Bio sam danas u Temerinu. Nezvanicne informacije: Peter operisan i uskoro bi trebalo da ga otpuste kuci a Klara je jos uvek u komi i navodno je mozak jos uvek u fazi oticanja. Nazalost prognoze nisu bas najbolje. Napominjem jos jednom da su ovo nezvanicne informacije. Nadamo se oporavku!

Kako je proslo? Slike? Utisci?

Istraga ce da utvrdi sta se desilo, ali kad god cujem da je neki jugo u prici, stresem se. Peteru i Klari brz oporavak zelim

Dolazi nam i TV ekipa MOZAIK na celu sa PeterPanom... i njih cemo u masinu za davanje krvi

Stvari stoje ovako... vremena da obidjem lokacije nemam, jos sledeci vikend imamo i davanje krvi. Zasad plan je takav da se provozamo do Srpske Crnje i pogledamo te vile, zatim do Kikinde gde bi nas ugostili nekim kotlicem MK EKIPA a zatim do Palica, gde bismo nocili i muvali se po sopstvenom nahodjenju. U povratku Sombor i Bac, gde je rusevina tvrdjave pa preko B. palanke nazad za Novi Sad. Sve se zbog davara na vikend 29/30 avgust. Medjutim, posto je interesovanje ovako malo, ukoliko ne bude vise prijava, odlozicemo sve za neki drugi put, kada budem imao i vremena da se bolje organizujem. Meni je zaista zao ali osim dobre volje trenutno nemam nista vise. Posla preko glave i u firmi i kod kuce, tako da jedino sto mogu da ucinim je da predvodim kolonu i da pregovaram o svemu na licu mesta.

Upravo se cuo sa zavodom... sve potvrdjeno. Vidmo se u subotu u 8 ispred zavoda

... A mi smo bogati!!! Evo pre samo nekoliko sati smo se vratili sa puta, pa posto ionako nemam pametnija posla, da zapocnem ovaj putopis. Pre oko 2 meseca smo sa Sandrom poceli da razmisljamo gde cemo na letovanje. Prva pomisao je bila Grcka, ali smo iz nekoliko, sada nebitnih, razloga odustali, i tada sam ja pomenuo Jadran. Prebrojali smo koliko dana nam je ostalo godisnjih odmora i sveli smo sve na 9 dana sa vikendima zajedno. Malo smo gledali kartu primorja i razmisljali se sta i kako. Odlucili smo da u odlasku provedemo jedno popodne i noc u Mostaru a u povratku u Sarajevu. U jednom od mnogobrojnih razgovora sa Stipetom (GStipe) iz Splita sam pomenuo ovu pricu, a on mi je samo zatrazio datume pocetka i kraja letovanja i rekao da nista ne razmisljamo, nego ce on sve da nam organizuje. Polako se priblizio i dan polaska, 08.08.2009. Sve sto smo nas dvoje znali je da cemo provesti na jadranu 6 dana, po 2 na tri lokacije: Split, Brac i Brela. Dan-dva pred polazak pakovanje. Po jedan bocni kofer za nas dvoje, top case za kisna odela, nesto alata, nesto lekova zaa ne daj Boze, neke sitnice... i tank torba za prirucne stvari, poneki sendvic... Polazak 08.08. u 6:30 ujutro U Novom Sadu magla kao da je kasna jesen a ni temperatura nije bas letnja. Ruta za prvi dan: NS - Sr. Mitrovica - Bogatic - Banja Koviljaca - Zvornik - Kladanj - Sarajevo - Konjic - Mostar. Magla nas prati sve do iza Zvornika. Vec smo pomislili da cemo poneti maglu do mora, ali se ipak rascistilo i Sunce je ogrejalo. I to kako je ogrejalo! Prva pauza kod Loznice, da malo poteramo krv kroz ruke i noge da se malo ugrejemo, svako po sendvic, cigaretu i idemo dalje. Posle Zvornika se odlucujemo da ne idemo nijednom magistralom vec izmedju. Severnija magistrala vodi preko Tuzle i previse vremena bi nam uzelo da idemo okolo, a juzna magistrala vodi preko Romanije, a kakvo smo vreme imali, plasili smo se da ce biti jako hladno. Tako da smo regionalnim putem presekli da Kladnja. A put skoro celom duzinom nov, skoro da nema nikoga, krivine za pozeleti,... Posle Kladnja se spustamo preko Olova prma Vogoscu i Sarajevu na obilaznicu oko Sarajeva. Na samo 15-ak kilometara pred Sarajevom odjednom sa leve strane puta Raj!!! Restoran, prelepa basta, bazen... Naravno stajemo na kafu i hladnu vodu. U razgovoru sa osobljem saznajemo da se planira izgradnja nekoliko bungalova. Pozdravljamo se, placamo racun od smesnih 2KM i nastavljamo dalje. Za samo nekoliko minuta ulazimo u uzavreli grad. Voznja stani kreni je taman pocela da nervira, bez obzira sto su se svu uredno sklanjali da propuste nas "autobus" sirine 128cm, ali ipak smo uskoro ostavili iza sebe skretanje za Ilidzu i uskoro smo se nasli na magistrali. Sa leve strane je skretanje za Vrelo Bosne. Nastavljamo pravo, prolazimo Konjic i uskoro nailazimo na prelepu reku Neretvu i Jablanicko jezero. Stajemo samo da ispusimo cigaretu i da se osvezimo sa malo vode i nastavljamo prema Mostaru. U mostar stizemo vec u ranim popodnevnim satima. Smestaj isti kao i pre par nedelja... apartmani "Zdrava Hrana". Cena 15 eura po osobi za noc. Dobili smo apartman sa velikom spavacom sobom sa francuskim lezajem, kuhinjom, kupatilom i predsobljem/dnevnim boravkom sa dva pomocna lezaja i foteljom. Motor smo fino ususkali u ulaz, istusirali se i prosetali predivnim mostarom u potrazi za mestima koja nismo videli prosli put, da popijemo kafu i nesto da se rashladimo, posto je termometar pokazivao 37 stepeni!!! Prosetali smo se i pronasli nekoliko prolaza koji vode do sakrivenih basti na desnoj obali, na liticama odmah iza Neretve. Terase i baste kao da vise sa litica, pogled na most fantastican. Nazalost, baterija za fotoaparat je bila na punjenju pa slika iz ove stenje nemamo. Posto je vrelina bila nesnosna, posle kafe i hladnog pica smo se vratili do sobe da se malo odmorimo dok ziva u termometru ne spadne na razumniji nivo. Za ponovnu setnju smo se odlucili nesto posle 8 sati uvece. Temperatura je i dalje bila iznad 30, ali Sunce nije przilo sve na svom putu do tla. Opet setnja, uzivanje u fantasticnom pogledu na most, pice tu, pice tamo, malo kafica, malo baklava,... Ipak, kao i uvek, prvi dan puta u kombinaciji sa vrucinom, umor nas je polako stizao, a i bilo je vec zaista kasno, pa smo polako krenuli nazad. Usput smo seli jos u bastu pozorisne kafane na jos jednu kaficu. U basti je mala kokica kljucala po kamenim plocama u nadi da ce pronaci nesto hranljivo. Konobar nam je rekao da se tog jutra pojavila i da ne mogu nikako da je oteraju. Nama nije smetala. Kada smo stigli do sobe spremili smo sve za sutrasnju voznju i spakovali sve da ne moramo time da se bavimo ujutro. Malo smo proucili mapu i izmenili rutu, posto nam je Stipe javio da ce nas cekati u Livnu, gde su oni bili na moto skupu, i bacili se u krevet na odmor.

