/selo ima pumpu... u najgorem slucaju cete morati preci 100km do pumpe, ali to mora biti zesca zabit... znaci nemojte se tripovati na gorivo... samo opusteno - Vidim da nameravate ici uz BG granicu... moram vam reci da je uzasno monotono... ravnica kao vojvodina... nista narocito!!! Mislim da pravite veliku gresku sto necete ici po obroncima karpata i proci kroz mesta Targu Jiu, Ramnicu Valcea... Mi smo prosli juznim delom, doduse nismo isli skroz uz dunav i jedva smo cekali da stignemo do granice... dosadno, siromasno, nema gde ni pristojnu kafu popiti... uglavnom su gradici i varosica ciganskih gastarbajtera... jedna ulica, 20 kuca po nekoliko spratova,... ili stari socrealisticki gradovi, sivilo,... - Kada budete isli iz Bukuresta prema C moru... ako ikako mozete, drzite se plana i lokalnih magistrala, nemojte izlaziti na autoput... 300km savrseno pravog puta, kao novi ekser!!! svako drvce pored puta je iste velicine i oblika... nikako auto put - U Brasovu, ako vam bude bila potrebna ikakva pomoc, bilo sta... shibnite poruku meni na 063/506-461 i poslacu vam broj mojih prijatelja, koji ce vam izaci u susret - Ako ste u mogucnosti iz Brasova se provozajte prema gradu Ploiesti kroz varosice Predeal, Busteni, Azuga i posetite gradic Sinaia gde je dvorac Peles i manji Pelisor... t.j. letnja razidencija prvog rumunskog kralja Carla... Batalite Rasnov... nema tamo sta videti, razruseno utvrdjenje koje je tek u ranoj fazi restauracije... a Sinaia-u ne biste trebali propustiti!!! - Takodje ako mozete provozajte se putem kroz Muntele Rosu... stara magistrala takodje prema Ploiestiju i Bukurestu, koji se po izgradnji nove magistrale takodje koristi skoro iskljucivo za motoriste, za uzivanje po blagim krivinama i savrsenom asfaltu - Sibiu!!! Nemojte napraviti gresku koju smo mi nekoliko puta napravili... ostanite u Sibiu, vidite taj prelep grad, zanocite... obavezno posetite stari grad koji je velicine manjeg grada u Srbiji... ovo je pod obavezno!!!!!!! - Gledajte da za Transfagarasan odvojite jedan ceo dan... trajace, verujte mi, stajacete, slikacete, proletece vreme... znaci za prevoj i do Sibiua jedan dan!!! - Ponesite dobra kisna odela i nesto malo toplije garderobe... na prevoju zna da bude jaaako hladno, da duva prilicno jak vetar koji prolazi kroz svu garderobu, a na kisu racunajte kao da ce je obavezno biti na nekoj deonici... Karpati su cudno mesto, vreme se od kise do tropske vrelime menja ponekad i nekoliko puta na dan - Sta jos!?!? srecan put svima i uzivajte!!! Znam da ce vam biti lepo!!! Ako se kockice sloze eto i mene - Ima jos dosta toga, ali posto ce ici i malko neiskusniji, a vidim da ce biti i malo drugacijih motora, ostala mesta vam necu spominjati... to za neku drugu turu - E da... jos jedna stvar... u povratku od Sibiua prema Srbiji... pogledaj moje putopise, kod mesta Orastie, je oooodlican restoran koji radi 24h... moja preporuka i za kvalitet i za kvantitet... kao i za cene - He he he jos nesto... posle toga preporucujem da na pravcu prema Temisvaru posle Deve, idete putem Faget - Margina - Lugoj... to je nekih 100km prelepog puta kroz planine i sume... spustanje sa Karpata u Banat. Tu se ide kratko vreme magistralom koji je relativno opterecen teretnim saobracajem, i na jednom mestu (desna krivina u sumovitom delu magistrale je skretanje levo... ima znak koji pokazuje skretanje za Faget... prepoznacete da ste na 100-200m od skretanja kada vidite da je iznad puta ogroman digitalni znak koji pokazuje ogranicenje brzine i upozorava na opreznost Uhhhhh ala mi se sad ideeeeee