Jump to content

Moto Zajednica

Sasha P

Članovi
  • Broj tema i poruka

    1151
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Sve što je postavio član: Sasha P

  1. Danas,mala ekipa obisla i domove za decu u Šiljakovcu i Obrenovcu. Vreme suncano,put suv,a nas Deda Mraz spreman i nasmejan.
  2. Sasha P

    Ostrvica 2019

    Dobar dan svima, Kao i svake godine,odlično druženje i dobra ekipa na usponu. Većina je već postavila svoje snimke,a i fotografije pa ja ne bih da kvarim ono već dočarano,siguran sam da svega ima i previše. Sačekao sam da svi postave,napišu i zahvale,pa bih ja da napišem nekoliko rečenica. Meni lično je ovo već 6-ta godina kako dolazim na pomenutu manifestaciju. 3. put se penjem i razlog tog uspona je moje najmlađe dete(Uroš V-4) koje svake godine ovo željno iščekuje. Sam doživljaj vožnje i uspon,a zatim i fina domaća hrana je ono o čemu on priča danima pre i posle. Malo je potrebno za dečiju sreću,a na nama je da se potrudimo da kroz obične i skromne stvari,a sa svojim trudom dođu do toga. Da li je kašika kajmaka,jedan uštipak,vožnja na motoru sa ocem i to penjanje na vrh kratak opis svega? Da. Mislim da jeste. Oni koji me poznaju znaju koliko volim ovo oko čega smo svi okupljeni,a opet želim da i moja deca dele sa mnom bar donekle. Uroš je zadnjih nekoliko akcija DEDA MRAZ i USKRS moj suvozač. A pre toga su sva moja deca(x 3) dolazila sa mamom da vide kako je u toj Sremčici. Trudim se da vide kako je "imati i nemati". Zašto sve ovo pišem? Na ovoj akciji sam video dosta poznatih i dragih ljudi,a opet i dosta novih. Lepo je da se akcija širi. Ono što mi je VEOMA zasmetalo,a to ću opisati u sledećem pismu namenjenom dotičnim osobama. Jednom vozaču motocikla crni Suzuki V STROM i jednom momku PLAVE Honde Varadero. Očigledno nisu pročitali tekst koji nosi naziv "vožnja u grupi". "Poštovani gospodine OLUJA i gospodine PLAVI! Ja sam potpuno siguran da vaše vozne osobine prevazilaze prosečnu brzinu kolone koja se vozi na ovoj akciji. Takođe sam siguran da Vaša želja za dokazivanjem prevazilazi trenutne okvire puta,a samim tim i okruženja. Verujem da dosada koja je prouzrokovana ovim ne može da uzburka Vašu krv,a ni VAše ulje u motoru,pa VAs molim sledeće: Shodno tekstu "vožnja u koloni " koji nikada niste pročitali zamolio bih Vas da vašom vožnjom ne ugrožavate druge učesnike,a pod svima posebno mislim na mene i mog sina. Nabijanje točkom i prilaženje na dohvat ruke drugom motociklu u toku vožnje nikako nije dobro. Možda je to Vama normalno ili testirate svoje kočione sposobnosti,ne znam niti me interesuje. Da sam bio sam,siguran sam da ne bih ni primetio,ali mi je nekoliko ljudi ukazalo na to,a i moj sin koji iako nije vozač zna granice i limite. Nakon svega Vas molim da odjebete od mog motocikla u bilo kakvoj grupnoj vožnji. U pojedinačnoj se nećemo ni videti,pošto biram sa kim se vozim,a svi oni bar znaju da drže noge na fuzasterima. Hvala! Saša Petrović
  3. Sasha P

    DJIR do LAMANŠA

    Ne treba odmah da se ljutiš,nije bila loša namera kolege. Ja znam da @el classico prati moja putovanja i siguran sam da je negde na sredini ove teme već bila polemika šta to znači. i jedan od kolega je to lepo objasnio,a ja još tada naučio. Da li i on greši,ne znam,ali mnogo toga iz istorije nije tačno ili je napisao "pobednik",pa zašto ne bi i ovde bio takav slučaj. Boje Propeler Marketing ili skriveno značenje tajne masonske lože 473 Svejedno! Hajde da se vozimo!
  4. Sasha P

    DJIR do LAMANŠA

    Na žalost ni moje,a ni tvoje nije tačno. Istina je negde između,a sve je ustvari marketinški trik. Ima sve na internetu. U svakom slučaju hvala.
  5. Sasha P

    Ostrvica 2019

    Vidimo se. Dolazim sa sinom kao i svake godine,pa zajedno do vrha.
  6. Ne fali baš ništa. Odlični modeli noževa. Samo ima jedna mala sitnica. Ta fabrika ne postoji više od 10 godina. Šteta. Odličan čelik,odlični modeli i sve moguće vrste. Od onih malih,kuhinjskih do ozbiljnih lovačkih noževa.
  7. Da li možeš da pošalješ neki kontakt,tačan model ovog noža i cenu? Oduševljen sam,izgledom,futrolom, možda bih neku malu izmenu ako može,ali u svakom slučaju odličan primerak.