U subotu krecemo iz Makarske za Sarajevo... mozda se i sretnemo negde

moze li jos malo podataka? da znamo sa kime se pisemo

Ukoliko je zaista toliko potrebno da se ovom prilikom dodatno nesto pojede i popije, resicu to ja. Ako je toliko veliki problem poneti sendvice od kuce ili izdvojiti 74 dinara za 200 grama fornetija, onda cu ja da resim taj deo. A ako neko ima neke konkretne predloge kako nabaviti neku hranu, neko sponzorstvo za ove svrhe, ako neko nekoga poznaje, onda neka to napise ovde ili neka kontaktira nekoga i raspita se takvu vrstu sponzorstva ili pomoci. Svako moze da kritikuje i zahteva a niko nije dao nikakav konstruktivan predlog. Razmislite koji je cilj ovog okupljanja.

Niko nije rekao da se do tada nece obezbediti nekakva forneti varijanta. Ja sam rekao da ja ne mogu organizovati neku ozbiljniju varijantu tipa pasulj. Sve u svemu do tada jos ima vremena i organizovacemo se najbolje sto mozemo. Sto se tice ovoga cija je organizacija... Asocijacija jeste u neku ruku organizator, ali prvenstveno se odazivamo pozivu zavoda koji nes je obavestio da imaju problem sa manjkom krvi u ovom periodu i poziva motoriste i sve ostale na davanje krvi. Ajmo prvo da uspemo da se okupimo bar na ovim stranicama u nekom pristojnom broju, a lako cemo za pregristi/nabosti varijantu. Resice se i to, ne brinite. Nadam se da hrana i pice nije glavni razlog ovog okupljanja. Ja sam mislio da se prvenstveno okupljamo da bismo dali krv i da bismo se druzili.

