Ima jedna stvar koju baš želim da kažem jer sa one najosetljivije stane dodiruje ceo ovaj posao a tiče se odnosa između ljudi i pristupa prema prijateljstvu. Ustvari, ovo je duža priča o mojim BJB prijateljima i potpuno je OFF pa ko ima pametnija posla ne treba da čita post. 99% motociklista ima sledeću priču: ''vozio sam ovog tomosa, pa onog, pa sam stavio klip 42, pa sam na to uradio ovo i ono... A onda sma kupio MOTOR, seo sam na MZ i shvatio da nisam imao potrebe sve to da radim jer od Tomosa to nije moguće napraviti''. I tako, to je neka praksa, svi imaju lepe uspomene vezane za MZ. Nakon toga a povedeni istom logikom većina bajkera prelazi na veće motore, nema zezanja oko prepravki, dobiješ veći i jači motor a ima i onih faktora ''koliko piše na cajgeru'' ili ''da li ima 500, 750 ili 1.000 ccm.'' Čim je ceo svet tako radio znači da je to uobičajeno pa može da se kaže i normalno. MZ je ostajao u uspomenama i pravi bajkeri uvek okrenu glavu za njim, dobro je služio, prvi put je omogućio da se maknem iz svog mesta i odem na put sa još nekim. Hvala mu. Dolazile su nove generacije, školovale se na MZ-u sa istim uspehom i impresijama kao i predhodne i išle dalje istim putem kao i njihova starija braća, na jače mašine. Moj je put bio u prvom delu isti ali nastavak nije. Sa bajkerima sam se poznavao, nastojao sam da od starijih naučim što više samo sam se sticajem životnih okolnosti više okružio muzičarima. A gde su muzičari tu je potreba bar za autom (realnije za kombijem) pa sam od svojih najužih prijatelja jedino ja imao motor dok su oni svoje džeparce ulagali u instrumente i propratnu tehniku. Zbog lakšeg transporta a i svojih trkačkih afiniteta menjao sam automobile u kojima sam stalno vukao bubljeve, pojačala, kontrabas i ko zna šta sve ne. Motor sam vozio uglavnom sam i taj životni segment nisam delio sa najbližim prijateljima, sada već kumovima po svim osnovama. Društvo sa kojim sam uživao u motoru je bilo neko drugo društvo, ljudi se nisu mešali jer su im interesovanja različita a ja se nisam ni trudio da spojim nespojivo. Možda je to dobro a možda i nije ali je na kraju rezultat bio taj da sam bogat za mnogo veći broj prijatelja nego što bih bio da sam se zatvorio u samo jedan krug ljudi. I dok se oni između sebe nisu razumevali zbog različitih relacija (''šta tražiš danima u garaži, jesi li bre normalan'', ili ''kako ne poludiš od tolike buke, pa to je neizdrživo'') vreme je učinilo svoje, dobri ljudi koliko god bili različiti nemogu baš potpuno da se ne razumenju. Takav podvojen život u koji su kasnije ušli ljudi iz sveta nauke i biznisa onemogućavao me je da imam neznam kako dobar motor, MZ je i više nego dovoljan, samo treba da valja i ništa više. Međutim, posle toliko godina života sa MZ-om verovatno je i on meni dosadio ovakav kakav je. Delovi su posajali sve jeftiniji a moji zahtevi sve složeniji, hoću ga ovakvog ili onakvog, menjao bih ga kao letnju i zimsku garderobu, po potrebi. A onda sam razmišljao kako je moto svet surov prema MZ-u, milioni su se naučili na njemu, savladali prve kilometre, otišli na prva putovanja, naučili kako da padaju... I tada mi se javila potreba da taj ETZ ide dalje, prosto je idealan motor jer trpi sve samo treba da znaš šta hoćeš, nađeš delove i nekoga ko to ume da napravi. Deluje komlikovano ali nije, to sve posle radi idealno, baš onako kako si hteo. Tako sam počeo sa inovacijama. Farbao sam motor nekoliko puta u najkvalitetnije boje i razne nijanse. Na kraju sam ga farbao i sam, četkom pa jarcem. Naravno da nevalja ali idemo opet, kupuj boju pa farbaj ispočetka. U fabriku se nisam mnogu nadao, da su mogli ne bi odustajali od ETZ-a i pored novijih modela. Svestan sam bio da se svet promenio (što kaže Bokilic da je poludeo) i da tamo ljudi vode brigu čime će decu da nahrane. I svi razlozi opravdani, svako ima normalne potrebe a MZ trpi, voze ga kojekakvi na razne načine i TRAJE. Internet daje informacije po kojima nisam jedini koji tako razmišlja, na raznim