  8. Vidimo se! Da li ima neki polazak iz BGD ili kako ko dodje?
  9. Prošlo je 10-ak dana od povratka sa puta. Posao i obaveze koje su čekale su jednostavno uzele maha i mora sve da se nadoknadi. U narednim redovima ću napisati neke utiske celokupnog puta,osećaja za okolinu i sopstvenog viđenja. S obzirom da sam obišao veći deo Evrope,a i delove okolnih kontinenata,mogu i da poredim sa onim što sam video. Italija kao zemlja je meni uvek davala pozitivan utisak. Lepote,ljudi,hrane,vina... Uvek sam imao pozitivnu energiju kada sam tamo,ali moja greška je što nikada do sada nisam bio na jugu,a posebno ne na Siciliji. Potpuno dve različite države,čak i u pojedinim delovima i kontinenta. Sever Italije jeste ona italija koju svi znamo. Ono što vidimo na razglednicama i zamišljamo kada jedemo dobru pizzu ili neku al dente kuvanu pastu. Jug Italije,pa sa početkom već kod Napulja je velika "cigan mala",sa pridošlicama sa svih strana. Sicilija u globalu je mesto gde po mom ličnom mišljenu ima najmanje pravih Italijana,već preovlađuju razne tamnopute kulture. Takođe,cela Sicilija je VEOMA prljava,u smislu da pored puta i po svim ulicama mogu da se nađu velike količine đubreta,crnih kesa i svog mogućeg otpada. A kada sam pitao lokace,zašto,odgovor je bio: Mafija. Oni drže komunalne službe i kada žele da podignu cenu rada,samo malo zapuste svoj posao i eto rešenja. Neka vrsta prinudnog štrajka. Sami predeli Sicilije su raznoliki,od prelepih pejzaža od kojih zastaje dah do deponija koje se retko viđaju. Pa možda i to spada pod egzotiku?! Šta mogu da izdvojim na ovom putu,a vredno je obilaska još jednom: 1. San Marino - prelep osećaj,pogled i potpuno drugačije od ostatka Italije. Preporuka za svakoga je da uzme smeštaj na samom vrhu u starom gradu. 2. Napulj - drugačiji,prljav,ali sa posebnim šmekom. Obavezno probati pizzu Napoletanu,koju prave sa inčunima(originalan recept). Ako je poručite bilo gde kod naš dobijate tunjevinu. 3. San Vito lo Capo - malo mesto za odmor sa dugačkom peščanom plažom. Ovo je moj favorit i ako bude prilike rado bih se vratio ovde na duži odmor. 4. Katanja i Etna - treba videti,treba osetiti i reći da ste bili. Ovo isto važi i za Palermo. Ono što bih voleo detaljnije da obiđem nekom prilikom je grad Bari. Kada sam ulazio već se smrkavalo,a primetio sam drugačiju arhitekturu,mnogo čistije ulice. Ovo kada pričam o čistoći je baš primetno. Nisam sitničav pa da od dva opuška pravim dramu,već je na Siciliji u pojedinim delovima toliko prljavo da nogama moraš da šutiraš kese da bi prošao ili da zaobiđeš ulicu. Bio,video,negde se nasmejao,a opet negde se voma razočarao. Ili sam se možda previše nadao. U narednih mesec - dva ću kao i od svakog putovanja kao i do sada imati film. Od početka do kraja. I dobro i loše. Ovo u nastavku je za one koji su mi tražili da napravim poređenje između dva motocikla sa kojima sam išao na duge ture. BMW R1200GSA 2013 - prešao oko 70000km KTM 1190 Adventure R 2015 - Prešao oko 15000km. Nekoliko ljudi za koje znam da su dugo vozači nisu verovali kada sam im rekao da ne postoji razlika na dugim putovanjima između ova dva motora. Upravljivost: podjednako Kočnice: zadnja kočnica bolja na KTM-u Zaštita od vetra: isto Udobnost: za mrvicu možda bolja na BMW-u,ali posle dva dana vožnje nema razlike. Potrošnja: isto ( oko 5.4l/100km) Mana kod BMW: kada je natovaren,osećaj da je mnogo teži nego što jeste. Mana kod KTM: nervoza na malim obrtajima dok se ne navikneš. Prednost BMW-a: nema podmazivanja kardana Prednost KTM-a: 21 prednji točak koji lakše guta trotoare i iznenadne prepreke kada treba da se bezobrazlukom pretekne kolona. U principu,dva veoma slična motocikla,samo te nijanse i pripadnost sekti čine razliku.
  10. Ne treba ti ništa. Nije loše da je prevedeš na francuski,ali ni to ti ne treba. Sve je lakše ako se motocikl vodi na lično tebe,ako ne,obavezan je žuti karton. Ako si čitao putopis,vidiš da na kraju nisam ni otišao u Tunis. Sve piše tamo.
  11. Poslednji dan jednog putovanja. Uvek nekako najnaporniji,ali je danas bio i stresan. Verovatno što žurim da stignem i pokušavam da preteknem umor. Uz laki doručak na popularnom mestu podgoričkih momaka,krećem ka Beogradu. Još jednom zahvalnost Ratku što me je primio kao gosta,a nije dozvolio da ništa ide na moj račun. Insistiranje nije pomoglo. Put me vodi kanjonom Morače. Prolazim pored Kolašina,Mojkovca i Bjelog Polja. Mali broj automobila na putu. Na granici,pakao. Kolona duga preko 1km. Naravno,leva traka i pretičem do same kućice. Finog gospodina u vozilu nemačke proizvodnje sa zatamnjenim staklima pitam da se "uključim". Nerado,ali ipak dozvoljava. Na našoj granici oko 200m kolona. Opet isto.Ali "fini" gospodin iz raspalog Passata izlazi i kaže: "Kada budem video znak,"pusti motociklistu preko reda" ja ću to uraditi,ovako NE MOŽE!" "Gospodine,izvinite,verujem da žurite,ali ja ću Vas svejedno za km ili dva preteći." "Samo ti pretiči" Oko 3-4 km na jednoj krivini vidim policijsku patrolu,zaustavila beli passat. I vodi se žučna rasprava. Da,bilo je jače od mene. Zaustavio sam se,svirnuo,podigao vizir,možda kao znak pozdrava ili sitnicu koja se zove "inat". Policajac me gleda,a ja se obraćam gospodinu: "Stigao sam,brže nego što sam mislio i prestigao" Primetno crvenilo u obrazima i pogled koji deluje preteće. Ovo je sve sitnica,ali i mali trijumf. Ne moj,već svih onih koji su ikada pretekli dugu kolonu na ovaj način. Dan savrsen,20-tak stepeni,a posle Zlatibora pa sve do Čačka,imao sam osećaj kao da sam u video igrici. Ako sam dobro izbrojao,11 radova na putu. I onda zaustave ceo saobraćaj iz jednog pravca. Naizmenično puštaju. Kolaps u saobraćaju. Rekord mi je da sam preteko celu kolonu koja je bila u dužini 4-5km. I kada se ovo dešava,jedini način jeste da pretekneš sve i budeš na čelu kolone inače ti ne gine da narednih 10km budeš iza nekog revnosnog vozača ili vozača šlepera koji ne skida tel sa uveta. Kako se prbližavam Beogradu,Sunce polako počinje da pada. Prva lokacija je štamparija u kojoj moram da preuzmem male kutijice. U svaku kutijicu stavljamo po 3-4 lava kamena sa vulkana ETNA. Mali poklon za verne pratioce i poznanike. Sledeća lokacija,za mog najvernijeg pratioca. Svaki dan me je zvao pred spavanje,da pita kakva je bila vožnja i gde sam sada. Sin. Uroš ( V-4) I ovo putovanje je završeno. Sutra ću napisati još neke interesantne podatke u ukupno mišljenje. Hvala svima koji su me pratili,pisali i kada je trebalo podržavali. Ovde ili privatno! Svaki put,a ovaj posebno,nosi svoje rizike. Ja nisam o tome pisao,a budite sigurni da ih je bilo. Neke izbegneš,od nekih se skloniš,a ostale rešiš osmehom ili gasom.
  12. Upoznajte obalu da bi ste je više voleli. Malo prisećanje sa lepim pejzažima pribalnog dela Crne Gore. Put od Ulcinja me vodio preko Bara,Svetog Stefana,Budve,Cetinja i na kraju dana Podgorice. Sezona je skoro na kraju i nema gužvi osim malo oko Budve. Put koji se penje od Budve ka Cetinju je još sređen i dodata su dva-tri tunela. Moram da priznam,za "odvrtanje" gasa savršeno. Jedini je problem ako naiđu neka kola "bratski" nastrojena i požele da imaju mini trku sa Vama. A desilo se danas,dva puta. Šta da kaćem,samo se pomerim u stranu i smanjim gas. Nemam želju da merim veličinu. I jačinu. U Podgoricu stižem popodne i nalazim se za drugom koji voli da svoje vreme troši na kilometre uz pomoć dva točka. Njegov posao je jednostavan,a lep. On ima firmu "Rent-a-moto". U svojoj kolekciji ima 20-tak motocikla raznih proizvođača koje iznajmljuje tokom cele godine. Biznis koji se radi zbog novca,ali bitan element ima i srce. Vama svima na forumu poznatiji kao @marinero MNE Uveče smo obišli znamenitosti Podgorice - "Njegoševa", “Hercegovacka” i posebno “Bokeska”. Topla noć na Ćemovom polju. Sutra Zlatibor pa Beograd.
  13. Nisam prolazio nikada tim granicnim prelazom. Pre 4 godine sam ulazio na prelaz Tuzi. I kao sto pise,nije bilo kolone,bar ne za mene.
  14. Moram da priznam,sviđa mi se putovanje brodom. MIr,tišina,svoja kabina. Znaš da je motor na bezbednom. Iskreno,malo su me čudno gledali na samom brodu,ima dosta pripadnika Albanske nacionalnosti. I uvek im nekako pogled sklizne ka mom levom rukavu(na njemu je zastava SRB). Lake konverzacije i osmeh rešavaju sve. U Drač pristajemo oko 8h ujutro. I od tada se ovaj dan zove "dan bezobrazluka". Stalno neki redovi i kolone,a ja baš ne umem da čekam. Red za ulazak u garažu - našao druga vrata. Red za overu pasoša - ušao u kolonu i pretekao skoro sve- Red u saobraćaju - e ovo je posebno. Moram kada se grupišu. Putevi u Draču mogu da prođu,osim velikog broja krava na putu,čak ih ostavljau vezane i u kružnom toku. A na izlasku iz Drača,put očajan. I svi voze cik cak. A kolone,nepregledne. Svi grupisani. Tih 20km mislim da sam više vozio pored puta nego samim putem. Policija na sve strane. Veliki broj motociklista koji idu u suprotnom pravcu. Svi žure na jug Albanije ili za Grčku da uhvate poslednje zrake Sunca,poslednju brazdu u nekoj krivini pre nego što počnu vetrovi i kiša ne orosi asfalt. Ono što volim kod Albanije su njihove cene. Veoma su niske. Pre četiri godine sam prolazio na putu ka Grčkoj i znam da sam se začudio. Albanija ima svojih draži i prelepe plaže u Draču,Valoni i posebno Sarandi. Na granici pred sam ulazak u Crnu Goru,naravno,opet redovi. Velike grupe. "Ti Albanci kao da ne znaju da žive kao normalni ljudi,da se zezaju da idu u bioskop,da vataju ribe,samo se nešto grupišu". Naravno,pretičem celu kolonu i stajem drugi na red. A iza mene,fini gospodin u Audiju "siluje" sirenu. Podignem vizir,nasmejem se i slegnem ramenima. "Tungatjeta"druže! Put od granice do Ulcinja je potpuno nov i moram da priznam,krivine su za svaku pohvalu,asfalt "drži" i može da se uživa,pod dobrim gasom. Ostatak dana provodim kod druga u kući. On ima "gajbu na moru",pa da i ja budem padobranac jedan dan. Mali iznad Ulcinja,sa pogledom na more. Sutra Bar,Tivat,Podgorica Prekosutra Beograd.
  15. Oproštaj sa Sicilijom! Verovatno Sunce sija jače i boje su lepše kada odlaziš sa ovakvog mesta. Način da te zadrži,privuče i natera da se ponovo vratiš. Neću sada o mom ukupnom mišljenju,to ću ostaviti po povratku u Beograd. Od Katnanje,put me je vodio pored Taormine i kao krajnja tačka Sicilije grad Mesina. Trajekt odatle vodi do grada Reggio di Calabria. Rastojanje od 3-4 km se prelazi za 15min,ali ima jedna sitnica,kako ući na trajekt a bez bezobrazluka. Pa nikako! Ogromna je gužva i kao da svi danas idu na drugu stranu. Kolona je vijugala prilaznim putevima i bila je dugačka preko 500m. U četiri reda. Jakna,kaciga,znoj lije...i onda sam krenuo. Trotoar,rampa,preskoči,zaobiđi... Neki se bune,a ja samo sležem ramenima. Ventilator motora se ne gasi. I eto,ja stigao prvi na red. U tom trenutku puštaju ulaz. Moram malo inače bih čekao u redu i stigao verovatno na 2 ili teći trajekt. Na drugoj strani samo prolećem kroz grad i odmah se uključujem na auto-put. I ono što je stiglo kao spas,velika količina dugačkih lepo osvetljenih tunela. A to znači hlad i 5-6 stepeni niže nego na Suncu. Na prvoj pumpi stajem na kafu sa momkom iz Malte,upoznali se na trajektu. Honda VTR. Laka konverzacija i tapšanje po ramenu za srećan put. Ostatak dna je išao po "dnu čizme",samim đonom. Ova Italija ima čak i lepe auto-puteve,bar možeš da uživaš,a ne samo vožnja. More,planine,zamkovi,a uz sve to,500km auto-puta, besplatno! Ne naplaćuje se. Hvala! U jednom trenutku sa desne strane more,a između mene i mora,pruga. Čekam voz pa da vidimo ko je brži,Klark Kent ili ja. A taj miris mora,a ti voziš,neke stvari stvarno ne treba izmišljati,same se pokažu. Da sam bio u automobilu,ne bih osetio ove mirise i video ove boje. Na ulasku u BARI,moram da odem do jednog mesta. Stadion Sv.Nikola,samo da prođem i slikam. Obećao sam sinu. Moja oba sina mnogo vole fudbal,a mene bilo koji fudbalski klub interesuje isto kao i sastav parlamenta Severne Koreje. Ali obećanje... U luci kupujem kartu za brod. 23h Drač,Albanija. Očekivani dolazak 09.00h Sutra sam oko podne u Ulcinju. Tamo noćim.
