Rosi Pedrosa Lorenco

Znaci podrzavas novokomponovano shvatanje obavljanja posla ??? Nisi ti mene ništa shvatio...

Ajd ne preterujte...pa neko ko nije tvrdokorni fan moto sporta neće nikada skontati šta ne valja u toj vesti a neki post iznad je napisano da ih takvi, valjda mekani fanovi, najviše i vole

U tebi ima mesta samo za jednoga... Ne, ne...ja volim i Rosija i Aoyamu i A. Espargara i Lutija i De Andjelisa i Vaskeza i Bastianinija i Fenatija... Samo ne volim supke kao sto ih ti volis Naprimer, Miler je supcina...

A tek Milera što ne vo lem

Vozio je on do 1992...

Steta steta steeeeta...da je bar vozio... Kiyo king

Rosi Lorenco Pedrosa

Onaj Jack Miler ne zasluzuje ni moto2 a ne motoGP motor...kakav krelac. Toliko je opterecen da ga niko ne prati da je s*ebao nekoliko kvalifikacionih krugova. Na kraju su se i njegovi u boksu hvatali za glavu...

05.06.2014. Četvrtak Već prethodnog dana sam znao da će me ceo dan u četvrtak pratiti kiša, zbog toga sam odlučio da izmenim plan i da neidem manjim i zabačenijim putevima kako sam originalno planirao. Originalno, plan mi je bio da obiđem Lago d'iseo i da do njega dođem zabačenijim putevima jer takvi putevi uvek garantuju mnogo lepši provod. Na brzinu sam izmenio plan i odlučio da vozim prometnijim, boljim putevima i da ne razmišljam da li ću negde zaglaviti u blatu. Dok sam seo na motor kiša je uveliko pljuštala i kako sam lagano krenuo, tako sam lagano i nastavio ka Peschiera del Garda a odatle uporedo sa autoputem ka jezeru. Obilazim grad Breša (Brescia) i nastavljam ka mestu Iseo jer odatle počinje obilazak oko jezera. I dalje me prati kiša, na sreću sada slabije pada. Putevi uz jezero su podjednako lepi kao i uz Garda ali u tim momentima sam imao osećaj kao da ne uživam previše u vožnji...stalno sam bio u grču i pažljivije sam vozio jer mi je nekoliko puta od polaska proklizao i prednji i zadnji točak. Krug oko jezera ima nekih 70 kilometara i nekako sam se iznenadio kada sam se ponovo približio mestu odakle sam i krenuo u obilazak...Iseo. Shvatio sam da sam obišao jezero bez zaustavljanja i da sam vrlo malo razgledao okolinu i predele koje sam prošao. Imao sam osećaj da sam ovaj deo vožnje jednostavno "odradio" i bilo mi je još više žao što me je kiša i dalje pratila. Nijednu sliku do ovog momenta nisam napravio a mislim da i nisam imao šta da slikam po onako kišnom danu, ali kako bih dočarao zbog čega sam krenuo ovim putem okačiću slike sa neta... Nastavljam put nazad pored jezera Garda ali samo da bih stigao u Veronu. Dosta lepih komentara sam čuo i pročitao o ovom gradu i nije bilo razmišljanja da li ću ga posetiti. Ipak, nisam planirao da će i dalje da me prati kiša... Parkiram se uz sam centar i u kišnom odelu krećem u obilazak. Verujem da sam dosta toga propustio i dosta toga nisam video ali za sve krivim kišu Odlučujem da malo odmorim na trgu pa sedam u kafić na piće i sladoled...ovo mi je bio najlepši deo dana Posle pauze, obišao sam nekoliko prodavnica u potrazi za poklonima za klince i za gospođu i mogu ponovo zaključiti da je dosta stvari povoljnije nego kod nas u Srbiji. U Benetonu sam kupio sve poklone i potrošio sam manje para nego u kupovini sličnih stvari u Novom Sadu u "no name" radnjama. U Benetonu sam imao manji "incident" koji mi je oduzeo desetak minuta vremena i nešto živaca... Onako napakovan i u kišnom odelu sam već od ulaska privukao dosta pažnje prodavca koji me je pratio u stopu kroz celu radnju. Verovatno sam im bio još sumnjiviji i jer sam se preznojavao dok sam razgledao, a nisu pomislili da se preznojavam zbog opreme i kišnog u kojima sam bio pa sam se osećao kao u sauni... Kada sam završio sa kupovinom, poplaćao sve i uzeo fiskalne račune i kada sam iskoračio iz radnje upalili su se svi alarmi koje su imali i vrlo brzo me je presreo isti onaj momak koji me je svo vreme pratio a sa njim i neki iz obezbeđenja. Naravno, već sam se i sam počeo vraćati ali za svaki slučaj su me sproveli do kancelarije... Ubrzo su shvatili da imam sve račune i potvrde o plaćanju karticom i da prodavac nije skinuo zujalicu sa dečijih pantalona pa su me "pustili". Pošto je kiša i dalje padala, a več je prošlo 17h odlučio sam da krenem nazad ka bazi. Dosadašnji deo dana se nije baš proslavio i da nije bilo onog sladoleda na trgu bio bih prilično nezadovoljan svime. Dok sam se približavao jezeru Garda kiša je napokon potpuno stala i čak je i kasno poslepodnevno sunce počelo da sija. Pošto su se oblaci iznad jezera uglavnom razišli, odlučio sam da svratim do Sirmione i da ponovo prođem ovaj prelep gradić - tvrđavu. Turista je bilo manje nego prošli put a vreme se značajno popravilo pa sam sada već uživao u šetnji kroz uličice i naravno, sladoled opet nije izostao. Prilično umoran od kišnog dana vratio sam se u smeštaj i prilično rano sam utonuo u san. U ovom danu sam prešao po kilometar satu tačno 311 kilometara i shvatio sam da mrzim kišu...