stranama sveta ljudi vole svoje motore i unapređuju ih, prate tokove vremena a MZ to i dalje trpi. Potraga po Internetu dovela me je do BJB-a, tu sam našao Majora Gashpara koji je zadenuo temu o 2T uljima (sad će MZ da popizdi ) i u njoj aktivne poznavaoce ovih motora: Starog Vujuadina, Wice-a, Okrada... Svakak mi je ulio posebnu nadu, prepoznao sam čoveka koji je prisutan na raznim forumima, pre svega Motori HR koji zaiszta uvažavam jer nije MZ fan klub, nije zatvoren u svoje okvire, ima iskustava i od drugih proizvođača iz raznih krajeva. Međutim, ta priča je opet imala svoje ETZ limite, dovedeš motor u stanje koje je ravno idealnom i šta onda, nema dalje? U svoje ambicije o nadogradnji motora nisam hteo nikoga da uvlačim, menjao sam prenose, točkove, gume, punio viljušku svim i svačim pa sam dostigao i lične limite, neznam više i bolje, ionako sam nikakav majstor pa je i ovo što sam postigao pravi uspeh. Tada je TS Chopper u meni probudio idiota bez granica, taj budži sve i svašta i samo mi je trebao još jedan takav pa da stvar krene u nekontrolisanom pravcu. Njegove sulude ideje inicirale su veliki broj naših pronalazaka i inovacija, sve je to zvučalo potpuno nenormalno u datom trenutku a ispostavilo se da je krajnje progresivno. A takvi uvek pronađu sebi slične, mnogo ima primera za ovaj fenomen. I tako nam se pojavio Joska, čuo čovek za nameru o elektronskom paljenju, napravio ga za jawu i ja ga ovde u ime svih najljubaznije zamolim da za naše potrebe uradi jedan takav uređaj. Joska je korektno rekao da hoće i može ali mu je potrebna pomoć oko Mz-a kao motora, treba da mu damo podatke na osnovu kojih bi radio dalje. Tog momenta sam već imao u glavi komponentu novca, nisam želeo da maltretiram čoveka da projektuje uređaj, pravi softver za njega da bi nas par to stavilo na motore i to je to, hvala Joska. Mislio sam da će taj uređaj imati neviđenu komercijanu primenu jer smo u startu pošli od najvišeg cilja koji su Poljaci uradili, ovaj uređaj može samo da bude bolji, lošiji nikako. I to je to, Joska je uradio uređaj i na jedvite jade smo došli do njegove cene. Mrcvario nas je mesecima, sve može, radi idealno ali nikako da kaže koliko bre to košta na kraju pa da ugrađujemo. A čovek uopšte nije imao motiv da dođe do para, video je nestrpljenje a trudio se da nam da što bolji uređaj. I na kraju sam ja taj uređaj platio a on ga montirao i to je to. No, to nije kupovina, Joska je nakon toga stavio još bar tri uređaja novijih generacija jer se na tom proizvodu nije zaustavio, razvijao je projekat i dalje što i danas radi. I šta je sada tu plaćeno? Da li Joska ima cenu radnog sata i koliko je sato potrošio na sve do sada napravljene uređaje? Da li je te troškove mogao da pokrije od par ''prodatih'' komada a na tome se radilo u svom njegovom slobodnom vremenu oko godinu dana? Kada sam čuo za cenu prikolice potrčao sam da što pre dam pare za nju a Peacemaker je ''prodao'' prikolicu za onoliko para koliko je iznosila cena transporta do Beograda. I on se ovajdio, ubi Bože. I Bokilic je u grupi ''sumnjivih'' . Imao čovek MZ-a, putovao sa njim i dan danas je vezan za njega, baš ga voli. Vozio je i prikolicu, vozio ali je nije pravio do gomile otpada. I eto izazova, mi pogodili posao, i to sam uredno platio koliko je tražio ali je njegov napor nemerljiv radu bilo kog majstora. Ostavio sam taj krš kod njega sa sve odštampanim manualom od MZ-ove prikolice i jedan deo od Velorex 562, najpribližnijeg modela. Tada sam dao pare da bi mogao da radi i rekao mu da ne žuri, polako ali najbolje. I prolazili su meseci a onda je Bokilic pomahnitao, radio je a ja sam računao i računao, nisam budala, znam šta koliko košta i ne vidim da je u celom tom poslu nešto zaradio. Onda me pitao šta ja mislim da on uradi ovo ili ono, još bi on tu nešto, šteta da se sve to radi a da se ne uradi najbolje što je moguće. Ja se tada iznenadim, kažem mu nemoj molim te da otvaraš posao, nemogu više da plaćam motor i prikolicu pored svih sranja u