Zoki mi tvrdi da je krenuo lagano, presao oko 200 metara i stao pored puta da me saceka. Previse kamiona je bilo na putu nisam mogao da se ukljucim, na kraju kada sam se ukljucio, ona kolona ili jedan od kamiona se 100% nasao izmedju mene i Zokija. Ja sam jurio napred, a on je ostao da me ceka. Obojica pretpostavljamo da je tako. Nakon toga nije vise bilo nacina da se pohvatamo jer interneta nema, telefoni ne rade. Osim sistemom kojim smo se dogovorili ranije, opisanom gore, mada je i to sreca. Nikakvu vezu nismo imali jer on na kacigi ima ugradjen bluetooth vezu dok sam ja preko radio veze. Nismo pravili kompromis da neko nesto kupi i to je to. Opet zavrsi se srecom sve u istom danu, 300 km dalje.

Pozdrav drugari! Izvinjavam se sto kasnim sa putopisom ali godisnji mi je skoro gotov pa me ima svuda. Motor... -GS Adventure je za mene ultimativan motor. Ne oznaka nekog statusa niti tako nesto. Definisacu ono zasto vozim ovaj motor i zasto cu posle njega dace Bog voziti ponovo isti. Vozio sam HOndu Varadero koja je po meni fantasticna, kao i Hondu Transalp koja me bez ikakvog problema odlicno sluzila. ALi da li bih recimo mogao na osnovu svojih psiho-fizickih mogucnosti da za dva dana prevezem skoro 2500 km a da se nakon toga osecam zaista odmorno? -Ne bih rekao. To je razlog zasto ga obozavam - njegovo unikatno vesanje tj. ogibljenje. Opet da ne raspravljamo, ovo je samo moje misljenje. Motor je siguran kao i svaki drugi iste namene. Da se vratimo putopisu. Dan IV: Juka i ja smo presli granicu i nastavili ka Tabrizu. Vozimo sa dozom opreznosti jer odmah nakon granice vidimo da Iranci zaista ne vode racuna za volanom. -na svakom koraku sve je na sekund od saobracajne nezgode. Ili bar tako deluje... Ne propustaju pesake... Pomislih, mozda bi trebali da se prekrstim i predjem ulicu. Zaista haotican saobracaj. nailazimo na prve lezece policajce... haos kako su visoki, sto smo vec i ranije procitali da je to drzavni sistem da natera vozace da smanje brzinu... zaista ogromni lezeci policajci. - Takav jedan ce nam kroz 7 dana i prekinuti nase putovanje ali da ne skrecem sa teme. Posto smo zamenili delic novca na granici, stajemo pre Tabriza da nesto popijemo i sipamo gorivo. U zaista kratkom vremenskom intervalu mnogo ljudi, dece i zena se skuplja oko nas, sa osmehom na licu zapitkujuci nas odakle smo, kooooliki su nam motocikli itd... zaista fantasticno, ceo put nas je pratila po sablonu ta prica: Da li imate problem, da li Vam treba pomoc? Iskreno sam se iznenadio. Ljudi na kraju donose hladne sokove i vocke. Nude nam da uzmemo. Napustamo benzinsku pumpu i nastavljamo ka Tabrizu. Sve oko nas je jos uvek kamenito i zeleno kao u Turskoj. Putevi su fantasticni, s obzirom sta sam ocekivao. Dolazimo i do naseg odredista za danas - Tabriza. Rasterecujemo motore, sve stvari i ostaju u hotelu mi se upucujemo u istrazivanje grada. Dosta lepo uredjenih parkova. Odlucujemo se da stanemo i obidjemo jedan. setajuci nailazimo na jedan par sa malom devojcicom. Roditelji ostaju, dete nam prilazi i na CISTOM engleskom nas pita: "Dobar dan, odakle ste?" -Kroz lagan smeh joj odgovaran da smo iz Srbije - iznenadjen sto tako malo dete tako dobro prica engleski. Odmah me iznenadilo sledece pitanje male devojcice: Ceo put do Irana ste na motorima presli? -Odgovaram joj potvrdno. Dete uz osmeh otrca roditeljima. Juka i ja u cudu Obilazili smo jos malo Tabriz, vecerali i otisli nazad u Hotel da se naspavamo jer sutradan treba da nastavimo na jug paralelno sa Irakom. Prvi dan u Iranu i zaista fantastican. Dan V: Ustali smo. Za doruckom jos uvek pod utiskom proslog dana caskamo sta se izdogadjalo. Pakujemo motore, cek aut i u 8 sati vec smo na dva tocka. Zaputili smo se u Hamedan. Saznali smo da u Hamedanu zaista dosta ljudi cesto voli da tradicionalno porodicno kampuje u centralnom gradskom parku. Te je i nas plan bio da ovu noc provedemo u satoru sa njima u koliko bude moguce. Takodje nam je u planu da obidjemo i jednu fantasticnu pecinu odmah pored Hamedana. Vozeci se putem, iz automobila ljudi masu, vozeci paralelno sa nama vade mobilne telefone, krecu da fotografisu. -Uzvracamo mahanjem. Nakon predjenih 200 km, odlucujemo da se zaustavimo pored puta. Uz pice razgovaramo kako imamo jos 300 km do Hamedana, da se trebamo dotankati i da je najbolje da u Hamedan dodjemo sto pre. Bez odugovlacenja. Stavljajuci opremu na sebe, Juka mi kaze da on ode lagano da cu ga stici. Pali motor i lagano ode. Stavljam rukavice i kacigu, krecem. Dodajem gas i obilazim nekoliko slepera i autobusa. Juke nema. Ubedjen sam da je ispred. prelazim brzo jos kilometar dva - nema ga. Zaustavljam se i uzimam telefon da ga zovem. Telefoni u Iranu ne rade. Cak i njihove kartice koje kupite u jednoj oblasti u vec drugoj ne rade. Nastavljam da cekam vec oko 20 minuta. Nema ga. Razmisljam da se okrenem nazad ili da ga cekam. Po dogovoru od ranije plan je bio ako se izgubimo na putu, i ako nakon cekanja nema ovog drugog, vracamo se na mesto gde smo prethodno stajali. Ako se ni tada ne nadjemo svako za sebe nastavlja put do odredista za taj dan. Jedva nadjem nadvoznjak da se okrenem. Prevezem oko 15 km nazad i provezem se pored mesta gde smo stajali. - Juke nema. Uz razocarenje, pokrecem navigator i krecem dalje, razmisljajuci da li mu se dogodilo nesto ili ne. Vozio sam 300 km uz dve pauze za cigaretu i da popijem vodu. Dolazim do ulaska u Hamedan. odlicujem se da stanem na ulasku u grad pre nego se put razgrana na ulice, medjutim ispred mene 30 metara iza kruznog toka "kao iz aviona" vidi se natpis HOTEL. Odlucih se da ga sacekam tu. pored parkiranog motora pojedoh i kebab i popih nekoliko koka-kola, cekajuci u nadi da ce se Juka pojaviti. Pocinjem pricu sa ljudima koji prilaze. uz pricu najzad prepoznatljiv zvuk BMW propelera. Okrecem se - da to je Juka na svom GS-u. Staje pored mene silazi i krecemo razgovor koji se zasnivao samo na tome koliko smo se dobro dogovorili sta da radimo u situaciji kao sto je ova. U protivnom bez telefona, sa losim internetom u milionskom gradu, trazenje bi mozda cak i danima potrajalo. Vec je kasno od obilaska pecine nema nista, te se odlucujemo da odemo u centar i nadjemo taj park. vozimo kroz nekoliko ulica i kruznih tokova i napokon dolazimo do tog mesta - u pravi cas. Vec sve vrvo od ljudi u onom parku. Zaustavljamo se pored, i odmah krecemo sa sklapanjem satora dok imamo mesta jer oko nas je vec milion razapetih satora. Nekako se nas dvojica snadjosmo sa satorom koji ranije nismo sklapali i pocesmo da prebacujemo stvari sa motora u sator, tank torbe itd. Nailazi covek sa osmehom noseci dve solje sa vec napravljenom Nes kafom. Uz veliku zahvalnost jer tako nesto nismo ocekivali pozivamo coveka da nam se pridruzi posto zna engleski na caskanje pre nego nas ponovo okupira milion drugoh ljudi. Pricamo o putovanju, kultiri i dobronamernosti Iranskog naroda. Covek se zahvali sto smo ga pozvali i odlazi. Juka i ja resimo da porazgovaramo malo o pustinji koja nas za dva dana ceka. da li voziti napakovane motore u pustinju ili nacisto gole nbez kofera stvari itd... uz pozdrave malog miliona ljudi resavamo da je ipak vreme za spavanje jer nas kroz dva dana ocekuje dva puta po 170 km cistog off-a. Legli smo u sator, pustili muziku i zaspali. Ne zalaleci sto smo propustili obilazak Hamedanske pecine, vec zadovoljni sto smo se nasli i sto se ostatak putovanja nastavlja. Sutra ujutru krecemo ka Kashanu - odredistu gde treba da se odmorimo, upalimo GPS i osetimo sta je to pustinja i voznja onolikih motora po pesku... Eto ljudi, ne zelim da gnjavim ogromnim postovima ali opet da docaram i gde smo bili a i kako nam je bilo. Zao mi je sto iz ovog dela putovanja nemam uspelih fotografija dovoljno. Sutra ujutru nastavljam sa putopisom. pozdrav!

Hvala druze! Evo putopis je krenuo ovde: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/110731-iran-adv-2015-tour/

Evo drugari prodje i ova avantura, pa bi bio red da otvirim jedan lep putopis. Iz ove voznje smo izvukli veliku pouku, da i pored svih priprema, na neke stvari se ne moze uticati, te da su vozaci koji idu na jedan veci put - ne raskidiv tim. Te ce ovaj putopis biti podeljen u dve etape, prva je sam nas put i sve sta smo zeleli da obidjemo, a drugi deo avanture ce biti opisan kroz sve situacije i probleme koje smo imali nakon nezgode. Tako smo drug Juka-Afrika (Jukic Zoran) i ja krenuli u nasu avanturu 30. avgusta 2015. Plan je bio da se najvise zadrzimo u Iranu kao sto se sa karte vidi, mada bi vozili kroz: Bugarsku, Tursku, Iran, Gruziju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Slovacku, Madjarsku i kuci (Srbija). Pocetak nase avanture ide po planu puta koji je nalagao da prva dva dana izvozamo vise od 2000km, jer sam ja jako ogranicen sa godisnjim odmorom. Drug Juka mi je izasao u susret i pristao da odradimo ta dva dana tako. Prvi dan: Krenuli smo iz Valjeva napakovani i zaputili se ka Beogradu. Plan je da predjemo 1100km, tj. da prodjemo Istanbul u Turskoj. Iz Valjeva, uputili se za Beograd i odmah nakon ukljucenja posle Lajkovca na Ibarsku magistralu, kod OMV-a pit stop, da se popusi cigareta. -Mislimo u sebi "aaaaa joj vozili 15 minuta, i gotovo, vec cigareta, pauza, ko ce izvozati ovoliki put " Medjutim Juka i ja smo reseni da izguramo po planu koji imamo te krecemo da gazimo i koristimo prednost ogromnog rezervoara Advencera. Zgazili smo relativno brzo Bugarsku, ulazimo u Tursku i nastavljamo da peglamo ka Istanbulu. Izgurasmo do Istanbula eto, proslo je prvih 1120 kilometara. Zbog pretovarenih motora max brzina kojom smo se kretali bila je 140 i mogu Vam reci idealno, na putu smo ne na trkama. Uz otpadanje go pro kamera na auto putu, sve ostalo je proslo sjajno. Prosli smo Istanbul, uz Jukino pobednicko podizanje ruke dok smo prolazili pored table "Azija". Ekipa sutra nastavlja na Istok Turske, jos 1200 km predvidjeno za sutra te nakon toga sledi zasluzen odmor. Jukina fraza dana: "Joco bre, jeb*na ova Azija" Prosli smo istanbul auto putem O-3 ili nasim E80, koji nas vodi dalje od centra, odmah 50 km od grada udaramo na Gebze, mestasce koje je nase finalno odrediste tog dana. Drugi dan: Ustali ujutru, doruckovali u hotelu, i samo vatra od nasih propelera., peglaj, peglaj, peglaj.. -Ohooo polako Juka" - danas smo prevezli jos 1200 kilometara. -sta reci osim ponosan sto sve ide po planu uprkos losem putu i uslovima saobracaja... -Istocna Turska je zaista ostavila jak utisak, ali nismo zbog toga krenuli. Nakon 1200 predjenih kilometara, dosli smo i do finalnog odredista za danas- Erzuruma, nepisana granica sa Kurdistanom. Odmah na ulasku iza dzakova sa peskom, civilno obucen lik sa automatskom puskom... -sto nas odmah vraca u realnost sto se tice PPK i Istocne Turske danas. Sutrasnji dan je bio u planu kao mali predah bez voznje, posvecen informisanju, gde cemo nakon toga doneti odluku da li nastavljamo dalje ka Iranu ili se kompas mora okrenuti na drugu stranu. Treci dan: Do sada smo samo peglali...bez ikakvog razgledanja, zaustavljanja itd.. Ovaj dan je posvecen odmoru i informisanju mozemo li nastaviti dalje. U nekoliko navrata pre putovanja kontaktirao sam ambasade u Ankari i Teheranu oko situacije u Kurdistanu, jer su incidenti u tom periodu ucestali. - Dobijao sam negativan odgovor sto se tice voznje ovuda... Predlagali su da se ide alternativnom marsrutom medjutim mi smo bili vezani za ovaj put te nismo mogli nista menjati zbog dokumenata, samo odustati od Irana... Odmah da skratim, dogovoreno je da idemo dalje, plan je da "proletimo" kroz Kurdistan, bez stajanja bilo kome... Ljudi su onako malo sumnjivi, uz napomenu "nikako da vas tamo uhvati mrak"itd... Teroristicke akcije su bas u avgustu ucestale zbog Turskog bombardovanja polozaja PPK i ISIS-a u Siriji i Iraku. Tako da tu deonicu planiramo da preletimo iskljucivo glavnom saobracajnicama i naravno da iskoristim o svu konjazu 1200 GSAdv... Ostatak dana je prosao u voznji po brdima oko Erzuruma, da se ostane u formi Cetvrti dan: Ustali smo rano da bi spakovali motocikle na vreme, dorucak, i cekamo da se razdani... oko 9 sati vec se upucujemo ka Iranskoj granici. Danas je u planu da se predje granica i nocenje u Tabrizu (Iran), odakle treba da krenu lagane kilometraze i vreme za obilazak svega sto smo isplanirali. Gazili smo do granice sto smo brze mogli. Automobila u istom pravcu ili nama u susret nema. Sami na putu, sto je meni bilo izuzetno cudno. Ali sada smo krenuli, nema nazad, samo vozi. nakon 250 predjenih kilometara stizemo i do granice. Granicni prelaz kako sam ga i zamisljao, resetke, Homeini na plakatu... prosli smo Tursku i prepazimo na Iranski deo, gde Jukin motor uzimaju na skener... cekao sam ga pola sata... on inace drzi poslasticarnicu izuzetnu da naglasim, pa pomislih da mu je u koferu ostao secer u prahu i da smo gotovi :D Pustise mi na kraju Juku i uputismo se kroz Islamsku drzavu ka Tabrizu. Ljudi evo ovo je pocetak. Nista posebno ili interesantno, samo smo gazili jer sam ja bio kratak sa vremenom da sto pre dodjemo do Irana. Nastavljam kasnije putopis, do tada evo amaterski sam namontirao jedan snimak da zagolica mastu meni a verujem i Vama. Uskoro produzavam sa putopisom! Veliki pozdrav! Da ne zaboravim, film se montira pa cu ga ubaciti kada bude gotov. Do tada kao sto rekoh evo kao blok reklama: https://www.youtube.com/watch?v=YJLu6mxdYRM

Drugari pozdravljam sve jos jednom! Evo vratili smo se pre 5 dana, Juka je operisao ruku, sve ok. Sada cu poceti da pisem, tacnije otvoriti putopis i zalepiti link ovde.

Hvala ti druze! -Mislio sam u smislu da pisem postove a ne kazem nista konkretno. Kada dodjem kuci za racunar, lagano uz kaficu cu podeliti ovo svoje iskustvo sa Vama. Srdacan pozdrav svima!

Pozdrav drugari! Eto nazalost Juka je imao nezgodu kod Persijskog zaliva, u nekom selu. Izasao je iz nezgode sa ozbiljnom frakturom lakta i mora na operaciju. Sada cekamo u Teheranu slanje motocikala avionom, a i mi cemo uzeti karte za Beograd. Kroz nekoliko dana propraticu fotografijama i tekstom nase putovanje do ove nezgode, i u nastavku sve sta se izdesavalo posle nezgode, a iskreno ispred nas su bili takvi problemi da Vam ne mogu opisati. -sa policijom i vojskom, bolnicom, lokalnim transportom preko 1000 km za nas i motore, slanjem motocikala i nas za Beograd... Da Vas ne davim, kroz par dana sam u Srbiji pa cu detaljno opisati sve. Pozdrav!

Pozdrav svim drugarima i svima koji prate ovu temu! Na zalost nemamo mogucnost dz jos uvek objavimo slike i snimke, sve je isli po planu do Bandar Busher-a na Persijskom zalivu, i uzivanje, i voznja i pustinjska ekspedicija od dva dana off-a sve sve sve. Nazalost u Bandar Busheru na jugu Irana, nasa situacija se iz lepe okrenula za 360 stepeni. Ne zelim sada da iznosim sve, ali uskoro, uz tekst i propratne fotografije. Mogu samo reci, ovo do sada je bilo ok, prava avantura je pocela pre 3 dana...

Ljudi hvala Vam svima! Razradicemo naravno dosta detaljnije ovaj post, ali evo meni №1 destinacija, 170 km kroz pustinju Dasht e Kavir off-a, do slanog jezera Namak. Zaista fantastican predeo, meni odmah srcu prirastao!

Nazalost je zbog nekih okolnosti (posla) morao da odustane. Tako da tim nastavlja u ovom sastavu. Polazak je 1. septembra sa Novog Beograda u 7:00.

Ovogodisnja Avantura obuhvata voznju kroz suncem obliveni Iran, Dasht e Kavir - Dasht e Lut pustinje. -Pet avanturistickih vozaca-pet R 1200 GS Adventure. Najpre da ugrubo krenemo sa marsrutom: Kao sto se na slici da videti, put nas vodi iz Srbije, preko Bugarske, Turske do samog Irana gde cemo krenuti duz zapadnog dela koji se granici sa Irakom -na jug do samog Persijskog zaliva, gde cemo okrenuti istoku zemlje i paralelno sa granicama Pakistana i Avganistana provesti se duz najtoplije pustinje na svetu (Dasht e Lut), do severa Irana - Kaspijskog mora, odakle ce uslediti povratak kroz Tursku i Bugarsku ka Srbiji. Tura je isplanirana tako da nas marsruta vodi kroz zaista riznicu gradova stare Persije, zanimljive pejzaze i predele koji se ne mogu zaobici. Plan putovanja: I dan: Beograd (SRB) – Istanbul (TUR)-1 112km II dan: Istanbul (TUR) – Erzurum (TUR)-1 240 km III dan: Erzurum IV dan Erzurum (TUR) – Tabriz (IR)-588km V dan: Tabriz (IR) – Maragheh (IR) – Bukan (IR)-363km VI dan: Bukan (IR) – Sanandaj (IR) – Hamedan (IR)-401km VII dan: Hamedan (IR) – Saveh (IR) – Qom (IR) – Esfahan (IR)-627km VIII dan: Esfahan (IR) – Naein (IR) – Yazd (IR)-322km IX dan: Yazd (IR) – Shiraz (IR)-442km X dan: Shiraz (IR) – Bandar Busher (IR)-294km XI dan: Bandar Busher (IR) – Shiraz (IR)-294km XII dan: Shiraz (IR) – Kerman (IR)-571km XIII dan: Kerman (IR) – Ravar(IR) – Tabas(IR)-511km XIV dan: Tabas(IR) – Damghan(IR)-510km XV dan: Damghan(IR) – Semnan(IR) – Teheran(IR)-336km XVI dan: Teheran (IR) XVII dan: Teheran(IR) – Chalus(IR) – Rasht(IR)-369km XVIII dan: Rasht(IR) – Miyaneh(IR) – Tabriz(IR)-470km XIX dan: Tabriz(IR) – Erzurum(TUR)-588km XX dan: Erzurum(TUR) – Sivas(TR)-441km XXI dan: Sivas(IR) – Cappadocia(TUR) – Ankara(TUR)-565km XXII dan: Ankara(TUR) – Istanbul(TUR)-454km XXIII dan: Istanbul(TUR) XXIV dan: Istanbul(TUR) – Haskovo(BOL) – Plovdiv(BOL)-413km XXV dan: Plovdiv(BOL) – Beograd(SRB)-510km Grupa je zakljucno formirana pre par meseci, te istu cine: 1. Zoran Mihailovic -Marokanac 2. Zoran Jukic 3. Slavan Cale Karanac 4. Jakov Jakovljevic 5. Jovan Drajic Vremenski tura zahteva 26 dana. Pripreme se privode kraju, svako od ucesnika je imao odredjene zadatke, koji se uspesno odradjuju, kao sto su na primer dokumentacija vezana za ulazak u Iran, vize, logistika puta, logistika smestaja, GPS marsrute... Nastavicu da iznosim nove informacije, evo dosta za pocetak

