.

Ostrvo se razgleda iz voza na elektro pogon. Tura je propisana i može da se vidi dosta toga, od vila preko arheoloških nalazišta do safari parka.

U društvu sa ličnostima iz političkog života koje su obeležile istoriju čovečanstva.

1. Ko kaže da je samo lovac, ribolivačka lovina pleni veličinom. I to mu ide od ruke. 2. Kao i svi državnici i vojskovođe i Broz je jahao. Fotografija izgleda neverovatno kada se pogleda uživo, konj je prelep. 3. Ma gadan igrač, nema šta.

1. Uzgajao je mandarine koje je poklanjao deci 2. Kolekcionar čovek, nema šta 3. Teško mi je da opišem koliko je zajebano stići i upucati muflona jer živi na najgorim liticama koje postoje. Ipak, nisam to ja, Brozu sve ide od ruke. Muflon kapitalac.

1. Govor u Rijeci ili Rovinju 2. Sofia Loren, "drugarica" ;D 3. Broz u Kozaračkom kolu

Drugi muzej na Brionima posvećen je Brozu u duhu njegovog boravka i rada na ostrvu. Diplomatske aktivnosti i poznate ličnosti koje su ovde boravile ostavljaju bez daha svakoga ko je makar i malo upućen u međunarodne odnose. Ko nije pronaći će svoje afinitete u Brozovom načinu života i načinu kako je provodio slobodno vreme. Žao mi je što je materijal oskudan mada drugačije i nije moglo, pun je muzej ovakvih fotografija a sve je nemoguće slikati.

.

.

Brioni imaju safari park koji u današnje vreme izgleda daleko siromašnije nego kada jhe Broz bio živ. Neke životinje su uginule, Zakon o držanju životinja u Hrvatskoj se promenio pa su mnoge preseljene u ZOO u Osjek ili Zagreb gde je, da se trag ne bi izgubio, napravljen muzej o onim životinjama koje su tu živele.

Rešeno, tema preimenovana u "Сделано в СССР - мотоцикли ИЖ, ЗиД, ММВЗ"

Bilo je to negde ali sam omatorio pa zaboravio. Treba nam potpuni opis, fotografije, infrastruktura... Nema MZ Rider-a, on bi to iz glave, očas posla.

Može naravno, imenuj svoju temu kako želiš. Možda " IŽ i Ruski motori" ili kako ti se učini najbolje. To je vredna fotografija samo što ovaj priključak nije bio za trotočkaša nego za običnog IŽ-a, bez bilo kakvih dorada. Nažalost nas je tada Sova zanimala, nismo imali poima šta ima u magacinu a aparat niko nije imao kod sebe tako da fotografija nema. No, i to je jako zanimljivo, da li je u pitanju eksponat kao neki eksperiment ili je bilo izloženo za prodaju?

Meni se ideja dopada. IŽ-a možda imamo najviše ali to nije razlog da se ovde ne nađu i drugi Ruski motori. Korisne su informacije koje su sve razlike između njih i šta su Rusi pravili. Na više mesta sam pričao o Sovi koju ima prijatelj iz kluba ali mislim da nisam nigde okačio sliku. :-\ Kod nas je neka firma u kompenzaciji dobila i priključne mašine koje smo videli u magacinu ali to je sve, neznam ni ko je kupio ni da li ih koristi ali je sigurno da su takve mašine ušle u Srbiju pre par godina. Žao mi je što neznam više o tome jer nisam slutio da bi neko poželeo da ore motorom a eto takva naprava postoji. Ako bi imali takvu temu imali bi i mogućnost da nam neko nov pruži nova saznanja. Bebac, ti si otvorio ovu temu, kako ti se čini predlog?

Lepe u Oblakovskoj ulici, od Steko pumpe na nekih 150-200 metara sa desne strane u pravcu Autokomande. Samo ipak mislim da je to lošija varijanta od Mikija jer obično neznaju cenu, o motorima nemaju poima pa kako te procene... I priča im je zanimljiva, kažu da imaju "original", neće da priznaju da lepe. A taj "original" je obično oko 20 evra, bar su mene tako cenili dok sam bio ćelav. Sa druge strane kvalitet je odličan, lepe od najboljih materijala i motor baš koči. Međutim može da se desi da ne ubodu debljinu pa da se ne obrukaju stave deblje obloge i onda nemožeš da gurneš nazad u točak. Pa šmirglanje do iznemoglosti jer se skida teško pošto je materijal kvalitetan. Mnogo je to zezanja za male pare. Vidim da ih posećuje Sava iz kluba veterana ali on i nema neki izbor šta će da radi jer nema delova. Mi na sreću tih problema nemamo, možeš da lepiš ako želiš kvalitetnije obloge ali je zezanje veliko a cena svaki put drugačija. Ja sam od tog posla odustao. Stavim nove na početku sezone i to mu je za godinu dana dovoljno.

Promenio sam naziv teme od "IZH PLANETA 4" u "IZH PLANETA 4 - tema za ljubitelje". Dakle, tema je namenjena isključivo ljubiteljima IŽ motocikala.

