Jump to content

Moto Zajednica

Sasha P

Članovi
  • Broj tema i poruka

    1140
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Sve što je postavio član: Sasha P

  1. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Posle jedne godine,a i malo više pauziranja,opet povratak na putovanja. Malo drugačija od ostalih,malo sunčanija,u svakom slučaju meni posebna. Ko nije pratio prethodna putovanja,ovde može da ima mali podsetnik. Ako želi. (linkovi su stavljeni na kraj posta da ne remete moje naklapanje). Kako i sam naslov glasi,na ovo putovanje sam rešio da krenem baš u poslednjem trenutku. Četvrtak 22.8.,popodne. A 24.8. oko podne već otišao. Prethodna putovanja sam unapred najavljivao i pisao,a ovo sada počinjem sa puta. Trenutno sam na lepom istarskom poluostrvu. Na putu između Poreča i Pule. Ovde sam do ponedeljka pa nastavljam prema svojoj zadatoj ruti. Plan je da preko Istre,San Marina,Toskane,Napulja,dođem do Sicilije. A onda,ako volja snaga i još ponešto budu dozvoljavali da odem do Tunisa. To je odmah tu levo od Palerma,pravo od Trapanija pa nekih 9 sati trajektom. Želja mi je da obiđem lokaciju snimanja filma RAT ZVEZDA,a blizu grada u Tunisu koji se zove TATUINE(naziv planet iz navedenog filma). Put diktira svoja pravila. Želje su jedno,a stvarnost drugo. Jučerašnji dan je bio VEOMA naporan. Visoka temperatura i gomila zapadno evropskih tablica sa turskim melosom u unutrašnjosti vozila. Kasno sam krenuo iz Beograda. Kako sam naslov kaže,u zadnje trenutku sam se pakovao,a i premontirao gume. Ogromne gužve na granici,a i na naplatnim rampama se rešavaju malom dozom bezobrazluka. Samo ta sparina i vrućina... Na prilasku Rijeci,oblaci igraju svoju igru i kiša rashlađuje sve. U daljini se vidi igrokaz na nebu koji ukazuje na nevreme,ali već posle tunela Učka kiša nestaje i put postaje sa više krivina. Ovde sam do ponedeljka. Mali predah i druženje. Sve ovo će biti pisano i na FB i Insta stranici (Moto Djir) https://www.facebook.com/motodjir/
  2. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Poslednji dan jednog putovanja. Uvek nekako najnaporniji,ali je danas bio i stresan. Verovatno što žurim da stignem i pokušavam da preteknem umor. Uz laki doručak na popularnom mestu podgoričkih momaka,krećem ka Beogradu. Još jednom zahvalnost Ratku što me je primio kao gosta,a nije dozvolio da ništa ide na moj račun. Insistiranje nije pomoglo. Put me vodi kanjonom Morače. Prolazim pored Kolašina,Mojkovca i Bjelog Polja. Mali broj automobila na putu. Na granici,pakao. Kolona duga preko 1km. Naravno,leva traka i pretičem do same kućice. Finog gospodina u vozilu nemačke proizvodnje sa zatamnjenim staklima pitam da se "uključim". Nerado,ali ipak dozvoljava. Na našoj granici oko 200m kolona. Opet isto.Ali "fini" gospodin iz raspalog Passata izlazi i kaže: "Kada budem video znak,"pusti motociklistu preko reda" ja ću to uraditi,ovako NE MOŽE!" "Gospodine,izvinite,verujem da žurite,ali ja ću Vas svejedno za km ili dva preteći." "Samo ti pretiči" Oko 3-4 km na jednoj krivini vidim policijsku patrolu,zaustavila beli passat. I vodi se žučna rasprava. Da,bilo je jače od mene. Zaustavio sam se,svirnuo,podigao vizir,možda kao znak pozdrava ili sitnicu koja se zove "inat". Policajac me gleda,a ja se obraćam gospodinu: "Stigao sam,brže nego što sam mislio i prestigao" Primetno crvenilo u obrazima i pogled koji deluje preteće. Ovo je sve sitnica,ali i mali trijumf. Ne moj,već svih onih koji su ikada pretekli dugu kolonu na ovaj način. Dan savrsen,20-tak stepeni,a posle Zlatibora pa sve do Čačka,imao sam osećaj kao da sam u video igrici. Ako sam dobro izbrojao,11 radova na putu. I onda zaustave ceo saobraćaj iz jednog pravca. Naizmenično puštaju. Kolaps u saobraćaju. Rekord mi je da sam preteko celu kolonu koja je bila u dužini 4-5km. I kada se ovo dešava,jedini način jeste da pretekneš sve i budeš na čelu kolone inače ti ne gine da narednih 10km budeš iza nekog revnosnog vozača ili vozača šlepera koji ne skida tel sa uveta. Kako se prbližavam Beogradu,Sunce polako počinje da pada. Prva lokacija je štamparija u kojoj moram da preuzmem male kutijice. U svaku kutijicu stavljamo po 3-4 lava kamena sa vulkana ETNA. Mali poklon za verne pratioce i poznanike. Sledeća lokacija,za mog najvernijeg pratioca. Svaki dan me je zvao pred spavanje,da pita kakva je bila vožnja i gde sam sada. Sin. Uroš ( V-4) I ovo putovanje je završeno. Sutra ću napisati još neke interesantne podatke u ukupno mišljenje. Hvala svima koji su me pratili,pisali i kada je trebalo podržavali. Ovde ili privatno! Svaki put,a ovaj posebno,nosi svoje rizike. Ja nisam o tome pisao,a budite sigurni da ih je bilo. Neke izbegneš,od nekih se skloniš,a ostale rešiš osmehom ili gasom.
  3. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Upoznajte obalu da bi ste je više voleli. Malo prisećanje sa lepim pejzažima pribalnog dela Crne Gore. Put od Ulcinja me vodio preko Bara,Svetog Stefana,Budve,Cetinja i na kraju dana Podgorice. Sezona je skoro na kraju i nema gužvi osim malo oko Budve. Put koji se penje od Budve ka Cetinju je još sređen i dodata su dva-tri tunela. Moram da priznam,za "odvrtanje" gasa savršeno. Jedini je problem ako naiđu neka kola "bratski" nastrojena i požele da imaju mini trku sa Vama. A desilo se danas,dva puta. Šta da kaćem,samo se pomerim u stranu i smanjim gas. Nemam želju da merim veličinu. I jačinu. U Podgoricu stižem popodne i nalazim se za drugom koji voli da svoje vreme troši na kilometre uz pomoć dva točka. Njegov posao je jednostavan,a lep. On ima firmu "Rent-a-moto". U svojoj kolekciji ima 20-tak motocikla raznih proizvođača koje iznajmljuje tokom cele godine. Biznis koji se radi zbog novca,ali bitan element ima i srce. Vama svima na forumu poznatiji kao @marinero MNE Uveče smo obišli znamenitosti Podgorice - "Njegoševa", “Hercegovacka” i posebno “Bokeska”. Topla noć na Ćemovom polju. Sutra Zlatibor pa Beograd.
  4. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Nisam prolazio nikada tim granicnim prelazom. Pre 4 godine sam ulazio na prelaz Tuzi. I kao sto pise,nije bilo kolone,bar ne za mene.
  5. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Moram da priznam,sviđa mi se putovanje brodom. MIr,tišina,svoja kabina. Znaš da je motor na bezbednom. Iskreno,malo su me čudno gledali na samom brodu,ima dosta pripadnika Albanske nacionalnosti. I uvek im nekako pogled sklizne ka mom levom rukavu(na njemu je zastava SRB). Lake konverzacije i osmeh rešavaju sve. U Drač pristajemo oko 8h ujutro. I od tada se ovaj dan zove "dan bezobrazluka". Stalno neki redovi i kolone,a ja baš ne umem da čekam. Red za ulazak u garažu - našao druga vrata. Red za overu pasoša - ušao u kolonu i pretekao skoro sve- Red u saobraćaju - e ovo je posebno. Moram kada se grupišu. Putevi u Draču mogu da prođu,osim velikog broja krava na putu,čak ih ostavljau vezane i u kružnom toku. A na izlasku iz Drača,put očajan. I svi voze cik cak. A kolone,nepregledne. Svi grupisani. Tih 20km mislim da sam više vozio pored puta nego samim putem. Policija na sve strane. Veliki broj motociklista koji idu u suprotnom pravcu. Svi žure na jug Albanije ili za Grčku da uhvate poslednje zrake Sunca,poslednju brazdu u nekoj krivini pre nego što počnu vetrovi i kiša ne orosi asfalt. Ono što volim kod Albanije su njihove cene. Veoma su niske. Pre četiri godine sam prolazio na putu ka Grčkoj i znam da sam se začudio. Albanija ima svojih draži i prelepe plaže u Draču,Valoni i posebno Sarandi. Na granici pred sam ulazak u Crnu Goru,naravno,opet redovi. Velike grupe. "Ti Albanci kao da ne znaju da žive kao normalni ljudi,da se zezaju da idu u bioskop,da vataju ribe,samo se nešto grupišu". Naravno,pretičem celu kolonu i stajem drugi na red. A iza mene,fini gospodin u Audiju "siluje" sirenu. Podignem vizir,nasmejem se i slegnem ramenima. "Tungatjeta"druže! Put od granice do Ulcinja je potpuno nov i moram da priznam,krivine su za svaku pohvalu,asfalt "drži" i može da se uživa,pod dobrim gasom. Ostatak dana provodim kod druga u kući. On ima "gajbu na moru",pa da i ja budem padobranac jedan dan. Mali iznad Ulcinja,sa pogledom na more. Sutra Bar,Tivat,Podgorica Prekosutra Beograd.
  6. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Oproštaj sa Sicilijom! Verovatno Sunce sija jače i boje su lepše kada odlaziš sa ovakvog mesta. Način da te zadrži,privuče i natera da se ponovo vratiš. Neću sada o mom ukupnom mišljenju,to ću ostaviti po povratku u Beograd. Od Katnanje,put me je vodio pored Taormine i kao krajnja tačka Sicilije grad Mesina. Trajekt odatle vodi do grada Reggio di Calabria. Rastojanje od 3-4 km se prelazi za 15min,ali ima jedna sitnica,kako ući na trajekt a bez bezobrazluka. Pa nikako! Ogromna je gužva i kao da svi danas idu na drugu stranu. Kolona je vijugala prilaznim putevima i bila je dugačka preko 500m. U četiri reda. Jakna,kaciga,znoj lije...i onda sam krenuo. Trotoar,rampa,preskoči,zaobiđi... Neki se bune,a ja samo sležem ramenima. Ventilator motora se ne gasi. I eto,ja stigao prvi na red. U tom trenutku puštaju ulaz. Moram malo inače bih čekao u redu i stigao verovatno na 2 ili teći trajekt. Na drugoj strani samo prolećem kroz grad i odmah se uključujem na auto-put. I ono što je stiglo kao spas,velika količina dugačkih lepo osvetljenih tunela. A to znači hlad i 5-6 stepeni niže nego na Suncu. Na prvoj pumpi stajem na kafu sa momkom iz Malte,upoznali se na trajektu. Honda VTR. Laka konverzacija i tapšanje po ramenu za srećan put. Ostatak dna je išao po "dnu čizme",samim đonom. Ova Italija ima čak i lepe auto-puteve,bar možeš da uživaš,a ne samo vožnja. More,planine,zamkovi,a uz sve to,500km auto-puta, besplatno! Ne naplaćuje se. Hvala! U jednom trenutku sa desne strane more,a između mene i mora,pruga. Čekam voz pa da vidimo ko je brži,Klark Kent ili ja. A taj miris mora,a ti voziš,neke stvari stvarno ne treba izmišljati,same se pokažu. Da sam bio u automobilu,ne bih osetio ove mirise i video ove boje. Na ulasku u BARI,moram da odem do jednog mesta. Stadion Sv.Nikola,samo da prođem i slikam. Obećao sam sinu. Moja oba sina mnogo vole fudbal,a mene bilo koji fudbalski klub interesuje isto kao i sastav parlamenta Severne Koreje. Ali obećanje... U luci kupujem kartu za brod. 23h Drač,Albanija. Očekivani dolazak 09.00h Sutra sam oko podne u Ulcinju. Tamo noćim.
  7. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Severno do grada,pa malo uzbrdo,pa naokolo,pa još uzbrdo pa krivina za krivinom,pa žičara i donekle vrh pa sve to nazad. Ceo dan u jednoj rečenici. Da,ceo dan sam posvetio jednoj planini i ne običnoj već zvanično jedinom aktivnom vulkanu u Evropi. Po preporuci momaka iz Palerma,nisam išao direktno iz Katanje na vrh,već skroz u krug oko cele planine,pa zatim na vrh. Razlog. Odlični putevi za vožnju motora. I tako je i bilo. Pred sam dolazak na planinu,postoji malo mesto koje se zove Nikolosi. Tu je početak. Severno od njega se penje ka Etni,istočno kreće put u krug. Ovaj grad ima naziv i "Kapija Etne". Početak tog puta baš nije ni obećavao,mnogo malih mesta koja su prilično prazna,ali su skoro svako je bilo okićeno i spremno za neko "zezanje" ovih dana. Ili je već bilo pa nisu sklonili? Posle lakog spleta uskih ulica(ovo mi navigacija pokazuje ko je glavni) i raznih sokaka,dolazi odlična deonica u trajanju 50km. Odličan asfalt,prelep pogled,Sunce za vratom i sa leve strane Etna. Iako je u ovim krajevima bilo najmanje zelenila na celoj Siciliji,prilično su mi se svideli pejzaži. U glavnom preovlađuju bež boja(od osušenog rastinja) i tamno siva od lava kamena. Ovde je većina stvari napravljena od tog kamena lave. Ograde,staze,pa čak i kuće. Besplatan materijal,a verovatno ima svoju upotrebnu vrednost. Posle celog kruga,penjanje ka vrhu. Za sve one koji traže idealnu krivinu,dobar asfalt i prelep pogled,sve na jednom mestu. Pa izvolite. 30-tak km,dugačkih brzih krivina. Krivine se završavaju na 2000m. Gde se nalazi ogroman parking i centar sa kafićima,restoranima i prodavnicama suvenira. Odatle ima tri načina da se ide dalje. Peške,sa nekim vodičem autobusima ili žičarom. Naravno,ja žičarom. Ono što mi niko nije objasnio jeste da žičara vozi od 2550m. I to košta 30 eur. Pa posle se ide dalje autobusom do 3000m i to košta još 60 eur. I naravno do samog vrha nikako ne može.(on je na 3550m). Nije bezbedno,a na samom vrhu ima dosta otrovnih gasova iz samog kratera. Ostajem ja na 2550m i iz inata se penjem još nekih 50m Do malog vidikovca zarad boljih fotografija. Ceo krajolik podseća na naučno-fanstastični film i neku napuštenu planetu. Pod nogama se kotrljaju kamenčići il noga upada slojeve prašine. Temperatura je pala na 10'C i vetar daje svoju dramsku scenu. Iskreno,molo sam razočaran. Mislio sam da može do vrha. A i davanje dodatnih para ima smisla ako ideš do vrha. Ovo je kao da "skidaš" pesmu sa interneta,pa moraš da za svaki instrument da doplatiš,a na kraju pevača nema ni za pare. Malo jačim gasom se spuštam sa planine i ulazim u Katanju. Gužva u saobraćaju i tak shvatam da je danas subota. Svi skockani na skuterima idu ka centru. Topla noć na istoku Sicilije. Rešio sam da odem na oproštajnu večeru sa ovim ostrvom. Malo brusketa,selekcija lokalnih sireva i čaša belog vina. Za srećan put! A grad se zahuktava za subotnje veče,na svakom ćošku neka muzika,a tamo gde sam ja sedeo jedan duo sa odličnim odabirom pesama. Lep rastanak. Sutra je "tranzitni dan". Cilj je da do uveče stignem u Bari. oko 23h imam brod od Barija do Drača. Ukupno oko 600km,što nije strašno,jedino me je strah koliko će mi oduzeti trajekt Mesina - Reggio di Calabria. Nema za Bar. Ili je popunjeno sve ili jednostavno nema nedeljom. Da,gledao sam i za Dubrovnik,mislim da ima,ali je duplo skuplja karta. Ne znam zašto,isti prevoznik. Drač u Albaniji mi više odgovara,cilj mi je da u ponedeljak dođem do Ulcinja. Tamo imam prenoćište u poznatom okruženju.