  16. Severno do grada,pa malo uzbrdo,pa naokolo,pa još uzbrdo pa krivina za krivinom,pa žičara i donekle vrh pa sve to nazad. Ceo dan u jednoj rečenici. Da,ceo dan sam posvetio jednoj planini i ne običnoj već zvanično jedinom aktivnom vulkanu u Evropi. Po preporuci momaka iz Palerma,nisam išao direktno iz Katanje na vrh,već skroz u krug oko cele planine,pa zatim na vrh. Razlog. Odlični putevi za vožnju motora. I tako je i bilo. Pred sam dolazak na planinu,postoji malo mesto koje se zove Nikolosi. Tu je početak. Severno od njega se penje ka Etni,istočno kreće put u krug. Ovaj grad ima naziv i "Kapija Etne". Početak tog puta baš nije ni obećavao,mnogo malih mesta koja su prilično prazna,ali su skoro svako je bilo okićeno i spremno za neko "zezanje" ovih dana. Ili je već bilo pa nisu sklonili? Posle lakog spleta uskih ulica(ovo mi navigacija pokazuje ko je glavni) i raznih sokaka,dolazi odlična deonica u trajanju 50km. Odličan asfalt,prelep pogled,Sunce za vratom i sa leve strane Etna. Iako je u ovim krajevima bilo najmanje zelenila na celoj Siciliji,prilično su mi se svideli pejzaži. U glavnom preovlađuju bež boja(od osušenog rastinja) i tamno siva od lava kamena. Ovde je većina stvari napravljena od tog kamena lave. Ograde,staze,pa čak i kuće. Besplatan materijal,a verovatno ima svoju upotrebnu vrednost. Posle celog kruga,penjanje ka vrhu. Za sve one koji traže idealnu krivinu,dobar asfalt i prelep pogled,sve na jednom mestu. Pa izvolite. 30-tak km,dugačkih brzih krivina. Krivine se završavaju na 2000m. Gde se nalazi ogroman parking i centar sa kafićima,restoranima i prodavnicama suvenira. Odatle ima tri načina da se ide dalje. Peške,sa nekim vodičem autobusima ili žičarom. Naravno,ja žičarom. Ono što mi niko nije objasnio jeste da žičara vozi od 2550m. I to košta 30 eur. Pa posle se ide dalje autobusom do 3000m i to košta još 60 eur. I naravno do samog vrha nikako ne može.(on je na 3550m). Nije bezbedno,a na samom vrhu ima dosta otrovnih gasova iz samog kratera. Ostajem ja na 2550m i iz inata se penjem još nekih 50m Do malog vidikovca zarad boljih fotografija. Ceo krajolik podseća na naučno-fanstastični film i neku napuštenu planetu. Pod nogama se kotrljaju kamenčići il noga upada slojeve prašine. Temperatura je pala na 10'C i vetar daje svoju dramsku scenu. Iskreno,molo sam razočaran. Mislio sam da može do vrha. A i davanje dodatnih para ima smisla ako ideš do vrha. Ovo je kao da "skidaš" pesmu sa interneta,pa moraš da za svaki instrument da doplatiš,a na kraju pevača nema ni za pare. Malo jačim gasom se spuštam sa planine i ulazim u Katanju. Gužva u saobraćaju i tak shvatam da je danas subota. Svi skockani na skuterima idu ka centru. Topla noć na istoku Sicilije. Rešio sam da odem na oproštajnu večeru sa ovim ostrvom. Malo brusketa,selekcija lokalnih sireva i čaša belog vina. Za srećan put! A grad se zahuktava za subotnje veče,na svakom ćošku neka muzika,a tamo gde sam ja sedeo jedan duo sa odličnim odabirom pesama. Lep rastanak. Sutra je "tranzitni dan". Cilj je da do uveče stignem u Bari. oko 23h imam brod od Barija do Drača. Ukupno oko 600km,što nije strašno,jedino me je strah koliko će mi oduzeti trajekt Mesina - Reggio di Calabria. Nema za Bar. Ili je popunjeno sve ili jednostavno nema nedeljom. Da,gledao sam i za Dubrovnik,mislim da ima,ali je duplo skuplja karta. Ne znam zašto,isti prevoznik. Drač u Albaniji mi više odgovara,cilj mi je da u ponedeljak dođem do Ulcinja. Tamo imam prenoćište u poznatom okruženju.
  17. Obišao sam veliki broj gradova. Poslovno,privatno,motorom ili slučajno. I moram da priznam,retki su gradovi koji mogu da me oduševe,učine drugačijim,boljim ili svesnijim da ne živim u centru sveta. A možda i za "upoznavanje" sa gradom treba više dana ili nedelja. Sam način i razlog mogu da učine remek delo sasvim malim ili obrnuto. Ovaj grad ima svoju posebnu energiju,drugačiji je. Nije ono što me "pomeri",ali samo viđenje da ovakav grad postoji može da pomogne u tome da postanem bolji. Sam za sebe,a i za druge. Danas sam obišao sve znamenitosti grada,pa moram da priznam,a to sam već pisao ranije,da ja u većini slučajeva usput ili na ulici pokušavam da saznam gde sam i šta je to. Spomenik Belliniju,Garibaldijeva kapija,Teatro Bellini(opet)... Lako je konsultovati internet,treba pričati sa ljudima,pa čak iako ne znaš njihov jezik. "Tečno govorim rukama i perfekno se se služim smeškom" Ono što sam video,osetio i nije mi se svidelo je to da ima mnogo prosijaka po gradu. Prvog sam častio,a svakog sledećeg otkačio. Kako? On priđe na italijanskom,ja ćutim. On počne na engleskom(a sad znaju!),ja ćutim. E onda ga ja lepo pitam: "Gavariš pa ruski?!" Taj izraz lica treba videti. Momentalno odustaju od daljeg kukanja. Naučio sam na svim putovanjima,kada imaš problem u kom te neko davi sa nečim ili traži nešto od tebe,obavezno zaboraviš sve jezike. I znaš samo svoj. I normalno pričaš kao da ste "burazeri". Šetnjom kroz grad sam naleteo na veliku masu okupljenih tinejdžera ispred parka Bellini.(taj Belini,sve je njegovo) Saznao sam da čekaju da se otvore kapije,pošto u tom parku večeras nastupa poznati DJ Luk Salomon. Ogromna cika i vriska i primetno prisustvo policije. Preko dana sam obišao i riblju pijacu,gde sam video neka stvorenja koje siguno ne znam šta su i koga predstavljaju. A tako izgledaju da ih sigurno ne bih jeo. U večernjim satima na nekoliko lokacija po gradu ima uličnih svirača. Od lokalnih melodija do dobro poznatih. Okupljaju veliki broj posetilaca,a pojedini uspevaju da sve prisutne "nateraju" da zajedno pevaju. Odlična energija trenutka,lokacije i ljudi. Danas sam i probao "Kanoli". Sicilijanski najpoznatiji slatkiš. Iskreno ja sam ga znao iz filmova,koji su za temu imali manje fine pripadnike ovih krajeva,a želeo sam da ga probam. Utisak,jeo sam i bolje. Preporučio bih svakom da ga proba. Za sutra je plan sledeći. Sve stvari ostavljam u apartmanu. Potpuno olakšan idem motorom na vulkan ETNA. Tj.ne direktno,nego krug oko ETNE,imam informaciju da su putevi savršeni za vožnju,a zatim na sam vrh. 3350m. P.S. Našao sam jedan fin kutak u ovom gradu i ostavio da ga sutra uveče posetim.
  18. Hvala drugari! Drago mi je da ono sto pisem nekome stavi osmeh na lice ili bar probudi zelju da bude na nekom lepsem mestu. Od zelje sve pocinje...
  19. Prethodna noć je bila veoma teška za mene. Mislim da je previše Sunca prethodnog dana dalo danak,a i to što sam prethodinih dana vrlo malo spavao. Jednostavno znam svoje limite i način na koji telo reaguje. Probudio sam se rano ujutro,a napolju je padala kiša. Danas ima dosta kilometara,pa bolje i kiša nego velika vrućina. Dogodilo mi se ovako slično pre nekoliko godina i znam kako će biti,ceo dan borba mašine i čoveka. Ne,ne želim da odmaram još jedan dan. Prva lokacija je grad Trapani. Luka na zapadnom delu Sicilije. Gužva u saobraćaju i apoteka sa vitaminima. Druga lokacija Nubia. Mali gradić koji u svojoj regji poseduje kilometre bazena(ne znam da li se ovako kaže) za proizvodnju ili saklupljanje morske soli. Pored puta kojim sam prolazio su bile nepregledne gomile morske soli. Jak miris u nozdrvama me je podsetio na ono kada se otvori kutija soli,ali ovo je mnogo jače. Mislim da bi jedna jače zahvaćena lopata podmirla moje potrebe do kraja života. Sledeći grad je Marsala. Meni jedino poznat po tome,da su tu,pored Sirakuze,američki vojnici imali iskrcavanje na Siciliju. Pokušaj da se svrgne Musolinijeva vlast,radi slabljenja Hitlera. Istorijska činjenica je da je iskrcavanje i prijem vojnika na Siciliju organizovao Laki Lučijano,koji je u to vreme služio kaznu za utaju poreza. Za uzvrat je pomilovan i pušten na slobodu,ali da ostatak života provede na Siciliji. Pred ulazak u grad Argiento neverovatna količina radova na putu. Sve je zatvoreno. Navigacija je poludela. Fina gospođica koja priča je toliko puta rekla: Rekalkulacija rute,da je izgubila glas. Da je mogla,već na pola bi rekla: "Vozi gde hoćeš,ja nemam snage više." Ja sam svo vreme pratio znakove,a cilj mi je bio da dođem na drugi deo grada,gde postoji lokacija pod nazivom " Valle di Temple"(Dolina Hramova),a svi su na brdu. Stižem i shvatam da je neverovatan broj turista na lokaciji. Ima da se pešači. A motor nema gde da ostavim na čuvanje. Ono što sam mogao u vidokrugu motocikla sam uradio. Inače,ko je bio na Akropolju u Atini,ovo ovde je kao Lego grad u odnosu na ono. Krajnja stanica Katanja je morala malo da pričeka. Kiša je pokazala svoje pravo lice. Bila su takva tri pljuska da je bilo neverovatno,svi su stajali sa strane,jedino ja vozim. Bila dobra pesma pa da ne prekidam. Prva dva pljuska sam elegantno prošao. Kišno odelo,malo lakši gas,ali treći se dogodio baš kada sam skinu kišno odelo. Razvedrilo se. Posle 5 km i jednog dugačkog tunela,dočekao me je potop. A kao za inat taj deo puta posle tunela je ograđen bankinama i nekim rastinjem,nema ni polu šanse da negde stanem. Mokar do gole kože. I onda prolazim oblak i stajem na sred auto-puta,tj.bili su neki radovi pa sam stao tamo gde je ograđeno. Nekoliko autmobila je sviralo dok sam izvodio striptiz u sporijoj traci. Na ulasku u Kartanju,na levom boku se vidi vulkan Etna. "Vidimo se prekosutra." Smeštaj koji sam našao je u samom centru. Malo prošetao da kažem da sam stigao,ali noge ne slušaju. Naporan dan,ali nije ni prvi ni posednji.