Ne bih počinjao priču pre vremena ali lokaciju za sledeći skup nemamo a to treba imati u vidu jer je lakše sada obilaziti lokalitete nego u februaru.

Da, razumem... Moja je pokopana ali u strahu od svega proživljenog šiljim glogov kolac.

Ja sam još uvek šokiran kakav je motor isekao. :o Jeste da je napravio bolji ali ono je greota seći, dobar motor... Bio. ;D

Male su šanse, zarobio sam se u računar i speremam se za školu. 110 km/h sa dvoje je sasvim OK jer kad se dođe na tih 130 onda fali još malo zbog preticanja, pa malo snage da bolje povuče od 130 do 150, pa ni 150 nije dovoljno i kraja nikada nema. 110 je dosta za MZ pod teretom, treba čovek da zna dokle ide a sa tom brzinom 100-110 neće nikome ništa da se dogodi, ni putnicima ni motoru. Sa MZ-om treba birati magistralne puteve jer je užitak veći a režim saobraćaja više pogoduje od auto puta. Što se tiče kilometraže ona je dobra i ne treba da je nabijaš po svaku cenu. Koliko će ko preći kilometara u danu stvar je kondicije, kad voziš više i možeš više, time se ne treba opterećivati... Forsiranje ne broju kilometara ili vožnja bez odmora nije dobra stvar niti je merilo vozača jer je dobar motociklista pre svega ŽIV i ZDRAV čovek na motoru. Svako vozi svoju vožnju, neko nosi cipele 36 a neko 46, neko je čupav a neko ćelav, mršav i debeo... pa se svako oblači i jede šta mu odgovara. Treba naći meru motora i svoju meru pa težiti optimumu jer se približavanjem maksimumu povećava rizik. Vožnju po mraku ne savetujem. Trebali ste da krenete sat ranije i došli bi po danu. Važno je da se vidi svaka rupa iako je taj put dobar ali se sa svakim problemom lakše nosiš ako ga na vreme uočiš. King dobar si a zajedno ste super tim.

Sve je rešeno, nema nesporazuma. Šumi je mlad dečko, dobre duše i čista srca tako da je sve OK. Samo se ti javi kad prođe temperatura. Nadam se da ću do tada sve da sredim pa da se uz pivo hvalim kako sam im doskočio.

Zaratio sam sa računarima i dobijam strašne nalete besa što su neispravni. Kupio sam nov komp. ali me prenos sa staog zeza i nemogu da budem siguran da li sam izgubio podatke. A podaci su: magistarski i doktorski rad, svi objavljeni naučni radovi kao i materijal za nove, dve stručne knjige i treća u radu, fotografije dece od rođenja do danas... Jedva se logujem ovde, jedva završavam putopis sa polusipravnim explorerom i gajim nadu da neću srušiti forum. U ovom trenutku baš mi ne prija da se zezam sa poslovima koji mi drugi izmišljaju. I ja bih voleo da mogu da dođem na Forum kada to hoću a ne zato što moram. Prepravljanje starih postova je nekorektno prema učesnicima diskusije u određenoj temi. Banovali smo zbog toga jer samo imali potrebu da zaštitimo ostale članove. Bilo je pojedinaca koji su hteli da se povuku iz neke rasprave pa su sve svoje postove izmenili tačkama. Na taj način se svi omalovažavaju, sa kim ko diskutuje i šta komentariše kada se izjave menjaju? Po tome ispada da oni koji su se najviše uložili, najviše razmišljali i najozbiljnije shvataju temu o kojoj se govori ispadaju najveće budale jer se ''svađaju sa samim sobom'' dok neozbiljni, labilni, ljudi nepostojanih stavova i vrednosti prolaze nekažnjeno. Nisu prolazili nekažnjeno, banovali smo takve a banovaćemo i dalje. Čemu služe moderatori ako neko treba da pravi budale od ostalih članova? Šumi, dosta sam tačaka počistio i nemam nameru da to više radim. Nekorektno je jer su neki zbog toga banovani a eto, sada se nekima gleda kroz prste. ''Ispeci pa reci'' kaže poslovica. Veći broj postova donosi više zvezdica ali mi nije poznat slučaj da je neko dobio na ugledu zato što ima više zvezdica ili zašto što su one druge boje. I još jedna poslovica: ''Vo se drži za rogove a čovek za reč''. Ne lupaj tačke i ne edituj svoje postove jer time vređaš sagovornike u temi u koju si slobodnom voljom ušao. Opcija editovanja postoji zbog putopisa ili složenih objašnjenja o popravkama da bi obimniji materijal moga da se složi a ne da se menja mišljenje kako vetar duva.