životu i dvoje dece. -''Imaš li ti pare za delove'' pita on odsečno. -Pa za delove uvek ima, džabe su, nego šta ću sa delovima u kesi? - Samo ti kupuj delove i za ostalo ne brini, treba da napravimo pravu stvar, da prevaziđemo sve do sada, da imamo najbolji motor''. Lepo zvuči ali za razliku od Peacemaker-a i Joske, Bokilic nema posao i platu, on je majstor i od tog leba hrani svoju porodicu i ne treba da radi ništa bez para jer drugih para nema, to je sve. Sa druge strane kako da odustanem od celog projekta ako svi možemo da dobijemo šta smo hteli ako ja odvojim još 100 evra, pa 50 evra, pa još 100 pa... U finansijskom smislu debakl, svi propadosmo sa MZ-om, odrekli se ljudi u prenesenom smislu od života, od kućnih prihoda pa i vremena provedenim sa najdražima umesto montiranja u garaži. Nije se desilo da sam sa Joskom nešto završio za pola sata, ostajali smo do duboko u noć u garaži i molio sam Boga da nas komšije ne isteraju motkama odande, pali se, turira, smrdi pola Vojvodine... Pored prikolice Crnac se sa dušom rastao na izletu, nije trebalo ništa da se radi, dosta je zameniti karike i eto rešenja z apola sata sa sve kafom. Međuti, kada se skida cilindar zašto ne bi videli šta je unutra, to je prilika. A unutra kaže Bokilic ''stanje besprekorno'', dosta samo karike. JA kažem da kada već uzimam karike šato ne bi i klip, nije neki trošak. Odlično, daj taj klip. MA kada je već klip što ne bi bio 75,5, nije obrada toliko skupa da ću umreti zbog toga. Ne bi on to, fabričko je fabričko i provereno će da traje, ovako nemože da garantuje jer nezna, nije ga bušio na 300ccm. Ja kažem da ne mora da traje, 'ajde da vidimo šta je to ustvari pa sad ako crkne šta da se radi, iz početka kao i ko zna koliko puta do sada. On ćuti, kaže javiće se. Javi se uveče i kaže da je zvao i ovoga i onoga telefonom, da se informiše, da pita za savet, da vide kako su ljudi rešavali probleme pa da vidimo šta mi na kraju da radimo. Opet ja tu nemogu da budem budala, znam ko šta radi sa MZ-om u zemlji pa shvatim da je zvao SVE koji su imali šta pametno da kažu oko toga, ceo dan je čovek telefonirao, zvao Jožefa sa Buvljaka, Mikija jawu, čuo se sa Drumskomlisicom i Zoranom iz NS, ma pitaj Boga koga i čiji sve telefon nije okrenuo. Vidim ja da ni pošta nemože da isporuči toliko delova bez oštećenja pa potrpam u kola i po ko zna koji put za Svilajnac. I kao i u Joskinom slučaju, sve čovek radi i kada dovede stvar u savršeno stanje nevalja ovo i ono, ih što to nisam ovako mada je moglo i onako.. A radi da nemože bolje. sada mu je loš klip, nekvalitetno, Poljaci ga rade pa ko zna šta je to a i ima dve karike usmesto tri, uvek sve može bolje. I sad nevalja prikolica. pa ta prikolica nikada neće valjati kao i Crnac, uvek sve može bolje samo što sada već negde granica mora da se nametne, propali su i Nemci a ne mi. Kada sve pogledam što sam pisao nije mi žao što sam otvorio dušu, pisao sam o izuzetnim ljudima koji su dali za MZ sve što su mogli, imali i znali. Pisao sam o pravim poznavaocima svog posla, požrtvovanim i predanim radnicima i najvrednijim prijateljima koje u moto svetu čovek može da stekne. I što od navedenog nije manje važno, možda su mnogi ostali dužni MZ-u ali MZ Svet nije, ulagalo se u momentima kada model motora više niko ne proizvodi i kada je fabrika pred zatvaranjem. Siguran sam da kada je je tvorac zamišljao kraj ovakvog izuma da ga nije video sa suzama nego baš ovako kako je i nastao, uvek u razvoju. Mi smo pažnju usmerili na prikolicu jer je jedina, atraktivna i nova i dok se detalji oko nje ne doteraju Crnac će da se razrađuje. No, da ne zaboravimo, to je motor od 300 ccm, kompletno nov sa svim najkvalitetnijim delovima do kojih smo mogli da dođemo u datom trenutku i imaće na sebi uređaj Joskine najnovije generacije. A onda će dobiti i plinski uređaj. U zabludi je svako ko misli da je zatvaranjem fabrike MZ propao, svi smo mi prolazni a MZ će još dugo, dugo purnjati i jurcati po vrletima ove planete. Volim MZ. :-*

I meni liči na struju iako karburator sigurno nije bez đubreta bez obzira na zaštitu, to ja iz ličnog iskustva sa našim gorivom. No bez brige, motor ti je dobar i sigurno je neka glupost u pitanju.

Za boje majci neznam a sama štampa je u grejskali što može da znači jednu boju ili dve ako bi se baš računalo kako treba. Poslaću materijal za pripremu sutra pa ćemo morati da budemo strpljivi do konačne izrade. A dok smo strpljivi mogli bi da specificiramo tačne količine i veličine, da se zna, da ne čekamo na kraju još i zbog toga.

Ne ljuti se bre Boki, niko nema lošu nameru, ljudi bi pomogli koliko god mogu samo što je sve stvarno problem jer je novo, nije rađeno do sada. Po gradu srećem razne ljude a u problematiku prikoličara se razumeju samo oni koji su ih STALNO vozili. Međutim takvih nema mnogo, to su ljudi od 60-70 godina života. Za njih su naši susreti bolni a i za mene su kada vidim reakcije, pune oči suza, izgleda da se ta ljubav ne zaboravlja. Ja kukam koliko god mogu, besnim na sve i svašta: mala mi brzina, u ovim godinama moram da učim da vozim posle toliko godina vožnje i pređenih kilometara, nemogu da se provučem nigde pa se okrećem oko žardinjera kao ludak... Pita jedan stariji čovek: ''Koliko si ti prešao sa ovakvim motorom''? JA kažem da nemam punih 200 kilometara i da se osećam kao da je 200.000 iza mene, takav sam napor uložio. Smeje se čičica, kaže ''pa ti i dalje spuštaš nogu kada staneš na semafor''. I u pravu je čovek, sada posle tih nepunih 200 kilometara mnooogo mi bolje ide, iskustvo je presudno kao i u nekim drugim slučajevima. Sada vozim 40, 50, 60 ne pada mi na pamet da uđem u krivinu bez balansiranja i uopšte nisam inferioran u gradskoj vožnji. No, svo iskustvo koje imam vozeći sve i svašta mi ništa ne koristi, ovo je stvarno jako čudna naprava. ??? I da se razumemo, moje nastojanje da utvrdim neki kvar sigurno ne treba uzimati za ozbiljno. Kada pričamo o prikoličaru ne pričamo o MZ-u, ovo nisam vozio nikad, neznam kako se ponaša i kako bi trebao da se ponaša a na kraju krajeva sve što govorim ide iz usta NEKOGA KO NEZNA DA VOZI. I to je glavni razlog zašto nisam otvorio temu o prikolici, mnogo mi je toga nejasno u glavi pa ne bih da neko strada zbog moje neupućenosti. A opet sve ide na bolje samo od sebe, svaki put kada sednem na motor mnogo je bolje od predhodnog. Eto, danas je bio defile i moram da priznam da sam baš uživao, takvu lepotu nemogu da opišem. Ja vozim a ljudi na ulici komentarišu: ''E vidiš, ovo ti je Nemački motor''. Nemački, nego šta! Trenutno je moje znanje o vožnji uopšte poražavajuće, sada ne bih smeo da sednem na normalan motor, plašim se onih spontanih manuelnih operacija, onih momenata kada voziš i razmišljao o bilo čemu a sve savršeno radi, mašina sama sebe vozi kako je najbolje. I šta tada da mi sevne pogrešna procena, ode ja u PM. Naginjem se bre i u kola kad uđem pa mi je i to nejasno, neznam na koju ću stranu. Pišem post i vidim šta je Vujo032 napisao tokom mog kucanja. Pa tačno tako, ovo je pionirski poduhvat i sigurno da na ovim radovima nije kraj, imaćemo još intervencija ali takva je sudbina pronalazača, nijedan ih problem ne zaobiđe. Što se uglova tiče siguran sam da nisu uzrok nestabilnosti a evo i kako. Kada krećem motor je neizdrživo nestabilan, volan trese ludački i brzina od 30 je čudo, najviše vozim drugom a i tada je rizik ogroman. Međutim što vozim duže manje trese, dobijam na stabilnosti pa i na brzini. I šta je zaključak? Pošto je veza između prikolice i motora kruta ''zagrevanje'' nije od značaja za mehaniku nego za gumu tj. usrani točak koji manje drma kada se guma ugreje. To se na motoru ne bi primećivalo u velikoj meri ali kod prikoličara je izgleda presudno, ipak samo taj točak upravlja celom skalamerijom pa ako još i on ne valja onda do Q. Da ne dužim više jer prekomerno davim, hitno moram da sredim/nađem drugi točak i namestim karburator, ubih se od guranja, lanac mi preskače pa ću na kraju pokvariti nove lančanike. Kada to bude bilo ispravno, onda ćemo videti šta smo dobili, ovako je cela naprava još uvek ''za prvu pomoć''. E, a odem ja u MAXI, nakupujem se stvari u 100 kesetina pa ih sve pobacam u prikolicu i vozim se na motoru ko' čovek.

Pa dobro, točak je prvi korak zar ne?

Majku mu, tek sam sada zbunjen. ??? Pa nema druge, onda vuče u stranu zbog krivog prednjeg točka. A da ne diram ja uglove dok ne stavim drugi točak, plašim se da ne pokvarim nešto?

Metropolis televizija hoće drugačiji snimak od ostalih pa će snimati sa krova zgrade u kojoj je Mek na Terazijama. :o :o :o Bio sam prošli put na tom krovu, tražio sam da me puste da vidim kakav je pogled ali bez bilo kakvih zadnjih namera, samo me interesovalo šta se vidi od Beograda iz vazduha. Šta da kažem, sigurno znaju svoj posao ali je ideja i više nego čudna. ???

Čestitam, na taj motor to ide. Nadam se da ćeš češće dolaziti jer su ti putevi kraći.

Ubićeš me potpuno, gde niču pare pa da oplevim sve što je rodilo. ;D Šta je tom čoveku, ja to nikada ne bih prodavao, pa to je MZ. ???