Kao sto sam rekao, ja nemam vremena. Sve i da ne idem na put bio bih toliko zauzet poslom da ne bih uspeo nista da organizujem. Ali ukoliko je neko raspolozen i hoce da se prihvati... Samo vodite racuna o tome da ukoliko hocete nesto ozbiljno da organizujete morate da nadjete mesto za to koje je blizu zavoda, a tamo bas nema gde, morate traziti dozvolu od grada,... ima tu jos toga... nije to bas tako jednostavno Postoji mogucnost da se kada se okupimo skupi neka simbolicna kinta i da neko ode da kupi nesto sta se vec izdogovara. A moze i da svako ponese nesto. Bitno je da se druzimo!

Evo i ja da nadjem malo vremena i da postavim po koju sliku. Sa samog skupa slabo imam slika, bili smo zauzeti druzenjem, pricom i zezanjem i nismo se bas setili da fotkamo.

Ovom prilikom necemo organizovati neko posebno krkanje. Za to ima vise razloga: 1. Svi smo u nekoj guzvici, plaza, odmor, godisnji, putovanje, voznja,... i ja putujem za 2 dana i zaista nisam imao vremena da se bakcem oko toga a nisam hteo ni druge da opterecujem ovakvom organizacijom u vreme godisnjih odmora i voznji 2. Mislim da je malo losa varijanta na ove vrucine, a davanje se zavrsava recimo oko 11-12, da se jede neki vruc pasulj ili sta god 3. ... Pasulj varijantu cemo organizovati sledecom prilikom, kada budemo svi opusteniji i kada ne budu ovakve vrucine. A u zavodu je prosli put bilo bas lepo organizovana hranica za grickanje i sokici, mislim da je to sasvim ok varijanta. Sto se tice piva posle pola litre manje krvi + voznja... ostavljam tebi da odlucis... ja necu, a i svakako u 10h palim na posao, tako da... Sta drugo... nadam se da ce za 10-ak dana, kada se vratim sa odmora, ovaj spisak biti jos malo duzi, pa se onda pisemo i dogovaramo. Vidimo se!

Jel znas gde je sajam? Prodjes sajam (ides prema bolnicama)... imas ulicicu desno sa mnogo parking mesta odmah posle sajma, a cim prodjes tu ulicicu je zavod. Ali ne brini, ja cu biti tamo vec malo ranije da vas docekujem Inace je Hajduk Veljkova ulica

Upravo sam razgovarao sa zavodom. Dogovor je pao i davanje krvi ce se odrzati 22.08.2009. u zavodu za transfuziju. Okupljanje ispred zavoda u 8:00h ujutro, pre nego sto udari vrucina. Rekao sam im da nas za sada ima oko 25 i da bi trebalo da nas finalno bude preko 30, i nadam se da nisam bio previse optimistican. ************** E sad jos jedan info, a o toe ce nam pricti i na licu mesta da nas detaljnije upute. U ovo doba godine imaju problema sa trombocitima i najvise im trebaju davaoci AB grupe. Proces za one koji hoce da daju trombocite je da par dana ranije odu do zavoda na detaljan pregled, EKG, ........ i time besplatno dobijaju detaljne rezultate svog zdravstvenog stanja, a kada bude davanje krvi, davanje trombocita za te davaoce traje oko sat i po. Naime krv se uzima, masina obradjuje i odmah se vraca u organizam. Ovakvo davanje se moze raditi svake 2 nedelje, inace. Eto mozda neko i zna o tome, mozda neko hoce da daje na ovaj nacin,... u svakom slucaju pricace nam o tome 22-08. pa mozda za neko buduce davanje. ************** U svakom slucaju, vidimo se 22-og!!!

Obavesti ih... uputi ih na temu... Plasim se da ce biti haoticno ako se pojavi vise tema za istu akciju

Za par dana idem na more. Vracam se 17-og. Ukoliko do tada ne bude vise prijavljenih, organizovacemo za malu grupicu voznju, stim da u tom slucaju necu da se cimam sa rezervacijama, nego cemo sve odraditi usput. I dalje je aktuelan datum 29/30 avgust, a moguce je i eventualno pomeranje na prvi vikend septembra. Videcemo sta i kako, prvo da vidimo da li ce biti prijava

Nadam se da ce se jos neko prijaviti danas - sutra

Hmmm... mislim da je saab93 nick sa foruma Ajmo ovako... da li mora gorivo da ti prolazi kroz slavinu, vakuum pumpu,...? Ukoliko ne mora, nabavi neko duze crevo, neku flasu , balon, sta god, pa povuci gorivo, natakni ga umesto onog creva koje ti je islo sa rezervoara, balon dobro ucvrsti i polako klaj klaj kuci. Drugo resenje je da ti kum u Valjevu nadje nekog da ti bezbedno zavari to gde je puklo

