Odmah po izlasku iz grada brda u daljini najavljuju dobar provod ... ... Zora rudi novi dan se budi ... ali onog trena kada sam se parkirao na litici iznad mora i pogledao u nebo znao sam da je to TO. Nema padavina i oblaci se povlače. ... Vožnja uz more je za mene oduvek bila IN. Verovatno zato što nisam često u prilici da to praktikujem. Uživam ... ... Ali ako tokom vožnje uz more imate neki spust a onda uspon ... e to je BINGO .... ... Poseban šmek celokupnom utisku dok vozite ovu deonicu daje to što vam je sa jedne strane more a sa druge strane vrhovi planina pokriveni snegom. A u sredini, izmedju to dvoje, se nalazi krivudav put koji čas leluja levo desna penjući se čas gore čas dole ... ... Ispod palme na obali mora ... eh, a kako ne svratiti ovde. ... Slučajno videh sa magistrale a onda se uživalo u talasima i moru. Iako na slikama izgleda kao da je leto, temperatura je bila tek oko 5 stepeni. Brrrrr ..... .... Dva vozača malo jača sede iza upravljača ... ... Sa svakim novim kilometrom puta uspon postaje sve zahtevniji ... ... Odande se došlo how to cure betta bloated stomach ... Ulazim u simpatičan gradić, zaboravih mu ime ... do fish need light to live ... Pažnju mi privlači stil gradnje pa rešim da ovde napravim kratku pauzu. ... Sunce jeste zubato ali ipak biram da sedim napolju ... ... moving aquarium night light ... Ono što mene svaki put iznova raduje je kontakt i komunikacija sa ljudima koji su skroz neposredni i spontani u svakoj situaciji. Nema onih lažnih osmeha na relaciji domaćin/turista. Trude se iz sveg srca da vam ugode i učine boravak što prijatnijim. Pozdravljam se sa mojim novim prijateljem a onda vozim dalje. betta bowl ... Kakav stil gradnje takav i automobil. Savršeno se uklapaju jedno uz drugo. ... A onda me opet dočekuje krivinarenje, malo uz more a malo kroz šumu ... ... ... Svaki vidikovac koristim za meditiranje, kako prija ona tišina posle BG uke i buke. Pogled puca na more, šta ima lepše od toga. betta fish friends ... Još jedna stvar mi je privukla pažnju tokom vozikanja magistralom uz more a to je, pretpostavljam, nekadašnji tj stari put. Vidim kako povremeno prodju po neka kola njime pa sam i ja par puta hteo da sidjem i vozim tuda ali bi to bilo preambiciozno jer iovako nisam imao dovoljno vremena za sve planirano. ... Što se više penjem uz planinu, to su mi oblaci sve bliže. Ovaj put mi nisu smetali niti su me plašili. Znao sam da tako treba ... ... Vrlo brzo dolazim do Njega, on mi je bio glavna inspiracija i zvezda vodilja ovog putovanja. Napokon sami, ja i On. Kilometrima unaokolo nigde nikoga i napokon mogu da mu poklonim svu pažnju ovoga sveta. ... Odkako sam u koleginom putopisu video sliku njegovog motora na ovom istom mestu, dobio sam želju da i ja napravim jednu istu takvu za moju dušu. ... BIG BUNKER ... nema tu šta puno da se priča o njemu. Njegovo vreme je odavno prošlo i kao takvo nije vredno pomena. Zato ću ga nazvati turističkom atrakcijom, tako lepše zvuči. Bilo je hebeno ući u dvorište, kao da je neko namerno napravio onako veliku kosinu ali kad ludost udari u glavu odgovor je samo jedan, MORA SE UĆI MAKAR PLAKAJUĆI ... Tako i bi ... ... Njegova unutrašnjost je napuštena i zapuštena, bojao sam se da udjem plašeći se Jetija Šumadinca koji možda tu obitava u ovim hladnim zimskim danima ali ipak ... .... ... ... Odavde puca fenomenalan pogled na put kojim se penje dovde ... ... bb&t locations in texas ... Vreme je da se krene dalje uprkos tome što želim da ostanem ovde i uživam u pogledu koji puca u daljinu ... ... .... .... .... .... ....

