Jutros ustanem i bacim pogled na bord a ono piše 698,5 km. Pa bem ti lebac kako ne vide sinoć pa da napravim još jedan krug mojom ulicom a onda bi mnogo lepše zvučalo kad kažem da sam od sinoć do večeras spucao ravno 700 km. No, da krenem redom. Petak je veče i sedam u meče ... kasno sam krenuo jer sam kasno i odlučio da krenem na vožnju. Znao sam da će biti vedra noć sa prijatnom temperaturom pa mi je tad i bilo svejedno vreme polaska, do zore taman imam koliko mi treba. Do smedereva i beše nešto saobraćaja a onda do srebrnog jezera samo po neko. Od srebrnog jezera do donjeg milanovca na džadi samo ja, Y i po neki šakal koji vreba pored puta. Uslovi za vožnju idealni, relativno brzo stižem u milanovac a onda navijam alarm na pola 6. Umor je učinio svoje, zaspao sam momentalno ... ... ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ... Jutro beše sveže, blizina karpata čini svoje a i septembar je mesec. Prva pekara je moja, prodavačica me pita jel jedete ovde a ja odmahujem glavom. Kakav nož i viljuška, sa tim jedem svaki dan kod kuće. Hoću, bre, da jedem prstima ... kakva, bre, salveta kad imam rukav od jakne ... A onda sam našao separe uz obalu ... ... Zagrevam mašinu laganim kasom, pogled beži na rumunsku stranu a oči u daljini traži TF i TA. Podsvesno sam gajio nadu da ću ove godine uspeti da ih odvozam jedan vikend ali mrka kapa. Zima je na pragu. ... Džada prazna, kruziram lagano. Ribolovci iz treće smene su još uvek na radnom zadatku, verna sokoćala ih čekaju tamo gde su ih ostavili. ... Vrlo brzo napuštam milanovac i prelazim preko mosta ... free online image hosting ... Ruka mahinalno kreće da startuje levi migavac a da onda uplovim u čari djerdapske klisure i družim se sa mojom vernom i dragom Djerdankom koja u mom srcu ima isti tretman kao i Jadranka. Tog trena plan je bio drugačiji a sa Djerdankom sam se družio u smiraj dana. Koliko je volim videćete na kraju putopisa. Sa Djerdankinom slikom ću završiti ovo piskaranje. Na mostu dadoh desni migavac a onda hvatam pravac ka negotinu. Do negotina put prelep, čari istočne Srbije su i ovaj put pokazale svoju istinsku i raskošnu lepotu. ... Zvezda odjedared poče da prži, parkiram se u centru ali mi nije smetalo da na ulici svučem duge hlače a onda navučem kratke gaće. Odma se prodisalo punim plućima ... A onda kafica ... ... Nisam dugo sedeo, svašta nešto je bilo planirano za taj dan. Izlaz iz negotina ka BG granici baš loš, kao da je kraj sveta ... ... Do granice brzo stigoh, možda za nekih pola sata. Nigde nikog, pridje mi gospodja carinik a onda priupita šta imam da prijavim i da otvorim gepek. Kažem nemam ništa za prijavu a tako i bi, vadim 35e koliko imam kod sebe i kažem to je sve. Gleda me belo, misli da je zezam a onda priupita jel imam još nešto od para i gde idem. Odgovorim da imam još toliko ali na kartici i da idem u vidin na kafu. Samo se nasmejala i rekla pa ko još iz beograda ide za vidin na kafu. Ćutim ... Tu se setim kolege BaneBP, on bi jedini razumeo da je meni stvarno merak odvozati toliku kilometražu zbog jedne kafe. Bugari me pustili za 2 minuta, tras pečat i vozi dalje. VIKEND vinjetu kupio na granici, u vinjetomatu. Subota + nedelja do ponoći 5e za kavez. A onda avantura počinje. upload pictures online ... Ova deonica mi je poznata jer sam prošle godine išao za belogradčik da obidjem tvrdjavu. Vozim laganeze a onda ugledam godišnji pregled, ili po naški tehnički pregled. Par fotki za kolegu Bdada, čisto da čujem njegovo mišljenje o stanju trapa, vešanja i kočnica ... image hosting websites ... image host ... Izlazim na magistralu sa duplim trakama a onda zabadam u S mod i sve redom pretičem. Na ovoj deonici nema ničeg zanimljivog i samo gasss. Čuo sam kad je suvozačica ispustila uzdah ugledavši mene, rezak zvuk izduvne grane malog abarta je probudio u njoj neke davno zaboravljene i uspavane emocije za koje je mislila da ih više nikada neće doživeti. Stara škola, jbg ... ... Planirao sam da koliko toliko izbliza vidi most koji spaja RO i BG, još ga nisam overio i zapljunuo se na njemu pa daj šta daš. Krećem ka njemu i vozim mali deo autobanom a onda u daljini ugledam kolonu kamiona i ko zna čega još kako stoji i miruje. ... Odustajem od dalje vožnje bojeći se da ne upadnem u neki kolaps pa šta onda. Bar da moze da se udje u RO pa šta bude al ovako je sve lutrija. Nema druge nego da zabodem u R pa teraj nazad. Gledajući YT uvek sam se pitao koliki bolid treba da budeš da bi autobanom vozio u rikverc. Sad znam. Nekih 500 metara se sigurno vozilo na levi i desni retrovizor, lete štuke lete avioni oko mene a zvezda samo prži. Dugo vozim u rikverc, ventilator hladnjaka samo vrti a temperatura motora raste u granici normale. Svakakve misli mi u glavi ... ... Hvala Bogu sve prodje u najboljem redu, niko me nije oduvao. Hvatam novi kurs, iz leve u desnu ... ... A onda VIDIN ... Prošli put sam bio samo u tranzitu a sad sam hteo da ga obidjem celog. ... Nemam nikakav plan, setim se da me kolega Komša u prošlom putopisu posavetovao da u okolini ima svašta nešto vredno obilaska a onda se setim i naziva BABA VIDA koji sam pročitao u jednom putopisu. Nemam pojma šta može da bude ali nije ni bitno, čim su kolege to spominjale znači da je vredno posete. Rešim da ih poslušam i posetim i zato ovde dajem levi migavac. I nisam pogrešio. ... Posle kraće vožnje stižem na parking koji je u hladovini. Odlično, neka bar on bude u hladovini ako već ja moram na sunce ... ... Ulazim u park, prija mi šetnja i hladovina. Dolazim do druge strane a onda me dočeka ovaj prizor. MOST ... u ovom trenu tiha patnja. Tako blizu a tako daleko. ... ... ... Nastavak sutra ...