  8. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Obišao sam veliki broj gradova. Poslovno,privatno,motorom ili slučajno. I moram da priznam,retki su gradovi koji mogu da me oduševe,učine drugačijim,boljim ili svesnijim da ne živim u centru sveta. A možda i za "upoznavanje" sa gradom treba više dana ili nedelja. Sam način i razlog mogu da učine remek delo sasvim malim ili obrnuto. Ovaj grad ima svoju posebnu energiju,drugačiji je. Nije ono što me "pomeri",ali samo viđenje da ovakav grad postoji može da pomogne u tome da postanem bolji. Sam za sebe,a i za druge. Danas sam obišao sve znamenitosti grada,pa moram da priznam,a to sam već pisao ranije,da ja u većini slučajeva usput ili na ulici pokušavam da saznam gde sam i šta je to. Spomenik Belliniju,Garibaldijeva kapija,Teatro Bellini(opet)... Lako je konsultovati internet,treba pričati sa ljudima,pa čak iako ne znaš njihov jezik. "Tečno govorim rukama i perfekno se se služim smeškom" Ono što sam video,osetio i nije mi se svidelo je to da ima mnogo prosijaka po gradu. Prvog sam častio,a svakog sledećeg otkačio. Kako? On priđe na italijanskom,ja ćutim. On počne na engleskom(a sad znaju!),ja ćutim. E onda ga ja lepo pitam: "Gavariš pa ruski?!" Taj izraz lica treba videti. Momentalno odustaju od daljeg kukanja. Naučio sam na svim putovanjima,kada imaš problem u kom te neko davi sa nečim ili traži nešto od tebe,obavezno zaboraviš sve jezike. I znaš samo svoj. I normalno pričaš kao da ste "burazeri". Šetnjom kroz grad sam naleteo na veliku masu okupljenih tinejdžera ispred parka Bellini.(taj Belini,sve je njegovo) Saznao sam da čekaju da se otvore kapije,pošto u tom parku večeras nastupa poznati DJ Luk Salomon. Ogromna cika i vriska i primetno prisustvo policije. Preko dana sam obišao i riblju pijacu,gde sam video neka stvorenja koje siguno ne znam šta su i koga predstavljaju. A tako izgledaju da ih sigurno ne bih jeo. U večernjim satima na nekoliko lokacija po gradu ima uličnih svirača. Od lokalnih melodija do dobro poznatih. Okupljaju veliki broj posetilaca,a pojedini uspevaju da sve prisutne "nateraju" da zajedno pevaju. Odlična energija trenutka,lokacije i ljudi. Danas sam i probao "Kanoli". Sicilijanski najpoznatiji slatkiš. Iskreno ja sam ga znao iz filmova,koji su za temu imali manje fine pripadnike ovih krajeva,a želeo sam da ga probam. Utisak,jeo sam i bolje. Preporučio bih svakom da ga proba. Za sutra je plan sledeći. Sve stvari ostavljam u apartmanu. Potpuno olakšan idem motorom na vulkan ETNA. Tj.ne direktno,nego krug oko ETNE,imam informaciju da su putevi savršeni za vožnju,a zatim na sam vrh. 3350m. P.S. Našao sam jedan fin kutak u ovom gradu i ostavio da ga sutra uveče posetim.
  9. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Hvala drugari! Drago mi je da ono sto pisem nekome stavi osmeh na lice ili bar probudi zelju da bude na nekom lepsem mestu. Od zelje sve pocinje...
  10. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Prethodna noć je bila veoma teška za mene. Mislim da je previše Sunca prethodnog dana dalo danak,a i to što sam prethodinih dana vrlo malo spavao. Jednostavno znam svoje limite i način na koji telo reaguje. Probudio sam se rano ujutro,a napolju je padala kiša. Danas ima dosta kilometara,pa bolje i kiša nego velika vrućina. Dogodilo mi se ovako slično pre nekoliko godina i znam kako će biti,ceo dan borba mašine i čoveka. Ne,ne želim da odmaram još jedan dan. Prva lokacija je grad Trapani. Luka na zapadnom delu Sicilije. Gužva u saobraćaju i apoteka sa vitaminima. Druga lokacija Nubia. Mali gradić koji u svojoj regji poseduje kilometre bazena(ne znam da li se ovako kaže) za proizvodnju ili saklupljanje morske soli. Pored puta kojim sam prolazio su bile nepregledne gomile morske soli. Jak miris u nozdrvama me je podsetio na ono kada se otvori kutija soli,ali ovo je mnogo jače. Mislim da bi jedna jače zahvaćena lopata podmirla moje potrebe do kraja života. Sledeći grad je Marsala. Meni jedino poznat po tome,da su tu,pored Sirakuze,američki vojnici imali iskrcavanje na Siciliju. Pokušaj da se svrgne Musolinijeva vlast,radi slabljenja Hitlera. Istorijska činjenica je da je iskrcavanje i prijem vojnika na Siciliju organizovao Laki Lučijano,koji je u to vreme služio kaznu za utaju poreza. Za uzvrat je pomilovan i pušten na slobodu,ali da ostatak života provede na Siciliji. Pred ulazak u grad Argiento neverovatna količina radova na putu. Sve je zatvoreno. Navigacija je poludela. Fina gospođica koja priča je toliko puta rekla: Rekalkulacija rute,da je izgubila glas. Da je mogla,već na pola bi rekla: "Vozi gde hoćeš,ja nemam snage više." Ja sam svo vreme pratio znakove,a cilj mi je bio da dođem na drugi deo grada,gde postoji lokacija pod nazivom " Valle di Temple"(Dolina Hramova),a svi su na brdu. Stižem i shvatam da je neverovatan broj turista na lokaciji. Ima da se pešači. A motor nema gde da ostavim na čuvanje. Ono što sam mogao u vidokrugu motocikla sam uradio. Inače,ko je bio na Akropolju u Atini,ovo ovde je kao Lego grad u odnosu na ono. Krajnja stanica Katanja je morala malo da pričeka. Kiša je pokazala svoje pravo lice. Bila su takva tri pljuska da je bilo neverovatno,svi su stajali sa strane,jedino ja vozim. Bila dobra pesma pa da ne prekidam. Prva dva pljuska sam elegantno prošao. Kišno odelo,malo lakši gas,ali treći se dogodio baš kada sam skinu kišno odelo. Razvedrilo se. Posle 5 km i jednog dugačkog tunela,dočekao me je potop. A kao za inat taj deo puta posle tunela je ograđen bankinama i nekim rastinjem,nema ni polu šanse da negde stanem. Mokar do gole kože. I onda prolazim oblak i stajem na sred auto-puta,tj.bili su neki radovi pa sam stao tamo gde je ograđeno. Nekoliko autmobila je sviralo dok sam izvodio striptiz u sporijoj traci. Na ulasku u Kartanju,na levom boku se vidi vulkan Etna. "Vidimo se prekosutra." Smeštaj koji sam našao je u samom centru. Malo prošetao da kažem da sam stigao,ali noge ne slušaju. Naporan dan,ali nije ni prvi ni posednji.
  11. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Tudim se. Vezbam.
  12. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Današnji dan je blago rečeno bio "sunčan". Sa jednim malim nevremenom koje je trajalo 15min,ali je posle toga more bilo značajno toplje. Prelepo malo mesto oko 150km od grada Palerma,ako se ide direktno. Gomila niskih kućica,barova,restorana,jedna velika peščana plaža i još jedna ogromna stena. I da more je stvarno bilo toplo. Toplina koja može da se oseti samo posle ulaska u lokalni bazen koji je prethodno posetila tinejdžerska ekskurzija. Jedina razlika je što je more ipak plavo,a taj bazen žut. Sve fotografije su iz grada i okoline. A boje,preko dana,pred samu oluju ili kada zalazi Sunce,ne može niko da naslika. To remek delo može delimično da dočara kamera,ali ipak oko najbolje vidi. I pamti. Ja sam ceo dan odmarao. Posle te već pomenute oluje sam pokušao da se borim protiv talasa. 2 ili možda tri sa savladao,ali ostalima sam se prepustio. Sutra nastavljam dalje. Trapani,Argiento i kao krajnji cilj Katanja. Rutu sam napravio da vodi uz obalu,ali posle Argienta idem u planine. 400km. P.S. Kada sam juče parkirao motor,jedan stariji gospod je nešto dobacio dok sam vezivao motor. Naravno,nisam ništa razumeo,ali momak koji radi na prakingu je rekao da je to stara sicilijanska poslovica. Zamolio sam ga da mi napiše na papiru. "Unni ti chiovi ti sciddica" "Kada pada kiša,klizavo je" Ima logike,zar ne?
  13. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    @Mediterraneo Hvala druze! U povratku necu na tu stranu. Od Sicilije idem ka Bariju pa na brod. Pozdrav!
  14. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Odlazak iz Palerma je protekao,pa sa gužvom u saobraćaju. I to velikom.I išlo mi je od ruke da budem bezobrazan,pa čak i neko vreme da pratim 2-3 skutera kako se provlače,ali mnogo sam veći i ne mogu baš svuda gde i oni. Kakav god bio moj opis u prethodnom postu,žao mi je što odlazim iz njega. Grad sa dušom i takav će ostati u mojim mislima. Plan za današnji dan je oko 230 km,krajnja tačka San Vito lo Capo. Letovalište na krajnjem zapadu Sicilije. Mesto na koje idu stanovnici Palerma da odmaraju. Direktnim putem do tamo ima oko 120 km iz Palerma,ali ja malo okolo. Preko planina. Kada sam odlazio iz Beograda,dobio sam nekoliko sličnih komentara,koji bi mogli ovako da glase: "Super ti je to,taj Napulj i ta Italija,pa čak i Tunis,ali ako ne odeš bar da se zapljuneš do Korleonea,ne shvatam zašto ideš na Siciliju." Personal note for Raimondo Mercadante: "I know you told me not to go in CORLEONE. Nothing interesting ,but most of Serbs are great fans of movies with symptomatic theme for this area and history. Of course ,movies have great role in that opinion." I tako sam ja otišao. I shvatio da osim tog natpisa nema ništa. Mali simpatičan i ušuškan gradić između nekih planina. Popločane ulice i nijedan kafić da sednem i popijem nešto,a želeo sam ili nisam znao da nađem. Pošto sam nekoliko dana odmarao od vožnje motora,želeo sam malo da stignem preko krivina i planina do krajnje tačke. Baš sam se zeznuo. Put do Korleonea,odličan! Lepe krivine,predeli i čak ima i hlada usput. Put posle Korleonea,katastrofa. Na gomilu mesta ga uopšte nema. Po 500m. Pa onda uzbrdo neko klizište,nema puta. Ulegnuća na putu od klizišta. Mnogo! A ruta koju sam izabrao...očajna. Gomila blata na asfaltu. Verovatno od kiša,pa ostalo. Svo vreme vozim kroz neku trsku,stare tunele. Tih 70-tak km je baš bilo naporno. Da nemam ovakve gume,ne znam kako bih. Ali ima još jedna začkoljica,ceo motor sa opremom i stvarima na njemu je težak za ovakvo "planinarenje". Nema mnogo fotografija,ali će u filmu biti svega. San Vito lo Capo je lep mali gradić. Ceo je na plaži i širine je možda 1.5km,ustvari tolika je plaža,peščana. Prepuni restorani i nasmejani ljudi. Naravno,ovde sam se i okupao. U moru. Tirensko more,nisam ni znao. Sad sam pogledao. Kradem letu dane. Za sutra je plan da krenem dalje,Trapani,Argiento,.. Ili ću ostati ovde još jedan dan. Odlučiću ujutro. P.S. Danas sam pomrsio jednu poslovicu: "Preko preče,naokolo,ne preteruj sam željama".
  15. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Kada si daleko od nekog grada,stvoriš neku svoju sliku u glavi. Neki motiv koji te veže sa sve to. Verovatno sam previše odrastao uz razne filmove pa je meni prva asocijacija na Siciliju,a posebno na Palermo,neki fini "Dobri momci". Naravno da nisam baš toliko zatucan pa sam mislio da je cela Sicilija ustvari Don Vito Korleone,Toto Rino ili Salvatore Đulijano. Negde u glavi sam stvorio lažnu sliku kako izgleda Palermo. Elegatno obučeni italijani u dvorednim odelima, kamašnama i naočarima za Sunce,voze neke skupe automobile i upijaju Sunce pored mladih dama ili ona druga varijanta koja više priliči likovima iz serije "Soprano",gomila mamlaza u komplet trenerkama koji stoje na ćošku ispred nekog "ugostiteljskog" objekta i smišljaju neku pakost ili način kako da zarade novac. Naprotiv,baš ništa od toga. Palermo je jedan veliki moderan grad,koji Veoma pati sa svojim različitostima. Sa jedne strane je prljav,mastan i sa mnogim tamnoputim pridošlicama koje očigledno počinju da preovlađuju ovim gradom,a sa druge strane tu su skupi automobili,svetski poznati modni brendovi i prelepe kuće u mermeru. Ceo grad je užurban i za razliku od Napulja ovde svi staju na crveno svetlo,ali sama najava zelenog svetla čini da svi polete u trenutku. I svi su mnogoooo brzi,nervozni i ne poštuju nikoga. Druge vozače,pešake,samo su oni biti da budu prvi. I ovo važi za sve...auto,kombi,Vespa ili neki Ducati. Fasade i zgrade ovoga grada su dosta oronule ili već pod zubom vremena. Dosta grafita krasi iste,nekih gluposti,ali i pravih umetničkih dela. Sam Palermo je velika luka i vrlo često se može videti gomila ljudi koji idu tamo - vamo sa koferima. Traže smeštaj ili žure na brod. Danas sam obišao još nekoliko znamenitosti,ali one koje oslikavaju Palermo i pomalo njhovu istoriju. Trg i fontana Pretorija - najbitnija i najvažnija tačka ovog grada. Bar za lokalce. Oslikava istorijski deo grada i njegove okoline. Pijace - Ai Vuccheria i Mercato del Capo Prva u prevodu znači "vikanje" i karakteristična je po tome da se veliki broj prodavaca dere na sav glas da bi privukli mušterije. Naravno,glavni pijačni dani su čet,pet i subota. Bilo je i prodavaca i ljudi,ali niko se nije drao. Šteta. Druga ima značenje u bukvalom prevodi "Glavna pijaca". Slična kao i prethodna. Ja bih obe opisao kao "buvljak". Jedina razlika jeste u tome da na ovom buvljaku ima dosta lokalnih proizvoda. Masline,kapar,sušeni paradajz,paprika,sirevi,riba.... Iskreno,meni se sve to mnogo svidelo. Ima neki poseban šmek,drugačiji od svega što sam video,a opet to je samo "buvljak". Danas su i vremenske pogode i nepogode prokazale svoju pravu stranu. Tri puta u toku dana je pala ozbiljna kiša. Pada sat vremena,a odmah posle Sunce. Sav samo bio mokar. Dva puta sam menjao čarape. Potoci liju na sve strane. Naravno u mojoj šetnji vidim i poznati brend motocikala,a i još neke servise i brendove,karakteristične za Italiju. Od drugara koje sam upoznao na brodu sam saznao interesantan podatak da je Piaggio/Vespa tek na trećem mestu po prodaju skutera u Italiji. Prvo i drugo mesto dele Yamaha i Honda. Plan za sutra je dalje ka zapadu ostrva,ali preko centra ostrva,malo kroz planine. Za kraj ovoga dana. Da me je neko zavezanih očiju doveo u ovaj grad i pitao gde se nalazimo,lako bih mogao da se prevarim i kažem da je u pitanju Maroko ili neka Turska. Previše je drugačiji u odnosu na ono što sam video od Italije. A video sam dosta,ne samo sada već godinama unazad.
  16. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Uvek postoji dobro u lošem ili loše u dobrom. Neki balans ili jednostavno pravac kojim moramo da idemo. Verovatno je sudbina htela da noćas sretnem Rejmonda,koji mi je pokazao mnogo dobrih lokacija na Siciliji. I ukazao na sve ono što je vredno vremena i kilometara. To je ono dobro u svemu. Loše je da je danas neki festival u Palermu i da je većina centralni ulica zatvoreno,a ja imam smeštaj u jednoj od njih. Od luke do smeštaja ima 2km. A ja sam se preznoji 20 puta,a kao za inat u svakoj drugoj ulici pada kiša i toliko je sparno da samo lije. Ali i to prođe. Smeštaj je odličan. Malo hipsterski,sa krevetom na fancy paletama,ali je jeftin. Samo pogled sa terase vredi svega. Ostavljam stvari,parkiram motor na bezbedno i do luke sam stigao časom,kroz bašte i prečice znane. Odlazim do luke da kupim kartu za Tunis. Preko interneta sam video da u utorak uveče ima brod,a povratak u subotu,preko dana ili uveče. I eto onoga što nisam ni pomislio da može da se dogodi. Ono još lošije. U luci imaju tri kompanije koje voze Tunis i nazad. Grand Navi Veloci,Grimaldi LInes i neka na T. Ta na T - Niente. Sve rasprodato. Grimaldi - može u utorak da se ode,ali povratak tek 22.9. Pre toga sve zauzeto. Grand Navi Veloci - Odlazak tek u subotu ujutro. Povratak u nedelju ujutro. Što bi bilo idelano Odem u utorak i vratim se u nedelju,ali,baš to ali...Nema karata za povratak. Niente! Jedina moguća opcija Utorak na sredu 02.00h - odlazak(Grimaldi) Subota 22.9. - povratak (GNV) I ovo je sve stalo u nekoliko rečenica,ali je trajalo skoro 4 sata. Sve opcije sam probao. Jedino još da veslam. I moram da priznam,baš sam tužan. Verujem da će neko da pita,a zašto nisi rezervisao preko interneta. 1. Pokušao sam,nije moglo. (imaju oni te probleme,i 2016-te kada sam išao Barcelona Genova isto nije htelo,došli na lokaciju i kupili) 2. I da je moglo,za koji datum? Koliko unapred? Baš mi je krivo. Čak sam i dogovorio sa vlasnicima ovog smeštaja da višak stvari ostavim ovde. To bi mi baš značilo. Lakši bi značajno bio motor i mogao bih više da uživam u vožnji. Znam da sam dosadan,ali baš sam tužan. Razočaran. Sat vremena sam sedeo na klupici ispred luke i da sam pušač,tako bih zapalio jednu,čisto da dramska situaciju bude jača. Ah,to nebo i te zvezda. "Show must go on!" Danas sam obišao dosta lokalnih ulica,dva njihova čuvena pozorišta(Grimaldi i Massimo) Grimaldi prazan,kod Massima tapkaroši zgrću bogatstvo. Stepenište teatra Massimo je poznato iz trećeg dela trilogije KUM. Na tim stepenicama je ubijena ćerka Majkl Korleonea. Večerao sam njihovu poznatu hranu "Anrančine" Kada bi pogledao,liči na naše knedle sa šljivama,ustvari unutra je pirinač i gomila varijacija na temu. Orignalan ukus je pekorino sir i dimljena šunka,a osim toga probao sam mocarelu sa pistaćima. Moram da priznam. Odlično! Ima još specijaliteta,ali to drugi dan. I ovo je dovoljno kalorično. Na sve strane prodavnice suvenira,razni sladoledi(poreklo sladoleda je sa Sicilije),paste,sirevi. Nedelja. Ljudi se šetaju i uživaju. Šta je plan za dalje? Ovde sam do utorka. Odatle idem ka njihovom čuvenom lokalnom letovalištu San Vito lo Capo Ako mi se svidi,možda tamo ostanem,usput imam još neke destinacije. Posle toga Trapani,Argienti,Katanja,vulkan Etna... Mislim da je dosta. Nije planirano da ovako detaljno obiđem Siciliju,ali eto,opet "kradem dane",ne namerno. Za suta idem na njihovu čuvenu pijacu i na još nekoliko finih lokacija.
  17. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Današnji dan je imao opis kao mnogo „turistički“. Jednostavno sam želeo da iskoristim maksimum mog boravka u Napulju i da vidim i čujem nešto što me delimično interesuje,a opet da znam gde sam bio. Kako? Pa autobusom za razgledanje grada. Sedneš,staviš slušalice i uživaš. Neka fina gospođica priča na jeziku po tvom izboru(naravno da nema srpski),klima radi,ako si unutra, a ako si na krovu,sunčanica u najavi. Ima nekoliko tura,koje vode u različite delove grada. Odabrao sam dve ture i uživao. Lepo ispred autobusa kupiš : Caldo Aqua frizzante,slušalice na uši,klima radi,a u pauzama kada „gospođica“ iz slušalica odmara,ide lagana italijanska muzika. Da spoji lokaciju,sa ritmom. U drugoj turi sam uzeo i neki VEOMA hladan napitak sa korom limuna i mrvljenim ledom. Odličan! Čudan grad,nam trenutke u svom punom sjaju,a u mnogo više trenutaka prljav i u čudnim bojama. Istorija ovog grada je fenomenalna,od Vezuva,preko Pompeja do ostrva na kome je Brut kovao zaveru za ubistvo oca. I danas velika vrućina,ali…klima radi. U lokalnoj prodavnici kupujem namirnice,a ne znam šta bih pre uzeo. Odličan izbor sireva,pršuta,vina,maslina… Cene,pa jeftinije nego kod nas. A znam da je kvalitetnije. Glavno pitanje,a samim tim i odgovor. Zašto sam ostao još jedan dan u Napulju i zašto tek uveče putujem,kada se zna da baš nije normalno putovati motorom noću? Napulj – Palermo - Motorom 800 i nešto Km + svo vreme autoput + jedan trajekt od 45min kojim se ulazi na Siciliju(Reggio di Calabria – Mesina) + gorivo + gume + umor Napulj - Plermo - brodom 11 sati sa spavanjem i dolazim odmoran u prestonicu Sicilije i 5-ti grad po veličini u Italiji. Finansijski momenat je na strani opcije br.2 Da znam,verovatno će neko zlurad reći: „Pa on više vremena prvodi na brodu nego na motoru!“ Scena je crno-bela,pozadina stara oronula zgrada sa vidljivim ostacima đubreta koje komunalci nisu odneli. A osoba koja priča,drži cigaru i nervozno je vrti između prstiju. Da je film dobar,njegov glas bi bio laki bariton,ovako je promukao i hrapav. Kraj scene! Crno! Odjavna špica! Na ovom putovanju je planirano 5 korišćenja trajekta Dva za ulazak i izlazak iz Sicilije Dva za ulazak i izlazak iz Tunisa I jedan Bari-Bar Sve je po planu,samo sam hteo sebi da olakšam,a i ne znam zašto se pravdam. Sama luka je 500m od smeštaja,još juče sam kupio kartu i sa ovom malom promenom uštedeo nekoliko stvari. Novac,vreme i jedan dan. Taman onaj koji sam izgubio odlaskom u Ljubljanu na servis. Planiran polazak broda je ponoć. Dolazim na ukrcavanje i tamo me obaveštavaju da je polazak odložen za 2.30h Nije strašno,ali šta da radim. Na parkingu ispred broda upoznajem Rejmonda iz Palerma, BMW R1200R,koji prilično dobro priča engleski i njegovog drugara koji ne zna ni reč. „It is a begining od a beautiful friendship!“ Razne priče,naravno o motorima,putovanjima i željama. Od ovog poslednjeg sve kreće. Pokazuju mi odlične lokacije u Palermu koje treba obići i govore mi šta treba od hrane probati,uglavnom slatkiše…a rekao sam sebi,na ovom putovanju nema šećera. I toga se držim,ali…kada mi lepo ispričaju. Pa još lokalni sladoled. Ovo sve pišem,a nema Internet da pošaljem. Brod je isplovio,a na moru nema ni mreže za telefoniju. Biće sutra….laku noć! Pošto sam na sred mora i nema ni grama mobilnog signala,a samim tim ni interneta,pišem… Sada je 9.30h Očekivano vreme dolaska u Palermo između 12-13h. Vreme na spoljašnjoj pauli VEOMA sparno,ali pada kiša. Oblačnost je niska,a u Palermu se očekuje kiša ceo dan. Rejmond bi na ovo rekao: „Nije tipično za moj grad da sada pada kiša.“ Već vidim da ću ja biti kriv za vremensku prognozu na Siciliji. P.S. Poslednja fotografija je Vezuv. Polu aktivni vulkan. Nije “radio”vec mnogo vekova,ali postoji plan za evakuaciju u svakom trenutku. U jednom starom stripu,dva sporedna junaka Smuk i Salaso su imali uzrecicu: Tako mi Vezuva!
  18. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Svako jutro od kada sam krenuo na ovaj put podsetim sebe zašto sam na sva ostala putovanja išao na početku proleća. Najgore što može da se dogodi jeste da pada kiša,dan,dva…tri. Ali i to prođe. Ali ove vrućine sada,nenormalno! Danas je bilo 38’C! Sreća da je današnji dan bio autoput,pa se na velikim brzinama pomalo hladiš. Raširiš jednu ruku,pa drugu(to je za ruke i ramena) Ako hoćeš da ohladiš stomak,onda voziš stojeći podigneš laktove i uvučeš stomak. Hlađenje nogu,ispružiš u pravcu vožnje. Hlađenje glave…česma! I koliko god brzo vozio,imam osećaj kao da sam u solarijumu. Da mogu da vozim bez kacige i majice. Samo u sortsu i Fila papučama,pozavidele bi mi sve devojke koje silne pare baciše na „čokoladne lampe“. Kako je tako je,krajnja destinacija Napulj. Na autoputu prilična gužva oko Rima,a na jednom izlazu vidim natpis CASSINO. Ne,nisam hteo da se kockam! Tu je veliki manastir u brdu pod nazivom MONTE CASSINO. Velika bitka u II Sv.ratu. Nekom drugom prilikom,Rim je blizu,a njega nisam obišao. Na ulasku u Napulj,svraćam kod dilera KTM motocikala. Želim da kupim litra ulja za dolivanje. Velike su vrućine,a ja imam još da vozim. Kakva ekipa prodavaca i servisera! Dočekali su me kao da sam njihov,kupujem najskuplji motor i samo da me još potapšu po ramenu. Kafa,voda,podmazivanje lanca,kontrola svih štafova,zatezanje i podmazivanje fuzstera. A onda su mi pokazali servis i pohvalili se da su prvi KTM servis u Italiji koji je dobio priznanje za najbolji servis i uslugu klijenata. Vidim i zašto. Naravno,sve što su pregledali i uradii nisu naplatili. Pokazali su mi servis i nove modele motocikala Husqvarna. Ciao raggazi! Na putu do smeštaja shvatam da je saobraćaj u gradu veoma haotičan. Mislim da sam jedini sa dva točka koji staje na crveno svetlo i prilično redak sa kacigom na glavi. Jednostavno,lete,voze i slabo koče. Svuda neki radovi,a vrućina cedi poslednje kapi vode iz mene. Ventilator na motociklu se ne gasi. Solarijum odozgo,fen odozdo. Idila! Da sam imao peškir pa da postavim i odmorim malo. Našao sam odličan i jeftin smeštaj. Takođe i garažu,što je ovde VEOMA bitno. Sam grad ima dva opisa. 1. Stari gradić sa uskim ulicama i arhitekturom koja opisuje dugo postojanje. 2. Cigan mala sa teatralnim glumcima. Grad je prilično prljav. Veliki broj ljudi koji idu u svim pravcima. Restorani puni,kafići takođe. Primetio sam da se negde izgubio onaj trend Italije i ispijanja vina. Svi piju Aperol Spritz(koktel od likera Aperol,penušavog vina i soda vode,prim,aut.) Ali ono što sam video,svi jedu PIZZU. Ipak je ovaj grad postojbina ovog proizvoda. Naravno i ja ručam pizzu. Napoletana. Odlična! Malo slanija,ali sa inčunima i kaprom. Testo savršeno,a pelat prosto savršen. Na sve strane prodavnice suvenira. Crveni rog,koji podseća na čili papriku.(da štiti od uroka) Razni motivi iz biblije,kućice,ognjišta,male figure. I nezaobilazne dve stvari,VESPA i sve što ima veze sa fudbalom. Figure,čak i u prirodnoj veličini. Sutra obilazim onaj deo bliže moru,a uveče krećem dalje. P.S. Pre dva dana mi se potpuno raspala unutrašnjost kacige. Sunđeri. Kupio sam dva sunđera za pranje sudova(crne boje),isekao na meru,pozajmio heftalicu u napravio bez greške. Sada opet lepo stoji. Da sam nastavio onako bez postave,uskoro bih imao rane po glavi.
  19. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Izvinjavam se,ali celo veče pokušavam da postavim fotografije tekst i ne ide. Pokušaću opet ujutro,možda je samo neki tehnički kvar. Ako neko želi pre vremena da pročita,evo je dobra lokacija. Hvala!
  20. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Moram da priznam,San Marino mi se prilično svideo. Ima neku posebu energiju. Kao da nije tu negde u Italiji. Podseća me na tvrđavu sa vitezovima i princezama i nekako bih ovo više mogao da "smestim" na neki sever Francuske ili čak i Veliku Britaniju. Krećem dalje. Cilj današnjeg dana jeste mali gradić Orvieto. U centralnoj Italiji,oko 150 km pre Rima. regija Umbrija. Specifičan po tome što se ceo stari grad nalazi na kamenoj litici. Ono što jeste lepo u današnjem danu jeste da je imao oko 300km vožnje,ali sam rutu tako napravio da nije bilo kilometra autoputa,a i vrlo malo ravnih magistrala. Sve neki sporedni i popreki putevi koji vode kroz planine,šume i konstantno krivudaju. Predeli Toskane. I krivine Toskane. Sam asfalt nije bio baš savršen,a na pojedinim mestima baš željan restauracije. Fotografije baš ne mogu da dočaraju ovo što pominjem,možda će film to bolje opisati,ali dobar deo krivina ostaje samo u mom sećanju. Jedino,ta,vrućina. Opet je bilo 30'C. Gori asfalt. Na prvoj pauzi negde između nečega i na putu ka nečemu,pričam sa finim dedicom koji ima svojih 70-tak godina i vozi Apriliu RS 250. Po gumama vidim da zna znanje. A on mi kaže da je u penziji i da vozi samo radnim danima. Vikendom su velike gužve na ovom pravcu,mnogo motociklista dolazi da proba ili utvrdi svoje znanje. Svaki dan oko vozi oko 150km. Ovo odmorište mu je na pola puta od kuće do krajnje tačke. Usput prolazim veliko jezero pod nazivom Trasimeno,a zatim i nekoliko dvoraca,nekih kula i mnogo starih kuća koje daju čar ovome kraju. Stari kamen. Ogromne tuje. Veliki obronci. U ovoj regiji su snimani kadrovi filma Gladijator. Onaj deo gde dolazi kući i shvata da nema više porodicu. Scena je mučna,ali su predeli naslikani. Pre sam ulazak u Orvieto,pljusak! Svi trče da se sakriju,a meni ne pada na pamet. Uživam! Trebao mi je ovaj "hladan tuš". Smeštaj koji sam našao je na obodu grada,ali je baš zeznuto doći do njega motorom. Sutra ću slikati nekoliko fotografija,danas su sve baterije istrošene i kartice bile popunjenje. Stari grad Orvieto je mešavina Kalemegdana,Starog Grada u Budvi i žurke koja se završila pre sat vremena,pa su ostali samo oni najuporniji. Oni koji ne ostaju zbog lepog osećaja već zbog Instagrama. Prilično prazno. Očekivao sam mnogo više. Lepe uske ulice,stare kuće i zgrade,ali nema ljudi. Ako me je San Marino oduševio,ovo mi je došlo kao sendvič sa parizerom. Pojedeš ga,a ne znaš da li si sit. U centru grada,ogromna katedrala Orvieto koja se ističe svojom veličinom. Na žalost,bila je zatvorena. Sutrašnji dan je "tranzitni". (Dan kada treba da se autoputem pređe veća razdaljina uz malo uživanja,Prim.aut.) Odavde autoputem do Napulja. Oko 350km. Tamo sam našao fin smeštaj u samom centru. Čuo sam puno lepih priča o tom gradu,ali i onih opasnih. Sve rešavam osmehom. P.S.Nemam običaj da slikam hranu,ali ovo mi je bilo baš onako lokalno,da me ne otkriju odakle sam. Hladna voda,domaće belo vino i brusketi. Živeli!
  21. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Novi dan iznad ovog grada je obećavao vruć dan bez daška vetra. „Moram da pobegnem što pre u planine,pošto ovako nema smisla voziti.“ Pre izlaska iz grada prolazim kroz sam centar Lido di Jesolo i shvatam koliko je ovo samo jedno jako turistilko mesto. Malo bolje od Budve,malo lošije od Poreča,a opet potpuno isto. Magistralni put me vodi pored mora i po periferiji Venecije. Na jedno dugačkom mostu ili putu ili ne znam kako se zove kada put ide 5-6 km,a sa obe strane more…na levoj strani u daljini vidim onaj stari deo Venecije,onaj koji nikada nisam obišao. A znam da hoću. Ali ne sada. Krajnji cilj za danas,San Marino. Sa jednim ili dva dana zakašnjenja,ali bitno je da se stigne. Tokom celog dana vozim po nekoj magistrali i cela okolina je ustvari industrijska zona gradova i malih mesta koje sam prolazio usput. Venecija,Ravena,Rimini… Neverovatan broj šlepera i svih onih koji bi da izbegnu plaćanje putarine. A očekivao sam da će ovaj put,koji ide uz more,ustvari biti lepši,manje opterećen i manje prašnjav. Gde je ona Italija i oni predeli koje pamtim sa nekih prethodnih putovanja?! Pred ulazak u Ravenu,sa leve strane vidim ogroman „panoramski točak“. U jednom filmu iz 80 i neke,jedan od aktera kaže: „Kada vidim „točak“,znam da sam na bezbednom i kod kuće!“ Bezbedan jesam,ali sam daleko od kuće…1200-300km. Danas sam prešao oko 250km,a stajao sam na pauzi 3 puta,baš je bilo vruće. Uz samu magistralu ima mnogo malih barova,taverna i simpatičnih restorana. Uz malo osnvno znanje italijanskog poručujem po želji. Shvatam da će ovde biti problem engleski jezik,slabo ga parlaju. Od Riminija skrećem desno,a onda kreće ona lepota koja se čekala. Svi znakovi vode ka San Marinu,a put postaje krivudav. Pa još malo,pa još više. Za ceo dan najveća krivina mi je bla bezbroj kružnih tokova ili kada pretičem kamion,a sada,nema kraja. Lakat krivina,gore,dole,levo,desno…nema kraja. Već me umara. Ulazim u San Marino. Mali pansion koji sam rezerisao,nema nikoga. Zvonim,sviram,čekam. Čekam akademskih 15 min i odlazim. Nalazim mali hotel u samom centru,na samom vrhu. Parking,odličan. A lokacija hotela,pa Knez Mihajlova ili Zmaj Jovina ili Kazandžijsko sokače ili Stari Grad u Budvi. San Marino je prelep,ali ko nema kondiciju,bolje da ostane u kafiću ispred hotela. Jednostavno sve je uzbrdo. I sve ima svoj lep pogled. Na sve strane Italije. San Marino je toliko mali da dok prešaltuješ u treću brzinu već si ga prošao. A za pogled ne želim da opisujem,fotografije neka govore. Najveći problem kod San Marina je vožnja motora. Ima dosta velikih uspona,stajanja,nagiba i oštrih krivina,onih veoma sporih. Lako može da se padne. Ovde je sve okrenuto turizmu. I nisu neke gužve sada,ali vidim da ima posetilaca sa svih strana. Čak i iz naših krajeva ili bar govornog područija,od Vardara do Triglava. Nisu me prepoznali,pa nije bilo:“Burazeru!“ Da,za one koji pitaju,a da ne odgovaram pojedinačno,motor radi bez greške. I svi šrafovi su na svom mestu. Jedino meni nedostaje šraf,ali tu nema pomoći. Za sutra je planiran kasniji polazak i mali gradić Orvieto. Negde u planinama gde već počinje vulkansko tlo.
  22. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Kako prva slika sa bagmington terena kaže: "Svake godine radimo najbolje što možemo!" Ovo jeste bukvalan prevod i uzet je,sa malom izmenom,od jednog finog gospodina. Koga interesuje može da se nađe. Prva stanica danas kod Pavleta kući(hiša,slov.prim.aut.) Druga stanica KTM servis na obroncima Ljubljane. Genijalan majstor Miha je prvo pogledao motor,pa mene,a onda opet motor i uzdahnuo je jako i došlo je do prekida filma. Rasklopio je i pregledao sve što je imalo malu naznaku ili sumnju za nečim. Prednji,zadnji točak,ulje,filteri,kočnice,kontakti,rashladna tečnost,turbo punjač,... Miha je toliko podantan i detaljan da je baš sve pregledao. Posle tri sata borbe. On i mašina,a malo i ja. Sve je zavrseno! Uz jako stegnutu ruku i obećanje za skoro viđenje,krećem dalje. Put me vodi ka Trst,ali ga lobom izbegavam. Sa autoputa se spuštam na magistralu koja ide direktno uz more. Jadransko. Mala mesta,lepi predeli,mostovi i kanali,nasmejani ljudi i stvarni početak putovanja ka cilju. Ne znam zašto mrzim kada me nepoznati ljudi oslovljavaj sa: "Burazeru!" To sam danas dva puta imao priliku da čujem. Negde na semaforu,levo od Palmanove i na pravcu ka Veneciji,pored mene staje zeleni kombi. Austrijske tablice,Beč. Unutra omanja porodica(njih 7),a vozač sa naočarima za Sunce i slamnatim šeširom mi kroz otvoren prozor viče: "Gde si burazeru?!" Odmahujem u znak pozdrava i bivam spasen zelenim svetlom. Mogao bih da se zakunem da je vozač bio pevač grupe "Garavi sokak" ili bar neko ko mnogo liči na njega. Nastavljam dalje i shvatam da se danu bliži kraj,a da San Marino ostaje kao cilj za sutrašnji dan. U principu,mogao sam i danas da stignem,ali samo da sam išao autoputem,a i to je pitanje. Dobio sam informaciju da je malo posle naplatne rampe u toku velika obnova kolovoznih traka u dužini 140km. I to znači,ogromne kolone,gužve i znoj. Bilo ga je i bez toga s obzirom da je dana bilo čak i do 37'C. Drugi razlog je i taj da sam tim autputem prošao dosta puta,a magistralom uz more nijednom. Na mapi nalazim malo mesto Lido di Jesolo. i rešavam da tamo provedem noć. Iskreno,za to mesto sam čuo u nekoj našoj emisij koja je ustvari prezentacija turističke agencije. I znam šta mi se nije svidelo. Ogromne plaže,načičkane sa ležaljkama i suncobranima. I svaka ima svoj broj,vezna za sobu. Za one manje aktivne,odlično. 7-10 dana znaš gde ti je mesto. 12 red,33 ležaljka levo. Milina. Još ako su ti "komšije" neka jača porodica koja ima mnoštvo male dece i nestašnog koker španijela,odmah možeš nazad kući. Meni ovo lično zvuči kao noćna mora,ali...svako ima svoj način uživanja/maltretiranja. Nadam se da će sutrašnji dan doneti malo manje vrućine,posle San Marina idem u planine,pa tamo očekujem i lepše uslove za vožnju. I pre i posle svega da se zahvalim onima koji su pomogli da nastavim putovanje. Pavle - Ljubljana Toni - Umag,Istra Auto Miha - Ljubljana, KTM Mile - Pula Znam da oni ovo čitaju pa da ih pomenem. Hvala! P.S. Najlepši utisak danas mi je ostavio gradić pod imenom GRADO. Mali gradić za koji imate osećaj kao da je sagrađen na moru. Svaka ulica ima kanal,a iznad kanala zgrada. Kao neka moderna Venecija.
  23. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Da,to je taj hotel. I ovde sam smesten svaki put kada dolazim motorom. i svaki put zavrsi u bagminton sali. i nije vruce. Ima AC.
  24. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Danas ceo dan pokušavam da shvatim zašto svako putovanje mora da počne dramatično? Na putu za Normandiju,procureo mi je amortizer. Na putu za Portugaliju,su bile neke sitnice oko radio stanice i elektronike. U Nemačkoj problemi oko Autocoma. U Italiji 2012-e menjač. Za Put oko Crnog Mora,bolje da ne pišem. Možda je to "ulaznica" za svako sledeće ili baš ovo putovanje,da protekne bezbedno. Ako je ovo karta,svaki put ću da je platim. Da li sam ljut,pa jesam? Ne na sebe. Već na nebo i zvezde. Znam koliko pazim na svaki detalj,pa mi je zato krivo. Da,možda sam ovaj put sve radio na brzinu,pa je i ovo krivica,sitnica ili nešto što je moralo da se dogodi. Jutros sam otišao do KTM servisa u Puli. Nema nikoga. Moj drug Mile zove čoveka. Nema. Ni slike ni tona. "Druže,idem ja za Umag. Hvala!" Dok sam pakovao motocikl ispred kuće,prolazi komšija koji je zaljubljenik u KTM,a inače najbolji asfaltni vozač kojeg poznajem. "Pa taj servis se preselio za Labin,sad ćemo da ga pozovemo. Imaš to i to? Nemaš. Može da stigne za 7 dana." Kratak odgovor. I malo razočarenje. Na izlasku iz Pule,svraćam velike prodavnice i nalazim odgovarajući šraf. Nadam se. Da bih se malo smirio,usput snimam predele,okolinu i te...nebo i zvezda. A bio je dan. Vozim do Umaga i razmišljam kako će sve biti u redu. Za one manje upućene ili iz zadnje klupe,ako taj šraf pukne,ispada zadnja polu osovina, a zatim i točak. U prevodu...da ipak ne prevodim. Stižem u Umag. Firma Istra Auto i ekipa mehaničara koji rade kamione. Izložio problem i veličinu,a oni donose nekoliko šrafova. Dao sam skidao šraf sa osovine,on se raspada na pola. Naravno,onaj koji sam kupio. Ne odgovara navoj. A i svi ostali koje su doneli i ponudili. Ništa. Ili što bi rekli mehaničari koji su bili prisutni,a italijanskog su porekla: Niente! Takođe,kartica u kameri koja je imala lepe fotografije i snimke sa "stanice u Puli" je,tražim izraz...Niente! Rešenje: zovem mog prijatelja u Ljubljanu. Pavle,na ovom našem forumu dobro poznat kao NEMO. On zove KTM servis u Kopru,Izoli i Ljubljani. Nema nigde osim u Ljubljani. Šalje autobusom,a ja sa prijateljem iz Umaga krećem ka Kopru da sačekam isti. Mali obilazak Kopra. Istina je da sam minimum 100 puta prošao pored ovog grada,a nikada nisam ušao. Stiže šraf,a zatim nazad u Umag. Montaža je trajala 30 sec. I što je neko napisao: "a da nije pukao zato što je zavrtan pneumatskim pištoljem?" Dobar dan,vi ste Saša? Ne,pneumatski pištolj lično. Sve ovo što sam napisao je stalo u nekoliko rečenica,a ustvari je trajalo do uveče. U dogovoru sa mojim prijateljem iz Ljubljane,zakazujemo servis za sutra u 10h ujutro. Ne bih više da plaćam "ulaznice". Sada sam u Ljubljani. Motor "spava" u bagminton sali,a ujutro kod Pavleta na kafu,pa na servis. Ne bi bilo loše da sutra najzad uđem u Italiju. Cilj je San Marino,ali i negde blizu toga je sasvim u redu.
  25. Sasha P

    Last minute Djir do Tatuina

    Nije zatezano pistoljem. Rucno. Ja licno zatezao. Ako je od mene,nisam znao sa sam toliko jak.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja