A što ne bi moglo. Šalu na stranu, alu točak se ispravlja na presi bez grejanja, raspusti se čitav točak i izvuku žice u zoni ispravljanja i posle izservisira. To sve košta, pa za točak koji je stalno izložen udarcima i deformacijama, razumnije je uraditi kako sam rekao.

Potpuno sam obustavio servis amortizera pre više godina, jer je bilo neracionalno.

PP.

Gojko iz Obrenovca.

Pošto je kros točak, macola pa preko bukovog drveta.

Opruge služe da nose teret i njihovim pravilnim podešavanjem se obezbeđuje tačna geometrija oslanjanja i samim time dobra upravljivost. Opruga mora da bude malo zategnuta, oko 20% svoje slobodne dužine jer tada ima lenearan opseg rada. Zatezanjem i odpuštanjem se utiče na slobodnu visinu, kao i opteretnu, takozvani "sag", staički i vozni, svaki proizvođač uglavnom navodi koliko to treba da bude, mada postoji opšta podela, R, turing, enduro, a iskustveno ljudi nađu optimalnu podešenost. Znači, podešavanje opruge nije u svrsi visokg ili niskog vozača i prilagođenja tome, već isključivo prema opterećenju. Ako je vozač težak, što je većinski slučaj, mora jača opruga a ne zatezanje preko mere. Ako je motor nizak, onda viši motor i obrnuto. Visina motora i automobla ne zavisi od opšteg stanja amortizera, već od same opruge, potrebno je jako puno pa da ona "padne". Ima na netu grafika i klipova, najbolje da se pogleda.

Odlično izgledaju. Zvade me pre neki dan čovek koji vozao Afriku sedam godina, izvozao se puno, nema de nije prošao, puno šume i off roada, kaže da ni točkovi ni klješta nisu dobili ni tačkicu, farbao sam pre osam godina u zlatno, bilo slika na forumu. Radio sam i još nekoliko, ali im se zametnuo trag. Farbao sam pre neki jedan od BMW vodenjaka, pa se setih ove teme pa da priupitam. Kolko su izlagani upotrebi i to šte podklobučilo, jel završna boja od prajmera, ili se odvojilo sve od metala?

Prošlo je pet godina, da li su točkovi isti ko kad su ofarbani?

Ako ne odu kolegi koji je prvi pitao, uzeo bih, nek se nađu.

Ne znam, a i ne zanima me ko je, ili ko su bili majstori, al šta bi bilo da si postradao, šta bi rekli, "mislio sam, imao sam dobru volju, ovo mi se nikad nije deseilo,( uvek ima prvi put), izvini i slično što nije ni za utehu. Meni je glavni mehaničar u servisu ukazao na problem pre petnaestak godina,ja tek kupio GSa i otišo po delove i sretnemo se, znamo se sa trka. Oni su godinu ranije uzeli servis i nisu ni oni znali za to, dok kolega nije umalo sleteo sa nekog motora koji je na pip komande ispuco punu snagu. Kasnije sam čuo da nisu uopšte primali takve modele na servis, verovatno što su imali otkazivanja i reklamacije ni krivi ni dužni. Jednom mom pokojnom drugaru više puta su odbijali da prime motor na opšti servis pod izgovorom da su razbili alat i ko zna kad će ga dobiti. Ustanovio sam da je taj motor nestabilno kočio posle nekog pređašnjeg servisa kod njih, tad se još nismo dobro znali. Kako su godine prolazile i sakupilo se već dosta iskustva, pored otkazivanja kočnice pri probnoj vožnji pre deset i kusur godina, shvatio sam servis pa i ja više nisam hteo da imam posla sa ovim modelima, čak ni za zamenu ulja, a kamoli nešto više. Sad mi je supruzin prijatelj uzeo ovakvog GSa, nije me pitao a znao je, predhodni mu je bio isti i laknulo mi je kad ga je lane prodao. Sad sam mu radio pun servis, ali kočnice sam izostavio za kasnije, u nadi da će ga prodati, pošto tako živi, jednostavno mi se ne hvata. Apsolutno je tako.

Servo ABS se ugrađivao od 2000 do zaključno 2006 godine, RT i K, dok GS od 2003. 2007 i na dalje je klasičan ABS koji se jako retko kvari, a i kad se to desi, ne gubu silu kočenja već samo funkciju ABSa, dok kood serva je gubitak praktočno pun, ko da je nema, jedva koči. Za nešto što se zna da je nepouzdano i samim tim nebezbedno, treba eliminisati i to je jedini siguran način. U redu, vožnja na 2 točka je kocka, čitav život je uostalom takav, padne saksija i ubije čoveka, ali znati unapred da nešto nije dobro i pokušavati se izboriti sa tim je Don Kihotovski boj sa vetrenjačama. Imam vrlo oštar stav prema kočnicama inače i zato reagujem ovako. Ko će da snosi posledicu i odgovornost i kako, ako se desi ne daj Bože. Ko može da kaže "vozi Miško", ja ne mogu.

Ovde je samo mali dao, dosta sam ičitao i lično čuo loših iskustava, ne znam što ih ljudi ne iznose. Između ostalih, pri naglom kočenju, motori povlače veliku struju i tad može doći do pada napona i ispadanja modula i gubitka sile kočenja, iako je baterija dobra, ili se smatra da je takva. Premošćenje može da se uradi bez delova, barem sam ja tako radio.

To je potpuno promašen sistem, osim izbacivanja i premošćenja, sve drugo je kocka.

Bei Facebook anmelden WWW.FACEBOOK.COM Melde dich bei Facebook an, um dich mit deinen Freunden, deiner Familie und Personen, die du... Ne znam da li će se otvoriti kopirani link objave sa Fejs grupe BMW motori Srbija. Čovek je objavio na osnovu pisanja po stranim forumima da su BMW i FTA dali ekskluzivitet firmi RHO da popravlja ove module. Uprkos ceni od 900e, oni se ograđuju na rezultat pod izgovorom loše ugradnje. Takođe su napravili kit za premošćenje i praktičnu eluiminaciju modula, što nedvosmisleno govori šta oni misle i o svojoj reparciji. Kako sam razumeo objavu, drndanjem modula se ne može dobiti TUV i ne može proći tehnički pregled. Ne znam da li sam napiasao već, pri prezentaciji BMWa R1150 RT, 2000. godine, novunar je doživeo pad i povredu zbog otkazivanja ovog kočionog sistema. Postoji i objava na netu da je neko kasnije poginuo, a pisanja loših iskustava bilo sijaset. Ne znam da li se danas može sve to naći, već od 24 godine je prošlo, forumi su prelazili na nove platforme i redovno gubili postove, čak i najugledniji advrider nema više istoriju.

Ovako, točak mora da zadovolji više parametara, geometrija po horizontali blizu nuli, po vertikali isto, tj.da bude okrugao, da obruč bude u predviđenoj osi, odnosno, da ne bude pomeren u neku stranu, da sve žice budu jednako zategnute na punu, ili najveću noseću silu, sve ovo istovremeno. Oko obično vidi više nego što je merno očitano, tako da odokativna metoda nije baš za zaključivanje, dok pomeraj obruča, osa točka, vidom se ne može primetiti da li je dobro ili ne. Zategnutost žica, ilustrativno se može predstaviti zveckanjem, udaranjem nekim metalnim batom o njih i zvuk koji se dobije treba da bude zvonko visoko C. Zatezanjem jedne žice, obruč se pmera u stranu i po vertikali, da bi se pravilna geometrija uspostavila, žice sa leve i desne strane moraju biti u ravnoteži, jednako i sa donje i gornje strane. Žice nose na istezanje, a ne na sabijanje, znači nisu paoci ili šipke. Obruč je relatuvno krut i posmatra se kao da je potpuno nesavitljiv, ako je kriv, mora da se ispravi silom na presi, jer žicama se to ne radi, one drže postojeću formu obruča u radnoj funkciji, dajući potrebnu čvrstinu u vožnji jednaku livenom, razlike ne sme biti do ekstremnog opterećenja, kada prednost žičanog dolazi do izražaja zahvaljujući elastičnosti, a kad bi se liveni iskrivio i pukao. Naravno i žičani se krivi, ali na dakeko višim opterećenjima i udarcima, što primarno zavisi od tačno i čvrsto spregnute strukturno noseće reštkaste konstrukcije, koliko je ona dobra, tolko će točak u celini biti jak. PS Fabrički podaci o dozvoljenim tolerancijama idu čak i do 2mm, ali je sve preko jedan loše, a svakako što manje je bolje. Lični osećaj nije od značaja inače.