Policiji smo uputili zahtev (ok, molbu ;D) za defile i rutu, mediji su obavešteni, organizatori su potvrdili naše učešće, deca osnovci će da nas isprate na defile i nazad nema. Ovaj put akcija nije naša pa nismo i centru pažnje medija, trudili smo se da pridobijemo maksimum pažnje za sebe ali koliko ćemo u tome uspeti veliko je pitanje. Sa naše organizacione strane najveći je problem brojno stanje, ta cifra je važna iz mnogo razloga a opet nemožemo preko mogućeg, ljudi su rekli da će doći sigurno, da će doći ako budu mogli, da su sprečeni obavezama, da će sa sobom povesti još nekoga... I to je sasvim normalno i korektno, pa šta bi više... No, sa raznih strana stižu pitanja koliko nas je, 30, 50, 150... Radni je dan u pitanju, svi mi imamo i privatan i poslovni život, obaveze koje moraju da se pomeraju zarad manifestacije kao i moguće evenetualne neplanirane situacije što opet nadležnima treba objasniti. Po meni je ovo nepoznavanje stvari prirodno, pokazali smo izuzetan stepen solidarnosti i humanosti i uopšte nismo merljivi sa onima koji su obavezni na nešto, sa onima kojima su ovakve stvari posao. A mislim da smo i pored svega u nekim organizacionim delovima daleko, daleko bolji. Očigledno je da ne probijamo led samo za moto svet, da je neko drugi pre nas imao ovoliko dobre volje i aktivnosti mi bi se sada koristili automatizmom, znalo bi se šta od koga može da se očekuje, ovako je opet sve na nama. Šta da se radi, realno i bez lažne skromnosti možemo da kažemo da smo za primer a nadam se da će i to nekome upasti u oči. Da li za ovo kratko vreme nekako možemo da se prebrojimo, makar i ugrubo, i to bi značilo?

Ok, da krenemo od nečega da ne bi sve u isto vreme pa na kraju ništa. A početak npr. može da bude jedna crna majca i to je to, videćemo za dalje. Kada sam sabrao sve želje konačan proizvod bi trebao da izgleda ovako. Kako vam se čini? Naravno, nemam sav materijal na raspolaganju, treba sve to utegnuti i srediti a BJB logo nesmem da tražim dva dana pre akcije, stvarno bi bilo bezobrazno. Ali otprilike to je to.

Eeee, kamo sreće da se vozim... Put od Svilajnca do Beograda je bio živopisan, svaka čast Bokilicu na stpljenju samnom, trebalo je ići onako sporo... Išli smo auto putem na kome sam jednog momenta uhvatio 80 dok mi je putna brzina četvrtom bila oko 70 na nekih 3.700 obrtaja (još je na njemu onaj duži prenos sa 21 zubom). I taman je sve lepo išlo a onda krene da nas tuče kiša. I nije bila neka ali dovoljno da kada pretiče šleper nabaci jedno 50 litara vode. Šta ćemo, izađemo sa auto puta na Smederevsku stranu pa polako. Tada sam izleteo sa puta triput i sva sreća pa je prošlo bez posledica. Ugao pod kojim pada motor na prikolicu je nedovoljan a Smederevski put očajan, pun rupa i krivina sa kontra nagibom što je za ovu skalameriju ubistveno. Sve tri krivine u kojima sam nastavio pravo su desne, kada je prikolica prazna točak se lako diže u vis i stvarno tako može da se vozi dugo ali na pravcu, kada je podignut skretanje udesno je nemoguće pa sam u ovim slučajevima nastavljao pravo. Kaže Boki: ''Odlično ti je išlo, neznam zašto si se opustio''. I baš je to problem, neumem bre to da vozim, svaka manuelna reakcija je potpuno nenormalna za vožnju motora. Prvi put sam mogao da poginem još kod njega u dvorištu kada sam hteo da se savijem u krivini, kada je prikolica na motoru onda je balansiranje ključ uspeha, uopšte nije pederisanje, bez toga se nemože. Ko ovo nije vozio nezna koliko je smrt blizu. Prvi utisak je bio gadno razočaranje, ovako sređen motor je koštao kao dva idealno nova MZ-a i na kraju sam dobio nešto gde je 40 brzina snova. No, kako je napetost opadala shvatio sam da ovo nije prevozno sredstvo od A do B, ovo je naprava za uživanje, voziš se sa nekim i lepo pričaš, imaš gepek iza sedišta a tokom razgovora sa putnikom se gledaš, tu je čovek pored tebe. U vožnji je moguće zapaliti cigaru jer je 50 stvarno brzina koja je za grad velika pa je neki prosek vožnje oko 30, putnik između nogu može da stavi dosta piva (nije utvrđeno koliko) pa je tankovanje za vožnju rešeno a prostor iza sedišta omogućava odlaganje ranca, delova ili čega god što nije po gabaritima malo. Skalamerija dozvoljava i ugradnju muzike ako je nekome do toga, mesta ima i za radio i za ogromne kutije pa eto, može se... Pored navedenih prednosti postoji i jedna pojava koja je takva kakva jeste, nekome se možda dopada a meni definitivno smeta. Ovo čudo toliko privlači pažnju da se tokom vožnje baš neprijatno osećam, nisam egzibicionista. To sam prvi put primetio vozeći Yamahu Drag Star, svi su se okretali zamnom a ja sam tog trenutka mislio da onaj koji uživa u tim pogledima sigurno ima neke gadne komplekse. Ovo je mislim najdrastičniji slučaj, u Strahinjića Bana (tzv. silikonska dolina, stecište bolesnih umova) sam dobio aplauz, ljudi ustali iz bašte kafića i tapšu. A potpuno sam siguran da ih je neko pitao koji je to motor da ne bi znali. No, to nije ni važno, važno je da ima prikolicu i da je Crnac od MZ-a posao fensi mašinica. Za ovo kratko vreme kao što kaže Bokilic ''pilot projekat'' sigurno ima nedostataka koji će se pojaviti, nemoguće da je sve idealno. Jedan od konstrukcijskih nedostataka je i ta nogara koju je vešto Arakis primetio, služi kao ćopava da drži prikolicu kada je otkačena od motora. No, prikolica ima dve ovakve nogare pa ova što štrči naniže nije neophodna, treba je iseći. JA sam rešio da je za sada ostavim, ne smeta u vožnji i volim da znam koja mi je tačka najniža i u šta sve odozdo udara a da ne pravi neke mehaničke smetnje. Loš ugao pod kojim motor pada na prikolicu je promenljiv, neznam koliko je stepeni neka mera ali se lako podešava pa ću ga tražiti postepeno, sve dok volan ne prestane da vuče na levo. Velika je greška i u boji, podlegao sam pritisku da ostane takva sa teksturom iako je Crnac ranije tako bio ofarban pa sam ga posle toga plastificirao. Ova boja je nezahvalna za održavanje, lako se prlja a teško pere, jeste idealno lep kada je čist ali je to skoro nemoguće postići a ja PREZIREM da perem motor i zbog toga sam ga plastificirao. Nagib sedišta je loš, naslon udara u plastiku pozadi pa se boja u tom delu već skinula do špric gita. Jebi ga, sedište je od Peglice, originala nema a jedva sam i to našao. No, realno gledano to su sve sitnice, ono najvažnije radi, sigurno je, pouzdano i kvalitetno a nekog čačkanja izgleda uvek mora da bude. E sad, motor ne vozim jer mi je prednji točak kriv a zbog karburatora nemogu da ga palim dok guranje ne dolazi u obzir što zbog težine što zbog preskakanja lanca na zadnjem lančaniku a opet zbog težine. Peter Pan se ljubazno ponudio da mi taj točak ispravi i sada bi mi trebao drugi pa ako neko ima viška značilo bi mi da se njime koristim dok mi Peter ne sredi moj.

Štampa je takva da sve majce moraju da budu iste, bez nick-a jer je u suprotnom to jako skupo pošto je svaka majca unikat.

Predlažem da napravimo neki redosled oko dogovora kako bi bili efektivniji. Prvo bi trebali da utvrdimo Logo, zatin količine za majce pa da sačekamo informaciju za dukseve jer se za ovo još ništa nezna. Sada sam pogledao veličinu ovih mojih i zaprepašćen sam, na njima piše L. I Picaso ima istu veličinu i koliko sam primetio odgovara mu kao i ove meni. E sada pošto moje zmijsko telo neodoljve lepote ;D od oko 100 kg upada u L veličinu (Picasa neću da drukam iako je odao tajnu koliko je težak) možemo otprilike da vidimo za koga bi koje veličine odgovarale. No, 'ajmo prvo da rešimo logo. Priloženo rešenje je najjednostavnije moguće, spojena su dva logotipa MZ-a i BJB-a što je OK. E sad, MZ-ov logo je nov, lep jeste ali možda bi u igru trebao da uđe stari sa ''zapaljenom gumom''? Šta sve nas više simbolizuje, BJB je naš 100% jer smo to mi ali MZ možemo da biramo, nov logo, stari logo, samo slova, možda Vuletov crtež sa slovima, crtež u sredini sa slovima/logotipom iznad BJB a ispod neki tekst kao MZ Svet... ??? Svašta može, da vidimo ideje.

Do sada su bile crna i crvena, to sigurno ima i dalje a ako treba još neka boja pitaću da li ima. Za brojeve si u pravu, to moram da proverim jer mi se čini da su malo veći od onih na koje smo navikli ali proveriću da ne pričam napamet. Sa novcem nije bio problem jer Hvala Bogu ko je naručio taj je i uzeo u veličini koju je hteo. E sad za logo, tu već treba konsenzus, lepo bi bilo da se za primer negde složimo...

