Jump to content

Moto Zajednica

Sasha P

Članovi
  • Broj tema i poruka

    1150
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

3714 Excelent

O članu Sasha P

  • Rank
    Moto DJIR
  • Rođendan 16.09.1974.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Zemun
  • Motocikl
    KTM 1190 Adventure R

Poslednji posetioci profila

7391 profile views
  1. Sasha P

    Ostrvica 2019

    Dobar dan svima, Kao i svake godine,odlično druženje i dobra ekipa na usponu. Većina je već postavila svoje snimke,a i fotografije pa ja ne bih da kvarim ono već dočarano,siguran sam da svega ima i previše. Sačekao sam da svi postave,napišu i zahvale,pa bih ja da napišem nekoliko rečenica. Meni lično je ovo već 6-ta godina kako dolazim na pomenutu manifestaciju. 3. put se penjem i razlog tog uspona je moje najmlađe dete(Uroš V-4) koje svake godine ovo željno iščekuje. Sam doživljaj vožnje i uspon,a zatim i fina domaća hrana je ono o čemu on priča danima pre i posle. Malo je potrebno za dečiju sreću,a na nama je da se potrudimo da kroz obične i skromne stvari,a sa svojim trudom dođu do toga. Da li je kašika kajmaka,jedan uštipak,vožnja na motoru sa ocem i to penjanje na vrh kratak opis svega? Da. Mislim da jeste. Oni koji me poznaju znaju koliko volim ovo oko čega smo svi okupljeni,a opet želim da i moja deca dele sa mnom bar donekle. Uroš je zadnjih nekoliko akcija DEDA MRAZ i USKRS moj suvozač. A pre toga su sva moja deca(x 3) dolazila sa mamom da vide kako je u toj Sremčici. Trudim se da vide kako je "imati i nemati". Zašto sve ovo pišem? Na ovoj akciji sam video dosta poznatih i dragih ljudi,a opet i dosta novih. Lepo je da se akcija širi. Ono što mi je VEOMA zasmetalo,a to ću opisati u sledećem pismu namenjenom dotičnim osobama. Jednom vozaču motocikla crni Suzuki V STROM i jednom momku PLAVE Honde Varadero. Očigledno nisu pročitali tekst koji nosi naziv "vožnja u grupi". "Poštovani gospodine OLUJA i gospodine PLAVI! Ja sam potpuno siguran da vaše vozne osobine prevazilaze prosečnu brzinu kolone koja se vozi na ovoj akciji. Takođe sam siguran da Vaša želja za dokazivanjem prevazilazi trenutne okvire puta,a samim tim i okruženja. Verujem da dosada koja je prouzrokovana ovim ne može da uzburka Vašu krv,a ni VAše ulje u motoru,pa VAs molim sledeće: Shodno tekstu "vožnja u koloni " koji nikada niste pročitali zamolio bih Vas da vašom vožnjom ne ugrožavate druge učesnike,a pod svima posebno mislim na mene i mog sina. Nabijanje točkom i prilaženje na dohvat ruke drugom motociklu u toku vožnje nikako nije dobro. Možda je to Vama normalno ili testirate svoje kočione sposobnosti,ne znam niti me interesuje. Da sam bio sam,siguran sam da ne bih ni primetio,ali mi je nekoliko ljudi ukazalo na to,a i moj sin koji iako nije vozač zna granice i limite. Nakon svega Vas molim da odjebete od mog motocikla u bilo kakvoj grupnoj vožnji. U pojedinačnoj se nećemo ni videti,pošto biram sa kim se vozim,a svi oni bar znaju da drže noge na fuzasterima. Hvala! Saša Petrović
  2. Sasha P

    DJIR do LAMANŠA

    Ne treba odmah da se ljutiš,nije bila loša namera kolege. Ja znam da @el classico prati moja putovanja i siguran sam da je negde na sredini ove teme već bila polemika šta to znači. i jedan od kolega je to lepo objasnio,a ja još tada naučio. Da li i on greši,ne znam,ali mnogo toga iz istorije nije tačno ili je napisao "pobednik",pa zašto ne bi i ovde bio takav slučaj. Boje Propeler Marketing ili skriveno značenje tajne masonske lože 473 Svejedno! Hajde da se vozimo!
  3. Sasha P

    DJIR do LAMANŠA

    Na žalost ni moje,a ni tvoje nije tačno. Istina je negde između,a sve je ustvari marketinški trik. Ima sve na internetu. U svakom slučaju hvala.
  4. Sasha P

    Ostrvica 2019

    Vidimo se. Dolazim sa sinom kao i svake godine,pa zajedno do vrha.
  5. Ne fali baš ništa. Odlični modeli noževa. Samo ima jedna mala sitnica. Ta fabrika ne postoji više od 10 godina. Šteta. Odličan čelik,odlični modeli i sve moguće vrste. Od onih malih,kuhinjskih do ozbiljnih lovačkih noževa.
  6. Da li možeš da pošalješ neki kontakt,tačan model ovog noža i cenu? Oduševljen sam,izgledom,futrolom, možda bih neku malu izmenu ako može,ali u svakom slučaju odličan primerak.
  7. Vidimo se! Da li ima neki polazak iz BGD ili kako ko dodje?
  8. Prošlo je 10-ak dana od povratka sa puta. Posao i obaveze koje su čekale su jednostavno uzele maha i mora sve da se nadoknadi. U narednim redovima ću napisati neke utiske celokupnog puta,osećaja za okolinu i sopstvenog viđenja. S obzirom da sam obišao veći deo Evrope,a i delove okolnih kontinenata,mogu i da poredim sa onim što sam video. Italija kao zemlja je meni uvek davala pozitivan utisak. Lepote,ljudi,hrane,vina... Uvek sam imao pozitivnu energiju kada sam tamo,ali moja greška je što nikada do sada nisam bio na jugu,a posebno ne na Siciliji. Potpuno dve različite države,čak i u pojedinim delovima i kontinenta. Sever Italije jeste ona italija koju svi znamo. Ono što vidimo na razglednicama i zamišljamo kada jedemo dobru pizzu ili neku al dente kuvanu pastu. Jug Italije,pa sa početkom već kod Napulja je velika "cigan mala",sa pridošlicama sa svih strana. Sicilija u globalu je mesto gde po mom ličnom mišljenu ima najmanje pravih Italijana,već preovlađuju razne tamnopute kulture. Takođe,cela Sicilija je VEOMA prljava,u smislu da pored puta i po svim ulicama mogu da se nađu velike količine đubreta,crnih kesa i svog mogućeg otpada. A kada sam pitao lokace,zašto,odgovor je bio: Mafija. Oni drže komunalne službe i kada žele da podignu cenu rada,samo malo zapuste svoj posao i eto rešenja. Neka vrsta prinudnog štrajka. Sami predeli Sicilije su raznoliki,od prelepih pejzaža od kojih zastaje dah do deponija koje se retko viđaju. Pa možda i to spada pod egzotiku?! Šta mogu da izdvojim na ovom putu,a vredno je obilaska još jednom: 1. San Marino - prelep osećaj,pogled i potpuno drugačije od ostatka Italije. Preporuka za svakoga je da uzme smeštaj na samom vrhu u starom gradu. 2. Napulj - drugačiji,prljav,ali sa posebnim šmekom. Obavezno probati pizzu Napoletanu,koju prave sa inčunima(originalan recept). Ako je poručite bilo gde kod naš dobijate tunjevinu. 3. San Vito lo Capo - malo mesto za odmor sa dugačkom peščanom plažom. Ovo je moj favorit i ako bude prilike rado bih se vratio ovde na duži odmor. 4. Katanja i Etna - treba videti,treba osetiti i reći da ste bili. Ovo isto važi i za Palermo. Ono što bih voleo detaljnije da obiđem nekom prilikom je grad Bari. Kada sam ulazio već se smrkavalo,a primetio sam drugačiju arhitekturu,mnogo čistije ulice. Ovo kada pričam o čistoći je baš primetno. Nisam sitničav pa da od dva opuška pravim dramu,već je na Siciliji u pojedinim delovima toliko prljavo da nogama moraš da šutiraš kese da bi prošao ili da zaobiđeš ulicu. Bio,video,negde se nasmejao,a opet negde se voma razočarao. Ili sam se možda previše nadao. U narednih mesec - dva ću kao i od svakog putovanja kao i do sada imati film. Od početka do kraja. I dobro i loše. Ovo u nastavku je za one koji su mi tražili da napravim poređenje između dva motocikla sa kojima sam išao na duge ture. BMW R1200GSA 2013 - prešao oko 70000km KTM 1190 Adventure R 2015 - Prešao oko 15000km. Nekoliko ljudi za koje znam da su dugo vozači nisu verovali kada sam im rekao da ne postoji razlika na dugim putovanjima između ova dva motora. Upravljivost: podjednako Kočnice: zadnja kočnica bolja na KTM-u Zaštita od vetra: isto Udobnost: za mrvicu možda bolja na BMW-u,ali posle dva dana vožnje nema razlike. Potrošnja: isto ( oko 5.4l/100km) Mana kod BMW: kada je natovaren,osećaj da je mnogo teži nego što jeste. Mana kod KTM: nervoza na malim obrtajima dok se ne navikneš. Prednost BMW-a: nema podmazivanja kardana Prednost KTM-a: 21 prednji točak koji lakše guta trotoare i iznenadne prepreke kada treba da se bezobrazlukom pretekne kolona. U principu,dva veoma slična motocikla,samo te nijanse i pripadnost sekti čine razliku.
  9. Ne treba ti ništa. