Pa, pandur je to nacrtao po sopstvenom shvatanju, on nije video šta se desilo već je na osnovu izjava to rekonstruisao, a rekao bih, i na osnovu sopstvenih predrasuda. Čak mi je u razgovoru, kada sam sutradan išao da ga pričam sa njim, rekao kako žene obično ne prave takve nagle pokrete i da su često preterano oprezne. Znači, bio je ubeđen da sam ja kriv na osnovu predrasuda. Bane

Pošto sam pokrenuo temu o osiguranju u vezi sa ovim udesom (http://forum.bjbiker...90#entry1237090), a u međuvremenu sam podigao policijski izveštaj, ili bar njegov deo , imam neke nove naznake. Definitivno nisam prelazio punu liniju! U prilogu šaljem dve slike raskrsnice sa ucrtanim putanjama, kao i policijsku skicu događaja iz koje se mogu videti dimenzije raskrsnice. Po ovome, ja sam ubeđen da nisam kriv, ali naravno, interesuju me i druga mišljenja. Bane

Da, da, sve vreme govorim o osiguranju prema trećem licu, tj. prema mojoj devojci koja je bila na mom zadnjem sedištu. Evo je tema: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/73702-skrsila-me-zena-u-novoj-pazovi-i-jos-cu-da-ispadnem-kriv/ Krivična prijava mi je usledila isključivo zbog toga što se ona vodi kao lakše povređena, da nije otišla u urgentni centar ne bi ni bilo KP. Ja sam pozvan kod tužioca da se nagodim oko slučaja, tužilac će tražiti da ja uplatim neki novac, a da on odbaci prijavu. Kako sam ubeđen da nisam ja kriv, verovatno ću ovu ponudu da odbijem i da idem na suđenje "da se ćeram". Moja devojka ni mene, a ni bilo koga neće da tereti po krivičnoj odgovornosti, ali bi trebalo da joj sleduje neka odšteta po definiciji po obaveznom osiguranju trećeg lica, koje svi mi naravno uplaćujemo. Ili grešim? Osim toga, sada sam siguran da nemam kompletnu dokumentaciju, jer da bi treće lice kao suvozač dobilo odštetu, vozač ne sme da bude pod uticajem alkohola ili droga. To sam pronašao na nekim sajtovima osiguravajućih kuća. Ja to naravno nisam bio, ali to nisam dobio u dokumentaciji, a osiguranje će tako nešto sigurno tražiti. Ja čak nemam ni dokument u kojem policija konstatuje da je moja devojka povređena baš u toj nezgodi, imam samo dokument da je ona bila suvozač, na jednom papiru na kojem se konstatuje moja prijava. Bane

Zdravo drugarice i drugari, u oktobru sam imao sudar o kojem sam pisao, u Novoj Pazovi. Protiv mene je podignuta krivična prijava sa kojom ću ja već da se sudim, nagađam ili šta već, s obzirom na to da mislim da nisam kriv. Krivična prijava je usledila zbog toga što je moja devojka, koja je bila sa mnom na motoru, imala lakše povrede. Hteo bih da omogućim devojci da uzme od mog osiguranja neku lovu. Iz policije sam pre neki dan uzeo izveštaj o nesreći i krivičnoj prijavi koji mi se čini jako nepotpun. Naime, dobio sam jedan papir na kom piše da sam krivično optužen, dobio sam drugi papir u kom piše ko su učesnici sudara i gde je moja devojka napomenuta kao moj suvozač, dobio sam gomilu fotografija koje je policajac napravio i njegovu skicu. To je sve. Kada sam u policiji pitao gde je ostatak, gde su izjave vozača, gde je tekstualni izveštaj policije itd, rekli su mi da su mi dali ono što oni daju, a da je sve ostalo otišlo kod tužioca. Napomenuo bih da je službenica koja mi je izdala ovu dokumentaciju kod sebe imala mnogo više papira o mom slučaju, a da je na moje oči izdvojila samo deo i fotokopirala. Jedan drugar koji je nekada radio u osiguranju mi je rekao da mi trebaju svi ti izveštaji iz policije, koje nemam, da bih išao sa devojkom u osiguranje. Dakle, treba mi, pretpostavljam, policijski izveštaj u kome se kaže da je protiv mene podignuta prijava zbog toga što je suvozač na mom motoru imao lake povrede, da je dolazila hitna pomoć itd. Uzgred, ja imam izveštaj iz Urgentnog centra o njenim nalazima, napravljenim istog dana. Moje pitanje je, šta mi zapravo treba sve za osiguranje, da li su me u policiji zavrnuli, da li je trebalo da mi daju još dokumentacije, kome da se žalim da mi to daju, da li stvarno treba da idem kod tužioca da tražim ostatak dokumentacije, da li treba da idem u sud ili kako već? Da li kopija svega toga postoji u policiji i dalje, sve i da su zaista poslali tužiocu, i da li bi to značilo da ukoliko pronađem privantu liniju, da možda neko to može da mi iskopira? Problem je što je policija u Staroj Pazovi, sud u Sremskoj Mitrovici, a ja sam u Beogradu. Već sam jedanput išao po izveštaj u Pazovu, ne bih voleo da me vozaju još četiri puta. Pozdrav, Bane

I, kad te zaustave? Bežiš ili limaš lažnu ličnu kartu?

Ovakve stvari podržavam od početka do kraja. Imajući nešto iskustva sa pravosuđem, mislim da bi svaka dobro obrazložena žalba ili odbrana prošla. Traljav rad tužilaca, a i sudija koliko vidim, često ostavlja prostor za dobru žalbu. Ko im je kriv kad ne znaju ni da donesu, ni da sprovedu zakon kako treba. Jedan sud, drugi sud, jedna žalba, druga, čekanje, izbegavanje i sve druge pravne fazone treba koristiti do maksimuma. Ovime ne pozivam na kršenje zakona! Naime, zakon se kod nas napravi tako da bude lagan za primenu, a neupotrebljiv u praksi, najpre zbog toga što nije realan. Na primer, plaćanje TV pretplate, ma koliko na papiru bilo zakonito, u stvari je protivprirodno. Onda 60% građana odbije da plaća pretplatu. Onda sud napiše nekoliko miliona prekršajnih prijava. Onda 60% građana ignoriše te prijave. Onda sud ne može da obradi sve te prijave, i one zastarevaju. Jako jednostavno smo dokazali da je isprva plaćanje pretplate bilo pogrešno. Pametni zakonodavac (u nekoj drugoj zemlji, naravno) onda iskoristi taj podatak i ukine pretplatu. Na još jednostavniji način je oslobodio pravosuđe da funkcioniše jer istog momenta par miliona prekšajnih prijava više ne postoji. I onda imamo zakon koji je OK i koji se poštuje. Ukrštanjem gomile ovakvih primera, jedino na taj način se možemo izboriti da svaki zakon, pa i ZOBS, bude iskrojen prema potrebama društva, građana i pojedinaca. Ja se maksimalno trudim da u svakom zakonu prepoznam potrebu društva, građana i mene kao pojedinca, pa čak i kada bi me neko kaznio. Kada tu potrebu ne prepoznam, krećem u pravnu borbu. Pre ću da platim 5000 dinara za pokvarenu sijalicu na faru koju evo već dve nedelje vozim, pa i dvadeset puta, ma koliko smatrao da je taj prekršaj malen, nego što bih dozvolio da me neko (bes)pravno muze zato "što je takav zakon", a očigledno da nije ni to.

Ko je taj gospodin Boban, gde se nalazi, koji mu je kontakt telefon i okvirno, koliko košta presvlačenje npr. zadnjeg sedišta na GSXR-u? B.

Ma bre, treba za pomoć nauci o slupanim kacigama. Naime, kolega se nedavno slupao, ne svojom krivicom, i on hoće od osiguranja da naplati štetu koja mu je načinjena, a skupa kaciga mu treba tom prilikom da uporedi razlike u oštećenjima koje mogu nastati, između skupe i jeftine kacige

Drugari, da li neko ima sačuvanu OŠTEĆENU kacigu neke poznatije marke? Potrebno je na zajam za neku analizu udarca i zaštitnih svojstava.

Baš htedoh da kažem, svaki bolesnik koji je umro zbog toga što nije našao odgovarajući organ, dok je za to vreme neki drugi motorista, padobranac, ronilac, cvećar ili lekar sahranjen sa vitalnim organima, daje ovoj raspravi besmislen ton. Uzimanje donorske nikako ne znači prizivanje zla. Naprotiv, to bi trebalo da predstavlja motivaciju drugima da je imaju kod sebe. Na taj način, sebe činimo bezbednijima. Jer, ukoliko se opet desi "nedajbože" scenario, umesto dve preminule osobe, jednu uspevamo da spasimo. Naravno, transplantacija organa se ne radi u garaži, ne radi je majstor nauljenih ruku koji je zavirio pod haubu pod izgovorom: "Samo da pogledam". To je ozbiljna procedura, a ozbiljna procedura je i proglasiti nekoga mrtvim ako je on potencijalno živ. Na bazi jednog primera koji se možda negde nekome desio, da je proglašen mrtvim a bio je živ, ne možemo tako glatko odbaciti vrlo utemeljene argumente o doniranju organa. Pa, lekari greše ponekad, bilo je i drugih slučajeva kada su ljudi umirali na stolu zbog lekarske greške koja nije imala nikakve veze sa transplantacijom. Znamo za primere da su lekari zaboravljali operacioni alat u utrobi čoveka. Pa ipak, nismo zbog toga odbacili operacije kao jedan vrlo bitan deo medicinskog tretmana. Još su površnije ove krimi priče. Eto, davanje krvi postoji od vajkada, pa ja ne znam ni za jedan slučaj da je neki kriminalac napao čoveka, isekao mu venu i iscedio krv zato što mu je njegova krvna grupa bila potrebna. Pozdrav

Bezuslovno DA! Obrazloženje: matematički gledano, verovatnoća smrtnosti bilo motoriste, bilo koje druge osobe na ovoj planeti je veća od nule! Verovatnoća da čovek oživi je nula! Verovatnoća da drugi čovek zbog toga preživi je velika! Grozna tema, ali matematički potpuno potkovana. A da li će neko naplatiti operaciju i obogatiti se od "mog" bubrega, u tom momentu me baš briga. Postoji čitav niz drugih načina da se borimo protiv korupcije u zdravstvu, ali tome ovde nije mesto. Niti je pitanje vezano eksplicitno za Srbiju, za današnji trenutak, već generalno tj. načelno shvatanje. Osim toga, bolje da se bilo ko bogati tako što će SPASITI neki život, nego što će ga uzeti. Trgovina organima je unosna rabota, najpre u zemljama trećeg sveta, ratnim područjima itd. Mislim da donorske kartice ničemu ne doprinose ovom kriminalu. Naprotiv, suzbijaju ga. Povećana verovatnoća dobijanja organa od donora smanjuje manevarski prostor ilegalnim trgovcima i raznim žutim kućama. Pozdrav

Ako se ne varam, tabla sa imenom mesta predstavlja početak tzv. naseljenog mesta. Od tog momenta počinje da važi opšte ograničenje propisano zakonom, od 60 km/h za naseljena mesta.

Bilo je objašnjenje više puta, naselje i naseljeno mesto se sada razlikuju. Naime, opšte ograničenje za brzinu u NASELJENOM MESTU je, kao i do sada, 60 km/h. Naselja su npr. Beograd, Novi Sad, Žagubica, Crna trava, Gruža itd. U saobraćajnom smislu, označavaju se tablom sa imenom grada odnosno naseljenog mesta na prilaznim putevima, odnosno znakom prestanka na izlaznim. Ograničenje za brzinu u NASELJU je 50 km/h. Naselje je ona deonica puta koja eksplicitno ima zgrade, kuće, škole i urbane elemente uz put. Početak naselja se označava onom smešnom tablom sa nacrtanim zgradama, a kraj naselja precrtanom takvom tablom. Beogad je, dakle, naseljeno mesto. Ipak, nije ceo Beograd naselje. Npr. Bulevar Nikole Tesle nije naselje. Sad neko nek me ispravi da li postoji već tabla za početak i kraj naselja. Jer upravo ovaj primer je pričao onaj batica iz agencije za bezbednost kada je objašnjavao razliku naselja i naseljenog mesta. B.

...i ipak njima saobraćaj sjajno funkcioniše! A od evropske brige za svakog ponaosob meni malo postaje muka, a vala i sve stresniji život.

Između apsolutnog vođenja računa o pešacima, i eksplicitnog bezuslovnog stajanja na pešačkom postoji neka razlika. Ja kao pešak svestan gužve u saobraćaju, vrlo strpljivo čekam da prođe neka kolona vozila, posebno na nekim mestima gde sam na raskrsnici samo ja falio da se komotno 15 sekundi šetam laganica preko pešačkog... Na početku Vojvode Stepe, kod Autokomande ako si pešak, blokiraš ove što izlaze iz kružnog toka prema Vojvode Stepe. Oni tada blokiraju ove iz Bulevara JNA, a lančano i ove što nadiru od Franša ili iz pravca stadiona. Ovakvih deadlock primera ima more. Ne primećujem neki poseban problem s pešacima. Uglavnom im stajem, ali ne baš po svaku cenu, ne kada vidim da će biti potrebno deset sekundi očijukanja s njima da se oni usude da pređu prelaz nakon što sam im stao. A najbolji su mi oni što čak i kada sam potpuno stao, mašu mi da prođem. Malo obostrane pristojnosti, kako od strane vozača, tako i od pešaka, i sve je u redu.

Ne razumem komentar. Pričao sam o prednostima američke administracije. Američka administracija je jednostavna, brza, ne zahteva suvišne papire za sve i svašta, i služi stvarno onome čemu je napravljena. Evropska i srpska administracija služe same sebi, administracija radi administracije. Neko je već istakao primer kako se završava kupovina kola, ja sam ispričao kako se polaže vozački ispit, neko treći je ispričao koliko su njima nebitna formalna pravila i oprema u vozilu kao što je prva pomoć. To je tema što se tiče administracije. A to što imaš problem sa Amerikom u političkom smislu, nemoj da ga projektuješ u druge sfere.

Amerika je po mnogo čemu drugačija od evrope, drugačiji sistem poreza i sl. Definitivno nešto sa čim se teško možemo mi porediti. Pogotovo što mislim da je to poslednje društvo čijim primerom se treba voditi i slediti ga - odvratni kapitalizam u najgorem obliku: ako imaš para može sve, ako nemaš crkni. To što ti zameraš Americi je njen socijalni model koji je jako kritikovan od svakog čoveka koji ima levičarska shvatanja. Ipak, administrativno gledano, Amerika je najbolja i najnaprednija država na svetu. Za razliku od administrativnog monstruma zvanog Evropska Unija, ili još goreg čudovišta zvanog Srbija, Amerika ne pati od bolesti zvane FTJP (fali ti jedan papir). Tamo sve može, tamo sve prolazi, ne treba ti papir, ne treba ti ovo i ono, ne trebaju ti dva svedoka kad hoćeš da objaniš da si prdnuo. U Americi si SAM dužan da vodiš računa o svim pravilima. Škola vožnje im je smešna i jednostavna. Testovi se rade na računaru. Kada padneš, zamisli, ne čekaš 15 dana na sledeći izlazak nego momentalno uplatiš novi test i ponovo ga radiš. Sa stanovišta bilo kog belosvedskog građanina koji je ikada stajao u nekom glupom redu za bilo šta, Amerika je ostvarenje sna. B.

Da li je aktuelno?

Ne znam da li isti Axel sGrasso koristimo. Čitao sam i ranije po porukama ovde o njegovom čarobnom učinku, dok nisam rešio jednom da ga isprobam za pranje lanca. Što bi rekli stari Grci - okozio sam se dok sam ga oprao. Osim toga, može da ima nagrizajuća svojstva po farbu, pa ne znam kako se ponaša kada njime pereš masku motora. Jednom prilikom sam bio radoznao što se tiče njegovih nagrizajućih svojstava, jer su neki upozoravali da bi on mogao da nagrize gumice na O-ring i X-ring lancima. Sipao sam Aksel u čašu, i unutra potopio metalni dinar, parče najlonske kese, neko parče gume ili plastike. Ostavio sam to tako potopljeno tokom noći, i ujutru su me sve tri stvari dočekale u identičnom stanju, kao da sam ih u vodu potopio. Dakle, mislim da nema nagrizanja nikakvog, možete ga koristiti i za lance ring tipa. Ali zašto biste to radili kada postoji mnogo elegantnije (i doduše, smrdljivije) sredstvo - petrolej? Axel mi sada služi za lagane masnoće, za masne površine ali bez skorenjenih i skamenjenih masnoća. Lanac perem petrolejem, kako i proizvođač propisuje. Bude gotovo za 10 min. B.

Ne vidim poentu sipanja novog ulja pre zimskog sna! Mislim da je to malo paranoično. A nema ni neke preke potrebe da pališ motor preko zime. Ipak, možda ponekad i treba sprečiti da mu se sve tečnosti natalože, da mu gume budu cele zime u istoj tački opterećene i nevožene. U tu svrhu onda treba motor ljudski upaliti, zagrejati, provozati 15-30 min i ponovo uspavati. Jednocifren broj zimskih paljenja će pohabati motor za 0.000001%. Poz

U konkretnoj vezi sa diskusijom, opet nema razlike u pravilu oko žutog svetla po pitanju starog i novog zakona. I ranije, kao i sada, zakon je propisivao da se zaustavljaš, osim ako to nije bezbedno - čitaj, ako ne treba naglo da kočiš. Po meni, kočenje na žuto nikada nije bezbedno! Naime, ne znam da li je ikada iko napravio pičvajz u raskrsnici zbog prolaska kroz žuto. Ali zato je stajanje na žuto sjebalo na stotine a možda i hiljade branika, farova i hladnjaka. Otprilike imam listu prekršaja koje nikada u životu neću platiti. Između ostalog, prolazak kroz žuto je jedan od tih. Ne znam na koje bih se sve načine borio, ali od mene dinara ne bi videli za tako nešto. Sudija je kreten! To je moje mišljenje. Pazi, prošao si na žuto i tu diskusije nema???? Pa sam zakon kaže da tu diskusije IMA! Član 142. Svetlosni saobraćajni znakovi iz člana 137. stav 1. i čl. 138. i 140. ovog zakona imaju sledeće značenje: 1) crveno svetlo – zabranjen prolaz, 2) žuto svetlo – zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka, 3) zeleno svetlo – dozvoljen prolaz, 4) istovremeno uključeno žuto i crveno svetlo – zabranjen prolaz i nagoveštaj da će se uključiti zeleno svetlo, 5) trepćuće žuto svetlo – obaveza za sve učesnike u saobraćaju da se kreću uz povećanu opreznost, 6) trepćuće zeleno svetlo – dozvoljen prolaz i nagoveštaj skorog prestanka dozvoljenog prolaza uključenjem žutog, a zatim crvenog svetla. Vozač ne sme proći svetlosni saobraćajni znak iz stava 1. ovog člana kada mu je tim znakom zabranjen prolaz. B.