Hvala druže, kupi ga pa makar da samo stoji parkiran i podseća te na mladost i razne zgode i nezgode ... Čudna je to zverka ... ja sam juče doživeo da mi jedan brat velikog srca dozvoli da Y parkiram pored "AIR FORCE ONE " ... ... ... A onda je brat Goran pokazao svoju veličinu rekavši da ne ceni ljude po tome šta voze. Spustio je ruku na moje rame, isto onako kao što kralj spušta mač na rame viteza a onda me upitao da li znam šta to znači. Rekao sam da ne znam ... ali sam ubrzo i saznao da sam uvek dobrodošao i da me čeka mesto za okruglim stolom. ... Kako sam se osećao u tom trenu teško je opisti rečima ali crveni zmaj je sve to junački podneo. Zato je i dobio takvo priznanje i čast ... ... Brate ... hvala ti za gostoprimstvo i druženje. Hvala tebi a hvala i ostalim kolegama bajkerima koji su u tom trenu bili u nekom drugom izdanju. Svojim gestom pokazali ste i objasnili šta znači biti pravi bajker. Ko razume, shvatiće. A kafić bajkeri sigurno neće. ... Brat je mio šta god da vozio ... pa makar i matika. Stisak jedne ovakve šake nema potrebe komentarisati, slika dovoljno govori. Ako nisi bajker bar si čovek i kao takav si zaslužio da te pomenem u mom putopisu. I tebe a i tvoj motorin. ... ... Braćo bajkeri putopis započinjem večeras. Zaslužili ste ...

