Pa sad... ima jedan deo obalom Dunava od visine Krčadina do Starog Slankamena neispitanog puta. Trebalo bi da je asfalt, a i ako nije "ima samo 3-4 kilometra odličnog makadama" ... Šalim se, putevi su sve ok, a za ovo gornje parče ima ispitana asfaltna alternativa Krčadin-Novi Slankamen-Stari Slankamen (vozio sam lično). Okupljanje na Iriškom vencu u 10.30h. Za Subotičane i Temerince - vreme okupljanja na I.Vencu je u 9.30h, tako da onda imamo šanse da se nađemo u isto vreme :D

Apsolutno se identično osećam. Mislio sam da može sa multi šengenom u Rumuniju i hteo sam već ovaj vikend da odem na kratku vožnjicu, ali me činjenica da je šengen neupotrebljiv i smaranje sa rumunskom ambasadom odvratilo od te ideje. Kad već moram zbog posla da se Hebavam sa EU ambasadama, vala u Rumuniju ne moram dok nam ne ukinu vize.

E pa, bez vas dvoje nećemo. Dakle, biće - sledeći vikend. Ja sam, inače, već smislio predlog rute: do kraja Fruške Gore na zapad, pa dole na Dunav, pa skelom iz Banaštora do Čelareva, pa dvorac Dunđerski (lepše je sa kulturom;), pa NS, pa Sremski Karlovci (oba samo prolaz), pa na Frušku Goru, pa na istok Čortanovci, pa lokalnim putem Beška, pa pored Dunava do Starog Slankamena, a tamo riblja čorba i riba/pragnje. Nakon toga BG ekipa surdučkim putem za Surduk, Belegiš, Banovce i BG, a vi nazad na stari NS put ili auto-put pa kući. Može?

Za ovaj vikend imao sam ideju da odem, preko Kovina i Bele Crkve, do Rumunije i probam ovaj put uz Dunav do Turn-Severina, pa nazad u Kladovo i vec na dalje bih video... Da znate svi - zaHebancija sa vizom je toliko velika, da multi-shengen prakticno ne vazi, tj. mora da se vadi rumunjska viza;)). Za shengen, moras da im kazes da putujes u zemlju izdavaoca shengena, a onda i da im das dokaz da zaista tamo putujes. Ako covek ide svojim prevozom, nejasno je sta je dokaz, osim hotelske rezervacije. Kako sam imao ideju samo da budem 1 nepun dan u Rumuniji, nisam siguran da cu imati taj dokaz za granicu. Mozda i odem pa probam da udjem, cisto da vidim sta ce STVARNO da se desi, kad ovi u info centru nemaju ni jednu konkretnu informaciju. Ovo mozemo tretirati kao izvidnicu za vecu turu

Vidi, nas dvojica ako negde, slično ovome, krenemo zajedno - kad nam sabereš želju i volju ima ili da se izlomimo ko ćurani ili ima da nastane dokumentarni film...

Za neupućene - ovo je kao šala... A to što su se tamo spominjali noževi, zagrevanje na vatri, vađenja crnih tela iz plika i ostale sitnice što subjektu lečenje sve odreda dižu kosu na glavi nikom ništa... Za kaznu, ima da voziš u nedelju do Vrdnika na jagnjetinu ispod sača. A mi ostali idemo da vidimo da li odrađuješ kaznu

Vidi abby - što je najgore i meni se tako činilo Šalim se - sprej je odradio posao i nakon malo bola i trpljenja, leđa su bila sasvim ok. Nikada mi ne bi pao na pamet taj sprej, a sad ima da ga nabavim za juče!

More... ne zna čovek da li je gore kad mu osa uleti u duks i dušmanski ga ožeže ili kad prim. dr Arakis uzme da ga leči...

Jednom sam ti vec rekao, ali moram da ponovim: pravis odlicne fotke! Inace, ovu (doduse malo prosirenu, samo kilometar-dva;) turu planiram i sam nekog od sledecih nekoliko vikenda. Mogao bi, ako te ne mrzi, da okacis sken neke karte i naznacis sta je asfalt, a sta makadam (kako bi mogli da planiramo drustvo).

Ma i ja mislim da je jegera malo poneo poetski zanos Uostalom, izvor informacija za Tuzlu su isti oni cobani koji su nas poslali "letnjim" i "boljim" putem. PS: inace, od nedelje i Mackovog kamena 7 dana pre, smo dobili i recenicu za koju garantujem da ce da ostane u bjb slengu godinama, a glasi: "ma ima samo kilometar-dva solidnim putem" ;D ;D

Juce su Transalpovi padali kao pokoseni . Skor 3/4.

Mislim da nemamo slike najgoreg dela. Na zalost. Uglavnom smo se trudili da prezivimo ;D Ja sam bio dva puta na ivici pada, valjda blize nego ikada do sada - ali su me moje telence i dugacke noge posluzile i uspeo sam da se odrzim. Zaista je bilo bas zahebano. Ja sam hteo peske da se vratim i da onim cobanima, sto nas poslase "letnjim" i "boljim" putem, razjurim koze... za kaznu... Ipak, druzenje za primer i srce puno dozivljaja. I da se zabelezi - joska je na kraju ispao veliki laf i castio picem 15-ak ljudi uz prelep zalazak sunca u Banastoru, na Dunavu... Rece da casti za novu jaknu, ja znam da je zato sto se (bez bilo kakvog razloga) malo osecao odgovornim i zato sada hocu javno da kazem: Joska - ne da nema razloga za nerviranje, nego je velika privilegija poznavati vas dvoje (suprugu i tebe)! Fenomenalni ste ljudi i to se vidi posle 5 sekundi razgovora.

Da li ste na plazi Raj i popodne, negde oko 15-16h? Ja sam sa zenom na voznji oko Srebrnog jezera, skela Ram, pa kroz Deliblatsku pescaru i nakon toga bih veoma rado svratio na klopu i da vas vidim. A mozda, ako raspolozenje jos traje, i na partiju fudbala;))

Pa ja sam za avgust planirao nesto slicno! Manje dana, ali u osnovi vrlo slicno. Bilo bi jako, jako lepo ako bi se skupilo drustvo. Sa nekih 4-5 motora vec je zabava zagarantovana. Ja doduse nisam planirao da kampujem, ali cu zbog drustva i motora izgleda i kamper postati I na kraju sugestija: pitanje da li za Bukurest treba 2 dana. Ja sam bio - grad je lep i zanimljiv, ali urban. Nema velikih saobracajnih guzvi. Celo popodne i vece (sa spavanjem u nekom hotelu/hostelu) je sasvim dovoljno...

Bravo i za snimke i za montazu i za muziku...

Bravo kivuz- super su fotke! Hebes mast na objektivu, ovako su mi fotke jos draze...

Tacno, sve si lepo rekao. Podmazivac lanca veoma malo prlja tocak, nista vise nego sto ga prlja sprej za podmazivanje, a cak je to ulje mnogo lakse ocistiti sa tocka. Komoditet koji se dobija na duzim voznjama, ali i generalno je toliko veliki da sam siguran da je posle crash barova, scott najbolje ulozenih 100eur u motor. Ne vredi objasnjavati onima koji ne kroiste - sve filozofije tipa prlja tocak, skup itd. padaju u vodu pred uzivanjem voznje, umesto nerviranja oko lanca. A ja motor svakog vikenda neuporedivo, ali neuporedivo vise isprljam svojom voznjom nego sto ono malo scott nabaci na felnu - koju svakako posle svakog vikenda moram da perem;))

A ja bih njegov (gremlinov) stav nazvao normalnim razmisljanjem odraslog coveka. Ali to sam samo ja;).

Da, zaista - bilo je super. Prava nagrada za odbijanje da se odustane usled kise. Inace, neki od nas (da se zabelezi;)) su forsirali Soko grad, Drinu i Ljuboviju (sa sve regatom) jos u subotu, po kisi i blatu. Ako se kivuz organizuje , imamo i slike kao dokaz. Inace, nas 3 motora smo se posle rucka vratili preko Valjeva, pa putem Valjevo-Sabac (hteli da probamo taj hvaljen put - odlicno, samo mnogo slicno auto-putu) i svratismo u manastir Kaona. Ljudi moji, kakav raj na zemlji ('ajde kivuz, salji te slike;). I na kraju - moram i ja da uputim veliko HVALA organizatorima. Gostoprimstvo, ambijent, gulash, logorska vatra, sir i kajmak i sve drugo su i najzahtevnije ostavili bez materijala za zalbe. A mene licno je najvise impresionirala ta zelja da gosti ponesu dobar utisak o jednom projektu (etno sela) koji je ocigledno zivotni projekat i san jedne cele porodice. Ja cu ljudi da vas preporucujem svima i u svakoj prilici...