Rosi Lorenzo Pedrosa

Odgovorio je i Mladen, ali da dodam i ja... U jezero sam na kratko umočio noge i mogu reći da je voda bila hladna, ali podnošljiva. Ipak, više je kupača tokom te nedelje bilo u bazenima nego u jezeru pa verujem da su birali gde je prijatnije za kupanje...početak juna je učinio svoje. Ja sam poneo kupaće za svaki slučaj ali do kraja nisam izdvoji ništa vremena za taj deo uživanja...a bazen mi je bio na desetak metara od smeštaja. Hvala Inače, ja nisam bio najsrećniji kada sam prvi put gledao slike jer sam tek tada shvatio šta sam uradio... Na slikama se vidi dosta razlike u bojama. Čačkao sam podešavanja pa mi je tako ostalo da kada sam ja slikao boje su bile malo pojačane jer ja više volim takve slike, ali kada sam podešavao da aparat sam slika onda su boje ostale bleđe jer to nisam podesio kako treba. Neke slike sam pravio sa telefona pa se i tu vidi razlika... Ali ipak, sada kad ih gledam su mi sve prelepe

04.06.2014. Sreda Ponovo ustajem u 08h i za ovaj dan planiram vožnju do mesta Trento pa uz Lago di Caldonazzo do Carbonare i onda silazak sa glavnih puteva pa do Passo Xomo i onda polako nazad ali preko Passo Pian delle Fugazze i pored Lago di Specchieri, pa do Nago Torbole i uz jezero Garda nazad u bazu...pa iako sam sve smestio u jednu rečenicu ipak tura nije bila ni kratka ni laka. Za ovaj dan sam bio spremniji pa sam prethodno veče napravio par sendviča i sve popakovao i ujutru sam već oko pola devet bio na motoru. Na vremensku prognozu više i nisam obraćao posebnu pažnju jer ionako sam uvek u koferu nosio sve potrebno...mogao je i sneg pasti pa bih i za to bio spreman Ipak, slagao bih ako bih rekao da se nisam nadao sunčanim i lepim danima... Lagano izlazim na put uz jezero i ponovo prolazim deo koji sam prošao i prethodni dan ali ovaj put pre Riva Del Garda skrećem ka Nago Torbole. Putevi kojima se vozim se lako nose sa mojim visokim očekivanjima i preostaje mi samo da uživam. Nekoliko puta me je navigacija „prevarila“ pa me je izvukla na prometnije puteve ali sam se ja uporno vraćao na manje ali daleko lepše delove. Raspoloženje na visokom nivou i opet stajanje na svakom mestu koje mi je delovalo lepo za slikanje...a takvih mesta je bilo nebrojano mnogo. U jednom momentu sam shvatio da moram malo da smanjim ta stajanja jer vreme prolazi a ja nekako slabo napredujem. Pre Trenta skrećem kako bi izbegao gradske gužve i kako bi „zavio“ do jezera Caldonazzo. Putevi i dalje lepi ali sam sada naređao skoro 60 kilometara sa malo krivina pa nestrpljivo prilazim Calceranica Al Lago jer odatle ponovo kreću krivine i neće prestajati narednih skoro 160 kilometara...a i posle toga se vraćam do Garde gde znam da može samo da se uživa. Prolazim mesto Carbonare i u momentu počinjem da razmišljam o hrani pa pravim kratku pauzu da malo odmorim i da se nahranim... Za nastavak sam ciljano birao puteve koji su asfaltni, ali i jedva vidljivi na mapama jer negde duboko u meni čuči neki avanturista Od Carbonare upravo počinju takvi putevi i u ovom delu sam najviše uživao. Put se malo po malo počeo sužavati i u nekim momentima sam razmišljao da li bih se uopšte mogao mimoići sa nekim ako bi se susreli...srećom, do Passo Xomo nisam ni video a ni čuo nijedno vozilo. Stižem do Passo Xomo i susrećem Nemca na BMW-u koji na raskrsnicu izbija sa drugog, veoma sličnog putića ali on barem vozi enduro motor. Kratko se okupljamo oko postavljene table sa mapom i komentarišemo kuda dalje jer iako navigacija jasno pokazuje put, mi se...svako za sebe...razmišljamo o drugim opcijama. Od njega dobijam savet da prođemo kilometar dva dublje u šumu jer je čuo da ima lepo mesto za slikanje...prihvatam i mogu reći da nismo pogrešili... Svako na svoju stranu i ja lagano nastavljam ka Passo Pian delle Fugazze i ubrzo izbijam na odličan, širok i prepun krivina put koji me opet vuče da ubrzam. Dolazim do prevoja i odatle počinje spuštanje, ali uz svaku krivinu ide i pogled koji oduzima dah. Primećujem skretanje za jezero Specchieri i lagano se spuštam do vidikovca odakle pravim nekoliko prelepih slika. Nažalost, nisam uspeo pronaći put kojim bih se spustio baš do jezera, ali zbog brane nisam ni siguran da li se bliže i moglo prići. U nadi da put ipak postoji, pravim pun krug oko jezera i vraćam se na Passo Pian delle Fugazze...ali nema veze, to je samo značilo da ću ponovo proći ovaj prelep prevoj i spuštanje ka Roveretu. Izbijam na jezero Garda i vraćam se u bazu sa jednom mišlju....kakav dan...strašan dan Sve me je poslužilo...i vreme i odabir puteva i sve se nakako poklopilo. Iako sam znao da vrhunac putovanja tek sledi, osećaj koji me je ispunio je bio fenomenalan. Ušao sam u sobu samo da ostavim stvari i da se presvučem i vraćam se u centar Garde na sladoled i kratku šetnju. Pronašao sam klupu uz jezero i pozvao sam Sandru (gospođu suprugu ) i narednih sat vremena sam joj pričao o ovom prelepom danu... Danas sam po kilometar satu prešao tačno 292 kilometra i srce mi je bilo puno...

