Pratim. Veoma lepo, zanimljivo i s dosta korisnih informacija. Naravno, željno očekujem nastavak.

Uživanje je i čitati, a tek kako je bilo lepo stvarno voziti ovu turu - mogu da zamislim. I ravnice i brda i mora (najviše mi se sviđa ona fotka sa čašom u ruci u moru uz gliser - brate, ''ima se -može se'') !!!

Pravo osveženje u ovim vrelim danima!

Dovoljna je samo jedna reč: Izvanredno! :care:

Bravo i za tekst, a još više za izvanredne fotografije. Posebno zadovoljstvo je čitati ovaj putopis.

Ovo već obećava zanimljive detalje i u nastavku!

Čekam nastavak... Priznajem, za sada sam ''pao'' na ćevape

Lepe rute. Zanimljiva prezentacija. Bilo bi još lepše da je malo opisa. Na primer: da li ste u Tatrama probali Tatransky čaj?

-_-

Čak i ako niste učesnik ovakvog događaja, osećete se nekako prijatno jer ste deo te ogromne populacije koja se obično nazuva ''bajkeri''. Ta reč je oduvek bila sinonim za ljude velikog srca, drugare, humaniste, spremne na pomoć u nevolji i druženje... Lepo je u ovo vreme kada je ''drugarstvo na drumu'' postalo parola, čuti da taj vid humanosti nikad nije nestao kod bajkera.

Iako sam samo čitao i gledao fotke, nekako mi krivo što niste proveli još koji dan više na ovom lepom putovanju i još više uživali. Bravo!

Uz konstataciju ''Lepo motorče'' zaboravih da napišem: Puno, puno bezbednih kilometara sa njim ti želim. Uostalom Honda je Hondaaaaaaaa!!!

Nažalost, ovoga puta akcija bez mene jer sam zbog iznenadnih (malo većih) zdravstvenih problema mesec dana proveo na bolovanju a još uvek rešavam problem jake anemije. Trenutno mi je na jelovniku: razne tablete, vitamini, kuvane koprive, crna čokolada, med. propolis (i jedina dobra stvar - kupinovo vino). Ostaje da još probam zarđale eksere i gvozdene opiljke. U svakom slučaju dolazim da vas podržim. P.S. Lorde, još uvek čekam obećanu BJB majicu! :lol:

Šteta da je vreme pokvarilo povratak . To bi sigurno bila vožnja za uživanje i ''utvrđivanje gradiva'' o prelepim predelima i zanimljivim putevima.

Lepo motorče!

Lepa i uređena ova Švica, ali nekako mi malo naroda po ulicama i u baštama kafića. A postavljeni suncobrani! Znači: ''Čekamo vas!''

...

Ajde da i ja napišem koju: Što se tiče izbora motora - uvek je to ''Tamni vijalet''. Što reče Djordje prva tri su uvek sa nečim što ti ne odgovara. Naravno, ne mora biti baš tako ali teško je naći ''Srpski motor'' - dobar a jeftin. Idealno bi bilo da se odmah pronađe onaj koji ti je udoban kao stara papuča... XJ600 je dobra mašina i za te pare odličan izbor. Svako od nas dođe u nekom trenutku do ''čamdžijskih muka'' - ljubiteljima plovidbe uvek nedostaje bar pola metra dužine njihovog plovila. A onda, ako uspeju da nabave nov čamac koji je bar metar duži od prethodnog, opet im posle izvesnog vremena nedostaje samo malo - recimo pola metra... Jedan je svoju jahtu natvao upravo ''Ipo'' (Lađa je, čini mi se, dugačka oko trinaest ipo metara). Meni je moj Hornet bio previše prgav (za moje shvatanje vožnje) zato je zamenjen CBF-om koji ima skoro sve šta mi treba. E, sad to ''skoro sve'' znači da mi ponekad zafali nešto duži vizir i možda udobnije sedište .. A lep mi je na oko. (Nije to što je moj...) Što se tiče padanja i proklizavanja, asvalt je isto tvrd kada letiš sa Tomosa ili motora od 1000 i više kubika. Jedini problem može biti ako ti, ne daj Bože, nogu nagnječi - ipak ima ralike između 200 kila ili pedesetak. Nema garancije da se bolje prolazi sa manjim motorom. Rizik je kod jačih mašina veći, jer te hteo ti ili ne ''povuče'' te da ponekad malo zavrneš ručicu gasa i osetiš snagu ubrzanja i vetar. Niko od nas nije imun na to. Priznajem, ni ja. Samo treba znati kada prestati. Mislim da je najveći problem kod nas da nema prave auto škole gde će kandidata naučiti da bude bezbedan učesnik u saobraćaju. Da zna da se izvuče iz neugodne situacije, da nauči kako da najefikasnije i sa uživanjem prođe kroz krivinu. Kako da drži telo, kako glavu, na koju nogu da prebaci težinu, šta da gleda... Ima toga na internetu, ali bi lepo bilo da ga ima u stvarnosti a ne još uvek ''samoobuka'' i vozi osmice pa idi pravo prva-druga i ukoči pre crte. Želeo sam da pomognem ovom pričom. Ako sam ''iskočio iz teme'' izvinjavam se - neka administratori odluče da li da obrišu post. A što se tiče ''letenja'' sa Tomosa to sam pre dvadesetak godina izvežbao na avalskom drumu kod Belog potoka gde me iseče plavi Reno4. Sa ''velikog'' motora nenamerno sam pre oko mesec dana proverio šta znači kočiti na belom znaku za tramvaj - na kolovozu kod veterinarskog fakulteta. Slajderi odradiše veliki deo posla, ali nisu uspeli baš sve.Malo odranog kolena i povreda stopala...Sve to boli jedno vreme i prođe. Što reče onaj glumac, ''Nikad se ne zna zašto je to dobro''... Dobro je kao (najčešće bolno) iskustvo, ali dobar nauk da se više ne ponovi.

Tek sada pročitah ovaj putopis. Zanimljivo, životno, emotivno... nekako tera da se bar još jednom pročita.

I ovo može da bude komentar: :care:

Toooo majstori! Jedva čekam nastavak.

Bravo! Pročitah u jednom dahu pa se vratih ponovo (da obnovim gradivo) radi provere da u brzini slučajno nisam nešto propustio. Odlična priča koju su diktirali događaji. Iskustvo je bilo poučno i za čitaoce.

Vidi se da je putovanje bilo ''laganica'' sa puno uživanja, a priroda na Gučevu inspirativna.

Jbt... sve više vam zavidim. Jedino mi nije jasno - toliko mašina a samo jedan GPs Uostalom, navikli smo na ono: čartu čitaj al' seljaka pitaj... i na pravom si putu. Željno očekujem nastavak.

lepo i ''lagano'' ispričano a vidi se da je putovanje bilo posebno zanimljivo. Baš me interesuje kako je bilo dalje. Nešto sam nestrpljiv