Bili, videli, vratili se ... Niti sam išta planirao niti sam išta mislio na tu temu, sve se odlučilo u par minuta a onda se još jednom potvrdilo da se najbolje i najsladje stvari uvek dogode spontano. Posle ovih par proteklih decenija unazad slobodno mogu reći da za dobru avanturu nije potreban keš kojeg nikada nemamo već pouzdano sokoćalo koje u svako doba dana ili noći sme da se otisne put severa ili juga. Ili možda istoka i zapada. Sad samo uvod a sutra nastavak, da zažmurim bar koji sat ili dva a onda opet paljba. Vodi deda unučiće na izlet i da ih uči da voze bicikle bez pomoćnih točkića. Krajnja destinacija VIDIN ... ... A onda se skočilo do PRAHOVO ... cepale se gume i lomile spone ali neka, nije mi žao. Stavićemo druge, još bolje i lepše ... ZAŠTO baš tamo i ZBOG čega baš tamo ... Pa ZATO što sam obećao a ja kad nešto obećam to i ispunim. ... ... A tu je i bajkerska bratija sa kojom se pilo ... ... ... Do sutra rodjaci moji, ko je raspoložen za šalu, zezanje i sprdnju slobodno nek udari po tastaturi ...

Yogi, prikupljen je materijal ...

Hvala kolega, procunjao sam netom i našao info da je bugarska suspendovala testiranje SAMO u vremenskom periodu od 1.09. do 30.9. a posle tog datuma se mere testiranja najverovatnije vraćaju na scenu. Sad mi je lakše kad imam info iz prve ruke . Dimitrovgrad mi je daleko, sutra uveče moram da sam kod kuće jer u nedelju imam goste. Dakle, vidin sa okolinom i koliko toliko da provozam oko mosta koji sapaja BG sa RO. Drugi deo sutrašnjeg dana je rezervisan za fotografisanje i prikupljanje raznih informacija na terenu, znaš da sam ti još pre par meseci obećao priču na tu temu ... Ako Bog da, sutra uveče u ovo vreme započinjem putopis sa nazivom .... ... Yugosaurus u zagrljaju Dunavskog vilenjaka ... Yogi, tebi prijatan odmor a ostalima želim sutrašnji dan pun adrenalina. Za mene nemojte da brinete, ja vozim Y ... ...

Zena mi sad dala 50e, kaze nema ni snage a ni volje da me gleda naredna 2 dana vikenda. Kaze da se spakujem i momentalno odleprsam negde. Bugarska mi pade na um. Kakva je procedura, jel ulaz/izlaz bez karantina i raznih potvrda?

I kakva je bila, živo me zanima ... I opiši malo plan i program za željavu ... da odvozam i ja dok je još lepo vreme.

Samo nemoj kod hodžića, ja se zajebo ...

Do sada nikada nisam bio na tapetu ... Nadam se da ce tako i ostati jer za sve ove godine, a vozim od svoje 18e godine, premijski stepen mi je u polisi osiguranja uvek bio 1. Nego jel bahatost kad neko montira top od xyz db a onda po ceo dan i noc zavrce gas po naselju.

U ovoj lepoj nasoj odavno nista ne moze da se kaze i resi recima a kamoli probudi svest naroda. Onda se lepo preslo sa reci na dela. A onda nista lepse nego kada ti necije osiguranje bude sponzor .... Mislim da si razumeo ....

Pola pola ...

Meni ovakve situacije nikada nisu bile jasne, ovde se najmanje radi o brzini kojom se vozi vec ovde do izrazaja dolazi saobracajna a mnogo vise kucna kultura tj vaspitanje. Ili nevaspitanje. Ok kad vozim Y, sporiji jesam na uzbrdici al na ravnom po ibarskoj lagano pratim kolonu i drzim tempo do 100 km/h. Gledam ljude kako podlecu pod sleper samo da bi me pretekli a onda drze isti taj tempo vozeci ispred mene. Jos gore je kad mi amblenduju da pozurim. Pa ja u zivotu nisam nikome blicnuo u takvoj situaciji, samo desni migavac i pun gas. Kad vozim superb slicna situacija samo tad do izrazaja dolaze ovi sa merc, amudi i bmw. Svaka cast pojedinim vozacima tih modela ali vecinu onih drugih bi voleo da vidim dok prave tuzne grimase i gledaju jednu upuvanu skodu u dupli izduv. Neko je vec rekao za ovu temu da su ucesnici uvek isti a samo se situacije menjaju. Ja bih samo dodao da kod nas na ulici vazi pravilo i zakon jaceg, zasto je to tako to je prica za neku drugu temu. Ja sam licno poslusao jedan pametan savet iz ove teme, jedan kolega rece da je dzabe nervirati se i dizati pritisak sam sebi jer budala ode a nije ni svesna sta je uradila. Ko nije sposoban da primeni ovaj savet nek ostane domu svome i mirna backa. Ili nek kupi tenk i vozi samo pravo, treceg resenja nema.