03.06.2014. Utorak – Lago Di Garda Iako sam već 6 dana proveo na putu, imao sam osećaj da sam tek sada stigao tamo gde sam od samog početka želeo biti...jezero Garda. Buđenje u 08h i polako izlazim na terasu da proverim pogled i okolinu. Sliku iznad sam "pozajmio" sa neta...nisam se setio da je sam uslikam U smeštaj sam se prijavio taman kad je pao mrak pa nisam znao koliko lepo izgleda jezero, posebno sa uzvišice na kojoj sam bio. Uradio sam jedino što sam i mogao uraditi u takvom momentu i u takvom okruženju....sipao sam sebi piće, izvalio se u stolicu i narednih pola sata sam uživao u trenutku Verujem da bih mnogo duže bio zalepljen za pogled da me nije uhvatila glad pa sam se polako spremio i krenuo u kupovinu. Moram samo napomenuti koliko sam se pozitivno iznenadio cenama u Lidl-u a posebno zbog činjenice da sam bio u mestu preplavljenom turistima. Naravno, u Italiji ima dosta cena koje su veće nego kod nas ali hrana nikako nije među njima... Za današnji dan sam isplanirao obilazak jezera Garda što je značilo negde oko 170 kilometara vožnje po putevima o kojima sam dosta čitao. Čitanje nemože dočarati osećaj, ali svakako može dati sliku o onome šta me je čekalo. Dok sam se napakovao na motor već je prošlo pola deset pa sam uhvatio sebe kako se požurujem jer mi je onaj osećaj vetra u kacigi već nedostajao Izlazim na put uz jezero i krećem u „desni“ krug, najpre ka Riva Del Garda pa ka Tremosine i dalje prema Sirmione i nazad u Garda. Sunce sija, činilo mi se svom snagom i dan je već prelep a tek je počeo. Nisam prešao ni desetak kilometara a stao sam najmanje pet puta kako bi slikao pejzaž koji oduzima dah. Neverovatna boja vode, zelenila, planina, šljunkovitih plaža, neverovatno ravan i dobar asfalt, mala gužva i prelepo vreme...može li bolje? Prvu dužu pauzu sam napravio na plaži, nisam primetio kojeg mesta ali to i nije toliko bitno. Pogled je bio neverovatan pa sam se samo izvalio na šljunak pored motora i uživao. Drugu dužu pauzu sam napravio u mestu Malcesine koje ima izuzetno interesantnu atrakciju...žičaru koja vodi do vrha iznad mesta na visinu oko 500 metara odakle je prelep pogled na jezero ali i na Mont Baldo. U Riva Del Garda sam stigao oko 13:30h što je značilo da sam oko 47 kilometara prešao za neverovatnih skoro 4 sata! Kako sam to uspeo ni meni nije bilo najjasnije jer sam imao osećaj da sam stajao samo na kratko, ali pokazalo se da ustvari vreme leti kada ti je lepo. Najpre sam stao na pumpu da dospem gorivo a onda sam se raspitao gde se nalazi poslastičarnica sa najboljim sladoledom u mestu. Da li su me slagali...verujem da nisu jer je to bio jedan od najboljih koje sam ikada jeo, a mogu reći i jedan od najvećih sa samo 3 kugle...koje kao lopatom da su stavljali. Dok sam gustirao sladoled, dopisivao sam se sa Mladenom kako bi „uporedili beleške“ o jezeru i da proverim kako se smestio prethodni dan. Pričali smo i o odličnoj kupovini koju je obavio tokom prepodneva, a on će se nadovezati i reći kako je uštedeo preko 100 eura i počastio se fenomenalnim komadom opreme. Taman sam privodio kraju poslednju kuglu sladoleda kada je nešto puklo...a onda se to pucanje nastavilo u formi grmljavine i vrlo brzo je pala prva kap kiše...a za njom je krenuo pljusak. Zapitao sam se kako mi je uspelo da OPET ne primetim crne oblake koji su sada pokrili skoro celo nebo iznad mene. Šta sad...pa ništa. Kao što kaže jedan drugar, nismo od šećera napravljeni Oblačim kišno odelo i lagano nastavljam put iza Ferarija sedokosog gospodina koji voli da potpisuje pri svakom davanju gasa. Prvi tunel, drugi tunel i tu je negde prestala kiša a ja kao i mnogo puta pre toga istog momenta stajem i skidam kišno odelo...oblaci su se kao nešto razišli ali mi se čini da iz ovih preostalih neće više padati kiša. Ulazim u sledeći tunel i na njegovom izlazu me dočekuje pljusak...srećom, sledeći tunel je blizu jer sam postao malo mrzovoljan i nisam hteo da stajem pre njega. Pauza, oblačim kišno odelo i nastavljam. Izlazim iz tog istog tunela i sad nema kiše...nema i posle par minuta pa već malo nervoznije gledam u nebo i kada sam zaključio da je to to od kiše opet stajem i skidam kišno. Dok sam se pakovao počeo sam da se smejem sam sebi jer sam svo vreme gledao u nebo kao da očekujem novi pljusak. Skrećem sa puta i polako se penjem uz brdo i idem ka mestu Tremosine. Put ovde je prilično uzan i ređaju se krivina za krivinom pa vozim malo sporije jer je sve još mokro od kiše. Sustižem neki manji, dostavni kamion i razmišljam kako sam na ovakvom putu zapeo iza njega ali nema veze, ne žurim se. Krivina zavija na desno i ja lagano kočim kako bi održao razmak od kamiona ali on za mene neočekivano staje pa sam morao malo jače prikočiti...ništa strašno. Spuštam nogu jer sam skoro stao i u tom momentu mi prednji točak proklizava na levo i motor počinje da se naginje. Spustio sam nogu i zaustavio padanje motora i pomislio „dobro je“ ali istog momenta shvatam da se motor suviše nagnuo i da oslonjen samo na jednu nogu ne uspevam da ga ispravim. Prvi trzaj i ništa, drugi trzaj i opet ništa i onda odlučujem da ga spustim na bok... Taman kada sam ga spustio, primećujem auto koji staje i dva momka kako prilaze da pomognu...samo sam pomislio „e jebiga!“ U ovom majstorskom spuštanju motora uspeo sam slomiti kuglicu na ručici kočnice, ali je to jedina šteta na motoru pa se i nisam nešto uzbudio. Dižemo motor i tek onda počinjem da razmišljam kako mi je uspelo da mi prokliza točak kada sam skoro stao, a na motoru nove gume?! Nemac koji je prišao da pomogne u tom momentu ispod točka podiže neku platnenu, mokru krpu koju je prednji točak načepio i istog momenta su i krpa i točak zajedno proklizali...a ja krpu nisam primetio jer sam gledao u kamion. Glupa krpa... Nastavljam polako i posle par kilometara stižem do prelepog dela puta...do prave poslastice u ovom danu. Put vodi kroz stene i zaista je osećaj koji se pamti i slobodno mogu reći da oduzima dah. Prolazim jednom, pa se vraćam i prolazim ga ponovo...za svaki slučaj, da ne promakne nešto. Iako ovaj deo puta nije dugačak, ipak vredi svog truda da se dođe do njega. Vreme prolazi pa nastavljam put i vraćam se delu koji ide uz jezero Garda. Sada se ređaju mesta poput Gargnano, Toscolano Maderno pa Salo i polako se približavam Sirmione. Dok se vozim ovim delom puta, primećujem veliku razliku između „ove“ i „one“ strane jezera. Dok ovde vozim okružen planinama i stenama koje vise iznad samog puta, sa druge strane je zelenilo na sve strane, plaže uz celu obalu i mesta načičkana jedno uz drugo. Svaka strana ima neku svoju draž i slobodno mogu reći da je uživanje voziti se svih ~ 170 kilometara u krug. Skrećem sa glavnog puta kod znaka za Sirmione i dok prilazim kamenoj tvrđavi razgledam luksuzne hotele i vile kojih ima sve više. Naravno, turisti ne izostaju i prave priličnu gužvu. Srećom, zapamtio sam šta mi je prethodnog dana Neša rekao i lako pronalazim parking iza pumpe i vrlo blizu ulaza u stari grad. Sirmione je prelep mali gradić i lako bi se moglo reći da je u pitanju pravo morsko utvrđenje...sve što nedostaje je so u vodi. Prelepe kamene zidine, kanali na sve strane i čamci i gliseri koji krstare bez odmora i bez pauze. Stotine načičkanih turista koji se guraju da uđu na čamce i da naprave krug oko utvrđenja, a na ulicama stotine načičkanih turista koji slikaju svaki zid na koji je zakačena neka ploča sa tekstom. Srećom po mene, na ulicama nije nepodnošljiva gužva pa uz sladoled šetam i istražujem svaku uličicu i otkrivam mnoga skrivena mesta idealna za lepe fotorgafije ali i za odmor. Mrak polako pada pa se pakujem na motor i krećem ka Gardi. Prolazim Lazise i kafić u kojem smo prethodni dan popili piće a zatim lagano stižem i u „svoje“ mesto. Na ulicama i uz jezero se ljudi šetaju pa se i ja odlučujem da iskoristim još malo vremena i posvetim ga šetnji....naravno uz još jedan sladoled. Na kraju dana sam po kilometar satu prešao tačno 183 kilometra i iako sam imao manji incident sa spuštanjem motora, utisak je fenomenalan i ocena bi bila čista 10