Ipak da bi postojala prava informacija - montaza scott-a nije p... dim, vec zahteva spretnost i cak neko znanje mehanike (npr. vezivanje na vakuum). Tebi je to verovatno jednostavno, uvek je bilo i bice spretnih ljudi, ali velikom broju vozaca nije i u tom smislu mnogo bolje je da to uradi neko ko je vec montirao sistem (npr. PEGAZ). Inace, montaza mog scott-a je u pegazu trajala 1.5h, pa ti vidi da li neuki amater to moze za 1h. ja, recimo, sigurno ne bih mogao.

Ovo potpisujem od prvog do poslednjeg slova.

Pa moram da stignem svetle Stromerske uzore ...

Scott jeste jeftiniji, ali ne radi bolje. Naravno, ako pricas o vakuumskom scott-u. Esystem radi po slicnom principu kao pro-oiler, ali nije jeftiniji;)), a plus je i noviji proizvod (pa je ocekivati decje bubice). Glavna mana konkretno pro-oilera je sto montazu moras da obavis sam, a za scott-a imas pegaz u NS. To je ogromna i vazna razlika, jer nisu svi vicni sa instalacijom, a montaza uopste nije trivijalna. Naprotiv.

Ljudi, hvala na podrsci. Ja volim da pisem ovakve putposie, jer zaista sve prozivim jos jednom. Izgleda da je motor za poneke od nas istinski sveti gral - izvor mladosti i nepresusne energije.

