i bre sto se svi primate,kao bodljiv glog ste svi! ne smes nikoga nista pitati jer se odmah nadje,i pocne argumentovanje! kontao sam da je to neko mesto kao laboratorija sa pozitvnom energijom ali ocigledno je doslo do pokresne procene! sorry za OFF! Ima istine i u ovim drugim gledištima. Mi se svi poznajemo lično i to već dosta dugo pa nam Forum služi za usputnu komunikaciju, priručno, dok se ne vidimo... Odavno smo izašli odavde i mahom nam teme služe za upoznavanje novih ljudi pa tek onda za rešavanje nekih problema. Ovde nikada nema međuljudskih nekorektnosti niti postoji mogućnost da će se desiti. Do sada su se pridruživali samo dobri ljudi a ako nam dođu i ovi drugi banovaćemo ih pa 'ajd zdravo. Ipak, ne bih voleo da se ovaj naš krug pretvori u druženje zatvorenog tipa, novi ljudi treba da nam dolaze i dalje i da nas svojim prisustvom obogaćuju. Svim novim prijateljima savetujem uzdržanost u komunikaciji dok malo ne upoznaju ko je ko i kakvi smo mi između sebe. Ima i ovde sukoba i razlike u mišljenjima ali je to ograničenih dimenzija i nemože da izmakne kontroli jer na stranu i Forum i sve ostalo, ovi ljudi se druže, vole i poznaju pa ne žele da se svađaju. Samo polako, sve će doći na svoje mesto.

To mi nekako vuče da dilemu da li više volim da idem u goste ili da mi dođu gosti. Ja sam Pecu pozvao da dođe ovde, kod mene, i da sredimo motor. Ako imaš bolji predlog iznesi ga i da završimo sa OFF-om.

ova ponuuuuuuuuuuda?! vazi?! : Nisam razumeo, molim te objasni mi komentar.

1.-dr.Bane 2.-zoltan 3.- Arakis 4.- Avijaticar 5. Nadalina 6. Џокс 7. Ruza (Ja cu vam nosim bokal sa vodom) 8. KochaMatori 9. PapaStalin 10. R.I.P. 11.srdjan73 12. jager (taman posla da ne dođem Namigivanje ) 13. Sinclair 14. Vlada#4 (taman posla da dodjem bez Vlade Zelenko ) 15. Vlajko 16.Popsy (da se zapljunem iz CG) 17. Vuja

Sumi brate, nemoj da se naljutis ali ovo dluje kao da ga "vozis" u mesto, tj, sa podignutim zadnjim tockom. Pokusao sam ja da smimam slicne stvari ali se od vetra ne cuje zvuk motorora, a kod tebe se ne cuje vetar....... Malo mi cudno ??? Nije da ti ne verujem ali nesto tu ne stima. a ma napisao sam da je u mestu bice iduce nedelje i u voznji po danu nemam kandidata da se vozi i da snima sa mnom.... ;) Ajde molim te ostani živ. Kao da je važno da li ide ovoliko ili onoliko. Ja ceo život vodim borbu sa sobom zbog brzine i znam da to nikome dobro nije donelo. Bolje nađi neku ribu pa navali po njoj a ovako se vozaj i uživaj. Eto, od toga niko nije stradao i svi su zadovoljni. Jedan je život.

Ne treba biti na kraj srca, čovek je dugo napolju... Peco, sezona je već pri kraju a lepo bi bilo da si došao mašinom ovde pa da ga raskupusamo i dovedemo u red sve što nevalja. Delova ima, nas isto, sve ti je ovde...

Problem treba rešiti, slikaj ako nemože drugačije.

Ово што си написао, у нашим локалним релацијама звучало би: "Човек је Хрват, Србин...". Teška se tamo politika vodi a meni je muka i od ove ovde. Moguće da je tako samo je on pričao o SSSR-u, tada je svuda bilo isto a kaže i da je taksi u tolikoj državi isto koštao. Meni to nije bilo važno da li je ovaj ili onaj mada čovek sam za sebe kaže da je Rus pa mi je to bilo dovoljno. Kada sam mu rekao da još uvek imam negde srebrne rulje odgovorio je " pa šta, imam i ja dinare". A te rublje su jedini metalni novac koji se kovao od plemenitog metala u ovom savremenom vremenu. No, i konvertibilnost opet vuče u politiku...

Dule vidi u manualu, odštampaj par strana pa odnesi ljudima koji to rade. Nema ove mere niko u glavi i nezahvalno je davati tako ofrlje kad to mora da je 100% tačno. http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=13347.0

Žurio sam da postavim putopis pa je dosta toga ostalo nezabeleženo. A sad tamo da nešto dopisujem bezveze je, na kraju krajeva priča je za kafanu idealna. Da li se stariji sećaju hipika na moru? Tumaraju po plažama, duvaju, nose gitare akustare i stalno ih juri policija jer su pobegli ko zna odakle a neznaju gde idu jer šire ljubav pa su tim poslom zauzeti. Toga više nema ali sam se sreo na Brionima sa misionarom koji drži propovedi. Nije svešteno lice nego je onako, samouk a obdaren, posisao je svu pamet sveta i voli se sa narodom. Ide okolo i deli svoje misli nesebično od kako mu se ukazao Gospod ali je ta komunikacija bila interna i za nas ovakve nedostižna. Kad održava seanse sa sledbenicima bira ambijent a to je obično ispod masline, ali da nije po nekom kamenjaru jer tamo ima zmija, pa nije ni on budala. Na povratku sa Briona ide priča na sledeći način. Devojka, turistički vodič, priča kako voli drago i poludrago kamenje. Dopada joj se neko koje za 1 evro dobiješ u Austriji iz nekog automata pa ih redovno skuplja i olakšava aparat kad god je tamo. Onda on pita da li mi znamo šta rade patuljci. Aha, patuljci kopaju. Jeste ali šta to kopaju patuljci? Ugalj? So? Neeee, drago kamenje a da nije Diznijevog filma o Snežani i 7 patuljaka mi to ne bi znali jer to nigde ne piše. Zbog čega nijedna knjiga ne govori kojim se to biznisom bave patuljci? Kopaju pa valjda prodaju to što iskopaju. Hm, pogrešno. Patuljci vade drago kamenje da ih ne bi vadili ljudi. Majka Zemlja treba drago kamenje jer je njeno, drži planetu u ravnotežnom stanju i svaki deo koji joj se otkine čini planetu slabijom i siromašnijom. Zato patuljci iz zemlje uzimaju a u zemlji kriju i sve je OK, niko nije oštećen. Inače dokaz za postojanjem patuljaka je njihov fizički izgled. To što su mali posledica je profesionalne deformacije, za manje ljude trebaju manji tuneli. No fizionomija je takođe odraz fizičke anomalije ali se javlja za kraće vreme i nisu potrebne generacije da bi bila uočljiva. Zbog toga na patuljke strašno liče speleolozi koji veći deo svog vremena provode u mraku pa su zato buljavi i izbečeni. To je njegova priča. Ja sam njemu predstavljen kao pustolov koji ide okolo i snima dokumentarni film pa sam se, u nizu svojih pustolovina, obreo na Brionima. Iako sam po profesiji naučnik život sam posvetio ljudima koje pomažem kad god i koliko god mogu. Od mojih misli sagovornik je mogao da čuje uglavnom definicije "sve u stihu, sve u prozi..." svaki drugi može "da mi se napase muda ko zec kelerabe" ali i da "labavi ume da zabavi" iz bogatog opusa domaćih umotvorina. Koliko sam ja bio iznenađen njegovom ideologijom uveravam vas i on je mojom. Propovednik je iz Zagreba i zove se Nenad. Pustolov je iz Beograda i zove se Nenad. Propovednik je do Briona došao biciklom a pustolov motorom. Dva Nenada sede za istim stolom, razgovaraju, saosećaju jedan sa drugim bez obzira što se slabo razumeju. Kada je došao trenutak rastanka Nenad iz Zagreba je zamolio da se ne opraštamo rukovanjem kao ljudi od interesa već zagrljajem kao ljudska bića od Boga stvorena. Nenad iz Beograda je rekao da je rastanak najverovatnije privremen jer je za velike ljude malo puteva pa nek popuši metar ku.ca ko tvrdi drugačije. I tako se rastadoše dva Nenada. Do sledećeg susreta. Davim a? Pa uhvatio me zanos, jebi ga, ide to periodično... ;D

Moje paljenje je Joškino paljenje, Joška ih pravi. Na MZ ide jedno a na Jawi dva zbog broja cilindara. Za IŽ je verovatno isto. Vidi sa Joškom na PP za detalje da ne trgujemo javno.

Ja imam Joškino paljenje namenjeno MZ-u. Na ovim stranama, kojih zaista ima dosta ;D, ima toga o struji pa i o Joškinom paljenju. I ja nemam poima sa strujom pa se pomažem ovom temom kad je neophodno.

Upoznao sam jako zanimljivog tipa vozeći taksi. Obično se nenadano nešto lepo desi pa je tako bilo i ovaj put. Čovek je Gruzijac, Rus a kod nas je i odlično priča Srpski jer je dugo ovde. Od kako vozim motore nikada nisam imao ovakav susret sa čovekom koji je rastao uz Ruske motore. Na stranu što zna sve modele, on ih je vozio i popravljao jer su bili deo njegovog života. Mnogo sam toga čuo od Igora ali neću ništa da prepričavam, pozvao sam ga da nam ovde prenese svoja iskustva i doživljaj koji su ovi motori ostavljali na motocikliste u Rusiji. Nadam se da će se odazvati pozivu iako je prilično angažovan oko velikog broja Foruma koje je pravio. Ipak, najviše me iznenadilo što se Jawa izuzetno viskoko kotirala u Rusiji. MZ nije bio toliko popularan i masovan ali su i Rusi težili stranim motorima pa je Jawa bila san većine mladih motociklista. Meni je to jako čudno zvučalo jer bih pre odabrao Urala ali eto, za Ruse Ural nije strani motor. Pozvao sam Igora mailom pa se nadam da će nam se priključiti u nekom trenutku.

Hvala vam svima. Otišao sam na "par dana". Šta to znači nije ni meni bilo jasno ali se valjda podrazumeva da je to 2, 3, 4. Na kraju je ispalo da sam od kuće odsustvovao 9 ili 10 dana a na toliki period nisam bio psihički spreman pa se u povratku taj produženi boravak emotivno odrazio na mene. Mnogo je grešaka tu napravljeno. Treba imati jasnu rutu i plan gde se i koliko ostaje. Treba imati i neki alat sa sobom, sreća što motor valja ali nije moralo da bude tako. Za sve što je van granica matične zemlje savetujem navigaciju kao podršku kod kretanja ali i kartu, jedno drugo nemože da zameni. Motorom ne treba divljati i jurcati naročito ako je kuća daleko, to je baš idiotizam. Želeo sam da se vidim sa motociklistima gde god sam se kretao ali sam svestan da je termin u kome sam bio različit za nas. Meni je tada najtoplije pa mogu da se vozam gde hoću ali ljudi koji tamo žive su u poslu i nemaju baš vremena da dangube samnom. U Poreču sam se video sa ljudima koji redovno posećuju Srbiju, po skupovima ili privatno svejedno. Oni su baš želeli da se vide samnom ali su posle par pića otišli jer ih je posao pregazio. U Umagu sam bio ali se nisam video sa Saletom. Baš bezveze deluje da dođem a da se ne vidimo ali sam uveren da je mnogo gluplje da sam navalio na čoveka kada je u poslu do guše. Doći će za Beograd pa ćemo lako... Sada su se utisci sredili i stvarnost izgleda drugačije. Ovde gde sam rođen onima koji su došli pre koju godinu smetaju moji motori i parking mesto koje zauzimam svojim "voznim parkom". Pa mene tokom ovog puta niko nije pitao zašto sam parkirao ovde ili onde a eto, pred kućom nije uredu, mnogo mesta zauzimam, pravim buku, motori smrde i galame i noću i danju. :P Ne uzbuđujem se mnogo oko toga. Tamo gde je lepo čovek se vraća ponovo a ja sam siguran da ću sledeći put istu rutu pregaziti sigurnije i sa više uživanja nego sada. Sići ću sa auto puta kako je Svakak savetovao ne zbog plaćanja putarine nego da bih video i ono pred čega sam sad proleteo. I popiću Malvaziju sa Miletom Fazerom.

Nije MZ pa nije u MZ Svetu. Putopis: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=59339.0

Koliko sam vremena proveo na putu od Zagreba pa bar pola od toga sam bio zaglavljen na Gazeli. O Bože, pa hoću li ikada stići kući? Ludilo i divljaštvo krasi odnos vozača prema motociklistima. Ma neće niko nigde da me pusti, nemogu sa autoputa jer neda ovaj i onaj, ustvari neda niko. Tada kreće opus psovki kroz otvoreni vizir. Nisam štedeo nikoga, gde je majka tu je i otac a sestre i svastike sam naročito "kitio". Nikada mi Karaburma nije tako daleko izgledala. Nemogu oni kolima pa zašto bi ja mogao motorom, stane, prepreči me, gleda ružno u retrovizor i smeje se gad u nadi da ga ne vidim kroz zatamnjena stakla. Na gradsku gužvu stvarno nisam računao. Neka se ljuti ko god hoće ali jedino su motociklisti korektni vozači, ko god me video onako usranog od buba izmakao se u stranu da prođem. Po mom izgledu uopšte nije bilo teško zaključiti da idem iz daleka i da mi nije do jurnjava beogradskim ulicama, ja bih samo kući, zašto je to tako komplikovano... Osećaj kada sam došao do Karaburme je teško opisati. Možda je na Menhetnu lepše ali za mene nije bolje: tu su mi prijatelji od rođenja, moja škola Jovan Popović u koju će i moji sinovi da idu, bivša poslastičarnica "Slinara", bioskop koji ne radi "Slavica", naš fudbalski klub "Beograd" i navijači "Crveni Đavoli", Stara Okretnica... Kod kuće sam. Kod kuće je najlepše. Skinem kacigu a sa Zvezdare se sliva reka mirišljavog šumskog vazduha koji šara po Karaburmi. Dole na Dunavcu vozaju se ljudi čamcima, pecaju pecaroši a oko Carske Ohote se igraju deca. Na Adi Huju vrište motori na stazi, neko je poželeo da se izjuri. Za ovu sezonu dosta je putovanja, hoću da uživam u svojoj kući, u mom kraju, sa porodicom i prijateljima.

Mislim da si u pravu. Doduše davno je bilo ali taj paritet je lako uočljiv pa se teško zaboravlja. Baš je bilo vreme velike jeftinoće Ruskih proizvoda dok Tomos nije bio jeftin, posmatrajući ga u sklopu Istočnoevropskih proizvoda. Inače, Minsk je super. Da postoji mogućnost izbora pre bih njega kupio novog nego hm.., mnogo toga što se sada prodaje.

Nastavak puta bio je u okvirima saobraćajnih propisa. Nervoza me uhvatila na granici kad sam izašao iz Hrvatske a trebao da uđem u Srbiju. Pre mene tip sa GS-om pokaže pasoš i policija ga pusti, ja stanem a on me gleda, gleda... - Šta je bilo? - Otkud ja znam koji si? - Prijatelj od ovoga što je prošao motorom pre mene :P - Taj je lud, bar 10 puta je išao ovamo onamo, ni Hrvati mu više ne lupaju pečat u pasoš. Šta ću, skinem kacigu. - Da li sam lepši na slici ili uživo? Jel bi me cmokno? ;D - I ti si lud kao i onaj, beži bre odavde vidiš da ljudi čekaju... Kukuruzi, oranice, drndav auto put, u žutoj traci se opravlja pezejac... O Srbijo među šljivama! Lepoto nad lepotama. Otadžbino, kućo, živote.

OK, šta je - tu je, moram da nađem neko rešenje jer se ništa neće rešiti samo od sebe. Uočim da sam stao pored SOS telefona koji su raspoređeni duž svih Hrvatskih auto puteva. Nisam se mnogo kolebao, rešim odmah da zvonim u nadi da ću dobiti makar moralnu podrešku za pešačenje od 2 km do pumpe i isto toliko nazad. - Izvinite što smetam ;D - Izvolite? - Ostao sam u kvaru, da li možete da me locirate? - Mogu, vidim vaš položaj. Kakav je kvar u pitanju? - Ma i nije neki kvar , ostao sam bez goriva ;D - Poslaću ekipu. Koji je auto u pitanju da bi vas lakše našli? - Ma loše si ti mene locirao kada me ne vidiš. Nije auto, na motoru sam i jedini sam ovde, nemogu da me promaše. - E moj bajkeru da li znaš zašto si ostao bez goriva? - Zato što nigde nemaš pumpu kada se ide prema Srbiji, pa zašto ne bi sipao gorivo da postoji pumpa - Tačno je, ima manje pumpi nego na ostalim delovima auto puta ali si poslednju prošao sa... hoćeš da ti kažem sa kojom brzinom? - Nisam toliko radoznao - :D Uredu, sad će doći ekipa Taman kada sam pomislio da se bespotrebno zezam sa putarima ili ko zna koji su već, dolazi kamiončić sa 3-4 čoveka. Nosi čovek kantu a ja nemogu da verujem. Da sam ostao negde u Srbiji mogao bih, ma jasno je... Doneli su mi benzina za 10 evra jer su procenili da je dovoljno do pumpe koja je na 2 km. Kažem ja "Hvala" i pomislim se ajd zdravo a čovek neće da ode, stoji pored mene. Hmm, častio sam ih sa još 10 evra, možda je malo, jeste da ova usluga ne košta ništa jer primaju platu za to ali mogao sam i više, nisam se baš odvezao... Onda mi tip objasni da njihov posao nije da mi donesu gorivo nego da me osposobe da samostalno nastavim put. Čeka da upalim. Ja pitam šta će biti ako ne upali. Kaže guraćemo ga ako sme da se gura a ako nesme stavićemo ga u kamion. - Pa ima 255 kilograma :o :o :o - Neka ima, tu smo nas četvorica E pa stvarno svaka im čast. Taj posao se tako radi. Okrenem ključ, stisnem dugme a Debela bez verglanja upali kao mina. Tooo Bokilicu kralju!!! Da nije čistio karburatore možda bih se ja nanosao motora sa ovim ljudima. Rastali smo se lepo a ja sam još uvek pod utiskom od ovakvog pristupa putnicima. To što je profesionalno izvedeno stvar je ko zna koje firme ali to što su ljudi srdačni i saosećajni odraz je njihove ljudskosti.

Kako sam prilazio bliže Srbiji sve sam brže vozio. Kad sam bio mlađi često me hvatalo ludilo mada to poslednjih godina nije slučaj. Mislim da je najlošiji put u Hrvatskoj onaj koji vodi do Srbije. Prvi putokaz za Beograd pokazivao je 192 km što znači da je to jako blizu granice, očigledno stoji zato što baš mora. Razmišljao sam da sam prvi put tu i da neznam šta ima posle Hrvatske verovatno bih pomislio da je Hrvatska na kraju sveta jer iza nje nema ništa, bar po putokazima na autoputu. A ono ima, zajebo bi se gadno, tek tu čekaju zadovoljstva. :-* U glavi kuća, srce tuče, gas se odvrće... A onda kulminacija i potpuno ludilo u mojoj glavi. Brže, brže, brže... Da sam mogao da izlomim rukama motor verovatno bih to i uradio, "teraj mrcino majku ti ..." ;D UDRI! MA UDRI JAČE!!! ;D ;D ;D http://www.youtube.com/watch?v=PCbIXr4CgTk&feature=related Kad u jednom trenutku RRRRrrrrr.... Šta bi? Crko, pokvario se, rastao se sa matorom dušom? ??? ??? ??? Jebi ga, nestalo je goriva. Pogledam a pored mene znak, oko 2 km do pumpe i 5 km do granice. Smejao sam se kao nikad u životu. Kakva mi se glupost desila i to tu, takoreći pred kućom...

Povratak je bio ekstremno brz. Stajao sam samo kada sam morao a to je na naplatnim rampama i pumpama. Čekao sam trenutak kada ću stati da jedem jer me živo interesovalo da li sam napravio dobar izbor hrane kako bih svaki sledeći put u nedostatku ideja mogao da odaberem isto. Stao sam čim sam prošao Zagreb na odmorište koje je bilo potpuno prazno. Odabrao sam hladovinu i krenuo da jedem kad mi je u susret nailazio auto. Nije mi se to baš dopalo, ne volim da me neko dira dok jedem. Iz auta izlazi čovek sa oko 50-tak godina, žena i dvoje dece. Prilazi motoru i gleda, gleda... - Ovakav je motor imao moj otac - Otac je znao šta valja - Koje je godište? - 1980 - Njegov je bio 1979 samo je bio fabrički - Pa i ovaj je fabrički, samo je volan budžen - Nije ovaj fabrički, ceo je nakinđuren - Mooolim? ??? :o - Motor mog oca je imao fabričke boje, nije bio jednobojan. Otac je prešao sa njim 130.000 ali nije mogao bez popravki, morao je da menja jednom lanac i lančanike. Ulje je dva puta menjao pa ga je prodao sa tih 130.000. Jel tvoj valja, da li si zadovoljan? - Pa jesam do sada, valjda će kući da me odvede. Matoro je to, 30 godina pa nisam poneo ništa od alata, ni gumu ne bih mogao da zakrpim. Ako se pokvari baciću ga pored puta i tako ću završiti sa njim. - Neće da se pokvari, nema razloga.. Lep je, baš je lep jedino što je nakinđuren I tako, odoše oni a ja odustanem od ždranja pa sednem na NAKINĐURENI motor i krenem.

Džitra je super ali si trebao i gitaristu da slikaš.

MZ se krade zato što su delovi jeftini i pristupačni pa se sve prepakuje za kratko vreme i sa malo para. Lančina i katančina pa čvrst vez za banderu. Ako nosi nek' uzme i banderu.

Krenuo sam u nameri da tih 650km pređem u danu jer nemam vremena da se vozam okolo naokolo, treba da sam kod kuće što pre. Birao sam hranu koju mogu da pojedem brzo i lako, da me drži sitim a da ne traži previše vode nakon jela. Mogu jednom da stanem radi klope i to je dovoljno, ljudi ne jedu po nekoliko dana pa šta ja da kukam za par sati. Izbor je pao na Gavrilović sudžuk. Izrazito suva kobasica od goveđeg mesa koja nije preterano slana a odiše kvalitetom. Na deklaraciji piše da je za dobijanje 100 grama ove vrste kobasice potrebno osušiti 150 grama mesa. Jako lepo zvuči jer nema dodataka, soje, raznih sranja, sve je u goveđem mesu. Još kad omlatim 400 grama pa zalijem kiselom koja mi se dopala a zove se "Studenac" onda je stomačić pun i ne prigovara. Ako padne šećer dižu ga Kraš bajadere kojih ima svuda po tank torbi, ne treba da se otvara skroz, čak ni rukavice ne mora da se skidaju. Sve je spremno i spakovano i mogu da krenem.

Iz sna koji sam budan sanjao prenuo me SMS sina Paje: "Tata, voleo bih da si ovde i da je sve onako kako je bilo pre nego što si otišao". :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( :( Kada sam ovo pročitao shvatio sam istog trenutka da je moja pustolovina završena. Neverovatno šta mi se desilo u glavi, samo sam pogledao oko sebe i pomislio kako sam u tri pi... materine od kuće. Zapravo, već samo bio kod kuće jedino je fizički trebalo da stignem do nje. Žuri mi se. Lepo je bilo ali je bilo dosta. Hvala lepo svima na svemu, ja odoh kući.