Primetio sam da se u rapsravama, kada se ljudi dohvate nekog saobraćajnog pravila, često pojavi upitni argument - da li je to po novom, ili po starom zakonu; i da li se nešto promenilo. Dileme su oko svekakvih pravila: prestrojavanja, pešaka, preticanja, a vidim i u jednoj temi da se postavlja pitanje provlačenja. Čisto da podvučemo: novi zakon je doneo puno tehničkih promena, bodove, povećane kazne, drugačiju školu vožnje, zimsku opremu, prvu pomoć i još mnogo toga u administrativnom smislu. Pravila saobraćaja su ostala ista! Izuzev par stvari koje ću sada navesti, a koje sigurno već znate jer se o njima puno pričalo, sve ostalo je doslovce isto. Promenjeno je: -svetla preko dana -brzina u naselju spuštena na 50Km/h -uvedena divljačka vožnja -ako sam nešto zaboravio, odnosi se na tehnikalije tipa - uzastopni prolazak kroz crveno svetlo, ili slično. U svakom drugom smislu, pravila kojih se danas mnogo više držimo, isplivala su na površinu rešenošću policije i države da malo upristoji saobraćaj. Da li su u tome, i koliko, uspeli, ostaje za neku drugu diskusiju. Ipak, važno je da nemate dileme oko primene saobraćajnih pravila. Gde ste bili grešni ranije, i sada ste. Gde niste bili grešni ranije, sada možda možete da budete jer se prag tolerancije smanjio. Pozdrav

Ta pumpa mi je blizu stana i vrlo često sipam gorivo tamo. Nikakvih problema do sada nisam imao, zaista.

Ko isplaćuje odštetu licima, osiguranje krivca ili sam krivac?

Kao što si i sam primetio, za sve tvrdnje povodom ulja i sličnih stvari nema pravih pokazatelja. Znamo da ulje nije neophodno menjati svakih 100 km, i znamo da je katastrofalno po motor čuvati ga nekoliko desetina hiljada km. Sve između je stvar ne baš jasna nama smrtnicima, zato po meni vredi držati se proizvođačkog uputstva. Ponekad, kada su proizvođačka uputstva stara, recimo za matore motore iz vremena kada sintetička ulja nisu postojala, treba preispitati to što piše. Po meni, češća zamena ulja od one koju je propisao proizvođač može, ali ne treba paničiti oko toga. Dakle, ako kod tebe piše 10000 km, a neko ti je rekao da menjaš na pet, promeni zbog mirnog sna, ali nemoj da paničiš i ako ne promeniš. Meni na Suzukiju GSXR piše u uputstvu, promena na 6000 km ili 6 meseci vremenski, toga se i držim Za filter vazduha mi piše, promena na 10 000, ali može i ranije ako vozite motor u prašnjavim uslovima. Drugim rečima, u ovom slučaju bi valjalo menjati filter mnogo češće. Kod ulja nemam takvu napomenu. Nova moderna ulja, u kombinaciji sa friška agregatom traju onoliko koliko je proizvođač propisao. Matori agregati, sa druge strane, stvaraju veći talog u ulju, brže ga uprljaju, pa samim tim proizvođačku frekvenciju promene treba povećati. Moje iskustvo se sastoji iz dugogodišnje vožnje matorih automobila, ali zdravih agregata. Nikada nisam paničio oko ulja, i automobili su uvek bili zdravi. Kolega s posla ima Mitsubishi Lancer iz 1991. godine. Te godine, kada je kupio auto, stavio je fabričko ulje i nije ga promenio 90 000 km!!! U servisu se krstili i hteli da slikaju i pošalju fabrici stanje motora. Ulje se pretvorilo u puter, a motor ostao čitav. )