Malo veći nedostatak vremena je uticao na to da ovih dana slabo pišem...sutra nastavljam pošto sam od danas na godišnjem

Kio King

A na ES po programu snimak BSB i to ukupno trajanja 30 minuta, a voze se dve trke !? Ludaci... Nadam se samo da su pogrešno napisali

02.06.2014. Ponedeljak Iz nekog razloga buđenje smo naručili za 08h...naravno, hteli smo da se naspavamo jer smo planirali da ovaj dan provedemo većim delom na motorima. Ipak, odluka o nešto dužem spavanju nam je poremetila prvi deo dana i nekako smo u nastavku stalno bili u kašnjenju. Doručak, pakovanje stvari na motore i lagani osvrt na Firencu...prelep grad koji svakako vredi posetiti opet. Sa Nešom smo se dogovorili da će nas on i lepša polovina Franceska dočekati u Maranelu i plan je bio da do njih stignemo do podneva, a da iskoristimo priliku da PONOVO prođemo putem od Firence do Borgo San Lorenzo. Dalje nas put vodi pored Lago di Bilancino pa ka Passo Della Futa...još jedan put koji obećava Nekako mi je bilo žao kada smo se počeli udaljavati od Mugela jer sam prethodnih par dana uživao u putevima koje smo prolazili, ali ubrzo sam shvatio da ništa ne gubimo i da ništa ne propuštamo jer su putevi kojima smo upravo prolazili bili podjednako dobri. Vreme je bilo savršeno za vožnju...sunce i prelepi putevi... Malo po malo na putu smo se sve češće mimoilazili sa dvotočkašima ali i sa interesantnim četvorotočkašima. Nakon jedne krivine sustigli smo kolonu više nego simpatičnih „Fića“ koji su lagano krstarili i slobodno mogu reći – uživali u Toskani. Kratko smo vozili iza njih a zatim ih lagano obišli uz obavezno javljanje...oduvek sam voleo tu „vezu“ između putnika na drumovima, ali ne onih turista koji žure negde već onih pravih ljubitelja putovanja koji se uz obavezan osmeh i kratko trubljenje pozdravljaju kad se susretnu. Mi na motorima taj osmeh pod kacigama možda ne pokazujemo, ali verujem da je uvek tu Kilometri prolaze i već stižemo do Passo Della Futa i nekako me iznenađuje kada sam primetio da nema parkiranih motora...ali opet, uz ovakvo vreme što bi se iko parkirao? Na putu ima dovoljno ljubitelja...taman da nema gužve i da možemo opušteno da uživamo u svojoj vožnji. Kako smo se počeli približavati Passo Raticosa tako su i krivine drastično učestale...do tada je bilo...krivina, krivina, pravac, pravac, krivina...a sada smo vozili samo krivina, krivina, krivina Asfalt odličan, gume odlične pa iako smo bili solidno natovareni ipak smo uhvatili lep tempo vožnje...i onda pored nas proleti neki lokalac na Dukatiju i jasno nam stavi do znanja da se mi ipak samo vozamo...ništa brže od toga Ovde, za razliku od Passo Della Futa je već bila gužva a i jasno je zbog čega...niko nije imun na one krivine koje smo upravo prošli. Ovde pravimo pauzu za slikanje i iako nisam do tog momenta obraćao puno pažnje na sat, ipak sam ostao zatečen kada sam video da je skoro 11h. Pauze su trajale predugo i valjalo je požuriti jer nas Neša i Franćeska čekaju. U nastavku put nas vodi ka mestu Rastignano pa kako bi izbegli Bolonju idemo ka Vignola i onda ka Maranelu...ovaj deo puta je posle krivna i predela koji oduzimaju dah bio manje interesantan. Dosta pravaca nam je dalo priliku da vozimo brže ali smo zato par puta promašili skretanja. Oko 13h smo napokon stigli do Maranela i posle posete pumpi smo se našli sa drugarima. Franćeska i Neša su nas strpljivo čekali i iako smo dosta kasnili nisu nam zamerili Maranelo...grad Ferarija...ali bukvalno. Malo malo pa ulicama prođe neki Ferari...crveni, žuti, crni...pa kabriolet...pa ovakav pa onakav. Za nas iz Srbije ovo je prizor koji privlači pažnju i mislim da sam se okrenuo za svakim. Franćeska i Neša su verovatno već navikli pa nisu posvećivali puno pažnje ovoj egzotici. Nastavak puta nas je vodio kroz Modenu pa ka Veroni i jezeru Garda. Upravo dok sam pisao ovo sam shvatio da sam ovaj deo puta pratio Nešu i da uopšte nisam obraćao pažnju kuda smo vozili...morao sam Nešu pitati za pomoć kako bi na mapu "ucrtao" pravi put kojim smo prošli Na jezero smo stigli posle 16h i napravili smo pauzu u bajkerskom kafiću kako bi se osvežili i kako bi osmislili nastavak dana. Dok smo odmarali i uz sokiće posmatrali reku automobila koja se slivala ka jezeru shvatili smo da nismo ništa jeli od jutros. Planovi su morali pokriti i ovaj deo Pošto je prošlo 17h pao je dogovor šta dalje... Mladen je ovde morao da nas napusti i da se zaputi ka svom smeštaju u mestu Riva Del Garda koje je udaljeno 68km. Uz gužvu koja je bila na putevima bilo je jasno da će mu trebati više vremena do smeštaja a morao je da se prijavi na recepciji najkasnije do 19h. Pakovanje na motor i ovde smo se rastali pošto je Mladen planirao da se u sredu vrati do Ljubljane pa onda i nazad do Novog Sada. Franćeska, Neša i ja smo jednoglasno izglasali večeru a izbor sam u potpunosti prepustio njima. Ustvari, Neši... Neša je inače čovek koji odiše poverenjem kada je u pitanju izbor hrane Verujem da mu je bilo lako da predpostavi kakvu hranu i ja volim, pa je vrlo brzo izbor pao na Bardolino i restoran Speck Stube Bardolino... Mešano meso i rebarca koja opušteno pobeđuju kada se postavi pitanje gde sam do sada jeo najbolja Ono je bilo mmmmmmmmmmmmmmmnjam... Uz dobru hranu smo se ispričali i mogu reći da je dan upotpunjen ovim lepim druženjem. Veliko HVALA Franćeski i Neši jer su bili zaista odlični domaćini i što su izdvojili ceo dan da provedu sa nama. Pošto je već bilo kasno a domaćine je čekao radni utorak, polako smo se razišli i ja sam se zaputio ka Gardi ka mom smeštaju dok su oni polako krenuli nazad ka Carpi. U ovom danu prešli smo oko 350 kilometara kad se sve sabere. Dan je bio prilično šarolik ali isključivo u pozitivnom smislu...od prelepe Firence do odličnih prevoja Toskane, preko Maranela i Ferarija do jezera Garda i prelepog druženja sa novim drugarima

Rosi Pedrosa Loreco

U jbte...videste li ovo??? Barberi svaka čast na smirenosti...a Dukati...izvršio atentat na svog vozača

01.06.2014. Nedelja - Mugello Moto GP Buđenje je ponovo dogovoreno za 07h jer želimo da uđemo na stazu do 09h kako bi zauzeli što bolje mesto, a naslućujemo da će biti gužva...ipak smo u Italiji, zemlji motora. Mali uticaj na našu žurbu ima i činjenica da Rossi vozi 300. trku i da zbog njega najavljuju haos Veći deo današnjeg dana je rezervisan za opuštanje i uživanje u najvećem cirkusu na dva točka. Ali pre toga, valjalo je opet proći onim istim prelepim putem kojim smo do Mugella došli i prethodnog dana Sunce nas je ogrejalo čim smo istupili na ulicu i već je bilo jasno da će nas ceo dan pratiti samo lepo vreme. Dok smo stigli do prvog bulevara bilo nam je jasno da nas u Mugellu čeka velika gužva...na sve strane su zujali motori...veliki i još veči...i svi su išli u istom smeru. Na sreću, većina njih je u jednom momentu otišla ka autoputu pa smo ponovo mogli da uživamo po sada već poznatom putu. Na prilazu stazi je već bila gužva ali smo se motorima probili do samog ulaza a zatim i u krug staze. Imao sam osećaj da smo stigli u poslednji momenat i da smo uhvatili prava mesta za ludnicu koja nas je nosila narednih, pa skoro 7 sati. Iako je već u 9h bila gužva, mase ljudi su i dalje pristizale i kulminacija je bila za MotoGP trku kada je koliko sam uspeo shvatiti bilo preko 78.000 ljudi. Koliko god da je zaista bilo gledalaca, verujte mi mesta više nije bilo. Taman kada smo se smestili, kreće WarmUp i zaglušujuća buka u svakoj klasi i italijanska publika pri svakom prolasku domaćih vozača ne štedi ni noge ni grla...ovako se nastavilo do kraja dana a koliko su navijali, skakali i vikali, verujem da su mnogi kući otišli potpuno istrošenih glasnih žica U kratkim pauzama između klasa uvek je bilo nekih dešavanja i zabave za publiku...meni se najviše svidela gospođica koja je koristila vreme za sunčanje a najviše me je nervirao par (momak i devojka) koji su u svom tom haosu prostrli ćebe i prespavali veći deo dana Atmosfera je bila fenomenalna a nažalost mogu samo da nagađam kakva bi tek bila da je italijanski vozač pobedio u GP...a tek da je Rosi pobedio Poslednji put sam na trci svetskog prvenstva bio na Grobniku davne 1990. godine i ova poseta trci je probudila mnoge uspomene a i inicirala jedno obećanje samom sebi...sledeće godine idemo opet, ali negde malo dalje Dok smo se uspeli izvući sa staze već je prošlo 17h i onda smo se jednoglasno složili da nazad u Firencu idemo istim putem Malo po malo, postalo je normalno da deremo fuzastere u skoro svakoj krivini i nekako nam je bilo žao kada smo stigli do predgrađa Firence...a poznato je koliko vreme leti kada se lepo zaigrate Kada smo se vratili, odlučili smo da odmah krenemo u dalji obilazak grada i da vidimo sve što je moglo da se vidi. Bio bi zločin otići iz Firence a ne pojesti sladoled ili ne probati fenomenalne kanole Dok smo se šetali centrom, pozvao sam Nešu (balkanlover70) kako bi se dogovorili da se sutradan nađemo u Maranelu a da se zatim zajedno provozamo do jezera Garda. Okvirni dogovor smo napravili dopisujući se preko foruma pre našeg polaska. Nešu nismo poznavali od ranije, ali kako to obično u ovom našem svetu motora biva, imali smo sreće da na njega "naletimo" i da ga upoznamo i uživo. Dogovor je pao, u ponedeljak ujutru krećemo ka Maranelu da se upoznamo... U današnjem danu smo prešli oko 100 kilometara ali cilj dana i nije bio u vožnji. Ipak, častili smo se prelepom vožnjom sada već poznatim putevima

Upravo ide snimak prve trke.... Auuuuuuuuuuuuuuuuuu al je veselo Kiyo King

Subota 31.05.2014. Firenca Posle lepo prespavane noći, potpuno smo dopunili „baterije“ i bili smo spremni za nov dan prepun dešavanja. U 07h budi nas kucanje na vrata i stiže nam lep i obilan doručak serviran u sobi...doduše, ako to može biti zamerka, doručak je od početka do kraja samo sladak. Ja kao tipičan vojvođanin volim u svako doba dana i u svakom obroku neku komadinu mesa, ali ajd...smazali smo sa tanjira sve što se moglo smazati Plan je da odmah popakujemo neophodno na motore i da krenemo ka Mugellu kako bi kupili karte za trku i kako bi osmotrili gde su najbolja mesta za zauzimanje. Dok smo sedali na motore bojažljivo smo pogledali u nebo nekako iščekujući da će svakog momenta uslediti pljusak...ali u tom momentu nije bilo ni jednog jedinog oblaka na vidiku Prolazak kroz jutarnju saobraćajnu gužvu u Firenci i nije tako težak, pa polovinu saobraćaja čine upravo motori...milina. Lagano izlazimo iz grada i stajemo na pumpu da dospemo gorivo a onda pravac na prelep, prelep, PRELEP put ka Borgo San Lorenzo kroz prelepu prirodu i fantastičan asfalt. Ako se nekome učini da previše koristim izraze „prelep“ – „fantastičan“...verujte, potpuno je opravdano. Iako je još bilo rano, sunce je lepo ugrejalo i asfalt i gume i nas pa smo malo pomalo podizali brzinu i sve veselije prolazili krivine. U početku sam stalno gledao u retrovizor gde je Mladen, ali posle par minuta pažnja je bila u potpunosti uperena u put...o ljudi, kakav put Iz jedne krivine u susret mi je naišao Italijan koji je verovatno bio u istom modu kao i ja pa me je podsetio da nismo sami na drumu i onda smo malo usporili...do sledeće krivine. Vrlo brzo smo ušli u Borgo San Lorenzo i od tog momenta nije se moglo izbrojati koliko motora zuji oko nas. Lako je bilo pronaći put ka Mugello i ka stazi, a u jednom momentu sam shvatio da pratimo neke Austrijance koje kao da goni sam đavo...izgleda su svi bili u istom modu...MotoGP sport mode Motorima je moguđe doći do samog ulaza na stazu, a uz ulaznicu se može ući u krug staze što smo u nedelju i iskoristili i parkirali se na par metara od mesta sa kog smo pratili trku. Parkiramo motore pored glavnog ulaza sa kojeg se vidi deo staze i stajemo sa strane da dogovorimo šta dalje. Mladen mi nešto govori ali od buke Moto3 treninga ga jedva čujem...ponovo mi govori da mu se ugasio motor. Kako ugasio...pa tako, samo se ugasio! Ajde, možda je slučajnost...idemo da proverimo cene karata i da osmotrimo situaciju i da okinemo koju sliku pa da vidimo šta dalje. Odlučujemo da se vratimo do Borgo San Lorenza da nešto pojedemo i popijemo a zatim da odemo do Barberino Di Mugello pa nazad u Firencu i da dan iskoristimo za vožnju i razgledanje. Palimo motore i krećemo ali posle par metara Mladenu se gasi motor...odmah ga pali ali se opet gasi posle par stotina metara. Do San Lorenza ima samo 6 km pa odlučujemo da se nekako dovučemo do tamo pa da proverimo gde je problem. Pošto nismo uspeli da shvatimo gde je problem, pokušavamo da pronađemo nekog majstora za pomoć. Mladen ostaje na parkingu a ja odlazim da pronađem nekog majstora. Vodim se logikom da ga je najlakše pronaći u kafani pa stajem kod prve i pitam za pomoć. Javlja se jedna devojka...pirsing na sve strane...kaže, ja sam majstor. Ajd...što nebi ona bila majstor Odlazim po Mladena i nekako se dovlačimo do kafića i onda se ispostavi da je devojka samo toliko umela da mi kaže na engleskom ali i da će nam pomoći da pronađemo majstora. Narednih dva sata smo proveli u iščekivanju vesti, šta se dogodilo sa motorom. Kvalitet goriva je kao što sam tamo negde gore spomenuo bio diskutabilan pa ni Italijani nisu imuni na đubre. Moj Suzuki izgleda guta sve ali Mladenova Jamaha voli samo fine stvari Naučili smo lekciju, od tog momenta sipali smo gorivo samo na pumpama poznatih kompanija. Uz novo dosuto gorivo nastavljamo put pa odlazimo u Barberino di Mugello a tamo se nalazi i veliki outlet. Mogu reći da umeju Italijani da daju popust pa smo videli kacige i po 50% jeftinije nego u Srbiji. Navijačke majice su u danima pred GP bile misaona imenica pa ih nismo čak ni videli. Kaže prodavac, kad su Rosijevi navijači upali u radnju ostali su bez robe za prodaju U Firencu smo se vratili predveče i ostatak dana je rezervisan za razgledanje. Šta pisati i šta reći o ovom gradu? Prelep, fantastičan grad koji opsedaju turisti sa svih strana pa je gužva svugde i u svako doba dana. Građevine koje oduzimaju dah gde god se okrene. Ipak, ko želi da se više upozna sa Firencom moraće da otvori link http://www.visitflorence.com/ Posle višesatne šetnje po gradu, nalazimo se sa Nikolom (Skijash na forumu) na piću i pretresamo razne teme. Polako se približilo vreme za spavanje pa smo se razišli...treba ujutru ustati i zauzeti mesta uz stazu Danas nismo pucali na kilometražu ali zbog problema sa benzinom smo svakako prešli manje nego što smo želeli. Ukupno pređenih preko 96km po fenomenalnim putevima a zatim i šetnja po Firenci su ipak upotpunili ovaj dan.

Navukoh se ja na BSB...

cekam... Toliko hvale sam čuo o destinacijama...posebno o Krakovu. Sledeći plan...