  20. Današnji dan je blago rečeno bio "sunčan". Sa jednim malim nevremenom koje je trajalo 15min,ali je posle toga more bilo značajno toplje. Prelepo malo mesto oko 150km od grada Palerma,ako se ide direktno. Gomila niskih kućica,barova,restorana,jedna velika peščana plaža i još jedna ogromna stena. I da more je stvarno bilo toplo. Toplina koja može da se oseti samo posle ulaska u lokalni bazen koji je prethodno posetila tinejdžerska ekskurzija. Jedina razlika je što je more ipak plavo,a taj bazen žut. Sve fotografije su iz grada i okoline. A boje,preko dana,pred samu oluju ili kada zalazi Sunce,ne može niko da naslika. To remek delo može delimično da dočara kamera,ali ipak oko najbolje vidi. I pamti. Ja sam ceo dan odmarao. Posle te već pomenute oluje sam pokušao da se borim protiv talasa. 2 ili možda tri sa savladao,ali ostalima sam se prepustio. Sutra nastavljam dalje. Trapani,Argiento i kao krajnji cilj Katanja. Rutu sam napravio da vodi uz obalu,ali posle Argienta idem u planine. 400km. P.S. Kada sam juče parkirao motor,jedan stariji gospod je nešto dobacio dok sam vezivao motor. Naravno,nisam ništa razumeo,ali momak koji radi na prakingu je rekao da je to stara sicilijanska poslovica. Zamolio sam ga da mi napiše na papiru. "Unni ti chiovi ti sciddica" "Kada pada kiša,klizavo je" Ima logike,zar ne?
  21. @Mediterraneo Hvala druze! U povratku necu na tu stranu. Od Sicilije idem ka Bariju pa na brod. Pozdrav!
  22. Odlazak iz Palerma je protekao,pa sa gužvom u saobraćaju. I to velikom.I išlo mi je od ruke da budem bezobrazan,pa čak i neko vreme da pratim 2-3 skutera kako se provlače,ali mnogo sam veći i ne mogu baš svuda gde i oni. Kakav god bio moj opis u prethodnom postu,žao mi je što odlazim iz njega. Grad sa dušom i takav će ostati u mojim mislima. Plan za današnji dan je oko 230 km,krajnja tačka San Vito lo Capo. Letovalište na krajnjem zapadu Sicilije. Mesto na koje idu stanovnici Palerma da odmaraju. Direktnim putem do tamo ima oko 120 km iz Palerma,ali ja malo okolo. Preko planina. Kada sam odlazio iz Beograda,dobio sam nekoliko sličnih komentara,koji bi mogli ovako da glase: "Super ti je to,taj Napulj i ta Italija,pa čak i Tunis,ali ako ne odeš bar da se zapljuneš do Korleonea,ne shvatam zašto ideš na Siciliju." Personal note for Raimondo Mercadante: "I know you told me not to go in CORLEONE. Nothing interesting ,but most of Serbs are great fans of movies with symptomatic theme for this area and history. Of course ,movies have great role in that opinion." I tako sam ja otišao. I shvatio da osim tog natpisa nema ništa. Mali simpatičan i ušuškan gradić između nekih planina. Popločane ulice i nijedan kafić da sednem i popijem nešto,a želeo sam ili nisam znao da nađem. Pošto sam nekoliko dana odmarao od vožnje motora,želeo sam malo da stignem preko krivina i planina do krajnje tačke. Baš sam se zeznuo. Put do Korleonea,odličan! Lepe krivine,predeli i čak ima i hlada usput. Put posle Korleonea,katastrofa. Na gomilu mesta ga uopšte nema. Po 500m. Pa onda uzbrdo neko klizište,nema puta. Ulegnuća na putu od klizišta. Mnogo! A ruta koju sam izabrao...očajna. Gomila blata na asfaltu. Verovatno od kiša,pa ostalo. Svo vreme vozim kroz neku trsku,stare tunele. Tih 70-tak km je baš bilo naporno. Da nemam ovakve gume,ne znam kako bih. Ali ima još jedna začkoljica,ceo motor sa opremom i stvarima na njemu je težak za ovakvo "planinarenje". Nema mnogo fotografija,ali će u filmu biti svega. San Vito lo Capo je lep mali gradić. Ceo je na plaži i širine je možda 1.5km,ustvari tolika je plaža,peščana. Prepuni restorani i nasmejani ljudi. Naravno,ovde sam se i okupao. U moru. Tirensko more,nisam ni znao. Sad sam pogledao. Kradem letu dane. Za sutra je plan da krenem dalje,Trapani,Argiento,.. Ili ću ostati ovde još jedan dan. Odlučiću ujutro. P.S. Danas sam pomrsio jednu poslovicu: "Preko preče,naokolo,ne preteruj sam željama".
  23. Kada si daleko od nekog grada,stvoriš neku svoju sliku u glavi. Neki motiv koji te veže sa sve to. Verovatno sam previše odrastao uz razne filmove pa je meni prva asocijacija na Siciliju,a posebno na Palermo,neki fini "Dobri momci". Naravno da nisam baš toliko zatucan pa sam mislio da je cela Sicilija ustvari Don Vito Korleone,Toto Rino ili Salvatore Đulijano. Negde u glavi sam stvorio lažnu sliku kako izgleda Palermo. Elegatno obučeni italijani u dvorednim odelima, kamašnama i naočarima za Sunce,voze neke skupe automobile i upijaju Sunce pored mladih dama ili ona druga varijanta koja više priliči likovima iz serije "Soprano",gomila mamlaza u komplet trenerkama koji stoje na ćošku ispred nekog "ugostiteljskog" objekta i smišljaju neku pakost ili način kako da zarade novac. Naprotiv,baš ništa od toga. Palermo je jedan veliki moderan grad,koji Veoma pati sa svojim različitostima. Sa jedne strane je prljav,mastan i sa mnogim tamnoputim pridošlicama koje očigledno počinju da preovlađuju ovim gradom,a sa druge strane tu su skupi automobili,svetski poznati modni brendovi i prelepe kuće u mermeru. Ceo grad je užurban i za razliku od Napulja ovde svi staju na crveno svetlo,ali sama najava zelenog svetla čini da svi polete u trenutku. I svi su mnogoooo brzi,nervozni i ne poštuju nikoga. Druge vozače,pešake,samo su oni biti da budu prvi. I ovo važi za sve...auto,kombi,Vespa ili neki Ducati. Fasade i zgrade ovoga grada su dosta oronule ili već pod zubom vremena. Dosta grafita krasi iste,nekih gluposti,ali i pravih umetničkih dela. Sam Palermo je velika luka i vrlo često se može videti gomila ljudi koji idu tamo - vamo sa koferima. Traže smeštaj ili žure na brod. Danas sam obišao još nekoliko znamenitosti,ali one koje oslikavaju Palermo i pomalo njhovu istoriju. Trg i fontana Pretorija - najbitnija i najvažnija tačka ovog grada. Bar za lokalce. Oslikava istorijski deo grada i njegove okoline. Pijace - Ai Vuccheria i Mercato del Capo Prva u prevodu znači "vikanje" i karakteristična je po tome da se veliki broj prodavaca dere na sav glas da bi privukli mušterije. Naravno,glavni pijačni dani su čet,pet i subota. Bilo je i prodavaca i ljudi,ali niko se nije drao. Šteta. Druga ima značenje u bukvalom prevodi "Glavna pijaca". Slična kao i prethodna. Ja bih obe opisao kao "buvljak". Jedina razlika jeste u tome da na ovom buvljaku ima dosta lokalnih proizvoda. Masline,kapar,sušeni paradajz,paprika,sirevi,riba.... Iskreno,meni se sve to mnogo svidelo. Ima neki poseban šmek,drugačiji od svega što sam video,a opet to je samo "buvljak". Danas su i vremenske pogode i nepogode prokazale svoju pravu stranu. Tri puta u toku dana je pala ozbiljna kiša. Pada sat vremena,a odmah posle Sunce. Sav samo bio mokar. Dva puta sam menjao čarape. Potoci liju na sve strane. Naravno u mojoj šetnji vidim i poznati brend motocikala,a i još neke servise i brendove,karakteristične za Italiju. Od drugara koje sam upoznao na brodu sam saznao interesantan podatak da je Piaggio/Vespa tek na trećem mestu po prodaju skutera u Italiji. Prvo i drugo mesto dele Yamaha i Honda. Plan za sutra je dalje ka zapadu ostrva,ali preko centra ostrva,malo kroz planine. Za kraj ovoga dana. Da me je neko zavezanih očiju doveo u ovaj grad i pitao gde se nalazimo,lako bih mogao da se prevarim i kažem da je u pitanju Maroko ili neka Turska. Previše je drugačiji u odnosu na ono što sam video od Italije. A video sam dosta,ne samo sada već godinama unazad.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja