Žuti viziri su najbolji all-round viziri koji postoje. Poznato je da žuta boja pojačava tamne nijanse, što naročito dolazi do izražaja u uslovima smanjene vidljivosti, da ne kažem po noći i u tmurno vrijeme (oblačno, kiša, magla). Takođe, žuta boja prija očima...

Ljiljo, dobro me podsjeti. Jutros nakon doručka je jedna grupa otišla u Višegrad - dejan, mikulanac i mina su oni što sam prepoznao, a bilo je jedno 7-8 motora. Ovi su se očigledno razdvojili u dve grupe... Između ostalog, ovo je jedna stvar zbog koje sam otišao ranije - jednostavno sam želio stići kući dok je sunca na nebu... Sretan im put... ;D ;D ;D

Zakrpili su je u međuvremenu...

To je ona rečenica koju svi kažemo kad propustimo nešto ovako dobro... ;D ;D ;D Više se neće ponavljati, jel' da? ;) LM, pošto sam se od kompletne grupe koja je ostala danas cijeli dan, očigledno prvi vratio, samo ću kratko da dam "presjek događanja", a ostatak, dopune i repete ovog velelepnog događaja, provoda i vožnje će dati, ipak, oni mnogo verziraniji i bolji od mene u tome... ;D ;D ;D Nego, iako nas je kiša pratila, stizala i kupala po koji put u toku putovanja, ipak stigosmo na zadati cilj, ali ne nađosmo mačka na kamenu. Umjesto toga smo našli sređen kamp sa vajatima (koji su, btw, prenešeni odnekud iz sela na jedno mjesto i složeni onakvima kao što su bili u originalnoj gradnji, ali se pritom "zaboravilo" na zidove, pa su bili mnogobrojni komentari tipa - otkud vuče ova promaja, zatvori prozor Lalajko, nije svima vruće kao tebi, itd.), spremljenu i pripremljenu VELIKU logorsku vatru, tj. lomaču i naravno - "ždranje". Pardon, izvinjavam se - domaći lovački paprikaš od mesa divlje svinje i srnetine. Već je od ovog momenta počelo sa komentarima - ko nije bio - zajeb'o se totalno, a ovo se samo nastavlja jedno na drugo. Hotel u kome smo bili smješteni je bio super sređen, 4- i 8-krevetne sobe, nova posteljina, ćebad i jorgančići sa ljetnim i zimskim licem. Niko nije mogao da ostane da mu bude 'ladno. Ipak, zbog mnogo dobro pripremljenog dočeka, koji je bio u startu podmazan sa pogačom i rakijicom, domaćima - naravno, što je kasnije nastavljeno da se podmazuje sa sokom od hmelja i pjenom u neizmjernim količinama, mnogima ova ćebad i jorgančići nisu ni bili bitni, jer su se dobrano zagrijali i za narednih par sati spavanja. Ja sam sa nečim smandrljao stomak, pa sam nažalost bio prinuđen da zapalim ranije u krevet (gdje sam i koliko puta bio prije odlaska - ipak nekom drugom prilikom ;D ;D), te ne mogu da prenesem razno-razne doživljaje iz noćnog života koji je bio apsolutno zanimljiv i interesantan, naročito zbog dve činjenice. Prva je da je živa muzika uz pomoć hmeljnog soka podizala temperaturu u vajatima sa jedne strane, a druga je ta što su lomača i opet hmeljni sok u saradnji sa sretanjem kolega iz okoline podizali temperaturu sa druge strane. Reći ću samo da su kod kampa bile dve vatre - velika lomača, na kojoj se grijalo najveći broj duša i druga vatra koju je palio vlasnik crvenog Suzukija GSX na izlasku njegovog auspuha. Ipak, i pored sveg truda vlasnika Suzuki-ja, isti nije dostigao lomaču, ali mu je čini mi se barem srce bilo puno prilikom loženja svoje. ;D ;D ;D Takođe, ove događaje u sitne noćne sate će opisati sigurno još neko, ukoliko sok od hmelja nije baš svima napravio ršum u glavi, a mnooogima jeste... ;D ;D Današnji dan je započeo doručkom na zgarištu lomače (kako rogobatan termin, ali ipak ne mogu da snađem prikladniji, mada se iskreno pitam za zdravlje onog crvenog Suzukija - možda je vlasnik popizdio što nije napravio veću vatru, pa je svog mezimca bacio na lomaču, ali ja ipak nisam vidio ništa od dijelova, a nije mogao da ispari ;D ;D) - sir, pržena slanina i domaće, svježe i još uvijek vruće lepinje. Njam... Mnogi su se nešto bunili na količinu holesterola u tom doručku, kukali kako to ne valja tako i da nije zdravo - i odlazili po drugu rundu, a sve to su pričali punih usta. ;D ;D ;D Poslije doručka je bio termin za slobodne aktivnosti. Koliko je meni poznato - sportsko takmičenje u onih više disciplina nije održano, već se završilo na odlasku do kosturnice i do vidikovca iznad kosturnice. Kako je to bilo manje-više neorganizovano, tako se i raja raštrkala, pa svak' na svoju stranu. Jedni gore, a drugi - u Soko grad. Na putu do Soko grada je bila mješavina podloga, kao i njihovih dužina. Iako policija i stanovnici toga kraja kažu da do Soko grada nema puno, što i jeste istina (15-20-ak kilometara), ono što nije istina je količina puta po makadamu koja je otprilike 3/4. Ipak, sve se preveze i dođosmo do Soko grada. Fenomenalan pogled na stijene iznad Soko grada, na koje je ostatak ekipe otišao (100 dinara vožnja do vrha Dajcom iz JNA), a ja sam zbog nervoze zbog koje me nije držalo mjesto zapalio prema kući. Nakon povratka iz Soko grada je u kampu trebao da uslijedi ručak na zadatu temu pastrmka i potom u neko skorije doba pokret kući. O ovome, ipak, ne mogu ni riječ da kažem, jer me tamo bilo nije. Ono o čemu mogu da kažem po koju, jeste moje putovanje iz Soko grada za Bgd, gdje sam se spustio na potez Ljubovija - Mali Zvornik. Koliko sam uspio da pohvatam jutrošnje dogovore uredničkog tima, ruta za povratak je trebala da bude nazad u Zavlaku, pa Krupanj, pa Šabac i onda prema Kupinovu, Progaru, Jakovu i opet cilj Beograd. Kao što neko već gore reče od kolega, put do Krupnja, Zavlake i Mačkovog kamena je prilično loš - krpljeno je sve i svuda gdje je moralo i gdje se stiglo, dobar dio puta je i dalje u rupama, a najbolji primjer stanja puta je možda činjenica da je kolegi sa ZXR6 pukao nosač auspuha na tom putovanju. Nego, nakon što sam se spustio na potez Ljubovija - Mali Zvornik, produžio sam prema malom Zvorniku, pa onda dalje za Šabac, pa Obrenovac i konačno Beograd. Auuu, moje mišljenje je da ko god je otišao onim putem koji je urednički tim predlagao (a to su uglavnom svi ;D ;D ;D) se grdno - zajeb'o. Razlog za ovakav komentar je samo jedan - put je fenomenalan. Ljubovija - Mali Zvornik ide pored Drine i prati njen tok skroz do Malog Zvornika. Asfalt je fenomenalan, na par mjesta ima nešto oštrijih krivina i krpljenja, ali sem toga nema nikakvu zamjerku. U jednom selu sam obišao dvojicu kolega na skuteru i nekon krosu/enduru, da bi mene poslije par kilometara ovaj kolega sa skuterom obišao. Ja sam se kretao 70-75, a kolega na skuteru nekih 85-90 km/h. Kad sam vidio BG tablicu na skuteru sunce me ogrijalo, pa sam se malo oraspoložio i okuražio za vožnju i krenuo u "potjeru" za kolegom. A kolega očigledno odlično zna put tako da smo završili jedan iz drugog i konstantnom brzinom kroz krivinarenje oko Drine sa cifrom od 90-95km/h, a ja presretan. ;D ;D Stao sam u Malom Zvorniku da naspem gorivo i izgubio kolegu, ali sam ja svejedno nastavio da peglam naslijeđenim tempom - sve do Beograda. Na čitavom tom potezu Mali Zvornik - Beograd, najlošija je veoma solidna dionica Šabac - Obrenovac. Sve ostalo je super. Uostalom, mislim da brzina kretanja koja se vrtila oko 100km/h, sa izletima u preticanju i do 110, govori dosta sama za sebe. Tačan broj km neko drugi bolje zna, ali ja ću reći otkako sam krenuo, nigdje nisam stajao van sipanja goriva u Malom Zvorniku. Krenuo sam oko 13:30 (Arakis, Miša-Pei, Joseph B vjerovatno znaju tačno vrijeme, kad su oni krenuli Dajcom uzbrdo, ja sam krenuo nizbrdo), a stigao sam na prag kuće u 16:37. Što se mene tiče - sve super. Ostali će već da daju svoje komentare i poglede... Hvala svima na lijepom druženju, a naročito Najzliju i Kornišu i njegovoj porodici na svemu onome što su nam priredili i spremili. Hvala vam! Djole PS: Slike ću ipak da postavim sutra...

Pošto vas mrzi da čitate prvu stranu, evo: SUBOTA IĆE I PIĆE: Gulaš od divljači kao ručak dobrodošlice, Salata, Improvizovan šank (Pivo na točenje, prirodni sokovi na točenje, izvorska voda i rakija), akcija mešenja lepinja za večeru i pečenja istih u furuni, projekcija filma "Marš na Drinu" u prirodnom amfiteatru u kampu, večera na vidikovcu sa pogledom na Drinu, lepinje sa kajmakom, sirom, slaninom, paradajzom i slično... Za povečerje - logorska vatra i takmičenje u laganju... (ovo će biti urnebes ;D ;D ;D) NEDELJA IĆE I PIĆE: Doručak na travi, paradajz, kajmak, sir, slaninica, jaja i slično... Šank od subote, takmičenja sa nagradama - opanci za najboljeg bacača kamena sa ramena, gumene čizme za najjačeg u vučenju konopca i šator sa dve vreće za spavanje za najboljeg strelca u disciplini vazdušna puška. Radimo na obezbeđivanju još nagrada i još disciplina. Obilazak ribnjaka Zmajevac i ručak pored reke - pastrmka, salata. Odlazak u Dobri potok na narodno veselje, vašar... Dakle, "problem" za nas što nismo vični prebiranju ribljih rebara, je samo nedeljni ručak, koji bi mogao da se izvuče na opštenarodnom veselju... ;D ;D ;D

Aco, imao sam i dalje imam želju da uzmem RSR2 bijelog Duhamel-a, ali nažalost sam sa novcima tanak. Pitao sam Semzu za kacigu i rekao je da bi mogao da je nabavi, ali ja nisam dalje ganjao lovu, zbog nekih prečih stvari. Ono što Shark-a izdvaja (barem ovog RSR-a, a izbačen je i RSR2 V+, koji bi trebao biti još bolji u odnosu na prethodni model koji je već bio vrhunska kaciga) su neke sitnice poput F1 vizira debljine 3mm što ne nudi niko drugi, prvi je dao garanciju od 5 godina na kacigu, sve kacige imaju barem 4 zvjezdice na SHARP testu (mnogi postavljaju pitanje vjerodostojnosti ovog testa) i ima Coolmax unutrašnjost... Lično, i dalje nemam pojma koju bi uzeo i dalje se lomim između XR-1000 i RSR2 (V+)... Ipak, koju god od ove dve uzmeš, nećeš se pokajati, ali ako se voziš brzo i imaš osjetljive uši, čepići će ti biti neophodnost.

Može, samo što ja ne znam kada bi stigao na Adu...

Dobro je. Bez vas dvoje mislim da bi ostali gladni. ;D ;D ;D ;D ;D Obzirom da ne znam šta je isplanirano za klopu, mogli bi da ponesemo kotlić pa da zbrčkamo nešto?

Da, čovjeka. Čovjek i koza nisu jedno te isto, a ovdje je problem što nije u pitanju čovjek... A imam jednu zanimljivu pričicu na temu toga - čovjek, koja kaže: "Jednom davno... ;D ;D ;D Imao čovjek sina, srednjoškolca. OK mladić, ali... Jedan dan dolazi sin kući i kaže ćaletu - "Ćale, rekao sam danas čovjeku da mu jebem mater.", a ćale mu kaže - nisi sine. Drugi dan opet... Treći dan opet... Stalno se ponavlja ista priča - nisi, sine. Prolazi tako vrijeme, kad jedan dan dolazi sin kući sa masnicom na oku i razbijenog nosa. Pita ga ćale šta je bilo, a malac odgovara: "Rekao sam čovjeku da mu jebem mater." A onda njemu ćale kaže - danas, sine, si to rekao čovjeku." Ko razumije - shvatiće...

Niko tebi neće zamjeriti da ti to sam namjestiš, a kod njih kupiš...

A jel' ti padalo na pamet da zovneš Yamaha trgovine/servise u Beogradu i Novom Sadu i eventualno da odeš do Spaleta ili Kocke?

A jel' trokira motor kad stisneš sirenu? Čuo sam da ova radi na benzin, a ne na struju? ;D ;D ;D ;D ;D

Pogrešno kolega - prvo ih naučiš kako ne treba, pa tek onda kako treba. Kad nauče kako ne treba, nikad im neće pasti na pamet da to rade tako. Kad nauče da topla piva ne vrijedi po pi.de vode/ne valja/odvratna je, rađe će biti žedni nego je toplu popiti...

Onda ću da stavim čepiće u uši, pa preko toga kacigu na glavu, a ti zvoni i sviraj do mile volje... ;D ;D ;D ;D ;D Ma oprostićemo mi tebi... Ali kako ćeš ti sebi, to je drugi padež... Uostalom, kad god ti padnemo na pamet, a ti samo zamisli da se mi tamo zajebavamo, sprdamo i ludo provodimo, a ti si kod kuće... ;D ;D ;D :P Ma da, biće nama žao što ti nisi išao, kao što se vi koji ste otišli na reli plakali za nama koji smo ostali, tj. nismo išli na reli... Suze ste lili tih dana, Dunav porastao, Sava se zamutila... :P Ne brini Pexone, postavićemo slike da vidiš koliko nam je loše bilo... ;D ;D ;D ;D ;D Pa valjda se organizator pobrinuo za neku kozicu ili ovčicu... ;D ;D ;D

Bolje i to tako, nego da sjede na 'ladnom betonu! ;D ;D ;D

Ne brinite, stavićemo čepove u uši da vas ne čujemo! ;D ;D ;D

Imaš tamo ove dvije varijante: i

Nije problem. Ja sam u Krnjači, tako da smo tu negdje...

Ja znam gdje ima nova tastatura da ti ne guta slova... ;D ;D ;D PS: Ima u MaxMomentu u Karađorđevoj neka u kartonskoj kutiji, čini mi se da je atmo-aktiv, tako da bi trebala biti ok. Uostalom, za 3500 dinkića, sigurno valja...

Slikaj je odmah Miljane i pošalji slike, da vidim gdje bi to kod mene moglo da čučne...

Može sutra...

Nemoj da čekaš... ;D ;D ;D

Ajde...

Superiška... ;D

KO? Vizir ili uskoro bivša radnica? ;D ;D ;D ;D ;D