OOOOOOdlicno drustvo, ooooodlicna zabava, oooodlicno druzenje, sa Zaretom, Tomom, Moklom, Plemijem, Katjom, Matejom, Primoze, Kvarnim, Krcetom, Gojkom, Tonijem, Bojanom, Kiskom, Mariom, Doktorom, Yomanom, itd itd itd... (ako nastavim do sutra cete citati). U BN ne moze biti lose, pogotovo ako navratite do Dace na Biker pizzu i u Sn Marco na sladoled.... uhhhh Drugari vidimo se na nekom drugom skupu... negde... Da ne zaboravim... veeeliki pozdrav za gazdu koji je obezbedio prasice

Datum je fiksiran na 22.08., takav je i dogovor sazavodom, samo je potrebno da nas se okupi bar oko 25. Ali uveren sam da ce nas biti i vise od toga. Do nedelje uvece necu biti u mogucnosti da pratim temu. Pocetkom sledece nedelje treba da javim u zavod kako stvari stoje, i da se dogovorimo sve definitivno. Nadam se da cemo u narednih par dana i mi da se okupimo u minimalnom potrebnom broju.

Ima veze sa ljudima i ljudskom gluposti. Nema veze ko je...

Poslednji dan ovog putovanja. Vec u 6:30 sam bio budan i polako, da nikoga ne probudim, sam se izvukao iz kuce i odvezao do grada. Imao sam da obavim neke stvari pravne prirode. 2-3 sata vitlanja sa advokatom, ugovorima, poreskim, salterskim radnicima,... ali sam oko 11 sati zavrsio i vratio se do ekipe. Stric i strina su im vec doneli dorucak. Popili smo kafu, spremili se, pozdravili i krenuli dalje. NBegde pred Valjevom je Joska ostao bez goriva. Odgurao je motor u hlad jednog drveta, Djuka je otisao po benzin, a Sandra, Nada i ja smo otisli da nadjemo neki kafic sa hladnim picem da ih sacekamo. Ovaj momak je u istoj hladovini gde je bio Joska, jeo sendvic i odmarao. Krenuo je iz Beograda na hrvatsko primorje. Svaka cast. Uskoro su i njih dvojica pristigli i posle hladne mineralne, smo krenuli dalje. Nismo stali do restorana na Vencu, gde smo se pozdravili sa Nadom i Djukom, a nas troke je stalo da se osvezi i sredi utiske. A zatim smo polako kucama. Sta reci... prelepo proveden produzeni vikend u dobrom drustvu. Ostaje da pronadjemo neku novu destinaciju, izdogovaramo se za termin i da krenemo ponovo. Evo i mape puta:

Nastavljamo dalje... Jedno od ideja ovog putovanja je bilo i da prodjemo kroz Focu. Zasto? Pa Fata iz viceva je iz Foce, pa smo mislili da je mozda sretnemo i upoznamo . I tako put nas je i odveo do Foce. Mali gradic, stao u vremenu, preko jednog mosta se udje u gradic, posle nekoliko minuta se prodje sve i eto nas pred drugim mostom. Sandra proverava da li je bezbedno za prelazak motora: Fatu nismo sreli . Ali zato nas je priroda i dalje odusevljavala. Itako, polako smo stigli do Visegrada i do slavne cuprije na Drini. Nismo se dugo zadrzavali. Odlucili smo da predjemo granicu, pojedemo nesto na Mokroj Gori i da nastavimo preko Uzica do Kosjerica, gde ja imam rodbinu. U Uzice smo stigli vec po mraku. Ja sam promasio skretanje na magistralu koja vodi preko Sevojna i Pozege i umesto toga poveo sam grupu za Kosjeric preko Crnokose, malim planinskim putem, asfaltiranim, ali uzanim i prepunim malih i ostrih krivina. Ipak svi smo citavi stigli u Kosjeric, gde smo se nasli sa mojim stricem i strinom. Oni su nas poveli do sela Dubnica, par kilometara iznad grada, u kucu mog pokojnog deda-strica, gde cemo prenociti. Dan je bio dug, dosta kilometara smo presli, bilo je malko aporno, pogotovo Nadi koja nije navikla na duge ture, t.j. ovo joj je bilo prvo ovako dugo putovanje u varijanti samostalne voznje. Evo je kako odmara: Nazalost kada smo stigli Sandra je od roditelja primila vest o sahrani cerke porodicnih prijatelja. Ceca iz Zrenjanina je jedna od zrtava tragedije koja se dogodila u Egiptu. Ovom prilikom zelim da izjavim iskreno saucesce Cecinoj porodici i prijateljima, kao i porodicama svih poginulih u ovoj strasnoj nesreci. Posle kratkog razgovora polako smo se svi povukli u sobe na spavanje.