Idemo dalje, prolazimo Progar i napuštamo teritoriju grada Beograda. Na samoj granici uže Srbije i Vojvodine, ponovo se odvajamo sa puta i odlazimo na obalu Save, kako bi posetili po meni verovatno najlepšu plažu na Savi od Beograda do Sremske Mitrovice – tzv. „Tarzan plažu“. Zašto Tarzan? Zato što postoji nekoliko konopaca okačenih na drveće iznad vode kojima možete skakati pravo u Savu. Takođe, postoji i odličan kafić: U neposrednoj blizini je i rukavac, koji predstavlja dobru lokaciju za celodnevno pecanje (budući da je uvek u senci): Prelazimo u Vojvodinu, a ona nas pozdravlja iznenadnim letnjim pljuskom. Do Kupinova, koje je udaljeno manje od 10km potpuno smo mokri, a u Kupinovu suve ulice;). Ipak, ne dozvoljavamo da nam se raspoloženje pokvari. Ideja je da u Kupinovu skrenemo sa puta i off-road deonicom stignemo opet na obalu Save. Ovde bi trebalo da postoji skela koja vozi preko Save do srpske strane, negde iznad Obrenovca, tačnije do mesta Skela (logično;). Pokazuje se da off-road deonica nije off-road, nego je to manje od 2km makadamskog auto-puta;) i da se do skele stiže laganom vožnjom kroz lepu brezovu šumu: A tamo, zaista skela. Vozi na parni sat, poslednji polazak iz Kupinova u 18h, mogu motori: Beležimo ovu činjenicu za neke nove ture i lep alternativni način za prelazak Save... Inače, u samom Kupinovu postoji lepa etno kafana, a u blizini je i Crkva majke Angeline. Vreme se kvari i olovni oblaci dolaze iz pravca TENT-a B:

Nastavljamo naš kišni vikend i vožnju po neposrednom, ali manje poznatom komšiluku. Gde smo bili i kako smo se proveli u Danu I, možete pročitati ovde: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37893.0 Drugog dana ideja je da se uhvatimo Save i malim sremskim mestima i off-road deonicama pronađemo skrivenu i malo poznatu rutu za Šabac. A onda da uhvatimo pravac ka Baćevcu i u njemu ka čuvenoj kafani „Zornića kuća“ na zasluženi kasni ručak ili večeru, kako nam već bude prolazno vreme... Jutro je bilo divno, sunčano, temperatura idealna. Evo nas kako, kod bloka 61 na Novom Beogradu, napuštamo urbanu zonu Beograda i hitamo ka Surčinu: Kroz urbanistički haos Surčina prolazimo lagano. Iza Surčina glavni put nastavlja ka Bečmenu i Petrovčiću i dalje u Vojvodinu, a mi se odvajamo ka Jakovu. U centru sela skrećemo na sporedni put. Idemo da posetimo salaš „Stremen“, na kome postoji prelepa ergela konja i gde možete provesti popodne u jahanju i odmoru. Ovo mesto zaslužuje sve pohvale, a nalazi se svega 30min od Beograda: Nakon posete „Stremenu“ nastavljamo ka Savi i izbijamo na samu obalu. U daljini se vidi železnički Ostružnički most: Postoji i lep ponton za kupanje: Inače, ovde je potrebno reći da se do ove tačke može stići od Bloka 45 na Novom Beogradu samim savskim nasipom. Do Ostružnice je to asfaltni put na samom nasipu, a od Ostružnice do Jakova solidan zemljani put. Tu off-road deonicu nebrojano puta sam provezao i biciklom i Beverlijem;). Vraćamo se u centar Jakova i neposredno posle sela odvajamo se ponovo na lokalni put koji vodi do manastira Fenek. Ovaj prelepi manastir na obodu bojčinske šume poznat je kao mesto u kome se posle sloma prvog srpskog ustanka, sa svojom neposrednom pratnjom, krio vožd Karađorđe. Inače, radi se o velikom i lepom, tipičnom sremskom manastiru: Posle kraće pauze i obilaska manastira, nastavljamo dalje. Neposredno ispred Progara, nalazi se jedno od najlepših beogradskih izletišta – Bojčinska šuma. Na ulazu u šumu postoji velika i lepa letnja pozornica (info za ljubitelje: 10.7. koncert Zvonka Bogdana) i veoma lep etno restoran. U samoj šumi možete provesti ceo dan u prijatnoj šetnji i, ponekad, jahanju. Evo kako izgleda ambijent i restoran: U restoranu ostajemo na sremskom doručku: švargla, kavurma, šunka, sremski sir... Cene korektne, klopa 8/10.