Moracu jednom da napisem putopis sa voznjom od 4 dana pa da se vidi dokle tad stignem i vratim se nazad. Zena me uvek pita jel vredna truda tolika kilometraza i potrosene pare za 2 dana vikenda. Ja kazem JESTE jer me to cini srecnim i zadovoljnim. Onda ona kaze bolje kupi gace i carape a ne da ides pocepan. Samo odmahnem glavom ... nove gace i carape me ne cine srecnim

E neka si rekao, ja nisam hteo da komentarisem. Mislim da su te dve nive sasvim logican i pametan izbor za to podrucje. Inace tih sa 5v sve manje ima, uglavnom ih kupovala vojska, policija i druge sluzbe. Valjalo bi to uzeti i preurediti za svadbe, onaj LIMO vise nije zanimljiv, svako se vozi u njemu.

Pa da nastavim ... Po izlasku iz sarajeva nisam imao nameru da idem put jahorine iz jednog jedinog razloga ... Negde pred zoru i nekih 50ak km pred raskrsnicu gde se odvajaju putevi za sarajevo i jahorinu su počela da me sustižu i obilaze SRB vozila, većinom BG table. Ništa posebno i ništa čudno sve do onog trenutka kada sam došao do raskrsnice i razdvajanja puteva. Stanem tu na pauzu mada je to više bilo da pospremim kabinu i sve stvari ubacim u gepek kako se sa tim ne bi zezao kada udjem u grad. Gledam i ne veruijem, znači svako SRB vozilo je tu dalo levi migavac put jahorine a ja jedini hvatam pravac za desno. Bojeći se vašara kojeg bi sigurno zatekao na jahorini, nisam ni imao nameru da se vozim tamo jer sam zbog takvog vašara i pobegao iz mog sela. Još da dodam da sam tokom vremena provedenog u sarajevu video samo jedne SRB/BG tablice i to upravo na parkingu gde sam i ja bio parkiran. Od sarajeva pa do skretanja levo za sokolac sve ok al kako sam skrenuo levo odma mi proradio želudac. Ako mi se iko lepio za branik i amblendovao da vozim brže to su bili ovi naši pripadnici nebeskog naroda. No, slabo ja marim za njih ... samo sam nakrivio kapu i uživao u vožnji kao i svi drugi ljubitelji tog sporta. navy federal bank locations ... Vozi polako da bi bio vidjen ... moje staro dobro pravilo, džabe jurnjava ako publika ne vidi ko sedi iza upravljača ... ... Bio sam iznenadjen brojem stacionarnih kamera pored puta a isto tako i brojem radarskih kontrola. Dal je bila akcija ili ne, ne znam ali znam da nisam imao problema sa njima. ... Do sokolca vrlo brzo dalazim i prolazim ga, još je rano za pauzu a i imao sam nešto drugo u planu ... ... Od sokolca do han pijeska isti tempo, na jednom mestu me patrola bez radara zaustavlja ali mi odma i mase da nastavim dalje. Valjda im nisam bio zanimljiv. Po ulasku u h.pijesak ugledam neki spomenik i parkić na brdu, deluje mi kao simpatično mesto za pauzu. Stajem ... Jeste malo uzbrdo ali prija da se razmrdam i razgibam od sedenja ... ... Prijatno mesto, pirka vetrić a i klupe su u hladovini. Pogled na krivinu, Y je parkiran u hladovini na sredini slike a tu vam je i sasvim solidan parking pa od mene imate preporuku za kafe pauzu. Na samoj krivini je bircuz a tu je i prodavnica. Što bi rekli 3u1 ... ... Malo mi pobegne pogled ka drugoj strani a onda jeste ona nije ona. Ma jeste, al džabe kad nisam siguran. ... I bi ona. Često se spominje, za svaku sitnicu, pe eto je. Nek se nadje i ona ovde ... ... ... Malo se protegao na onim klupama u parkiću pa nastavljam vožnju ko nov. Baš mi prijale one krivine pre vlasenice, napokon malo akcije a sve do tad je bilo rutina. Samo pravo ... ... ... ... Kroz vlasenicu samo spust u S modu ... ... Izlazim iz vlasenice a u trenu mi oko samo pobeže u jednu uličicu sa leve strane puta. A onda polukružno, ali ne bahato preko bele nego tamo gde je situacija dozvoljavala. Vratim se neki km nazad a onda ga uslika samo za našeg kolegu forumskog vatrogasca i počasnog člana vatrogasnog društva u perastu. ... I šta kažeš, jel pravi tajmer ... Pumpe rade, pitao onako kroz prozor, nabrzaka. Nije bila prilika inače bi ga uslikao sa svih strana. ... Polako se približavam milićima, tu sam imao jedinu stresnu situaciju tokom celog putovanja ... ... Blaga krivudava nizbrdica, menjač u 4oj a brzina standardno oko 80 na takvim deonicama. Odjedanput osećam jak miris one smole ili čega već, što se prska podloga pre nanošenja asfalta. A onda natrčavam na masnu fleku/baricu toga, možda metar sa metar koja je bila tačno u blagoj krivini udesno. Par sekundi sam imao onaj glupi osećaj na volanu kao kad vozite po ledu pa prklizate u sekundi. Malo iskustvo malo ABS i sve je, hvala bogu, prošlo bezbolno ali noge mi se odsekle momentalno. Stajem na nov i još uvek neisprljan vruć asfalt da se resetujem i vratim u normalu. ... Već nekoliko puta su forumaši upozoravali na ovu deonicu koja se rekonstruiše, neko moje vidjenje je da su oni to parče od nekih 50ak metara na koje sam ja malo brže natrčao pripremili za asfaltiranje i zato isprosipali tu smesu po putu ali im je verovatno ponestalo asfalta pa su to ostavili za sutradan. Ko zna, mnogi su već rekli da tu nikada nisu videli mašine niti bilo kakav postavljeni znak kao upozorenje da su neki radovi u toku. To mogu i ja da potvrdim a i da upozorim kao što su i druge kolege. Znači, pre i posle milića bez obzira sa koje strane da dolazite, tih par km što sporije i što opreznije vozite. Srećno .... Nastavak sutra ...

Ovaj putopis je bio presudan u donosenju odluke da krenem u albaniju na voznju. Jos jednom svaka cast.

Bas tako, skoro bila emisija na tv sa slicnom tematikom a jedan od ucesnika je doslovce rekao, Kultura jednog naroda se ogleda u saobracajnoj kulturi i u njegovom ponasanju u vozilima gradskog prevoza. Kod nas nema gore nego sto jeste.

Jarane moj, Pa gde ces veci i bolji kompliment od toga kada te neko nazove prijateljem. Svojim komentarom si samo pokazao i dokazao koliko veliko srce imaju prave sarajlije i bosanci, na moju srecu i radost ja sam se oduvek samo sa takvima i susretao. Hvala za sve a posebno mi je drago zbog tvog meraka sa kojim si citao putopis

Hvala Doktore, Ovaj put mi je bio cilj da izadjem iz okvira sablonskog pisanja putopisa, malo sam bio skeptican prema sebi da li cu uspeti u tome i kako ce to biti prihvaceno od strane onoga ko cita ali sad posle vasih komentara mislim da sam uspeo u tome. .... Samo da zavrsim putopis pa kacim par slika sa putovanja u onoj temi a onda da vidimo jel su u pravu bili englezi ili pirocanac

Super, jedva cekam tvoje izlaganje. Po kvalitetu slike sam prepoznao tvoj stil i rad ...

Ukupno 63000 km, od toga ja 30000+ ... Da sabijem bar jos 100 000 pa posle sta mu Bog da.

Jel ce biti putopis ... Kontam da su ovo tvoje slike i da si se vratio sa voznje.

Jesam, priznajem. Ovo do sada je bilo samo pola uzivancije, sad sledi povratak domu svome a o tome nesto vise u popodnevnom nastavku putopisa. Ja se raspisao kao da sam bio mesec dana na voznji a ne jedno popodne

Hvala druze, moram ti priznati da su tvoji komentari jedni od retkih pred kojima zanemim i ostanem bez teksta, naravno u pozitivnom smislu. Hvala jos jednom ...

Isto ko Y u Srbiji ... Zaboravi da okačim u putopisu pa ko je raspoložen nek baci oko i vidi šta se preporučuje ... ... image sharing sites