Dan 8 Budjenje i jos jedan pogled kroz prozor nase sobe. Dubok uzdah pa pakovanje. Brzo smo zavrsili pa smo izasli na terasu da popijemo jedan espresso pre polaska. Espresso se malo oduzio u razgovoru i pozdravljanju, pa smo krenuli oko 10 sati. Ruta: Lovrec - imotski - Mostar - Konjic - Sarajevo. Nemamo nijednu sliku sa ove deonice posto smo istim putem isli i u odlasku, a deonicu Mostar - Sarajevo smo prosli par nedelja pre toga takodje, pa nas inspiracija za fotografisanje nije bas drzala. U svakom slucaju u Sarajevu smo bili oko 3 popodne. Smestaj smo rezervisali preko www.booking.com u motelu/hotelu Harmony. Na sajtu je pisalo da je malko dalje od centra grada ali ne predaleko. Usli smo u Sarajevo a GPS nas je vodio sve dalje od centra grada, stambenim blokovima, ulicama okruzenim sivim betonskim zgradama, pa sve manjim ulicicama. Ulice su postajale toliko strme da sam se poceo brinuti da li cemo moci da se popnemo. Sve je postajalo nekako daleko, ako da i nismo u Sarajevu. Naravno nasli smo se u takvoj nedodjiji da su mape bile neupotrebljive i GPS vise nije sluzio nizasta. Hotel smo nasli pitajuci prolaznike i to jedva. Inace hotel je bio nov, sav u staklu, spolja je izgledao prelepo, a hol i recepcija jos lepse. Parkirali smo se i usli. Vlasnik je bio za recepcijom, tacnije on nam je otvorio vrata. Ponudio nas kafom pre nego sto cemo se smestiti. Dok nam je pripremao kafu Sandra je prokomentarisala da je malko daleko od centra i Bas Carsije, a kao dobili smo veoma ironican odgovor, veoma neprijatnim galsom je rekao: "Gospodjice budite srecni sto ste uopste nasli smestaj!". Nekako smo bili spremni da progutamo taj komentar znajuci da je sezona, pa jos vikend i povrh svega filmski festival u gradu. Inace soba koju smo rezervisali je bila "standard double room private ensuite" za 50 eura, t.j. soba sa francuskim lezajem i kupatilom, pojednostavljeno. Popili smo kafu, a pri tom je Sandra komentarisala da joj se lik jako ne svidja, ali ukoliko otkazemo smestaj sa racuna ce nam agencija odbiti 50 eura i jos cemo morati platiti dodatni smestaj. Uzeli smo kljuceve sobe8. Usli smo u lep stakleni lift koji nas je prebacio do prvog sprata. Soba je bila zaista lepa ali je imala 2 kreveta, a francuskog lezaja nigde. Sa svim stvarima smo se spustili nazad i mirnim tonom sam se izvinio na smetnji i rekao da smo mi rezervisali drugaciji smestaj. ni ne pogledavsi me je odgovorio da smo rezervisali sobu od 50 eura, ali ako zelimo mozemo dobiti drugu sobu sa doplatom od 10 eura. Prekinuo sam ga sa objasnjenjem da imam odstampanu rezervaciju pa je rekao da nije problem da se kreveti spoje. Sandri je film vec bio pred pucanjem, ali hteli smo da vidimo kuda ce sve odvesti. Posto smo rekli da spoji krevete, rekao je da se mi smestimo i odemo u grad, i kada se vratimo kreveti ce biti spojeni! Nekako mi nije bilo OK da iko ulazi, pogotovo takva ljiga, u sobu gde smo ostavili sve stvari kada nas nema, a i ko je on da nam kaze da idemo do grada! mozda smo mi imali potpunu drugu zamisao kako da provedemo popodne! Video je da nam se odgovor ne svidja pa mi je istrgao kljuceve iz ruke, otvorio nam vrata hotela i dok smo izlazili glasno je govorio: " Ovo samo na Balkanu ima! Samo Balkanci mogu tako da se ponasaju!". Sandra mu je odbrusila da smo mi proputovali malo vise od Balkana i da smo videli malo vise od sveta i odsedali u daleko boljim i daleko losijim hotelim i drugim smestajima, ali nas niko nije pokusao obmanjivati vrstom smestaja. Dok smo izlazili kroz vrata dodao je: "Idite i pokusajte naci drugi smestaj, ali necete nista naci. Ovde mi se ne vracajte!" Da se razumemo, vrsta smestaja i raspored kreveta nije bio problem sam po sebi. Problem je bilo njegovo ophodjenje i pristup. Sve sto je rekao od pocetka, mogao je reci na drugi nacin. Mogao nas je kupiti tako da jos mi budemo srecni sto smo odseli kod njega! Ali bezobrazluk nismo hteli da trpimo. Krenuli smo prema Bas Carsiji. Tacno smo znali gde idemo... recepcija hostela Ljubicica! Do Bas Carsije nam je motorom trebalo 25 minuta a nismo ze nigde izgubili ili zagubili! Parkirali smo se i usli na recepciju. Naravno, gospodje su nas odmah prepoznale. Mislile su da smo navratili da ih pozdravimo, ali smo ih mi upitali da li imaju ikakav smestaj za nas dvoje. Uzdahnule su i rekla da sednemo i da popijemo kafu sa njima. Narednih poal sata smo pricali o moru, Bracu, Splitu, svemu i svacemu. Tada je jedna od njih rekla:" pa da vas smestimo!" U tren oka su nam nasle smestaj na samo 200 metara dalje. Mala ulicica u starom gradu. Lepa dvorisna kucica u valsnistvu jedne slatke bakice. Ona zivi u prizemlju gde je i fino, cisto kupatilo za goste, a na spratu 2 sobe za izdavanje. U sobi dva kauca i krevet na izvlacenje, peskiri, bokal sveze, hladne vode, case, TV, cista, nova, mirisljava posteljina, izlaz na terasu sa stolom i dve stolice,... *** Hostel Ljubicica je najstarija firma ovog tipa u Sarajevu a osim sopstvenih smestaja, bavi se i posrednistvom u izdavanju smestajnih kapaciteta, prizanjem informacija o dogadjajima u gradu i okokini, pruzanjem informacija o voznim linijama,... - svaka preporuka!!!. U Sarajevu imaju prko 1500 kreveta koje izdaju u svoje ili tudje ime, ali posreduju u izdavanju apartmanskog smestaja cak i u Mostaru, Splitu, Makarskoj, Bracu, Visu, pa i Beogradi!*** Na brzinu smo se presvukli i spustili se do Carsije. Naravno prvo do Zelje na cevape. Sandra 2 puta po 5 komada (da bi dobila 2 somuna, koje obozava, a ovo je jedini nacin narudzbe da se dobije 2 komada), a ja prvo 10, pa posle jos 5komada. Za to kratko vreme od 20-ak minuta u tom lokalu se ispeklo i prodalo preko 1000 cevapa!!! Stvarno su izvrsni i preporucujem svako ko ode u Sarajevo. Punih stomaka smo otisli malo u setnju, da kupimo rahatlokuma, sus-ljesnjaka, pinjola, i jos kojekakvog semenja, bobica i slatkisa. Izvrnuli smo na kraju oko 30 eura za kesu slatkisa i grickalica, ali bilo je planski pa se nismo nervirali. A onda u sakrivenu bastu , koju smo otkrili par nedelja ranije. Na stolu ispod pepeljare, plastificirana reklama za cedevitu. prokomentarisali smo konobaru kako nije bilo cedevite ranije. (Sandra je 3-4 nedelje pre toga trazila pa nije bilo, i onda se razmisljala 4 sekunda pa je isti taj konobar rekao:" ajde bona, dobicu prosirene vene cekajuci da se odlucis" :D . Odgovorio je da se ranija primedba usvojila i da sad ima! Malo smo odmorili a onda nastavili setnju. Kupili smo par sitnica, kao i prelep srebrni lancic i privezak za Sandru. Posto je postalo hladno resili smo da odemo do sobe da se obucemo i ostavimo stvari koje smo kupili pa da se vratimo nazad, posto je tek proslo 9 sati. Naravno, kako smo seli na krevet tako smo zatupili od cevapa, setnje i nervoze koju nam je onaj idiot uneo. Odlucili smo se za tusiranje i odmor. U 11 sati smo vec spavali kao bebe.

Dan 7 Probudili smo se ni rano ni kasno. Moze se reci taman! Otvorili smo prozor i upili pogled. E tako vec moze... dan moze da pocne! Umivanje, pranje zuba,..., mazanje opekotina... moze kafa. Prethodnu noc sam Ivanu obecao tusku kafu. Taman sam izasao na terasu kada je stigao. Skuvao sam pola litre kafe pa smo nas troje posedali za sank i uz kaficu pricali o svemu i svacemu. Uskoro se pojavio i Greg, ali izgledao je kao da je imao burnu noc i on se samo izvrnuo na fotelju. Posto smo se izdivanili i sunce je pocelo vec dobro da greje. Pranje soljica, pakovanje peskira u top case pa na plazu. Voznja od 5 minuta i eto nas na rivi. Na jednom kraju je bio parkiran jedan motor i 2-3 skutera pa smo se i mi tu parkirali i otisli u potragu za lepim mestom sa hladovinom. Posto smo prosli malu marinu staza nas je uz plazu povela kroz prelep hlad. Celom duzinom plaze staza prolazi kroz borovu sumicu. Sve mirise na bor. Prelepo! Toliko smo uzivali u setnji da se ceo dan nismo setili da napravimo sliku tog setalista uz plazu, tako da cete morati da odete sami da vidite. Inace i ova plaza ima plavu zastavicu, a ima i razloga. Plaza je celom duzinom od sitnih, belih oblutaka, skoro izte velicine. Kontrast mora, borova i ovih oblutaka je fantastican. Medjutim plaza je bila poprilicno puna ljudi, a mi nismo hteli da se guzvamo, pa smo produzili skoro do kraja plaze. Evo par fotki sa setnje dok smo trazili mesto. Ova stena stoji na nekoliko metara od plaze. nikad ne bih pomislio da drvece moze rasti na steni, ali eto...! Mi smo svoje mesto pronasli 20-ak metara dalje. Nekoliko manjih stena je bilo u vodi odmah do plaze, i cini se da je ljudima bio smor da ih predju da se smeste. Nama nije predstavljalo problem i jos nije bilo nikog da se guramo. Narednih nekoliko sati smo proveli tu naizmenicno se buckajuci i suseci. Sandra je cistila i prala skoljke koje je namerila da donese kuci kao ukrase,... Mirno, lagano i prelepo provedeno vreme! Mala panorama delica plaze, t.j. samog kraja plaze, gde smo se mi ukotvili Medutim u neko doba popodneva izgubili smo hlad a to je postalo bolno. Posto smo vec ionako poceli da bivamo gladni, pokupili smo stvari i krenuli u potragu za ruckom/vecerom. Prosli smo celu plazu, rivu, marinu, zagledali menije, smekali i na kraju odabrali jedan restoran/pizzeriju. A posle smo morali da sve to krunisemo kafom i necim slatkim. Mala setnja do marine i... Posto smo malo odmorili od napornog gutanja ponovo odlucili smo se za poslednje kupanje u moru za ovu sezonu. Plaza je vec pocela da se prazni pa smo se smestili odmah u blizini i jos malo uzivali. Kada se Sunce umorilo i pocelo da razmislja o spavanju, presli smo u marinu, gde je jos malo grejalo da bismo se malo prosusili. Zalazak Sunca je bio fantastican. Uvek je fantasticno, ali ceo ambijent je bio ocaravajuc, magican. Jos malo setnje, pa do motora. Kada smo stigli malo sam brinuo da se tek tako parkiram sa NS tablicama, a kada smo se vratili posle celog dana, pogledam motor, kontakt bravu,... kljucevi u bravi. Ceo dan, i niko nije pipnuo nista!!! Ubacili smo stvari u kofer, pa nazad do hostela. Tamo se drustvo vec zabavljalo uz pivo, vino, rakiju,... Svedjanii su trebali to jutro da nastave put ali su se prethodnu noc tako uletvali od 3-4 piva da su veci deo prespavali pa su ostali jos jednu noc. Uglavnom drustvo se vec zahuktavalo za jos jednu prijatnu noc. Ivan i Greg su nas docekali uzvicima i odmah nas poseli za sank da popijemo pice. Svedjani su vec bili pod gason od po pola piva i pokusavali su da pogode pikado a da ne ostete zid oko njega ;D,... Malo smo popricali pa smo seli za sto. Ja sam razmotao mapu da vidimo kuda cemo sutradan da vozimo, dok je drug Plavi sve to pazljivo pratio. A zatim malo opustanja uz hladno pivo! I napokon se pojavio i Stipetov necak Duje. Vec smo mislili da ga necemo upoznati. Ali tako je to kada se bavite turizmom. On je prethodna 2 dana konstantno vozao turiste do Braca i nazad i nije stizao da navrati do hostela. malo smo popricali, a tada je Greg poceo da ga izaziva kako je Sandra bolja u pikadu od njega. Duje je samouvereno uzeo strelice i rekao da ako Sandra pobedi, dobija kao nagradu majicu Casa Vecchia. Narednih 15-ak minuta je bilo interesantno. Bili su poprilicno podjednaki, s'tim da je Sandra malo prednjacila i naravno, na kraju pobedila. Dobila je majicu, a Duje je trazio prostora da se nekako popravi i opravda, ali... Jos neko vreme smo se zezali da ludim drustvancetom, a onda smo se polako poceli rasipati, pa smo i mi otisli na spavanje.