Dan II Budim se rano, jer danas me čeka Stara Planina i više od 450km raznovrsne vožnje. Hotel u kome sam prespavao (1950din sa dobrim doručkom, bajkeri dobrodošli i u grupama) ima odličan i čuvan parking: Posle brzog doručka i kratkog fotografisanja Pirota, već u 9h sam na vidikovcu iznad grada. Panorama Pirota: Krećem ka Zavojskom jezeru. Jezero je udaljeno svega 20-ak km od Pirota, a ja ga nikada nisam video. Inače, čuveno je po vanredno čistoj vodi i načinu nastanka. Naime, Zavojsko jezero jedino je jezero u Srbiji nastalo koluvijalnim procesom – srpski rečeno, urvinsko jezero. Branu nastalu prirodnim klizištem kasnije su proširili ljudi i tada je voda iz Zavosjkog jezera cevima sprevedena do reverzibilne HE Pirot. Solidan put, neopterećen i pun krivina odličan je za razbuđivanje. Stižem do jezera, a pogled puca: Posle kraćeg piknika, krećem na planiranu off-road deonicu. Umesto povratka u Pirot i dolaska na Staru Planinu asfaltnim putem, plan je ispod brane proći šumskom deonicom uz reku Visočicu i izbiti na padine Stare Planine ispod Babinog zuba. Krećem, spuštam se ispod brane: Podloga puta je krupno kamenje, a spust je veoma strm. Za mene i Stroma ni malo naivno: Tako je nekih 2km, a onda podloga puta postaje zemlja, mada blatnjava i raskvašena. Ali na blato sam već navikao i ova promena me opušta: Posle još nekoliko km, put je sasvim korektan a priroda sve vreme predivna: Dolazim i do jednog proplanka, u senci stena gde pravim kratak odmor. Na stenama je grafit koji me svojom groteksnošću zabavlja: Nastavljam dalje, prateći Visočicu. U jednom trenutku na samom zemljanom prelazu (prevlaci) preko reke, odlučujem da stanem i uslikam za vas svu tu lepotu: Niz neko kamenje i stene spuštam se do reke sa idejom da se tu umijem u potpuno čistoj vodi: Posle nekog vremena (ukupna off-road deonica traje oko 1h), dolazim do uskog, ali veoma solidnog asfaltnog puta: Ovim putem moguće je stići do sela Topli Do, a onda još jednom off-road deonicom od oko 20km, teškim i strmim usponom doći do samog planinarskog doma ispod Babinog zuba. Ipak, odlučujem da o’ladim;) – sam sam, a neki ljudi koje sam zaustavio (išli „u ribu“) mi kažu da je uspon veoma strm i pun oštrog kamenja. Signal mobilne telefonije ostavio sam još kod Zavojskog jezera i odlučujem da dalje ne iskušavam sreću koja me je do sada na off road deonicama pratila. Na usponu, ako mi Strom eventualno negde padne, neću tih 230kg moći sam da podignem. Krenem dakle, obilazno sa druge strane oko 50km, asfaltnom (bar tako karta kaže) deonicom, ovim uskim putem do Temske, a onda preko Kalne. Iza Kalne, skrećem ka vrhovima Stare Planine. U daljini su Babin zub i Midžor: Počinje uspon. Put je na momente veoma loš: Na momente i sjajan: A na momente nema puta (bar ne asfaltnog;): Šalu na stranu – za godinu-dve put će u potpunosti bizi izgrađen i uspon neće biti veći problem. Sada jeste malo loše, ali uz laganu vožnju bilo koji motor može gore. I tako iza jedne krivine, ukazuju se stene Babinog zuba u punoj svojoj lepoti: Naravno, stigao sam na usponu i da pokisnem;), ali sigurnim tempom stižem na Konjarnik – podnožje skijališta. Levo je Konjarnik i početak nove žice (četvorosedežnica) a desno se nastavlja još 10km uspon do planinarskog doma ispod Babinog zuba: I stižem na Konjarnik: Staze su odlične, VRHUNSKI zatravljene i zaštićene mrežom (skijaši znaju koliko je ovo važno, kako ne bi zimi kamenje narušavalo užitak skijanja). Zaista vrhunski odrađeno: Nastavlam uspon ka Babinom zubu. Lepota Stare Planine ostavlja bez daha: Obronci ka zapadu: I onda stižem. Planinarsku dom i mali hotel (2*) nalaze se ispod same stene Babinog zuba. Babin zub je visok 1780m nv, a jsa sam trenutno na nekih 1600m nv: U blizini se vidi i Midžor, jedan od najviših vrhova Srbije (2169m nv). Prelep i pitom: Do Midžora se može peške. Ja na žalost nemam vremena (uspon i povratak traju oko 5h). Ali zato neki Poljaci, koji kampuju ovde, imaju: Za info: osoblje hotela i planinarskog doma nema ništa protiv kampera, a ja sam video bar 3 dobre lokacije za kampovanje. Parkiram motor i odlazim na ski staze. Još jednom se uveravam da su vrhunski, vrhunski odrađene: Dugo sam proveo na ovom mestu. Veoma prijatno, sveže, lepota gde god pogledaš. Pogledajte jednu panoramu: Vreme počinje da se kvari: Dan je dobro odmakao, mene čeka puno kilometara do Beograda i sa setom se opraštam od ovog mesta, sedam na motor i krećem. Spuštanje niz Staru planinu (oko 30km), preko Kalne i Tgovošta do Knjaževca – veoma ugodna vožnja. Od Knjaževca klasično – preko Svrljiga stići što pre do Niša. U Nišu se zaustavljam na tankovanju i ručku. Poznato mesto „Kod Rajka“ – u samom centru u kaldrma ulici kod Kalča – odlična klopa za sitne pare. Pogledajte šta ima za ukupno 400din;): Siti i motor i ja;), krećemo polako ka Beogradu. Na izlazu iz Niša saobraćajni udes – vozač crvene sportske Kawe zakucao se u bankinu. Sreća ok je – mada dosta izgreban. Nije nosio ni kacigu, ni opremu (šorts i treger majca). Kaže da je ok i da mu ne treba pomoć. Ja se mislim još jednom – ljudi, pamet u glavu: oprema, oprema i uvek oprema! Već je kasno (iza 19h) i krećem auto-putem. Strom guta kilometre kao od šale. Volim ovaj motor! Od šume i blata, strmog kamenja i prolaska kroz vodu, do krstarenja auto-putem. Kiša, vrućina, prašina, blato, asfalt – samo gura napred. Za dva dana, ukupno 862km i više od 20h na motoru – a mene jedva da su zabolela leđa! Šte reći, osim ponoviti – volim ovaj motor... I evo me stižem na NBG, pred svoju garažu. Žena izašla da me sačeka, pa me slikala kako stižem: Ovoliko sreće i energije može da vam donese samo motor! Puno srce, do sledeće vožnje. KRAJ