залить картинку

Najpre da pozdravim sve a posebno tebe koji si se zainteresovao za ovu avanturisticku pricu! Zeleo bih da Vam predstavim ovogodisnju Avanturu. Sest meseci nazad grupa istomisljenika i zaljubljenika u putovanje na dva tocka, kreirala je ovu zanimljivu pricu. Pa da krenemo lagano:

SD01, 02 ili 03?

Naravno da nije kasno samo sada nije moguce zakazati trajekt za HIlandar tako da bi pokusali eventualno na licu mesta da nadjemo resenje ili eventualno da se taj dan preskoci. Pozdrav druze, ako si eventualno ZA, pisi pp!

Cenim tvoje misljenje mada je po meni veoma diskutabilno, ja sam npr. isto tako sisao sa Varadera i seo na BMW samo u mom slucaju Adventure i sve mi je ok. Nista nije udobniji od Varadera a ni Varadero od njega, ima jedino ta cinjenica da sam na Varaderu imao Bagster sediste a ovde fabricko. Opet iz mog ugla sto se udobnosti tice jednaki su...

Ortak i ja smo ostavljali motore, bas kada se predje onaj most, sa desne strane ima velika garaza. Motori su tu bili od ujutru do uvece, i nije bilo nikakvih problema.

Evo kako se ekipa i moze se reci OFORMILA, to bi bilo to, ostalo je cisto da izbacim pre polaska neke od nuznih informacija, a kada izvezemo, nadam se iskreno da ce pasti jedan sjajan video-putopis. Dragan Vicentic - Honda Varadero 1000 Joca GS - BMW 1200 GS Adventure Marko011 - Yamaha Fazer Juliet - Honda nt700 Deauville

Prosle godine, ortak i ja potpuno natovareni, 3 puna kofera i cetri torbe na motoru, obojici prosek 7.2 litra, brzina do 150. Odusevljen sam bio potrosnjom! PS. koferi, mislim da pise da je "SAFE" do 140 ili 160,i ako nismo neki ljubitelji brze voznje Dragan i ja smo tada bas probali (i ako ne znam gde nam je pamet bila) da vozimo Varadera koliko moze, ja sam svog gazio 220 a Dragan mi i dalje BEZI necete verovati!!! -Sto mi je samo potvrdilo pricu da je vec vozio Varadera sa skalom brzinomera izmedju 220 i 0!!! znaci oko 240-250 km/h! I ponovo me je Varadero odusevio svojom stabilnoscu na 220 km/h!

Kako naslov kaze: Fotografija dana...mora da bude moja a ne tudja... xD Evo u ovom slucaju posto Svetlana ne pusi cigarete, ova cigareta je moja, zapaljena specijalno za ovu fotku

Evo da malo nasmejem Varaderiste

Naravno druze! Problem je sto je potrebno da se ljudi koji bi isli sto pre odazovu iz prostog razloga...HILANDAR... mesta moraju ranije da se jave, kako za brod, tako za prenociste. Bio bih ti zahvalan u koliko bi mogao u sto kracem roku da potvrdis. Skype nickname: Joca_transalp email: DrajicJ@velesstroy.com Telefon ce mi biti aktivan tek posle 10 septembra posto sam u inostranstvu trenutno. Poslacu ti broj telefona drugara koji ide sa nama, sve sto te interesuje mozes takodje njega pitati. Bicemo u kontaktu, hvala na interesovanju!

Zdravo Komso! Sracunali smo se na 500 eura i jos 500 da ponesem za svaki slucaj, kao i svaki put. Tako ja radim, mada putujem sam na motoru.

Definitivno najmladji vozac GS Adventure!!!