I tako, evo mene srećnog i zadovoljnog, na polasku iz Karlovaca: Ceo dan je bio jako prijatan i, iako se već smrkavalo, nismo bili previše umorni. Tako odlučimo da, umesto klasičnim povratkom kući, stvar začinimo malo zanimljivijom rutom: do Inđije klasično, a onda idemo ponovo Dunavom. Dakle, od Inđije, pravac Slankamen. Posle malo lutanja, pogodimo pravi izlaz iz Inđije. Shvatim da prolazimo pored mesta najveće muzičke ispale kojoj sam uživo prisustvovao i mestu najvećeg pljuska kojeg sam uživo nezaštićen doživeo – poljani pored Inđije na kojoj je održan koncert Pepersa;)). Zaraslo u korov. Baš kako mu i dolikuje. Da nikome skoro ne padne na pamet da tamo ponovo organizuje koncert;). Polako stižemo do Novog Slankamena. Na izlazu iz istog hvatamo lokalni put ka Surduku. Veoma uzak, loš put, ali prav kao strela i pust. Može se voziti dosta brzo. Takođe, shvatam da se tim putem, samo u suprotnom smeru, može sve do Beške, uz jedan mali i lagani off-road od max 10km. Znači da se iz Beograda, skoro celim putem uz Dunav može do Fruške Gore! Ova spoznaja ostaje da bude iskorišćena za veliku vojvođansku turu koju negde u glavi pripremam. Dakle, pored Dunava dolazimo u Surduk. U Surduku postoji veoma zanimljiva etno kafana „Kućica u Sremu“. Šteta – siti smo. Mesto je veoma zanimljivo i ostaje zabeleženo za neku buduću prigodu. Sada vec po mrklom mraku preko Belegiša, a zatim Starih i Novih Banovaca polako stižemo u veliki, prljavi grad. Grubo rečeno, ruta za Dan I, izgledala je nekako ovako: Tura po komšiluku, dan I, ukupno 245km. Mnogo lepih predela, praktično iza ćoška. Po Fruškoj Gori puno prilika i za off-road (koga zanima), prelepi Dunav, dobre kafane i klopa. Lep dan, svima na dohvat ruke. Preporučujem! Gde smo bili i kako smo se proveli u Danu II, pogledajte ovde: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37894.0

Od Koruške može se svega 13km na zapad, pa mostom preko Dunava u Bačku Palanku i dalje u Bačku (pažnja: prolazi se oko 2km kroz Hrvatsku oko Iloka, pa je potreban pasoš i zeleni karton za motor). Ipak, ovo ostavljamo za neki drugi put i mi Dunavom krećemo ka Novom Sadu. Ne grešimo – nikada nisam prošao ovuda a kraj me očarava, naročito malo mesto Banaštor na samoj obali Dunava. Izuzetno prijatna vožnja traje sve do Beočina. Tu očaranost prestaje i ustupa mesto zgroženosti. Čuvena cementara je u tom kraju kao otvoreni čir na koži. Bolno neodgovarajuća! Preko Sremske Kamenice dolazimo pred Novi Sad. U smiraj dana, pred nama puca panorama Novog Sada: Ne zadržavamo se u Novom Sadu, već Petrovaradinom stižemo u Sremske Karlovce. Ova varoš podno Fruške Gore na mene svaki put ponovo ostavi dubok utisak. Prelepo: Inače, u gradu je upravo festival u pravljenju kuglofa, pa sve vrvi od ljudi i događaja: Pravimo pauzu i uživamo. Vreme je prelepo, sada već ceo dan, na jutarnju kišu smo već davno zaboravili. Festivalske tamburice sviraju uživo, a mi dozvoljavamo sebi obilan i zaslužen dezert;).