Držim kurs ka pogradecu, ulice su prazne zbog jakog vetra i ledene kiše koja počinje da pada. ... Ulazim u grad al beše neko čukanje, sve stoji ... ... Gledam u navigaciju na koju stranu put vodi a onda se nekako izvuče iz kolone i hvatam taj pravac. Imao sam sreće, vrlo brzo nalazim izlaz iz grada. ... Delimično put ide uz obalu jezera, svakako je ovuda lepo voziti ali u nekim drugim uslovima, kad je sunčan dan. ... U jednom trenu spazim dvotočkaša i prvo što sam pomislio je bilo evo ga i kolega Žika na nekom vikend putovanju jer jedino on ima herca za vožnju po snegu ledu i kijametu. Onda skapiram da nije on ... ipak on vozi ozbiljniji motor. ... U medjuvremenu se temperatura spustila za još koji stepen pa najveći problem pravi ledena kiša koja neprestano pada. Ja sam jedino imao problema sa metlicama brisača na kojima su se pravile kockice leda pa nisu mogle lepo da brišu staklo dok su drugi imali mnogo ozbiljnijih problema. Ložila se vatra ispod rezervoara, odledjivale se smrznute kočnice ... ... ... ... Čistači su radili svoj posao ali je priroda bila jača ... ... Ubrzo nailazim na uspon koji počinje da zadaje muke i putničkim automobilima. free picture upload website ... ... Gledam u novog jaguara i njegovo doope koje se praćaka levo desno. Ni mm da krene napred. Ja se zabio iza belog kombija, koji je očigledno pun, pa sve redom obilazimo u duetu. ... A onda spust. Hebenije nego uspon ... ... ... Ledena kiša samo zaliva ali meni nije predestavljala problem ... ... I dok su se drugi mučili sa montiranjem lanaca ja sam se mučio sa bečkom u somunu. ... ... Nekako se dovučem do elbasana, zadnjih 100 km koje sam odvozao su bili najzahtevniji tokom celog putovanja i bogato su me izmorili. ... Sasvim solidna kilometraža je iza mene i jedino preostaje da polako finiširam vozikanje za taj dan. Što više odmičem od elbasana i približavam se gjirokaster tako sneg polako prelazi u kišu koja me pratila skroz do sarande. ... U nastavku puta do sarande nije bilo ničeg zanimljivog za slikanje, dosadna kiša me uspavljivala i jedva sam čekao da stignem u smeštaj. Iz BG sam krenuo u petak oko 17h a u sarandu stigao u subotu oko 19h. Za nekih 26 sati sam prešao 1027 km bez ijednog problema ali kako sam video krevet tako sam se komirao. Narednog jutra tj u nedelju me alarm budi ranom zorom. u 6,00. Bacam pogled na zaliv a onda mi se kez razvlači od uva do uva. Nema kiše ... Vremenska prognoza obećava pa sam već u 7,00 spreman za akciju. Dvosoban moderno opremljen stan je na 4. spratu novogradnje u samom centru sarande i zaslužuje preporuku ali o tome kasnije. Garaže nema ali ima dvorišni parking za stanare zgrade mada mi je vlasnica stana rekla da auto mogu slobodno da parkiram bilo gde u gradu bez ikakve bojazni za njega. ... Od zgrade do mora ni 50 metara ... ... Za nedelju, drugog dana putovanja, je glavni cilj bio da izgasiramo pun rezervoar benzina ... Zato pravac na pumpu koja se nalazi u blizini smeštaja ... ... A onda laganeze patroliram kroz grad. Moj stan je na suprotnoj strani. ... Polako napuštam grad, nigde nikog jer svi još spavaju. ... Što se više udaljavam od grada to jače osećam leptiriće u stomaku. A razlog ? Paaa ... razlog je što sam čitajući tudje putopise saznao da me tamo čeka ovo ... chappie wallpaper ... ... ... Nastavak sutra ...

Ma kakav test kakva potvrda. to mi niko nigde nije tražio niti me pitao. Jedino su mi kad vide čime putujem tražili lekarsko uverenje na uvid, da vide da li sam normalan ... Ali mojne da brinete, nigde vas nisam obrukao. Dostojanstveno sam branio boje našeg kluba ... Ovlašćeno službeno lice će to i da vam potvrdi ... chase bank open on saturday ... Ovako sad izgleda granica ... a i ima 10ak tabli načičkano uz nju. ... ... ... Da izaberem slike pa nastavljam putopis ....

Ohridsko jezero i okolina svakako imaju potencijala za detaljniji obilazak pa tako nesto i planiram za leto. Ovo je bila zimska voznja u kojoj je akcenat uglavnom stavljen na vozikanje, iz ove perspektive sad slobodno mogu reci da je avantura uspela u svakom pogledu i da sam se proveo bolje nego sto sam ocekivao. Najcupavije je bilo prvog dana kada me vecim delom puta pratio sneg koji je kasnije presao u kisu ali sam ipak bez problema posle 1027 km stigao u saranda koja mi je i bila krajnje odrediste tog dana. Put saranda/vlora preko NP liogara je ono zbog cega sam se uputio na ovu stranu, bilo je na forumu dosta preporuka za ovu deonicu pa tako i ja poslusa iskusnije od mene i nisam se pokajao ali o tome u vecerasmjem nastavku putopisa.

Vremenska prognoza je bila idealna, sve je išlo u prilog dobrom provodu a onda preko noći se sve menja. Snežne padavine na vidiku. Padam u bedak, šta dalje. Nije meni smetala niska temperatura i kiša koja je najavljena već sneg koji je do tada već okovao delove evrope i polako se približava nama.. Gledam TV priloge o zaledjenim jezerima i brodovima koji se nalaze u njima. Tešim sam sebe da je to daleko od nas ali potajno znam da lažem samog sebe. A onda je nešto kvrcnulo u glavi. Znam da ću se kajati ako odem a isto tako znam da ću se kajati što nisam otišao ako odustanem od prvobitnog plana. U svakom slučaju kajanje mi ne gine tako da biram prvu opciju. Idem pa šta bude. Krećem u petak popodne. Vrlo brzo stižem do bubanj potoka a onda jož brže izlazim na autoban i avantura počinje. Cilj mi je bio da do jutra stignem do skoplja i tetova a onda po danu vozim gledam i razgledam. Do niša beše solidne gužve i saobraćaja a od niša dubioza. Nigde nikog. img upload site ... Razmišljam kad sam zadnji put vozio autobanom ali mozak blokirao. Nova deonica autobana me malo razdrmala, jeste bio mrak ali je vedro pa uživam u krivudanju njime. Na granici nigde nikog ... ... dobro veče ... ... dobro veče ... A onda ... ... srećan put ... ... hvala ... Na makedonskoj strani se iznenadiše kad me videli, valjda nisu nikog očekivali .... Granični policajac samo uze dokumenta a onda ih vrlo brzo i vrati. Makedonski carinik me samo pitao gde idem. Kad je čuo odgovor samo se nasmejao i pitao JEL SA NJIM ... Nasmejem se i ja. A onda potvrdno klimnem glavom. A onda krenuše naplatne rampe. Prvo jedna pa druga pa treća pa četvrta ... Na petoj sam pitao kasira jer ima još koja, već me smorilo kreni stani plaćaj. Kaže nema više, ovo je zadnja. A onda započesmo razgovor, nigde nikog a dosadno meni a dosadno i njemu. Slično smo godište, kaže služio vojsku u BG. Ostale mu lepe uspomene. Negde oko tetova vučem ručnu a onda ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ .... Pred zoru me budi jak vetar i ljuljanje kola. Nastavljan dalje. A onda se u roku od pola sata sve zabelelo. I to domaćinski. Nailazim na pumpu, bio bi red da se tankujem. Fini momci, tu su i putari sa čistačem al kažu još nema saobraćaja pa i ne žure da čiste i bacaju so. Ma nema frke, ja ću prvi a vi zamnom. ... Prolazim odvajanje za NP mavrovo, prvobitno sam planirao da do ohrida stignem tom trasom ali ništa od toga. Možda neki drugi put. Zoru dočekujem ovde, put je već pod snegom i ledom. ... Do ohrida je put skroz zanimljiv za vožnju, krivina za krivinom i to još pod snegom. Vrlo brzo stižem do njega, zadnji put sam u njemu bio pre 20ak godina i nemam pojma kako danas izgleda. ... Parkiram se u centru, još je rano i mesta ima na svakom ćošku. uploading image ... Ohrid je nekada bio omiljena destinacija školskih ekskurzija, sećam se struge i ostalih mesta u koje su nas učitelji dovodili. ... Šetam uprkos vetru i mećavi koja postaje sve jača. ... upload image on web ... Nastavljam dalje ka albanskoj granici a put me vodi uz obalu jezera ... ... ... Ubrzo dolazim do odvajanja za NP galičica ... ... I ovaj put je bio planiran da se odvoza ali vremenski uslovi ne dozvoljavaju. Zatvoren je. Daj šta daš, došao sam dovde pa da zagrebem po njemu bar malo. ... ... Vozim se njime možda nekih 500 metara uzbrdo ali se ubrzo okrećem i vraćam nazad. Nema efekta ići dalje. Pažnju mi privlači ova tabla jer vodi poreklo iz nekih davnih SFRJ vremena. Skrećem levo. ... Prilaz makedonskom graničnom prelazu je očišćen. Beše tu neki stari FAP koji razgrće sneg. Dolazim do policijske kućice a policajac kad me video samo me čudno pogledao. Preduhitrim ga i kažem NISAM ZALUTAO ... Pruža ruku da uzme dokumenta i pita GDE SI TI KRENUO PO OVAKVOM VREMENU ... Kad je čuo odgovor samo je rekao kako danima niko nije tuda prešao granicu. Sedim u kolima i čekam dokumenta ali i bacam oko napred. Stvarno sve ispred mene pod snegom bez ikakvih vidljivih tragova nekih kola. Albanski prelaz je stotinak metara napred, dolazim do njega i samo zatičem carinika kako duvani ispred kućice. Kad me ugledao ko da je duha video. Kaže na srpskom da sačekam a onda udje u zgradu i posle par minuta izadje sa policajcem. Iz aviona se vidi da je spavao a i šta drugo da radi po onom kijametu koji postaje sve jače. Policajac me samo pitao jel imam zelenu kartu a ovaj drugi jel imam šta da prijavim. A onda dovidjenja sretan put. I tako se ja nadje u albaniji. Samo sam se nasmejao kad sam ispred sebe video put pokriven snegom i ledom. ... Nema druge nego ubaci u prvu i vozi dalje ... ... Vrlo brzo dolazim do obale jezera a onda stajem iznenadjen visinom talasa koji se valjaju jezerom. Da budem iskren nikada nisam ni video talase na jezeru. A nikada nisam ni video takvu jaku snežnu oluju. ... Bacam oko na kartu da vidim kuda me vodi put a onda udri po gasu. Kontam da snežna oluja sigurno neće skoro stati i jedino što ja mogu da uradim je da pokušam da što pre izadjem iz nje. Ali ... i want forever with you ... Nastavak sutra ...

Ahahahaaaa king sajz odojak. Ja to ni ne gledam ali sam primetio da povremeno izlazi uz slike pa više ni ne čitam šta piše. Nisam video. Još onda dok si pisao tvoj putopis sam hteo da ti kažem da ću se slikati na istom mestu gde i ti al nisam hteo ništa da pričam unapred. Sve moje vožnje su inspirisane nečijim tudjim putopisom ali ja to nikada nisam krio već sam uvek naglašavao da *prepisujem* od drugih pa zato i osećam potrebu da se mojim putopisima odužim na neki način. Ovog puta je tvoj putopis bio inspiracija i zahvaljujući tvom piskaranju sam i upoznao čikicu iz pečenjare ... Da sredim fotke pa nastavljam piskaranje.

Ovo me žena častila za dan zaljubljenih, rekla da ima neke obaveze tih dana pa najbolje da ga provedemo odvojeno. Meni bilo super a vidim i ona se nešto samo smeška al ćutim i ne pitam ništa. Sve se nadam daće neku kintu da opet odem negde

Bili videli odvozali ... Pa da otvorimo sezonu ovogodišnjih putopisa. Nema tu šta puno da se priča al zato ima puno slika da se gleda ... i sve je to spakovano u 4 dana i 2250 km. Jednom rečju od nemila do nedraga ... Vozilo se po sibirskoj zimi ... ... Ali se uživalo i u palmama na obali mora ... ... Bilo je i ovoga ... ... Ali je bilo i ovoga ... ... Inače, glavni *krivac* za nastanak ovog putopisa je kolega koji je svoj bajk slikao baš na ovom mestu. HVALA mu na tome, tom fotkom je probudio inat i prkos u meni i samo je bilo pitanje dana kada ću se i ja tamo uslikati ... ... Da presložim slike pa se čitamo sutra prekosutra nakosutra ... Do sutra ... exercise to decrease breast size

Stojim sinoc na parkingu kad staje auto, SKOPLJE tablice i vozac pita za neku ulicu, gde se nalazi. Upadismo u spiku, kaze momak da je kamiondzija i uglavnom vozi MK KS i AL. Nevesto ga pitam kako je sad tamo, jer bezbedno voziti nocu. Samo se nasmejao, kaze u bilo koje doba dana i noci se sme proci kroz svaku sumu i planinu. Bezbednost je na visokom nivou. Ove destinacije ce svakako biti popularne ove godine, vecina nas je vec vozila tim putevima a neki ce tek prvi put voziti pa neka im ovaj info bude jos jedan podstrek jer sam i ja moje predrasude pobedio zahvaljujuci ovon forumu.

U mom selu se zbog takvih situacija odavno preraslo zabijanje noza u gume. Sad se zabija srafciger u hladnjak.

PETAK, oko 8.00 ... druga polovina avgusta ... can you put a goldfish in a betta tank ... ... ... ... ... ...

Meni je svejedno da li auto ima 3 ili 5 vrata mada sam oduvek više preferirao one sa 3 vrata. Više mi smeta klasična limuzina sa produženim gepekom pozadi, to mi smeta samo tako. Ko da vučem nešto za sobom, ko da mi nešto sedi za vratom. Samo sam jednom imao pasata kog sam posle par meseci od kupovine prodao jer nisam mogao da se otarasim tog osećaja tokom vožnje.

Sa tare sa ka BB spuštam drugom stranom, nije toliko atraktivno kao uspon ali daj šta daš. Sve je bolje od opcije da se sedi kod kuće. ... Razmišljam da odavde hvatam kurs za divčibare ali skapiram da mi je prolazno vreme loše, kratak je dan a nije mi gušt voziti po mraku. Volim nešto i da vidim. Hvatam pravac ka loznici. Drinka ... Vozim nju a zamišljam Jadranku. Svakakve misli mi padaju na pamet. Ja sam a njih dve ... ... ... Vozim Drinku a onda se setih kako je neko u temi o kratkim voznjama spomenuo jednu deonicu koju je odvozao. Odavno sam je merkao ali nikako da dodje na red. Tog dana su se kockice poklopile i eto prilike. Najlepše stvari se uvek dogode spontano .... U LJUBOVIJA hvatam pravac ka PECKA ... ... Vrlo brzo počinje krivudav put osrednjeg kvaliteta ali po ubrzanom pulsu i lupanju srca znam da je to TO ... ... Ne znam kojim rečima da opišem tu deonicu. Zato ću samo reći TRANSALPINA a vama će sve biti jasno. google show me where i am ... ... Odavno merkam i tražim mesto za klopu a ovde je svaki pedalj puta stvoren za to ... ... Nastavak puta čista 10ka. Nema tu šta da se puno priča, deonica za preporuku. ... ... U smiraj dana beše i ovo. Kao višnja na šlagu ... Meni je prijalo ... ... U valjevo ulazim po mraku. Kratka šetnja centrom. ... Ubrzo počinje kiša ali mi nije smetala. Hvatam kurs 4 4 2 do Beograda ... ... Kao što rekoh sve ovo gore napisano je spakovano u jednodnevnih 490 km, moglo je ovo da prodje i sa par slika u kratkim vožnjama ali neka ga ovde sa malo više slika. Neće da škodi ... Pozzz do sledećeg piskaranja pa se uskoro čitamo u pravom putopisu.

... HVALA ... od srca ... Prvobitna zamisao mi je bila da iz perućca hvatam pravac ka kadinjači i odvozam tu deonicu ali se dvoumim. Sedim drinkam i razmišljam kako bi bilo šteta otići odavde a ne odvozati uspon ka tari koji po nekim mojim kriterijumima spada u top ten uspona širom naše lepe domovine. Razum je pobedio a srce je potvrdilo ispravnost takve odluke. Penjemo se .... Prva druga i HOP. Eto nas na startu ... ... Mir i tišina nas prate i dalje, opet smo sami na putu. Greota bi bilo ovuda protrčati bez ikakve stajanke. Bacam pogled na tunel i put koji se nalazi iznad nas dok se osmeh javlja u sekundi. ... Alisa nije znala šta je čeka dok je prolazila kroz vrata i ulazila u zemlju čuda. Ja sam znao šta me čeka sa druge strane tunela pa sam se zato i obradovao zekonji kad sam ga ugledao. ... Odande smo došli ... ... Verujem da smo svi odvozali ovu deonicu. Nije kao TF ili možda kao neki drugi pass ali ja sam se na momente osećao kao da sam tamo. ... ... Što se više penjemo tako je ugodjaj sve zabavniji. Sneeeg ... ... Zimska čarolija traje i dalje ali nema opuštanja tokom vožnje. Ovde se greške skupo plaćaju. ... ... Dolazim do raskrsnice ... mitrovac desno a ja skrenu levo .... Put više nije onako krivudav i zahtevan kao pre ali dokle god je osmeh na licu znam da sam na pravom kursu ... ... some short poems on friendship ... Dolazim do hotela omorika, parking pun. Znači pun. Svi se nešto guraju da stanu što bliže ulazu a ja teram dalje do kraja ulice. A onda ugledam njega. A gde bih drugo vukao ručnu nego tik pored njega. ... Setim se JNA i jednog istog takvog sa kojim smo se vozili vrhovima jahorine. Išao je ko mećava. ... pain sad poems ... Ulazim u hotel a ono ko u košnici. Što bi rekli puno ko oko. Dvoumim se dža ili bu ali nije bilo puno dvojbe. Okrećem se i izlazim napolje a onda trk do štandova da kupim slatko od šumskih jagodica zbog kojih sam i došao ovde. Beše 6 stepeni i prohladno ali čist planinski vazduh je bio melem za moja BG pluća. ... Nastavak sutra ... P.S. Jel zna neko gde je onaj preparirani medved što je stajao u staklenom kavezu. Prošle godine kada sam bio isto ga nije bilo pa sam pomislio da je možda na remontu ali je nemoguće da ga tako dugo nema. Inače, prazan stakleni kavez stoji odma pored glavnog ulaza u hotel.

Subota 23. januar, sasvim normalno jutro ali samo do onog trenutka dok nisam ustao i bacio pogled na mob i ćerinu poruku u kojoj je pisalo ovaj vikend nećemo dolaziti, vidimo se sledećeg ... Pogledam vreme prijema a ono 03.55 ... Puls ubrzava a srce hoće da izleti iz grudi, osmeh je u momentu od uva do uva jer znam šta je razlog otkazivanja posete. Stigo bebac ... Celo prepodne sam na 7. nebu a tako beše i popodne, negde predveče shvatim da za smirenje ne pomažu ni bensedini ni apaurini i da u neku normalu može da me vrati samo ON. Za spremanje mi nije trebalo puno vremena, par sitnica i to je to. Žena me gleda i krsti se obema rukama, i levom i desnom. Više mi i ne govori da nisam normalan jer je odavno skapirala za kakvu se boodalu udala. Samo je rekla sačekaj bar da svane, zima je ... Krećem oko 23.00 ... nemam pojma gde, znam samo da mi se vozi. Ajd do pumpe da se tankujemo do vrha pa posle gde bude zeleno na tu stranu će da motamo. Nešto malo pre ponoći prolazim sajam a ubrzo i adu ciganliju, pravac me dalje vodi ka obrenovačkom drumu ali kako još uvek nemam nikakvu ideju dajem migavac i stajem na veliki parking kod tempa ... ili šta je već. Vadim sendvič iz torbe, žena mi spakovala neke zezalice pa reko ajd da bacim nešto u kljun i razmrdam vijuge kontajući da ću tako bolje misliti. Žvaćem i planiram na koju stranu ali krajičkom oka i posmatram noćne dame koje gledaju u mom pravcu očekujući da im mahnem i pozovem ih jer sam očigledno parkirao u njihovom dvorištu. Na ibarsku sam izašao vrlo brzo, do skretanja za barajevo je i bilo nekih kola na drumu a u nastavku puta nigde nikog. Vozim na pola gasa, što sporije. Prija mi ... Na OMV pumpu u ćelijama stižem oko 2 ujutru, neki okvirni plan sam već napravio i nema potrebe za daljom vožnjom. Vučem ručnu a onda ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ .... Alarm me budi u 6 ... ko za posao. Reko, ajd još malo da se protegnem pa nastavljam dalje. Još mi se spava, imam utisak da kako sam zatvorio oči tako sam uplovio u carstvo snova. Lepo sam spavao i još lepše sanjao ali uprkos tome mi nikako nije jasno zašto me supruga čudno gleda kada joj kažem da lepše spavam u njemu nego sa njom u bračnom krevetu. ... Do lajkovca polako a onda se tempo ubrzava. Na izlazu iz valjeva ugledam njih. Neko ih vozi sa merakom. Ako ... ... ... Debelo brdo mi je bilo kao jutarnja gumnastika. Hvatam pravac ka njemu razmišljajući da li na njemu ima snega ili ne ... ... ... Uspon i krivinarenje do vrha brda su bili sasvim dovoljni da izmame maxi osmeh, prognoza je najavljivala kišu ali se ispostavilo da je bilo sasvim suprotno. Na vrhu me dočekuje prvi sneg i malo drugačiji uslovi za vožnju. Osmeh je još veći. ... Krećem spust, temperatura je nekih 10ak stepeni, sunčano je. Nema razloga za brigu, bar sam ja tako mislio. Suv put, idealni uslovi. Kažu da je najveći uspeh djavola taj što je ubedio ljude da on ne postoji. Da budem iskren ja ga ovde nisam očekivao iako znam da on postoji. Zato sam u jednoj lakat krivini i proklizao ali je na svu sreću prošlo bez ikakvih posledica. ... Ubrzo dolazim do vidikovca, nigde nikog. To je ono što je davalo šmek tokom cele ove vožnje jer sam maximalno uživao u prirodi i odmarao mozak od BG uke i buke. Sa jedne strane sunce a sa druge sneg. Majka priroda. ... ... U podnožju hvatam pravac ka BB, celo jutro sam trpeo gladan jer sam hteo da doručkujem na jednom, meni izuzetno, prijatnom mestu. Drinska regata i splavovi su prva asocijacija ovog mesta. Ovog puta je put od magistrale do njega bio kaljav i sav u blatu ali mi to ovaj put nije smetalo. Sve za merak. post image online ... Leti je ovo mesto krcato i izuzetno posećeno ali smo tog dana u njegovoj lepoti uživali samo ja, on i nekoliko sveže upecanih pastrmki. ... imagehost ... Punog stomaka je i krstarenje drinom mnogo prijatnije. Stani ovde stani onde. Ma volim da stanem gde god mi srce poželi. ... ... Ovaj put me BB kao grad nije zanimala, prolazim kroz nju i hvatam pravac za perućac. A onda šetnja. I to volim. Primećujem da je staza popločana, tokom zadnje posete ovom mestu nije bilo tako. ... Čujem ga iz daljine, prija taj huk. Možda još samo cvrkut ptica nedostaje da bi ugodjaj bio potpun ali jbg, zima je. A možda je i bolje što je zima jer nema drugih posetilaca pa ovaj put u njegovoj lepoti uživam samo ja. ... Vodenica je tu odkada je i reke ali o njoj niko već godinama ne vodi računa. Šteta. Baš šteta ... ... ... Još jedna atrakcija ovoga mesta je restoran koji se nalazi iznad reke ali sva njegova lepota dolazi do izražaja tek onda kada se sklone svi oni stolovi i stolice koji preko leta stoje na terasama. Ovde nema šta da se komentariše, jednostavno neke prirodne lepote treba videti i zimi jer su tada mnogo lepše nego leti kada su maximalno komercijalizovane. ... ... ... ... Turistička sezona je odavno prošla i sve je zatvoreno, zima caruje. Beše tu neki lokalni bircuz pa udjem u njega a onda viknem sa vrata, šta pije kafana, deda plaća za sve ... Za mene dupla ljuta, odgovori jedan ... .... .... .... Nastavak sutra ...