Pozdrav, verovatno si nov u ovim vodama pa cu ti ukratko objasniti Louis trenutno ne prima uplate i ne isporucuje za Srbiju. Funkcionise za veci deo sveta i evrope, ali generalno imaju problem sa odgovornosti i garancijama uplata, pokricima,... bla bla bla Pre oko godinu dana sam razmenio nekoliko emailova sa jednim od njihovih menadzera sa objasnjenjem da je trziste u Srbiji gladno ovakve robe i da je potraznja velika, pokusao sam da im objasnim i da veci deo robe koju mi ovde kupujemo i koristimo dolazi od Louisa i Pola samo sto to sve ide preko posrednika koji robu na svoje nacine profuravaju kroz granicu. Na kraju sam dobio jedno objasnjenje da zasad nema u planu normalno funkcionisanje t.j. kupovina preko neta za Srbiju iz shurnaest razloga, ali jesu ponudili alternativu. Receno mi je da apsolutno nije problem da se naruci roba preko emaila, faxa, sta god, ali da vrednost ukupne robe mora biti minimum 1000 eura. Oni salju uputstva za uplatu, ti uplatis na racun nekim od navedenih nacina i oni posalju robu. Razlog za taj minimum je sto im je neisplativo i neprakticno da salju manje kolicine t.j. vrednosti i da se za "malu" kintu hebavaju sa dokumentacijom za carnine i sta god. Naravno 99,99% nas ne moze ni da sanja o ovakvim stvarima, pa zasad ostaje uobicajena alternativa... na forumu, i van njega ima dosta ljudi koji dovlace robu iz Louisa u redovnim razmacima, po narudzbini. Probazaj malo po forumu i nacices par tema koja sa bave ovakvim stvarima. Ja licno zasad nabavljam robu iz Louisa preko BJB clana Bera. Koliko znam ide nekoliko puta mesecno po robu a po povratku ti robu posalje pouzecem brzom postom. Na katalosku cenu se dodaje uglavnom oko 10-15-20% cene robe za uslugu i platis postarinu od par stotina dinara (zavisi od tezine i velicine paketa. E nadamo se da ce se nesto promeniti ukoliko se nadjemo na beloj listi jednog lepog dana.

uhhhhh brz oporavak zelim drugaru

daljeeeeeeeeeeeeeee !!!!!!!!!!!!!

Ovi sto nisu iz NS-a mozda najbolje da se strpe pa da im stigne postom za koju nedelju... naravno ukoliko im nije hitnije. Cisto da se ne bi morao niko cimati oko primopredaje, ali, naravno, odvolje.

+1

Malopre sam navratio do zavoda po listing. Ukupno 29 jedinica krvi i samo 3 odbijena Svi oni koji su prvi put davali krv mogu svoje knjizice da preuzmu na salteru u zavodu, a sve koje ne budu preuzete u naredne 2-3 nedelje bice poslate postom na kucnu adresu

Voznja se odlaze za neku drugu priliku iz 2 razloga, koji se preplicu: 1. Nezainteresovanost 2. Moje nemanje vremena da detaljnije pripremim i predstavim celu voznju i izlet Ali ima vremena, organizovacemo se

Malopre sam tuda prosao, policija je vrsila uvidjaj. Golf 3 trula visnja, cini mi se neke strane table preprecen kao da je iz pravca mlekare hteo na raskrsnici da skrene levo prema hladnjaci. Plavi Suzuki (nisam uspeo da vidim tacno koji) ima mali top case za jednu kacigu, stoji izvrnut na raskrsnici. Kaciga siva pored motora. Voizaca motora nisam video, nema znakova da je bilo krvi ili... Motor naizgled nije u jako losem stanju. Nije polomljena prednja maska, far,... Da li neko zna nesto vise?

Tacno... manja kolicina majica i marama je kod mene. Sutra cu da vidim koje su velicine pa cemo se organizovati da se vidimo ko je zainteresovan da ih kupi

Uglavnom se sve zavrsilo. U narednih pola sata-sat ce verovatno jos neko da naleti u zavod. Konacnu cifru cu imati pocetkom sledece nedelja kada budem navratio do zavoda po smisak i po knjizice onih koji su prvi put davali pa cu u ovoj temi da vas o svemu obavestim.\ Uglavnom veselo drustvo, lepo smo se ispricali i druzili. Neka okvirna cifra zasad je oko 23-25 jedinica krvi i oko 3-4 odbijena Slike uvece kada se vratim sa posla

Zivkajte, nije problem. Ali ipak evo kratkog objasnjenja. nacin 1 - ako znate gde je sajam onda je lako. od sajma idete prema bolnicama (sajam vam je sa desne strane) i cim prodjete poslednji objekat sajma imate parking sa desne strane i ulicicu u kojoj je parking takodje. Zavod je tu na uglu. nacin 2 - iz petrovaradina predjete most Duga i udjete u NS i idete do Srpskog Narodnog Pozorista. Na toj raskrsnici se moze pravo i levo... idete levo, prolazite sledecu veliku raskrsnicu (futoska pijaca sa desne strane) pravo, put blago nakrivljuje udesno, na jednoj od raskrsnica skrecete desno (ima znak za bolnicu), odmah posle 100 metara je semafor za pesake (bolnice). Sledeci semafor je mala raskrsnica (sa desne strane je hotel park koji se slabo vidi od drveca, a sa leve strane su zavod i sajmiste) u svakom slucaju nazovite. ako se ne javim ja onda me vec sisaju pa zovite josku davor 063/506-461 joska 063/8600635

E pa vidimo se ujutro ispred zavoda

Sto se tice protoka, ja ga drzim na 2 ili 3 zavisno od vremenskih uslova i od planiranog rezima voznje. Na lancu uvek imam tanak sloj ulja, tek toliko da se vidi kako se presijava. Kanister je 50ml i traje mi 1800-2200km. Sto se tice kapanja, nisam nesto posebno obracao paznju, ali posto motor parkiram svaki dan na isto mesto u 10cm razlike, a na betonu nema fleke od konstantnog kapanja, rekao bih da ne kaplje. Za vreme voznje kaplja koliko kaplje. Nikada nisam stelovao na stopericu, vec tako da kada stanem hocu da vidim da postoji tanak sloj ulja na lancu sa obe strane lanca. Plasticni stitnik lanca na zadnjem kraju uvek ima malo ulja na sebi ali oni koji me poznaju znaju da me nesto ne tangira preterana cistoca motora, posto ionako pretezno vozim po prljavim terenima . Inace za sve one koji pokusavaju da nasteluju uredjaj... nemojte se oslanjati na minutazu kapanja ulja. Dobro podmazivanje zavisi mnogo od rezima voznje ali i od polozaja, t.j. ugla pod kojim je montirana bocica. Ulje protice u kombinaciji vakuuma i slobodnog pada i umnogome zavisi od polozaja bocice. Takodje u kisnim voznjama i pri voznjama pri vecim brzinama pozeljno je malkice jace odvrnuti da ucestalost kapanja bude veca da bi se lanac ravnomerno podmazivao i da bi ulje prodrlo i na drugu stranu lanca. Posle inicijalnog podesavanja, obrnite krug od 10-15km pa proverite kako je lanac podmazan i korigujte. Samo da se pohvalim, od kada sam montirao nov lanac i lancanike, i istovremeno montirao scott-a, presao sam oko 20000km i jos uvek nisam imao potrebe za dotezanjem lanca. A vozio sam u svakakvim uslovima i rezimima. I velikim brzinama a dosta i off-a po velikoj prazini i po velikom blatu. Tako da smatram da se investicija definitivno isplatila.

Dan 6 Ustajemo rano, vec oko 7. Treba da uhvatimo trajekt u 9, a pre toga valja popiti kafu, nesto pregristi, spakovati se a pristojno je i kucu ostaviti u stanju u kojem smo je nasli pa moramo malko i pospremiti. Sve to na brzinu i po paklenoj vrucini stizemo tacno na vreme za ukrcavanje. Ukrcavamo se medju poslednjima i zauzimamo mesto na strani gde je hladovina. I opet uzivamo u kratkoj plovidbi i pogledu. Sizemo u Split i tu zastajemo na nekih 2 sata. Biljka ima da obavi nesto poslovno pa se osvezavamo uz razgovor u jednom kaficu. Kada je ona sve zavrsila nastavljamo dalje. More nam ostaje sa desne strane i cim smo izasli iz grada, napustamo magistralu i idemo u planinu. Magistrala je ionako uzasno opterecena u ovo doba godine pa bismo se samo kuvali u stani-kreni voznji, a ionako Stipe i Biljka imaju neke ideje sta da nam pokazu. Penjemo se serpentinama sve vislje. Taman kada sam vec mislio da necemo nikad stici, put polako pocinje da se spusta. Izlazimo na odlican sirok krivudav put, i iza jedne krivine Stipe staje i parkira se sa strane. pogled odavde je neverovatan. Usce reke Cetine u more, planina se precepila i u procepu se vidi grad Omis. Odmah do nas je spomenik Mile Gojsalic (u 16 veku ona je u odbranu tadasnje Poljicke republike od turaka, se uvukla u protivnicki kamp i digla u vazduh skladiste baruta i municije). Zadrzavamo se nekih pola sata, uzivajuci u pogledu, a onda se spustamo do Omisa. Sipamo gorivo i posto je tolika guzva da se vozila jedva pomeraju po magistrali odlucujemo da se vratimo u planine i idemo dalje okolnim putem. Posle nekog vremena voznje po krivinama u planini, opet se spustamo na jadransku magistralu. Na jednom prosirenju Stipe se ponovo parkira da bismo bacili pogled. Zadrzavamo se samo par minuta pa idemo dalje. Iza jedne krivine prolazimop znak koji nam govori da smo na Makarskoj rivijeri ali se vec posle 2-3 kilometra zaustavljamo iznad grada Brela. Odmah pored magistrale je prelep hostel Casa Vecchia ( http://hostel-casa.com/ ). Ovaj hostel je otvoren pre nesto vise od godinu dana, a otvorili su ga Stipetov necak Duje i njegov prijatelj, Australijanac, Greg, koji je pre nekoliko godina prolazio ovuda, zaljubio se u grad i okolinu i ostao ovde da zivi. Hostel je sve samo ne klasican hostel. Nekoliko visekrevetnih soba kao klasican hostelski smestaj i jedna privatna soba sa francuskim lezajem, koju smo dobili mi . U prizemlju tri kupatila, a na terasi iza hostela, prelepa basta pod krovom, sa drvenim klupama i stolovima, drvenim sankom, sporetom, friziderom i sudoperom na koriscenje gostiju,... i mnogo sitnih, interesantnih detalja. Nismo se dugo zadrzavali, samo smo se smestili i odlucili da odemo na plazu. inicijalni plan je bio da idemo na Biokovo i Sv. Jure na preko 1700mNV, ali smo odlucili da to ipak ostavimo za neki drugi put. Posle 10-ak minuta voznje smo bili u Makarskoj. Prvo smo otisli na fini rucak u restoran El Torro. Jadna Biljka kako god htela da nam ugodi uvek naidje na problem... mene. Nikako da uspe da izabere restoran koji je odlican a da nam je svima potaman. Ja nikad u zivotu nisam jeo nista sto je iz vode, ni ribu, ni plodove mora, nista. Koliko god znao da sam na gubitku i koliko god hteo, jednostavno ne mogu,... ne ide. Ali nasli smo kompromis, ja sam pojeo odlicne spagete dokm su oni uzivali u skoljkama, skampima,... A posle rucka na rivu na kaficu. Pa na plazu! Biljka i Sandra su otisle na kupanje, a Stipe i ja smo ostali u jednoj basti u drustvu gemista, da mastamo i planiramo neka buduca putovanja, Norveska, Sibir, Afrika,... Sandra je napravila par snimaka i ove plaze, pa evo ih Vece je pocelo da pada, popili smo jos po jedno pice i vratili se do hostela. Tu smo se, nazalost oprostili od nasih prijatelja. Oni su se vracali za Split svojim svakodnevnim obavezama. Pet prelepih dana provedenih zajedno je proslo kao za tren. Kratko pozdravljanje, tuzni pogledi,... Sandra i Biljka su naravno odmah zaplakale, a Stipe i ja smo se muski suzdrzali. ne znam za njega ali ja sam bio na granici. Jos pre 15-ak minuta ni na pamet nam nije palo da je ovom druzenju kraj, a sad iznenada moramo svako na svoju stranu. Jos koji zagrljaj i rukovanje, BMW brekce onako kako to samo BMW zna i njih dvoje nestaju iza krivine. Nas dvoje ostajemo sa nekom prazninom. Jos malo smo gledali u tu krivinu iza koje su se odvezli a onda smo se popeli na terasu hostela. A na terasi, uvek nasmejani Greg i Ivan koji zeza goste. Tri simpaticne engleskinje koje veceraju i dva pripita svedjana koji pokusavaku da igraju pikado. Veselo drustvo! Uzimamo pice, upoznajemo se sa svima i u pocetku ih malo proucavamo sa strane. Kako vece odmice atmosfera je sve bolja i u zezanju sa ostatkom ekipe protice vece i dobar deo noci. U neko doba su nam se pridruzila i dva para Spanaca (izvinjavam se bili su iz Katalunje!!!) na dva BMW R1200GS, ali nisu bili bas druzeljuvivi, samo su popili pice i otisli na spavanje

Dan 5 Sandra i ja se budimo nesto posle 9. Stipe i Biljka se vec malko dosadjuju, dovrsavaju jutarnju kafu. Ja odradjujem jutarnji tretma jekodermom, a zatim doruckujemo i pijemo i mi jutarnju kafu. Dogovaramo se gde cemo i sta cemo raditi. Stipetov plan je da nas vodi na drugu strranu ostrrva na Bol da vidimo plazu Zlatni Rat (takodje plaza sa plavom zastavicom) i da nam usput pokazu malo lepote Braca. Pakujemo u top case samo najosnovnije stvari za plazu i krecemo. Stipe nas vodi preko planine a ne uz more. Put je prelep! Cisto uzivanje u prirodi, mirisima, pogledu,... Malo su nas smorili automobili koji su imali istu rutu kao i mi, ali smo ih ubrzo obisli i nastavili uzivanje. Krivina za krivinom, peli smo se sve vise u planinu dok nismo izbili na sam vrh, ujedno i najvisi vrh jadranskih ostrva, 780mNV. Bol, plaza Zlatni Rat. Inace interesantna plaza i po tome sto nikada nije istog oblika. U zavisnosti od vetra, struja,... ponekad se pomeri ulevo, ponekad udesno. Malo smo se odmorili i osvezili sladoledom i hladnim picem u konobi odmah pored, a zatim voznja dalje, prema Bolu. Ovaj deo se ne moze opisati recima. Kombinacija mirisa, zvukova i pogleda je toliko intenzivna da se to ne moze opisati. Stali smo u centru Bola, da kupimo hladnog pica za plazu. Sandra je kupila i veoma interesantne majice. Dok su njih dve bile u prodavnici, Stipe me je upitao kakva je Sandra sto se plaze tice. Da li je za mondensku ili jednostavnu varijantu. Potvrdio sam mu da je pre za neko lepo mesto nego da se guzvamo sa hiljadama turista, pa je zadovoljno klimnuo glavom i rekao da onda ima odlicno mesto u planu. Ubrzo smo bili ponovo na motorima. Prosli smo Bol, pa Murvicu i uskoro izbili na tvrdi makadam. Posle nekoliko minuta smo stali, parkirali, a zatim stazicom presli jos 100-200 metara do predivne uvale i plaze bez ijedne osobe. Narednih nekoliko sati smo proveli ovde u kupanju, i razgovoru. Cak smo i obogatili Novosadsku kuhinju sa malo svezeg kapra, kojeg je Biljka ubrala na plazi. Vreme je polako prolazilo, usli smo vec duboko u popodne i bilo je vreme da se pocne razmisljati o veceri. Na brzinu smo sve potrpali u top case, pa se uputili preko Bola, ponovo u planinu da pronadjemo jednu konobu. I pronasli smo je... konoba Tomic. Prelepo mesto koje je u porodicnom vlasnistvu vec preko 800 godina. Imaju svoje domace maslinovo ulje, Bracki sir, vino, prosek,... Prvo se moralo nesto popiti... odlucili smo se za casicu domace travarice, dok ne stigne belo vino A zatim je usledio izbor jela za veceru. Posle dosta razmisljanja i ubedjivanja, Sandra se odlucila za lignje, ja za piletinu a Stipe i Biljka za jagnjetinu. Uz to malo krumpira sa zara, salatice,... i jos jedan bokal bila vina. Maca se mirno odmarala znajuci da ce ostati nesto i za nju dok gazda priprema meso... i predaje stafetu majstoru kod peci I dok se hrana polako priprema gazda nas vodi u obilazak starog dela konobe, koja sad sluzi kao ostava i radionica. U ovim prostorijama se jos uvek nalaze stare i potpuno funkcionalne sprave za pravljenje maslinovog ulja, vina, sira,..., burad sa vinom od 1300 pa preko 2000 litara. Kamene posude sa maslinovim uljem u koje su potopljeni sirevi (Bracki sir, koga je inace veoma tesko pronaci), krumpiri, police sa bocama vina i proseka za prodaju (naravno da sam kupio 2 boce crvenog proseka, mmmmm),... Sve u svemu prelepo mesto, a ni novi deo ne zaostaje u lepoti. Ceo ambijent je predivan!!! A onda je stigla hrana na sto pa je nastala tisina... Dobro ne bas totalna tisina, culo se dosta mljackanja, ali nismo progovarali neko vreme. Meso, krumpiri, salata, maslinovo ulje,... sve je bilo tako ukusno da smo opustosili sve. Jadnoj maci nismo ostavili nista... mozda neki drugi gosti... Posto smo sve pojeli i pohvalili majstora, castili su nas medovacom, pa smo sa poslednjim zracima Sunca poceli da se spustamo prema Sutivanu. Naravno navratili smo u market po neke sitnice, pa pravac do kuce da speremo so i da se malo opustimo u razgovoru i sredjivanju utisaka. Mene je malo brinulo sto nemamo leda a vino sa police prodavnice nije bilo bas ohladjeno po propisima, ali nisam znao da se Stipe za to vec porinuo. Flasice vode i case su uredno bile ceo dan poredjane u zamrzivacu sa po malo vode, dosada vec leda. Samo se dospe vina preko i za par trenutaka se dobije hladan spricer. Bravo na domisljatosti!

Dan 4 Bez obzira na sinocne dogadjaje, budimo se rano i relativno odmorno. Ja naravno gorim, crvenim i zatezem kako god da se pomerim, ali sta je tu je, ne dozvoljavam da mi ista pokvari ovaj odmor. Oblacimo se i pakujemo na brzinu. Taman smo b ili spremni da odnesemo stvari do motora, samo da dovrsimo cigaretu na terasi, kada su se pojavile gazde sa kafom i svezim smokvama. Kratak razgovor i kafica i polazimo. Otisli smo ponovo do Adventure bara da napravimo par fotki po danu i popijemo hladnu cedevitu. A gde sam ja ovde? Evo meee!!! Evo i Josepha A evo i dva mangupa sto su se muvala po tamo nekim Mongolijama . Pozdrav Danetu i Komi! A onda smo pustili nepoznatog bajkera da vozi svoju voznju negde daleko.... tamo gde sunce zalazi Popili smo cedevitu i spustili se do rive i parkirali. Seli smo u prvu bastu da pojedemo sladoled i popijemo jos jedan espreso. Poslali smo poruku Stipetu da vidimo kako stoje stvari kod njih i dobili odgovor da cemo na trajekt u 3 popodne. To nam je dalo vremena da se jos malo promuvamo. Dok smo jeli sladoled, odjednom se nebo namrstilo i za samo nekoliko trenutaka nebo se otvorilo. I posle dvadesetak minuta... kako brzo je doslo tako je i proslo. A za jos desetak minuta sve je bilo suvo kao da kise nije ni bilo. Jos malo smo se muvali i razgledali. Vreme je proletelo i oko pola 3 smo se sastali u trajektnoj luci sa Stipetom i Biljkom i ukrcali na trajekt za Brac. Kao dete sam nekoliko puta letovao na Bracu. ostalo mi je nesto bledih slika u pamcenju i sa nestrpljenjem sa cekao da stignemo. Ali treba da prodje jos 45 minuta laganog ljuljuskanja dok se ne iskrcamo na ovo prelepo ostrvo. Samo par minuta pre naseg, isplovio je drugi brod za neku drugu destinaciju. Kada smo mi isplovili primetili smo da se cudna zavesa navlaci na Split ponovo. Opet kisa! Nadali smo se da nas nece pratiti do Braca. Dok smo malo odmakli od obale Split je vec poceo da bledi iza sive kisne zavese i uskoro je potpuno nestao u nevremenu. Sa nase desne strane onaj brod je takodje bledeo. Po krovu se culo da pomalo udaraju kapi kise ali Brac se jos uvek kupao u suncevim zracima. Kada smo dosli negde na pola puta, kisa nas je ostavila na miru. Munje i gromovi su ostali iza nas i nastavili smo da uzivamo u plovidbi. Stipe i ja smo nekako cutke stajali sa strane, svako za sebe, skoro svo vreme, uzivajuci u pogledu, mirisima, galebovima... ispunjavajuci se morem, vazduhom, nebom... prirodom. Dok su devojke fotografisale i smisljale neki pakleni plan Kljucevi kuce gde cemo biti naredne dve noci. Ovom prilikom bismo zeleli da se zahvalimo Biljkinoj koleginici na ljubaznosti da nam ustupi kucu u Sutivanu. Posle malo vremena stigli smo u Supetar u luku i odmah po iskrcavanju pravac Sutivan. Smestamo se u kucu, presvlacimo i odlazimo u setnju, na veceru i kaficu. Ohhh prelepog gradica!!! Pogotovo kada sunce malo zadje, kada se svetlost pocne poigravati. Atmosfera je fantasticna! Prelep je osecaj sedeti u basti kafica uz kafu na samo nekoliko metara od mora. A na samom ulazu u kucu raste Kiwi!!! Prelepo. Vece polako pada pa se vracamo do kuce. Usput stajemo u marketu da kupimo nesto osnovnih potrepstina za dorucak i nesto pica za vece. Dok se vino i pelinkovac hlade u frizideru, pijemo kafu a ja lecim noge, jogurtom, pa jekodermom i hladnim oblogama. A drustvo su nam pravile mlade lastavice koje su zeljno iscekivale svoje roditelje sa vecerom. A posto se pice ohladilo, uz casicu smo duboko u noc pricali o moru, ostrvima, obicajima, putovanjima, planovima,...

Mi mislili da vi palite u planinu. Da smo znali da cete do kafica mogli smo i mi sa vama da se malo ispricamo

dalje.... hocemo jos

Dan 3 Budim se nesto pre 8 sati. Sandra je takodje budna samo se jos izlezava. Ustajemo i posle jutarnje toalete se oblacimo u plaznu garderobu . Sve ostalo pakujemo, posto znamo da treba da se preselimo u drugu sobu. Sandra kuva kafu i sedamo na terasu da malo uzivamo u jutru. Uskoro nam se pridruzuje i baka, i donosi nam punu ciniju sveze ubranih smokava. Zatgim dolazi i pridruzuje nam se i gospodin cija je kuca i sa njim u razgovoru provodimo nekih pola sata. Prenosimo stvari u sobu u potkrovlju. Sobica je mala, ali simpaticna a odmah pored je i kupatilo. Ostavljamo sve i pitamo za instrukcije do plaze. Gazdarica nam objasnjava da izadjemo levo na bulevar, pa na drugom semaforu desno i pravac do plaze. Savetuje nas da idemo motorom ali mi se ipak odlucujemo za setnju. Kako smo izasli na ulicu, i pogledali preko puta, videli smo more izmedju zgrada i zanemarili sva uputstva. Pravac izmedju zgrada, preko kapijica, krovova, gradilista, siblja,... svega. Zaustavljamo se samo u banci da razmenimo malo evrica i u marketu gde kupujemo malo hladnog pica i nesto za pregristi. Samo sto smo se spustili sa nekih stepenica, Sandri puca jedna od vezica na papuci pa se malo mucimo da je namestimo na vrelom Suncu, ali ipak posle malo vremena uz pomoc zvake namestamo toliko da izdrzi koju stotinu metara. I napokon plaza! Plaza Znjan. Lepa, cista, kamenita plaza sa sitnim kamenjem. Na obali tek nekoliko stabala koja jedva da bacaju nesto hladovine, ali ta hladovina je prenatrpana svakojakim svetom. Ne razmisljajuci, bacamo peskire tik uz vodu pa kupanje i susenje 3-4 sata. Samo da napomenem da smom bili toliko "pametni" da smo na plazu dosli u podne a otisli oko 4 popodne!!! Posle nekog vremena, ja sam poceo osecati peckanje po nogama. Naravno, iako se to jos nije videlo, izgoreo sam. pokupili smo stvari i polako prosetali do naseg smestaja.Usput smo navratili jos jednom u market i kupili jos hladnog pica i nekih sitnica. Kada smo se istusirali postali smo svesni greske koju smo napravili! Sandra je dobro prosla, videlo se da ce njene opekotine proci preko noci, ali ja sam skoro stalno prekriven opremom, posto sam stalno na motoru, pogotovo od pojasa nanize. kada se so oprala, videlo se koliko sam crven. Koza je odmah pocela da se zateze i pece. Dobro sam se namazao raznim kremama, mastima i gelovima u nadi da cu se koliko toliko izvuci, i polako smo se spremili za susret sa Stipetom i Biljkom. Oko pola osam smo se spustili do rive gde su nas oni cekali. Naravno, prvo sto smo hteli da vidimo je Dioklecijanova palata, t.j. stari grad.Split ima veoma dugu istoriju i dosta toga je veoma dobro ocuvano. Necu vas daviti mnogo ovim stvarima, ali glupo je i da vam nista ne napisem od onoga sto smo culi. Palata je izgradjena pre oko 1700 godina. kamen za izgradnju je najverovatnije sa Braca i okoline Trogira a mermer za ukrase iz danasnje Italije, Grcke i Egipta.U VII veku, Avari i Sloveni su prodrli u Kastelanski zaliv i tada je palata pretvorena u srednjovekovni grad Split. Postoje cetri ulaza ili kapije t.j. vrata u palatu. Zlatna, Srebrna, Bronzana i Metalna. Iako je sve ocuvano u veoma dobrom stanju, stalno se rade sitniji radovi na restauraciji, ciscenju i ocuvanju zidina i objekata, kako bi prirodni procesi bili usporeni i kako bi se cela palata sto duze ocuvala ovakvom kakva je. Eto nesto malko informacija i u nastavku slika da biste stekli tek neki utisak o svemu. A za vise informacija morate otici, cuti, videti i doziveti malo Splita. Prvo, prava mala sfinga koju je Dioklecijan doneo iz Egipta: Sat koji pokazuje 24 casa Posto smo se malo umorili od setnje po paklenoj vrucini, seli smo u jednu bastu unutar zidina. Zenski svet je popio nesto osvezavajuce, a ja i Stipe nesto jos vise osvezavajuce... gemist (spricer)!!! Posto smo se malo odmorili i posto smo postavili neka pitanja u vezi starog grada i popricali na tu temu, krenuli smo u jos malo obilaska pre vecere. Prvo malo rivom ... pa najuzom ulicicom ili prolazom koji sam u zivotu video a onda smo zamislili zelju i otisli do Grgura da ga uhvatimo za palac ne bi li nam ispunio zelje Krecemo u potragu za restoranom gde cemo vecerati. Od mesta do mesta, svugde sve puno. Svuda dobijamo isti odgovor da sacekamo da se oslobodi mesto i da mozemo preko puta popiti pice, pa ce nas pozvati kada bude mesta. Ipak, Stipe i Biljka su se setili lepog mesta pa smo se provozali par minuta do prelepog restorana malo dalje od rive, turista, guzve,... A usput smo napravili jos koju fotkicu. A onda u restoranu raspadanje od predobre hrane. Salate od hobotnica, ribe, neka junetina u umaku sa njokima, pelinkovac, sokici, bila vina,... uhhh. Punih trbuha smo jos malo razgovarali i dogovarali se, a onda smo posli u Adventure bar na pice. To je inace kafic koji je nedavno otvorio motorista i putnik Zeljan Rakela ( www.adventure-rakela.com ). Na jednom zidu u basti kafica je ogromna mapa sveta a po obodima su fotografije raznih putnika sa svih strana sveta. Ima tu fotografija i Daneta i Kome, Stipeta,... ali i Josephove i moje !!! Inace, tu mapu je stampao Stipe, kao i jos neke stvari u kaficu Dva Harley Davidsona, restaurirana u potpunosti i potpuno ispravna i funkcionalna stoje u kaficu. Sedeli smo tu neko vreme, pricajuci sa Stipetovim prijateljam Mirom, koji je bio sa nama na Sator planini. kasnije nam se na kratko pridruzio i Rakela. Kada je saznao odakle smo, dobili smo cast da ostavimo i mi trag u kaficu. Putnici koji prodju kroz Split dobijaju strelicu na koju napisu svoje podatke i sta zele i ta strelica se zakuca na jedan od stubova. Pre nas je to svoje strelice ostavilo tek nekoliko putnika, medju kojima su, naravno, i Dane i Koma. Oko pola dva smo se razisli da se malo odmorimo, odspavamo i sakupimo energije za sutrasnji dan. Dok me je Sandra mazala raznim melemima i mastima da mi ublazi opekotine, primetila je neku bubicu. Ubili smo je ali je ostala krvava fleka. Nije nam se svidelo, a kada smo videli da ih ima jos, Sandra je otisla da probudi gazde da nas premeste u drugu sobu. Probudili smo ljude u pola tri u sred noci i pokazali im sta imamo u sobi. Zakljucili smo da su stenice i konstatovali da je dobro da smo ih primetili pre nego sto smo zaspali. Premesteni smo odmah u njihov dnevni boravak. Bili smo nervozni i ljuti sto smo ovako prosli, ali posle nekog vremena smo ipak zaspali.

Nema veze... mozes nam se pridruziti na kratkoj voznjici i druzenju

To je Stipetov R100GS ADV. Imam sigurno neku sliku ako ne sa ovog putovanja onda nesto od ranije. Pronacicu veceras kod kuce. Nastavak veceras

Dan 2 Ustajemo kao vampiri vec posle 7. Jos u krevetu se dogovaramo da pre polaska odemo na jos jednu kafu do starog grada pre nego sto bude prevruce. Mostar je poznat i po tome sto godisnje ima preko 280 suncanih dana bez padavina i zna da bude uzasno vruce. Ustajem, odlazim u kupatilo i cujem cudan zvuk kroz prozorcic. Vracam se, prolazim kroz sobu, izlazim na terasu... pljusti... lije kao iz kabla!!! Uspeli smo da ubodemo jedan od retkih kisnih dana. Vracam se u kuhinju i kuvam kafu, nista od sedenja u nekoj basti. Na brzinu se spremamo i sedamo na terasu da vidimo kako i sta cemo. Dok pijemo kafu, nailazi gazdarica i pitamo je sta ona misli iz iskustva... hoce li potrajati. Ona odgovara da kako izgleda nebo oko grada, nece skoro prestajati. Razmisljamo o kisnim odelima, ali posto se sve malo smirilo posle nekog vremena, t/j/ samo je manje padalo, odlucujemo se da krenemo bez kisnjaka, pa ako bude potrebno, stacemo da ih obucemo. Kacimo kofere na motor i krecemo. Stajemo da sipamo goriva i kao da nam se cini da je negde u daljini prema jugu nebo cistije i nastavljamo dalje. Posle samo nekoliko krivina, posto smo Mostar ostavili iza sebe Sunce je ogrejalo i put se prosusio. Put nas vodi preko Sirokog Brijega, Posusja i Tomislavgrada do Livna, gde treba da se nadjemo sa Stipetom i Biljkom. Stizemo tacno u podne u kafic na benzinskoj pumpu na izlazu iz Livna. Stipe i Biljka su tu sa jos nekim drustvom (Maja - Stipetova sestra, Kresa, Mire i Smilja). Svi nas zeljno iscekuju da bismo zajedno nastavili dalje. Kafica, hladna mineralna, 2-3 cigarete da se upoznamo sa ostatkom ekipe i da malo popricamo i spremamo se za polazak. Stipe nas obavestava, da cemo pre odlaska za Split prvo na mali izlet na planinu Sator, ako smo za to. Sto da ne! Kakav je put? ... Tvrd makadam! idemo!!! Idemo magistralom skoro do Bosanskog Grahova. Na nekih 20-ak kilometara pred B. Grahovo krece ponovo kisa, put mokar, patike se polako natapaju vodom... ali sta je tu je. Stizemo pred kafanu Tigar gde stajemo da se osvezimo. Posle kratkog osvezenja spremamo se za polazak na Sator. Kisa je u medjuvremenu prestala, ali posto predpostavljamo da ce biti blata, vode i kaljuga, navlacimo kisne pantalone i krecemo na makadamski uspon od 15-ak kilometara. Put je dobrano izrovaren. Rupa, kolotraga i kojecega ispunjeno vodom i finim blatom na pretek. U pocetku samo pokusavao da koliko toliko izbegavam, ne bih li sacuvao malo patike i noge , ali uskoro je sve bilo natopljeno pa sam se prepustio voznji. Put je ionako postajao sve losiji i natovaren sa 3 kofera ionako nisam vise mogao da manevrisem previse. Sandra je vec pocela da se malkice zali kako ovome nikad kraja, ali ipak smo svi izgurali do gore bez ikakvih padova i problema. Slika sa uspona nema. Sandra se malko plasila da se pusti, ali se opustila prilikom silaska pa imamo video materijala. Evo par fotografija sa vrha gde se nalazi prelepo jezerce. Vreme je i da se nesto prezalogaji, pa se tu naslo i malo hleba, nareska, prsute, kovasica, sira,... I polako pokret nazad. Put do dole je delaovao mnogo krace i uskoro smo bili u istoj kafani da se pregrupisemo i napravimo plan za dalje. Inace preporuka za sve koji vole prirodu da odu na Sator planinu. Zaista je prelepo, ali mozda da biraju malo suvlji dan nego mi. Negde je bilo zaista mnogo blata, bilo je klizavih deonica i bara i kaljuga na nekim mestima dubokih dobrih 30-40cm. Dogovor je da se ide kod Strmice i da se ide za Split preko Knina i Drnisa i da se onda presece lokalnim putevima do Splita. Dok smo stigli na granicu mrak je vec skoro skoz prekrio okolinu i u Knin smo usli vec u totalnoj noci. Kreso nas je doveo do jednog kafica i parkirao. Ostali su parkirali do njega pa smo i mi stali. Nazalost, skorasnja istorija nije bas godila nasoj situaciji pa smo za svaki slucaj parkirali tablicama uza zid. Seli smo u bastu, narucili kafe, malko pricali,... Tada smo saznali da cemo posle kafe ici kod roditelja Kresine supruge, tu u gradu. Malo nam je svima bilo nezgodno sto u sred noci treba da se pojavimo ljudima u kuci, ali na insistiranje smo se pokrenuli i za par minuta smo se nasli kod nasih domacina. Ljudi moji, kako smo mi bili ugosceni!!! narezane prsute, sita, paradajza, omleta od 20-30 jaja,... ma nema cega nije bilo na stolu! Posto smo se najeli, pozdravili smo se sa ljubaznim domacinima i mracnim lokalnim putevima kroz, naizgled, napustena sela polako dosli do Splita. Na samom ulazu u Split smo zastali i Stipe je nazvao coveka koji je trebalo da nam izda sobu za naredne dve noci. Doslo je do neke zabune, sobe su izdate ali se on ponudio da nam nadje nesto drugo, i kad smo stigli do njega on nas je odveo par ulica dalje do naseg smestaja. Simpaticna kuca u stambenom delu Splita. Ljubazna devojka nas je u ponoc primila i posto su sve sobe bile trenutno izdate, smestila nas je za prvu noc u svoj dnevni boravak. Pozdravili smo se sa Stipetom i Biljkom, istusirali se i pravac na spavanje. Suytra nas ceka naporan dan na plazi .

Ako budes dolazio javi se i ja cu doci da te sacekam ukoliko to bude u ranijim casovima posto u 9:30 krecem na posao. Ukoliko to bude kasnije sacekace te neko drugi. PS mozda da onda poneses zastavu