To predpostavljam da ti treba radi prednje disk kočnice. Taj nastavak Kanuni označava proizvođača koji je nastavio izradu ETZ modela nakon prestanka proizvodnje u MZ-u. Od svih nas Kanunija ima samo Snake, kupio ga slučajno u izvanrednom stanju u Sarajevu i toliko o tome, druga tržišta ga nisu dobijala a i tamo je došao u maloj seriji pa ga nema svako. Ja ga nikada nisam video, sem sa njegovih fotografija. Koliko je meni poznato Kanuni ima istu viljušku kao i ETZ što ćeš lakše naći a kako se montira na Jawu može da ti da savet neko odavde ko je to radio ili neko od naših majstora. Pored Jawa nadogradnji, Zverinjak ima dobre akcije sa viljuškama pa možeš njega da pitaš, sve mu valja, i estetika i funkcionalnost.

Namerno izostavljam priču oko raskola, on je prisutan sa BJB-om ili bez njega a nadam se da je i sa tim završeno, da ostavljamo takve stvari iza sebe, u prošlosti. U svemu što je radio Lalajko se nesebično davao pa je stigao i krv da ponudi oko 96 puta, sam se zabrojao pa tačan podatak imaju samo u Zavodu. A majce nećemo čekati godinu dana, već smo ih toliko čekali, sada bi trebao da postoji neki automatizam, neka dinamika pa se nadam razumnom roku. Kada se mi odlučimo šta ćemo, kako i koliko angažovaću se malo više da pomognem ljudima koji su to radili do sada da bi bilo brže, bolje i njima lakše.

Adocijacija Motorciklista Srbije BJBikers ima zaključen ugovor o ekskluzivnom pravu izrade propagandnog materijala. To se pokazalo kao neophodno jer smo se trudili da se zaštitimo od eventualnih zloupotreba obeležja vizuelnog identiteta a rezultat je mukotrpnog rada na odabiru svakakvih ponuda, fuša, prevara raznog tipa i ostalog što karakteriše naše učesnike na tržištu. No, na kraju se došlo do pravog ponuđača. Cilj centralizacije izrade propagandnog materijala je i u prikupljanju sredstava za humanitarne akcije u simboličnom iznosu, onoliko koliko je količinom mogao da bude odobren popust od strane ponuđača. U konkretnom slučaju prodajna cena jedne majce je 350 dinara, za troškove nabavke sirovina i štampe ide oko 300 dinara dok 50 dinara ostaje BJB-u za punjenje fonda humanitarne pomoći (Novogodišnji paketići za decu u Sremčici, Uskršnja jaja u istoj školi, besplatno piće ili pasulj na našim skupovima za nas a šta ostane dodeli se Domu penzionera i sl.). Inače Fond humanitarne pomoći je jedini fond koji BJB ima i svi prihodi služe da bi ga punili (usluge reklame i propagande, prodaja banera i sl.) dok su se rashodi Asocijacije pokrivali iz džepova osnivača. Opet, iako svi koji rade za BJB (urednici, admini, članovi organa upravljanja Asocijacijom...) to rade isključivo volonterski ovi BJB rashodi nisu mali jer u sebi sadrže stalno prisutne izdatke informatičke opreme, legalnog softvera, hostinga... BJB je štampao svoje majce i postoji saglasnost da i mi možemo da odštampamo naše, po istim standardima i uslovima koji važe za BJB. Ti standardi i uslovi nisu složeni, na prednjoj levoj strani majce malazi se BJB logo a na leđima šta mi hoćemo, stvar naše volje. Kako sam želeo da i taj logo bude odobren zamolio sam Vuleta da odradi taj posao i stavljam ga u prilogu. Da napomenem, ovo je jedan od predloga koji je odobren što ne znači da je obavezan, ukoliko neko ima bolje rešenje možemo i o njemu da razgovaramo. Dalje. BJB majce su naručioci jako dugo čekali, mnoge je strpljenje izdalo jer se sve vuklo po mojoj slobodnoj proceni oko godinu dana. Ali logika je bila da bolje da nema ničega nego nekog krša i taj se princip sledio do kraja. Kada je sve bilo gotovo dobili smo majce crvene i crne boje pa je mogao svako da bira šta želi. Problem ditribucije, dostave naručiocu, nije mogao da bude rešen na pravi način pa majce za one koji nisu iz Beograda uzimaju oni koji jesu i to tako ide, polako ali sigurno. Sada su te odštampane BJB majce uglavnom rasprodate i treba da se radi nova količina pa za neko preterano čekanje u isporuci više nema razloga, poslovni partneri su poznati, posao uhodan a naše rešenje je na ceo posao samo još jedna dodatna manja serija i osim po dizajnu ne predstavlja izuzetak. Novitet je što sem majci za ovo vreme BJB želi da uradi i dukseve. Majce su poznata stvar, poslednja serija je bila 350 dinara pa ne vidim zašto bi sada bilo drugačije a duksevi su nešto novo, trenutno se cena nezna a čim se bude saznala obavestiću. Sada bi trebali da imamo dobrovoljca koji bi sakupljao narudžbine slično kao što smo radili prijave za Prvomajski skup ili izlet u Milivsku klisuru. To bi najslikovitije izgledalo ovako: Vuja - 3 crne i 3 crvene majce XXL veličine Ovaj put veličina nam se javlja kao nova odrednica pored ostalih, džaba majca ako nevalja, ceo posao je uzaludan. I sad sam ja sam sebi konfuzan, pišem o majcama a druga me stvar boli. Desi se urednički BJB sastanak na kome bi trebalo da se dogovaramo o radu i strategiji razvoja i na red dođe tema o prihodima i rashodima. A ta priča opširna i složena da crkneš, ovaj platio, ovaj nije, ovaj je rekao da će da plati majke mi... i ako pratim temu nema šanse da znam o čemu se govori. A onda na kraju podatak da se toliko i tako priča o nekih 1.000 - 1.500 dinara u kasi. Pa šta bre deci u tom broju koliko ih ima u školi pa još sa specijalnim potrebama da kupiš za 1.500 dinara? > Onda jurnjava po firmama, prosi ko stigne da se pare skupe sa svih strana samo da pored dobre volje onome kome pomažemo stvarno možemo i nešto da damo. A firma koja je dala računar, DVD i TV uopšte nema baner na BJB-u, nisu tražili ništa zauzvrat, hteli su samo da pomognu i ništa više. E zato to tako kilavo sve ide, jer se niko nije ugradio, nema ovde para pa da se preko noći pojave ''aktivisti'', ''privrednici'', ''investitori'', ''suosnivači'', ''savetnici'' i ko zna još koji. Ja imam dve BJB majce, crnu i crvenu i nisam mogao da uzmem još jer ih nije bilo, to su u tom trenutku bile poslednje dve. Uzeo sam jednu za Picasa naknadno jer je iskoristio moj dolazak za Svilajnac, hteo je i on još ali isto nije bilo. Na poklon sam od osnivača dobio crnu majcu na kojoj piše BJB Urednik (imao je Lalajko na izletu u Milivskoj klisuri) a ona mi je ustvari ''radna uniforma'', služi samo za naše skupove zbog udela u organizaciji i da mogu da se u nečemu standardizovanom pojavim pred novinarima. I to je to. Što se mene tiče, ne smeta mi BJB ugradnja u cenu od 2x50 din = 100 din, znam kome je, kako i zbog čega dato. Ali pričamo o majcama i eto, duksevima a ne o tome što nema para za najugroženije i što od 4.500 registrovanih članova a 3.000 aktivnih sakupimo do 100 jedinica krvi. I zato mi je muka od licemerja ko se sve busa u grudi da je najveći bajker na svetu, ko je sve izgradio posao preko BJB-a za džabe, koji ''pravi'' bajkeri voze koje motore a pozeri one druge, ko kontinuirano vrši propagandu sopstvenog posla preko foruma a prebijenu paru nije dao ne nama sa BJB-a jer smo se mi i svoga odrekli nego deci, bolesnima, penzionerima bez prihoda, gladnima, nastradalima u saobraćaju... Nego, kao što rekoh, pričamo o majcama ako sve ovo zbog sopstvenog besa ne obrišem. Svaka budala koja ima pare može da kupi motor samo je ljudskost jeftinija a korisnija. No, džabe govoriti... OK, ko vodi evidenciju o narudžbinama? Šta mislite o duksevima, treba li nam to? Kakav je utisak za logo koji već imamo, da ga zadržimo ili radimo novi? A i nije sve rečeno, možda ima neka još bolja ideja ili pametniji pristup svemu?

Bez obzira na kratak rok i razum, očigledno da mi strpljenje nije jača stana. Bio sam malo dosadan i u pogrešno vreme a na pravom mestu jako uporan. Otvaram novu temu ''BJB MZ propagandni materijal'' u kojoj dalje širimo ovu priču.

Odlično sam sve razumeo samo sam molio za par dana vremena, sada je prioritet akcija sa decom za Radost Evrope i za takve stvari, po meni sasvim opravdano, niko trenutno nema vremena. Akcija je 1. oktobra pa se nadam da možemo toliko da se strpimo.

Grozim se popravki ali uživam u tom kršu, lepota od prizora.

Pošalju oni to poštom samo se ne žure, imaju valjda neke periode kada to rade, šta ga znam. ??? Ja sam tražio da mi pošalju više puta pa čim dobijem izgubim i tako redom. Ovaj put me stvarno bilo sramota da opet tražim kada stalno gubim.

Najljubaznije bih molio da se priča sa majcama prekine dok ne dobijem odobrenje za tako nešto. Sve ostalo nije problem, idejno rešenje koje je prihvaćeno od strane nadležnih postoji već skoro godinu dana.

Hm, čim je to u skuterima kojih doduše ovde nema mislim da samo što nisu došli, pitanje je trenutka. Taj segment tržišta će biti popunjen, ostaju motorcikli koji nemaju plin a vlasnici žele da ih prerade. Trebalo bi videti šta od tih Kineskih delova može da se iskoristi, ako uopšte može, da bi posao bio manji. Iskreno, uopšte mi ne zvuči nerealno, bar na bazi dosadašnjeg iskustva... Miris love je najbolji parfem, ima da zaživi za noć šta god hoćeš!