Sa broda pravo u kafanu. ;D Da vidimo šta ovde ima, da se organizujem, napravim neki plan gde ću i šta ću... Dok sam u opuštenoj atmosferi pijuckao kaficu uz kiselu vodicu sa posadom Dore, primetio sam kako u moru ima mnogo ribe. Ovde ribolov nikada nije bio dozvoljen i ribe ima koliko duša može da zamisli. Da bi mi dočarala koliko ima ribe šarmantna damica što radi za šankom Dore je otišla po bajati hleb na brod. Hleba je ostalo od ture za Veneciju kada je more bilo nemirno pa niko nije pomišljao o sendvičima na brodu. Vratila se punih ruku francuskog hleba i kifli a kada je bacila malo parče u vodu more kao da je provrilo, sjatile su se ribe sa raznih strana i napale bačeni hleb. Takav prizor može da se vidi samo sa piranama dok su ove ribe Cipoli, nisu grabljivice ali ih toliko ima da njihov broj čini prizor neverovatnim. Mi smo bili puni hleba, vremena smo imali koliko god hoćeš i hranili smo ribe koje na kraju nisu htele da jedu jer im je bilo dosta. I tako, baciš iz kafane parče hleba u more, ribe se oždrale pa ignorišu ali sleti galeb i uzme hleb. A onda pojedem neki kolač, sveži su, idu na vrućinu. Raj!

Do Briona nije komplikovano doći jer su atraktivni za posetioce sa svih strana pa je ponuda turističkih organizacija dosta dobra. Brioni jesu stvar turističkog prestiža jer za par sati razgledanja treba odvojiti od 70 evra pa naviše, u zavisnosti sa kim se tamo ide. Ukoliko se na Brionima nešto i pojede onda se slobodno može reći da ovaj provod nikako nije jeftin. Međutim od Briona se ne bogati niko jer koliko god sve skupo izgledalo održavanje kompleksa je nekoliko puta skuplje. Ako se pogleda da ulaz košta 300 kuna (1 evro - 7 kuna) onda je jasno da su cene brodskog prevoza simbolične kao i provizije turističkih radnika koji organizuju izlete. Od celog kompleksa ostrva (Vanga, Mali Brioni...) za turiste je najzanimljivije odredište Veliki Brioni jer je ostrvo najveće površine. Na ostrvo se naravno dolazi brodom i tu se vidi ko se koliko odvezao za pare ;D, da li je reč o imućnom turisti ili nekome ko se uvalio bilo gde samo da ima prevoz. ''Dora'' je brod od 40 metara, poseduje dva jet motora koji ga pokreću a navigaciju olakšavaju dva radara i GPS uređaj. Za smeštaj putnika na raspolaganju su dve palube, svaka sa toaletom i barom. U normalnim prilikama vožnja Dorom je nezaboravno iskustvo ali kada sam išao ka Brionima more je bilo puno ogromnih talasa, vetar je duvao i može se reći da nas je sustiglo lepo nevreme. Ja baš nisam klasičan kontinentalac, imao sam iskustva sa brodovima i čamcima i nije mi bilo muka od vožnje. Zapravo ludo sam se provodio jer sem mene još jednom članu posade nije bilo ništa dok su svi ostali ispustili dušu od povraćanja. Ko je bio brz povraćao je u kese ali mnogima to nije uspelo što je zabavu činilo još boljom. ;D Možda ljudima ne bi preselo ovo putovanje da je u njima postojala svest o snazi mora. Brod jeste dobar ali sa morem ništa nemože da se meri i ako je nemirno onda ima da ljulja bilo koji brod. Dok se ljulja brod svaki od putnika ima jasnu sliku o veličini broda kao i o načinu pomeranja stvari. Kada brod ide naviše podignut talasom u ljudima se javlja strah jer je očigledno da more podiže i brod i sve što je na njemu. Najdramatičniji trenutak je kada se to podizanje završi pa sve što postoji, i ljudi i stvari i ceo brod, stoji u bestežinskom stanju. Tada je vriska, cika, vikanje i plač da bi se propadanjem ka moru osetilo beznađe i iščekivanje najgoreg. Trenutak udara u more ostavlja ljude zbunjenim, gledaju da li smo čitavi, da li je brod pukao... Stvarno stanje uopše nije bilo kritično, brod je nov, kapetan iskusan, nije bilo naznaka da postoji bilo kakva opasnost. Ali eto, strah čuda čini a ja sam se smejao kao nikad u životu. Naravno, fotografije kako ljudi povraćaju nemam, to bi već bilo previše...

Nakon posete Limskom kanalu pomislio sam da sam predugo odsutan od kuće i da bih trebao da se vratim. Lepo je, u svakom trenutku svoga puta sam uživao ali jednom uvek dođe kraj i to treba prihvatiti na vreme. Nedostajala su mi deca, Paja i Fića moja dva dečkića. Nedostajala mi je i veštica od ženetine jer se osećala usamljeno i uplašeno za mene. Nedostajao mi je Beograd, moja Karaburma, vožnja MZ-om kada srce lupa u dva takta, gluvarenje po taksi stanicama uz masne viceve, ulica i kafana... moj milje koji je neodvojiv deo mene kao čoveka. E pa nema kući, ima još. Iznenađenju kraja nema jer sam se ubacio u turističku turu za Brione a to ni u najluđim snovima nisam zamišljao da ću videti. Čudno malo izgleda što me Broz prati celim putem iako nisam poštovalac njegovog imena i lika a dela naročito. Međutim šta sad, ako već znam gde je saranjen i gde se navodno rodio trebalo bi da vidim i gde je boravio pa ako je njemu bilo dobro verovatno će i meni. Idemo na Brione.