Razlog zašto sa na Dunav spuštamo baš u Koruškoj je lokalna čarda koja nam je preporučena za ručak. Preporuka se, na naše veliko zadovoljstvo, ispostavlja kao pun pogodak! Lep ambijent, na samoj obali Dunava preko puta Šašićeve Ade, sa pogledom na Veliku Adu kod Bačke Palanke, samo su uvertira za sjajnu klopu! Meni je kratak, ali kome treba veći izbor od riblje čorbe i 3-4 vrste sveže rečne ribe: Punih stomaka, spremamo se na pokret. Još jedan pogled na ambijent čarde, sa prelepom baštom:

Nastavljamo grebenskim putem ka Zmajevcu. Na sve strane izletnici roštiljaju. Izgleda da ima još onih koje vreme nije omelo u želji da vikend izmeste iz grada! Stajemo da slikamo panoramu sremske strane sa Fruške Gore: Malo navigacije, u pokušaju da nađemo off-road prečicu do Ledničkog jezera: Uzgred, bili smo opremljeni pešačkom turističkom kartom Fruške Gore, koja se pokazala kao neprocenjiva. Možete je kupiti na svim turističkim info pultevima. Mi smo je imali od ranije, budući da planiramo već dugo ovu turu;) Na Brankovcu, ispred Crvenog čota, stajemo da slikamo predivnu panoramu severozapadnih padina Fruške Gore ka Dunavu. U pozadini se vidi južna Bačka. Predivan prizor: Od Crvenog čota put se iznenada menja na bolje. Odličan asfalt, brze krivine, put je skoro potpuno prazan. Odlična, izuzetna vožnja! Sreću donekle samo kvare, pazite sad (!), rojevi pčela koje nebrojani pčelari dovode ovde na ispašu. Na momente smo prolazili direktno kroz rojeve i mogu vam reći - nije ni malo prijatan osećaj;). Put, kao na traci, vodi preko još jednog izletišta – Letenke, pored grgurevačke pećine i papratskog dola (zona I stepena zaštite, opet prelepa priroda) do raskrsnice puta za Sremsku Mitrovicu. Krećemo u suprotnom smeru - ovde napuštamo Nacionalni park i počinjemo spuštanje ka Dunavu. Put je i dalje odličan za vožnju. Lagano, preko Sviloša, stižemo na samu obalu Dunava, u mesto Koruška:

Nastavljamo dalje i penjemo se lagano na početak grebenskog puta, koji samim grebenom ide celom dužinom Fruške Gore. Plan je da prođemo upravo njime. Ulazimo u Nacionalni park. Iako je put veoma loš i zahteva sporu vožnju, to je sasvim odgovarajuće budući da je priroda čarobna! I kiša je stala, Sunce se odnekud pojavilo, a nama je raspoloženje takvo da pevamo glasno na motoru. Pogledajte kako je izgledao put i priroda pored: Čarobnom vožnjom stižemo do prvog bitnog vrha – Crni čot. Poznat prizor, posledica qrčenja sa NATO-om, predajnik radi i u ovakvom stanju: Neposredno pored je hotel Norcev. Ovde pravimo prvu pauzu. Hotel je na dobrom mestu i u veoma dobrom stanju, ima bazen i solidno je sređen. Ipak, neopravdano skupo piće, tako da ga treba izbegavati. Pogled na hotel: Nastavljamo veoma prijatnu vožnju. Spomenik i Iriški Venac su svima poznati, pa nećemo mnogo trošiti reči na njih. Ipak, prilažem slike, da ilustrujemo izuzetnu uređenost poznatih delova Fruške Gore. Sve čestitke odgovornima:

...kiša je upravo počela da sipi, ali odlučili smo da na to ne obraćamo pažnju. Bar ne dok ne dostigne nivo većeg pljuska;). Dakle, krećemo auto-putem, rutom do isključenja kod Stare Pazove, zatim starim putem St. Pazova, Inđija, do skretanja za Krušedol-Bešku. Hiljadu puta izvoženo još Beverlijem,), dosadno, ali taman da se razbudimo i uđemo u ritam. Na skretanju hvatamo pravac ka Krušedolu. Ovde valja reći da, iako najmanje 15-ak godina vozim preko Fruške Gore, nikada nisam skrenuo sa puteva preko Iriškog venca, ili sa starog novosadskog puta;)). Plan je, dakle, bio da tu nepravdu ovoga puta ispravimo. I počinjemo od Krušedola. Neposredno posle skretanja sa starog novosadskog puta predeo postaje zanimljiviji. Ređaju se novi zasadi vinove loze pored puta – vidi se da se podno Fruške Gore sve više budi stara vinogradarska tradicija. Uživam u prizoru koji me raduje. Ubrzo stižemo u selo Krušedol. Uspavano selo na sporednom putu. Hvatamo, bez oklevanja, pravac ka čuvenom manastiru Krušedol. Manastir Krušedol želim da vidim već jako dugo. Veoma značajan manastir, čak mnogo više u svetovnom nego crkvenom smislu. U njemu je sahranjen Arsenije Čarnojević, kao i Knez Milan Obrenović i Kneginja Ljubica. Dolazimo u manastir: Manastir je prelep, sa prelepim ružičnjakom u punom cvetu. Sveštenik u crkvi nam je kratko ispričao istoriju manastira i poželeo sreću. Još jedna fotografija, koja govori o atmosferi: Mirno i prelepo.

Nestabilno vreme traje već nedeljama. Iako me to do sada nije omelo u planiranim vožnjama i iako mi je rešenost da se ne osvrćem na vremenske prognoze priroda do sada vratila neverovatnom poštedom od većih pljuskova u vožnji, ovaj vikend je bio drugačiji. Plan da na vožnju ovog vikenda krenem sa gospođom;), kao i udružene činjenice loše vremenske prognoze i njenih stavova prema mokroj odeći i vetru u istoj rečnici;), uslovila je da se ne udaljavamo previše od kuće;). Ništa zato – i neposredni komšiluk obiluje mestima koje valja doživeti, a uz malo duha avantura je čak i iza ćoška. I tako padne odluka: prvi dan plan je da obiđemo celu Frušku Goru, grebenskim putem i pridruženim grananjima, onda da se spustimo na Dunav, pa da se pored Dunava vratimo do Sremskih Karlovaca, a onda opet pored Dunava, malo poznatom rutom preko Slankamena, Surduka i Belegiša, pa Starih i Novih Banovaca stignemo na prenoćište kući. Drugi dan ideja je da sremskom Posavinom pronađemo skriveni put da Šapca, a onda srpskom Posavinom, preko Obrenovca i Vranića stignemo u Baćevac u jednu čuvenu kafanu na kasni ručak, pa onda nazad kući. Većinu ovih puteva, puteljaka i malih mesta već dugo sam želeo da vidim, fragmente sam već znao, ali iako su mi praktično u komšiluku, pogotovo off-road delove nisam nikada prošao. Ukupna ruta je bila nešto ispod 500km, ravnomerno raspoređenih na dva dana, ali na način da u slučaju većih pljuskova nismo dalje od sat-dva od kuće (ah, žene i kompromisi koje činimo zbog njih;)). Bilo je i planiranih off-road segmenata (koji su se na kraju pokazali kao vrhunska zabava), dobre klope i dovoljno vremena za promenu planova u letu. Pa, da krenemo – evo nas, dan I, kako se na izlasku iz Beograda, na novom novosadskom putu, spremamo na start:

Svaka cast tebi brate - ali deliti ovakve savete je jako neodgovorno. Kao prvo Alexa - bez iskustva u saobracaju generalno, nemoj odmah na takav put. Znaci, ako nisi duze vozio auto negde (npr. na more), kreni lagano sa kracim turama (do 200km, manje opterecenim putevima van grada). Kad naucis gde je granica sigurnosti, onda pici dalje... Nije stvar u tome da ce SIGURNO nesto da ti se desi do mora. Stvar je u tome da takav put (pogotovo klasicnom rutom), sa tako malim iskustvom, povecava rizik da ti se nesto desi. A rizik ti nije potreban na pocetku. Jer, ako vozis motor 15 dana, ti jos ucis da menjas brzine (ovo kazem iz licnog iskustva;)). Da ne pricamo o krivinama, rizli, kretanju na uzbrdici, radovima na putu, kolanama itd. Laganica, nauci svoje granice i granice masine, nemoj da budes povodljiv i samo napred... Pusti qrcenja drugih, nikada na pocetku nemoj preko onoga sto ti deluje ok.

Nije noviji koncept masine.Novo je samo elektronsko ubrizgavanje. Preko 150km/h trosi sintetiku.Kod mene ne jer je jos u razradi ali kod drugih DA.Probacemo sa polusintetikom.... Crash bar(preporuka he GIVI) ti preporucujem.Tezak je dosta. Slazem se... Ja sam na preporuku majstor Joce na prvom servisu stavio polu sintetiku i mogu reci da sam zadovoljan potrosnjom. Na trenutnih 4400km motor skoro ne trosi ulje. Na predstojecem servisu definitivno ostajem kod polu sintetike...

Bravo! Uzivao sam citajuci. Inace, delimo ljubav prema vinu;)).

Auh... sjajna tura! Svaka cast na zelji i resenosti da se snovi ostvare. Bravo! Srecan put & odlican provod.

Ma mozes... Samo kad nije kisa. Inace, mnogo gori je (bar po kisi) drugi deo off-road-a ka Grabovcima, iako je put mnogo, mnogo siri - potpuno je izlokan traktorima, pa kada ima bara prol;azis kroz prave bazene na putu. Preko 20 bazena ukupno, a najmanje 3 puta su mi noge isle kroz blatnjavu vodu;)). Ipak, ova rute je IZUZETNO zanimljiva i predlazem je za bar jednu od grupa...

Ja sam za vikend, kao deo ture po Sremu i dalje Sabac, Obrenovac, kafana u Bacevcu;)), prosao ceo put pored Save do Sapca. Tura je Surcin-Jakovo-Progar-Kupinovo-Obedska Bara-Obrezje- sjajan off-road do Grabovaca - Platicevo i dalje magistralom do Sapca. ovo bi mogla da bude odlicna ruta i za Mackov kamen! Kako sam upoznao puteve kao svoj dzep, slobodan sam za konsalting;)) Ako stignem okacicu ceo putopis, ali za sada samo fotka sa off-road dela pored Obedske bare (po kishi je malo zahebato za motor mog gabarita sa suvozacem, ali i po pravom pljusku prohodno!):

Kada si vec na buvljaku kupi i metalne uticnice za upaljac i metalne U kontakte koji ce ici na kleme akumulatora. Na taj nacin neces morati nista da lemis, vec kabl samo klestima krimpujes za nastavke. Takodje, cela instalacija je onda veoma uredna, tj. izgleda kao da si u nekom servisu montirao;)). Ako neces da koristis kompresor za pumpanje guma (sto ti ja IPAK preporucujem, jer nikad se ne zna;)), onda ti ne treba osigurac od 15A, tj. bice ti dovoljno i samo 5A za GPS i mob.

Da, uticnice za jahte su ubedljivo najbolji izbor. Vodootporne su, imaju dupli klik, veoma kvalitetno radjene i vrlo jeftine. Ja sam stavio dve u paraleli, za ukupno 6e;)). Inace, moze - da se veze na sasiju motora, ali za tim nema prevelike potrebe. Moze i direktno na - akumulatora, to je sigurnije. Osigurac obavezno. Ko hoce, osim za GPS i mob, da koristi uticnicu i za kompresor i/ili punjenje akumulatora, treba da stavi osigurac od 12.5A ili 15A. Ko hoce 2 uticnice, neka naravno vezuje u paraleli.

Pa, tako se i ponasam . Meni se cini, verovatno posle Beverly-ja koji je imao em automatik, em nerealno elastican motor, da na niskim obrtajima motor nekako brbolji;)), ali ako tako treba - ok onda... U stvari, vec sam se na sve i navikao (ipak je za manje od 2 meseca bilo relativno intenzivnih 4k+ km), pa mi vise nista i ne smeta. A sto se broja auspuha tice - mojoj dragoj i ovaj jedan je mnogo;)) (kad sedne da se vozi).

Video sam da pises o tome u svom putopisu. Gde bi to moglo kod Nas da se uradi? Ne znam da li je poboljsanje samo na 1000-ki ali i ja primecujem na dl650 mrmljanje na niskim obrtajima, a za voznju na kvacilu su mi objasnili da tako mora;))). Predlog?

Po mojoj evidenciji (trip metru;) presli smo ukupno 1252km, od vrata do vrata. Izgleda da si bio lenj nocom;))... Doduse, postoji i faktor blizine Chubure i daljine NBgd od mesta polaska/dolaska;))

Bravo! Bravo! Bravo! PS: a oprema je prva liga

Uze mi rec sa tastature...

Vec sam se prijavio, ali 'ajde i ovako: 1. Najzli 2. thelord 3. korniSh1 4. Hacky 5.Saxi + suvozacica 6. Fibra+suvozacica 7.Tomislav+KTM 8. Mrxfon + suvozacica 9. Kivuz 10.Vlajko+Olja 11.Jager+Goga (sa sve sissybarom ) 12. Peki i Sladža 13.Joska+Zuza 14. 3OPAH 15. Six i Bilja 16.Glista Iz Pakla 17.Veve 18. Dexterr & Sanja (50/50) 19. Arakis i Goca (95%) 20. severian & violeta (50/50)

Dakle, hitam lošim lokalnim putem, potpuno mokrim i punim rupa prema Takovu i dalje prema Gornjem Milanovcu. Žurim, a put je klizav kao staklo. Iza Takova shvatam da je možda 10min pre mene protutnjala prava oluja i da sve one munje i gromovi nisu prošli baš svuda bez kiše. Put isparava posle olujne kiše, izuzetan prizor, morao sam da stanem i slikam: Ispred Milanovca taksista iz suprotnog smera prolazi kroz veliku baru, a ja delić sekunde nakon toga prolazim kroz blatnjavu vodenu zavesu koju je podigao. I dok mu sve po spisku i nanu naninu i sve čega sam se još setio, spuštam se direktno u centar Gornjeg Milanovca: Stigao sam na obećano piće, koje se doduše pretvorilo u ručak. Iznad Rudnika izgledalo je kao iznad Mordora;), tuklo je, sevalo, kišna zavesa se videla kao na dlanu, oblaci crni i teški... Sačekam malo, al’ pomislim, ’leba tu nema, spremim se i... ...obučem kišno odelo, pa krenem polako;). Lagano do Rudnika, tuče i seva, ali kiše nema. Idemo na Topolu. Do mesta Rudnik, dobro je, još ne pada. Jermenovci, još uvek suv. Stignem do Šatornje, na svoje iznenađenje dočekah mrak i pređoh Rudnik, a još uvek suv. Ovde je čak i put suv. Evo kako je izgledalo u Šatornji: Suvo k’o barut. Krenem ka Topoli – direktno ka oluji. Prosto vidiš kako ljušti oluja i seva. Ipak, do Topole i dalje suv. Polako stignem do Mladenovca. Mislim se, vala sad možeš i da padneš – praktično sam stigao kući;). Krenem na Mali Požarevac, pa auto-putem. Opet, izgleda 10min posle oluje. Put potpuno mokar, svuda neko granje, rampa u Vrčinu i benzinske pumpe nemaju struju! Stignem i do Bubanj potoka – nema struje. Sama rampa radi na agregatu. Redak prizor – Bubanj potok u mraku: Sve vreme, dakle, na ivici oluje, a na mene ni kap kiše nije pala! Sreća prati hrabre;)). Stižem kući, mrtav umoran, nakon skoro 14h ukupno i 351km, ali pun energije. Ovu turu većim delom valja ponoviti. Tele je na kraju celodnevne vožnje bilo musavo i blatnjavo, kao nikada pre: PS: startni broj sa relija i dalje ponosno stoji (pozdrav žutoj grupi!). I na kraju rekapitulacija: Cela tura bila je tačno 351.2 km. Od toga više od 50% potpuno novi putevi za mene. Predivni predeli, negde oko 25km off-road ukupno. Puno srce! Drugarima veliko hvala na društvu, a ostalima – pridružite nam se sledeći put. Bez obzira na vremensku prognozu! - KRAJ -

Pogled sa vrha Kablara je fenomenalan: Gore smo se zadržali nekih pola sata: A tamo smo, zadovoljni, i malo pozirali: Povratak na dole protekao je rutinski. Predrag i ja, koji smo ostavili poslednjih 100m uspona neosvojenim, nismo imali problema i lako smo sišli do asfalta. Ostali su solidarno spuštali motor po motor, pazeći da neko ne prokliza. Bez većih problema i oni su se spustili. Vreme se ubrzano kvari i gledamo kako u daljini seva, a gusti, crni oblaci se navlače. Ipak, raspoloženje ni za trenutak ne popupšta. Asfaltom, sa druge strane Kablara, vraćamo se do doline Kamenice. Napravili smo pun krug! Kroz fantastičnu prirodu i prelepe predele. Malim, lokalnim putevima, uz nekoliko grešaka i mnogo raspitivanja;), hvatamo nekako pravac ka Savincu. Tamo je kafana „Kod Mića“, koja nam je preporučena za ručak. Ponovo prolazimo podno Suvobora, dok sitna kišica počinje da rominja. Shvatamo da vozimo na samoj ivici oluje. Ipak, u Savinac dolazimo a da nismo pošteno ni pokvašeni. Kasnije će se ispostaviti da je to ujedno i jedina kiša koja nas je zakačila. U tom trenutku bio sam ubeđen da nam ne gine ozbiljno tuširanje. I, pravo da vam kažem, nije me ni najmanje bilo briga;)) Dakle, stižemo u Savinac, malo mesto podne Suvobora, svega 5km od Takova, mesto sa lepom crkvom i sa dve kafane: Tu se fotografišemo, zadovoljni i puni utisaka. Ekipa mala, ali odabrana. Redom: Predrag, Sale, Gixxerk6 (Dule), Severian i Smiloss (Miloš). Oni ostaju na, kako je ispalo, odličnom ručku, a ja preko Takova hitam ka Gornjem Milanovcu. Obećao sam ženinoj sestri da ću da svratim na piće;)), a ta obećanja valja ispuniti... Nastaviće se...