Sramota da se vidi luk, šta će ljudi da pomisle o meni. Al sačekaj do sutra da vidiš sliku sa kojim ću da započnem piskaranje, mislio sam da je izbacim al sad ide samo zbog tebe

Brda i planine ... reke i doline ... i sve to spakovano u današnjih 490 km, od svitanja do sumraka. Ruta svima dobro poznata, nema ništa spektakularno ali je meni u ovim zimskim uslovima danas legla kao šlag na tortu. Vožnja vožnja i samo vožnja, bila je ovo generalna proba i zagrevanje pred jedno veće putovanje koje će uslediti za nekih 20ak dana a onda i pišem pravi muški putopis. Da zašiljim pero i prepakujem slike a onda da se za sve vaše čestitke odužim jednim piskaranjem kao što sam i obećao. Hvala još jednom ... ... ...

Te socijalne avanturice ponekad budu zanimljivije od onih sega mega .

Imamo istu kartu, i meni je ona zvezda vodilja ... Citam juce link/tekst sto je lolega Marko okacio a onda procitam komentare ispod. Jedna stvar mi nije jasna, jedni kazu da PCR nije obavezan pri povratku iz AL MK CG BG BIH a drugi kazu da jeste. Jutros sretnem drugara koji radi na carini i on mi potvrdi da u ovom trenutku PCR NIJE POTREBAN pri ulasku u Srbiju ukoliko se vracate iz AL i MK.

Ma neee, ibarskom preko zlatibora pa do mora ... Meni to preko pazara nije zanimljivo a sto, nemam pojma.

Bas tako, za mene je ibarska sve do mora

Juče je u nekim novinama pisalo da grci od 1. aprila otvaraju granicu za srpske turiste koji su se vakcinisali. Trenutno su pregovori oko onih uplaćenih aranžmana pa je to valjda prvi dogovor. Bosna će biti uvek otvorena, CG se otvorila a tu su i albanija i makedonija u okviru malog šengena tako da je to u ovoj situaciji više nego dovoljno za vozikanje.

Zar ovo nije važilo samo tokom novogodišnjih praznika tj do 10. januara. Kako sad funkcioniose mini sengen, jel treba pcr u povratku ili ne. ... ... Juče mi neko reče da je CG stopirala sve zabrane i da je danas za nas iz Srbije dozvoljen ulaz bez ikakvih testova. Jel tačan ovaj info ...

Isti model, samo benzinac 1.8 DSG 2011 prodali pre nesec dana. Odličan auto, imali smo i onaj plastični model posle ovog ali ovaj je po meni bolji u svemu. NIje se kvario ... sve drugo kao što je kolega iznad rekao. Srećna prodaja.

Sto se mene tice ja bi voleo da se ovo primenjuje od juce i da se napokon kojekakvi krsevi majnu sa ulica. Smucilo mi se kad odem na pumpu po gorivo a onda baja sa 3000+ kubika dodje i sipa za 500 dinara pricajuci bajke kako mu auto malo trosi.