PAD S MOTORA / Tekst za sve bajkere

[ivchaNB 420 Napisano Mart 29, 2022 (promenjeno)]

Vrlo korisna tema. I meni se desilo da nekoliko puta poljubim majčicu zemlju. Prvi put, vesele osamdesete, vozeći se automatikom zajedno sa drugom iz osnovne škole, proklizasmo u krivini. Laktovi i kolena odrani i napunjeni prašinom i zemljom.  Vidanje rana potrajalo je nedelju dana. Drugi put, tmurne devedesete, srednja škola. Kum i ja krenuli u izlazak, petak ili subota veče, više se ne sećam.  Nedelju dana pre toga, jedva sam se nekako snašao za kintu i kupio novu kožnu jašu. Kako je to bilo vreme sankcija i svega što je uz njih išlo, logično je da smo uglavnom bili dekintirani, te smo pred izlaske praktikovali dobrano zagrevanje u kućnoj radinosti. Nakon fine cirke, sednemo nas dvojica na motorče, pa pravac na Gin-tonik party. Naravno, kako je on bio pijaniji, pripala mu je čast da bude vozač. Mladost - ludost, šta reći. Već nakon nekoliko stotina metara na raskrsnici nam izleti neki auto, kum ga jedva izbegne, počinje da ševrda po putu tamo - amo i mi se prospemo po sred asfalta. Nova jakna izguljena, lagano uganuće šake u zglobu. Šutnusmo tomosa pored puta, na bus, pa pravac u grad. Uganuće izlečeno iste večeri uz pomoć leda iz koktela.
Treći put, pre dve godine, sredinom leta. Išao sam skuterom predveče da obiđem pčelinjak. Kad sam završio obaveze u pčelinjaku, sedoh na skuter i u tom trenutku me u potiljak ubode pčela. Maler. Onako sa utrnulom glavudžom, reših da prođem pored crkve, pa kroz centar banje, pravo kući...kao malo mi je bliže. Banja puna naroda, gužva neka, ispred mene neki lik vozi auto 20 km/h. Ja za njim tako vozim stotinak metara, glava uveliko pulsira, kad on odjednom reši da se parkira u kružnom toku, ispred autobuske stanice, naravno ne dajući nikakav migavac! U pokušaju da se direktno ne zakucam u njega, dadoh gas i naglo skrenuh u levo i tada krenu usporeni film....naglo skretanje, u kombinaciji sa mojom kilažom i katastrofalno lošom prednjom gumom, prouzrokovalo je da prednji točak prokliza, a onda i "uhvati" asfalt. Ovo je direktno dovelo do toga da se ceo skuter zarotira oko ose prednjeg točka. Naravno, centrifugalna sila i nakupljena kinetička energija oslobodile su se u vidu mog zbacivanja na asfalt, klizanja par metara na ledjima, guzovima, laktovima i butkicama. Ja tresnut na sredinu kružnog toka, par metara od autobuske stanice, skuter odleteo 5-6m nizbrdo. Pokušavam da ustanem, ali uspevam samo da kleknem na kolena, pognute glave, čvrsto se držeći rukama za asfalt. Nemam vazduha u plućima, ne mogu ni da udahnem, izustim reč, kamoli da pozovem nekog u pomoć. Podižem glavu, a na autobuskoj stanici 30 ljudi gleda vratolomiju, nekolicina vadi telefone i počinju da sevaju blicevi. Niko da mrdne. Srećom neka dva klinca, Cigančići, sveže okupani u banjskim fontanama, dotrčaše, i u fazonu "utepa li se bato?", pomogoše mi da ustanem. Bog im dao zdravlja i sreće, hvala im veliko. Usporeni film se prekida, klinci mi pomažu da dođem do skutera, podižu ga, ja sedam, palim i kao  popišan, ljut na sebe, jezdim kući u sumrak. Kao za maler, kacigu nisam nosio, ali na svu sreću na leđima sam imao ranac u kojem nosim pčelarsku opremu, ubedjen sam da mi je spasao glavu. Skuteru na nekoliko mesta oguljena plastika. Sa podlivima, modricama, spaljenom i odranom kožom družio sam se više od mesec dana. Od tada, kaciga je na glavi i kad idem do prodavnice.
Četvrti put, prošle godine, ne mogu da kažem da je bio pad, ali sam ozbiljno mogao da se oćoravim. Elem, rešio sam da se skuterom provozam do podnožja Mosora, naravno šumskim putevima kojima sam još kao klinac prolazio. Za polazni tačku odabrao sam selo Rautovo, u koje sam još kao mali dolazio sa roditeljima na izlete i branje šumskih plodova. Stanje šumskih puteva kojima sam vozio još na početku nije odgovaralo onom kojeg se sećam kao klinac. Nekako  se ispentram ispranim putem po kojem je samo kamenje ostalo, da bih u šumi naišao na neprohodne i drvećem zakrčene puteve. Nema dalje, ni prema Mosoru, ni prema zaplanjskom kraju, agonija. Akcija od 3 sata, gore - dole, levo - desno, nigde pravog puta, sve uraslo u šiblje i zakrčeno. Kroz glavu mi prolaze misli, šta da mi crkne guma ovde....ni gorska služba spasavanja me ne bi našla. Nekako uspem da se vratim na put ka Rautovu, ali vozeći kroz neko granje, prednjim točkom pređem preko deblje grane. Drugi kraj grane se odigne sa zemlje i ustremi ka mom levom oku, prodje ispod do pola spuštenog vizira na jet kacigi, napravi brazdu na jagodici, polomi mi okvir naočara za vid i zabije mi se u deo između arkade i obrve. Za dlaku da od mene napravi jednookog gusara. Svi znamo koliko krvi izlazi iz pocepane arkade. Ranu sam nekako uspeo da saniram iscepanim rukavom od majice, pa pravac kući. Žena i deca kad videše onoliku krv zamalo u nesvest da popadaju. U tom trenutku u glavi mi se javila ideja o prodaji skutera.

Promenio Mart 29, 2022 član ivchaNB

[Blaza 7410 Napisano Mart 30, 2022]

Auuh, @ivchaNB, lepo se ti "utepa"...

Kad pogledaš sada, uglavnom sve na gluposti, al đavo ne spava... Dobro je, idemo dalje !

 

[ivchaNB 420 Napisano Mart 30, 2022]

Živ je čovek, pogreši .

[QmBGD 3156 Napisano Mart 30, 2022 (promenjeno)]

Da se i ja upišem, barem onih padova kojih se sećam...

Treći motor, prvi koji sam počeo da vozim po gradu sa 12 godina (druga vremena) bio neki Hondin skuter. Vozim se sa "devojkom", imali nekih 12-13 godina, leto, 35°, kod Vukovog spomenika nigde nikog, na semaforu sa Bulevarom stoji crveno, ja lagano prilazim i sa nekih cca 30kmh počnem skroz lagano da kočim sa obe kad opa - blokira prednji točak na neko ulje, ja na asfalt ona preko mene. Ja oderem noge i ruke, ona jedva zakači prstić. Kuka danima, ne pita za mene... 

Isti motor, ja se krećem prema školi na neku manifestaciju, verovatno glumim šmekera (čuj verovatno), krivina pred školom a preko ulice voda se sliva iz dvorišta vrtića - proklizam pred celom školom, opet se lepo oderem, ali više boli blam (tada). 

Nakon x godina, moji nisu imali za moje letovanje pa zahvaljujući EU pasošu za vreme sankcija odem da radim tetovaže kanom na Zakintos, malo radim, malo se brčkam. Nagovorim pred kraj drugara da mi iznajmi skuter jer sam bio maloletan i bez dozvole, da se malo provozam ostrvom. Jedan dan idem velikom nizbrdicom, ulica beli beton od sunca uglačan, kao da je neko samo prosuo isti iz mešalice, neravno, brazde... Dam malo po gasu kad se ostrvski Grk (poseban mentalni sklop) isparkirava u rikverc iz dvorišta, ja naglo na kočnicu, naravno blokira prednji točak, ja plivam po betonu u šorcu, japankama i igrom slučaja sa kacigom na glavi. Motor u paramparčad (još čuvam deo žmigavca kao upozorenje a u glavi nikada nisam izbrisao zvuke lomljave i dan-danas mi se jave i izazivaju veliku nelagode). Kaciga pukla. Ja polomio jedan prst, odrao dlanove da nisam mogao zube da operem sam mesec dana, oderem torzo gde i dalje imam deo sa drugačijom kožom, zaradim 7 kopči na levom boku, odrane obe bradavice i grudi, kolena, ruke... Xx modrica. Od pada na glavu imao sam problema sa vratom i strašnih bolova  cca 6-8 meseci i isto toliko problema sa spavanjem...

Posle dve godine sam radio na Kefaloniji, prvo leto dobijem onu staru neuništivu ali i restauriranu Hondu Papi (Super cub) tada 35 godina staru. Sa njom prođoh celo ostrvo x puta i sve super. Sledeće godine mi gazda da Scarabeo 100ccm, maltene nov. Sve super do jednog dana, kada na nekih 70kmh krene da me pretiče auto (ostrvska Grkinja, još dublja dijagnoza) preko duple pune (ulazak u glavni grad Argostoli). Put se račva, baš dugačko račvanje, nekako kretenski napravljeno. Ja kapiram čim me pretiče ide levo, kad prc - bio sam joj na zadnjim vratima kad odluči da skrene desno. Padnem na glavu, imao kačket srećom, opet papuče šorc ali i majica. Bosanskoj glavi nekim čudom ništa (iskrivio se ram od sunčanih pri udarcu), na stopalu opekotine 2. stepena od klizanja po asfaltu, zglob odran do kosti i rupa na stopalu, iznad malog i domalog prsta taman da ručni kažiprst stane u nju... Naravno, dozvolu nisam imao (ponovo).

Tada sam odlučio da više majci ne priređujem predinfarktna stanja (tada već sama odgajala mene i mlađeg brata) pa sam odustao od motora skroz, do prošle godine kada sam ipak opet seo na skuter iz praktičnih razloga (kao ne iz ljubavi). 

Uglavnom, ovi padovi, sem onog prvog, danas sa ovom glavom i stotinama hiljada km na putu (autom) 99% se ne bi ni desili. Ali mladost, nadobudnost i neiskustvo nisu dobitna kombinacija... Verujem da sam ipak imao više sreće nego pameti, jer kacige se nisu nosile a onaj pad gde sam imao kacigu je bilo iz nehata jer su Grci niotkuda sproveli akciju kažnjavanja za nenošenje iste (2000/2001.) pa sam je stavio zbog policije jer ni dozvolu nisam imao.

Danas bez kacige ne sedam na skuter, ali ipak uhvatim sebe kako bespotrebno pravim gluposti. Iz tog razloga i ne planiram ozbiljan motor da uzmem, da putujem sa njim i sl...

Pamet u glavu!

Promenio Mart 30, 2022 član QmBGD

[salem 755 Napisano Mart 31, 2022 (promenjeno)]

Blam kad padnes sa 20km/h ili skoro stojeci u mestu, meni se to desilo par puta a jednom sam skliznuo na Brankovom, sto sam i opisao u ovoj temi nesto ranije ALI...!!!

  Sa 80 me udario auto sa strane na autoputu, zena i ja,  i uz ludu srecu odrzimo se na motoru.

  Kada sam pao pred masom ljudi pri "smesnoj" brzini cudim se kako? Aj da sam jurio pa da kazem jurio i pao... 

  Bogami, draze mi je sto sam  pao pred masom ljudi pri stajanju a zadrzao na putu pri velikoj brzini nego da je bilo obrnuto

  Mislim, najbolje uopste ne steci to iskustvo ali ako mora da se prodje i to onda bolje ovako.

  Da je bilo obrnuto...ko zna... ne bi me bilo u ovoj temi... mozda u nekoj drugoj samo pomenut

Promenio Mart 31, 2022 član salem