Zdravica za vasionski brod "Znatiželja" i naučnike NASA-ine Laboratorije za Mlazne Pogone iz Pasadene (Kalifornija) koji upravljaju svim svemirskim misijama bez ljudske posade. Ako već ćovek ne može da otputuje na Mars, a ono bar može da navija i putem interneta prati one koji pokušavaju da to ostvare. Sedam godina planiranja i devet meseci putovanja... Sedam minuta sletanja na planetu gde su do sada dve trećine svih misija bile nesupešne, a tek jedna trećina uspela da stigne... Direktan prenos preko NASA-inog sajta... Jednog dana će i obični ljudi možda moći da putju na druge planete... San... Posle 567 *miliona* kilometara dugog putovanja "Znatiželja" je uspešno sletela na tlo Marsa u 10:31 po Kalifornijskom vremenu. Ovo zaslužuje dobar viski. Živelo Čovečanstvo. http://www.nasa.gov/mission_pages/msl/index.html http://en.wikipedia.org/wiki/Mars_Science_Laboratory

Lepa ti je ova slika Nensi. Moja za danas: Jedna od mnogih sjajnih stvari u ovom mom selu je to što postoje restorani sa svih krajeva sveta. Ovo je u Tajlandskom restoranu: čorba od morskih plodova.

Predivna kolekcija portreta sa svih strana sveta:

Svako bogovetno jutro kada pešačim od stana do garaže sklonim sa trotoara u žbunje 3-4 ovakva nesretna puža da ih neko ne zgazi. I svako veče kad se vratim s' posla nađem isto toliko zgaženih i slomljenih. Evolucija ih je ofarbala u maskirnu boju da ih pužožderi teže primete, ali ih zato i pešaci ne primećuju pa gaze po njima bez pardona. Moram da im nađem negde dovoljno male fluoroscentne prsluke...

Sve najbolje zemljače; brz i potpun oporavak ti želim.

Asocijacija...

'ajd da i ja budem u trendu:

Hvala najlepše

Japanski fotograf Takao Oči je napravio ovu seriju fotografija sprinterke Maje Nakaniši. Ona je od ovih fotografija napravila kalendar sa nadom da proda dovoljno kopija da skupi novac za učestvovanje u paraolimpijskim igrama u Londonu ove godine. Maja je reprezentativka Japana u sprintu. http://thisisawesome.com/japanese-sprinter-maya-nakanishis-nude-calendar-to-fund-trip-to-london-olympics/ Google Images ima još njenih fotografija iz ovog serijala.

Nije mogao da odabere bolji mali enduro; TW je vrh vrhova.

Ako može kola, može i motor... Ovde se radi o moto školi. Kurs košta isto za sve; a u ovom slučaju škola je unajmila i platila prevodioce da devojka može da nesmetano pohađa kurs vožnje. Diskriminacije nema; ko položi testove, taj dobija dozvolu. Samo da napomenem jednu stvar... Gluve osobe ne smatraju sebe hendikepiranim, već da jednostavno žive drugačiji način života.

Da ne bude zabune, ja nisam gazda škole, ja tu samo radim. Dakle nije moja velikodušnost; prevodioce je obezbedila i platila škola. Samo, eto, hteo sam da kažem da mi je drago da radim u firmi koja posluje ljudski, ispravno. Gazda škole je Ron; prva slika u ovim portretima: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/23047-portreti/page__view__findpost__p__1199539

Moto škola gde radim; dvoje što stoje skroz levo su prevodioci za gluvo-neme. Objašnjenje i dodatna slika ovde: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/66532-fotografija-dana-tvoja-ne-tuda/page__view__findpost__p__1337804

Ovo je moja lična fotografija godine... Ponosan sam što radim u ovoj školi... Kurs za početnike... U crno-beloj majci i sa naočarama je moj kolega instruktor Erik koji objašnjava sledeću vežbu. Momak levo pored njega koji gerstikulira je prevodilac za gluvo-neme. Naša škola ima najpre moralnu, pa onda zakonsku, obavezu da osobama sa hendikepom omogući (koliko je u našoj moći) da završe naš kurs. U ovom slučaju to je značilo unajmljivanje dvoje prevodilaca (momak levo i žena Crnkinja u pozadini) za gluvo-nemu devojku u roze jakni koja je želela da nauči da vozi motor. Bila je jedan od najboljih polaznika kursa ovog meseca, i položila je testove vožnje sa nadprosečnim ocenama. Joki, neka te Gospod čuva dok voziš motor u svom nečujnom svetu. Moto škola Arojo Volnat, Kalifornija (Joki na motoru: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/9239-tvoja-omiljena-moto-slika/page__view__findpost__p__1337805)

Beograd, savezna država Montana. Grad je osnovan krajem 19-og veka, a ime je dobio kao znak zahvalnosti Srpskim investitorima koji su finansirali izgradnju dela železnice kroz Montanu.

Ne vidim kako je isplativost relevantna u ovoj diskusiji? Opet opravdavanje krađe time da taj od koga si ukrao ima više? Ali mogu i na to da ogovorim... Više od pola onih u "kreativnim" profesijama imaju dva posla, od kojih jedan koji plaća račune, a taj drugi na koji ih nagoni želja da se umetnički izraze. Ne znam da li znaš, ali ovde u L.A.-ju ima i nezvanični "rečnik" šta određena zanimanja u stvari znače: glumac = kelner, slikar = građevinac, producent = nezaposlen, itd Niko ti ništa ne podtura pod nos. A uslove korišćenja uvek postavlja vlasnik/proizvođač. Da nije tako, kada vidiš motor na prodaju (podturen pod nos) a cena ti visoka, onda je u redu da ga ukradeš?

Ako je tako ondaK.... Kristin i bambusi

I ta fotografija itekako ima vrednost - treba biti na pravom mestu na pravom trenutku i zabeležiti momentak koji se neće ponoviti. I da bi napravio tu fotografiju treba napraviti 10-ak hiljada uvežbavajući veštinu, a koje nikada niko neće videti sem tebe, i za koje nećeš dobiti ni dinara.

To koliko neko zarađuje apsolutno ne opravdava krađu njegovog proizvoda. Takođe, to što ti misliš da nečiji proizvod ne vredi onoliko kolika mu je cena, ne daje ti za pravo da ga ukradeš. Ako smatraš da su Holivudski filmovi precenjeni, nemoj ih gledati. Ako misliš da je fotografija puko škljocanje, nemoj je stavljati u svoje novine, magazin, sajt, itd. A korišćenje tuđeg proizvoda neovlašćeno i bez naknade, uz opravdanje da ne vredi, je ne samo lopovluk nego i licemerje – ako ne vredi zašto ga korstiš?

+

Au kako dobra uspomena! Bravo! P.S. Kristin pozdravljena, i otpozdravila.

Sviđa mi se ovo... podseća me na definiciju motociklizma koju koristimo u školi gde instruktorišem vikendom: "Vožnja motora nije veština ruku, nogu i tela, nego veština oka i uma."

Definicija umetnosti... filozofi se sa tim rvaju vekovima. Meni se najviše sviđa odgovor koji je dao jedan političar što je hteo da zabrani pornografiju, pa su ga pitali da je definiše: "ne znam da je definišem, ali znam da je prepoznam kad je vidim". Ali ovde nije stvar u tome da li je nešto umetnost, nego da li je proizvod mozga isto proizvod kao i proizvod ruku. Naravno da jeste; a to što se vrednuje drugačije je nebitno. I pošto jeste proizvod, onda ima i svog proizvođača i vlasnika. Otuđivanje tog proizvoda, kao i svakog drugog, je krađa.

Parkić u toplom predelu, sa neobičnim kaktusom...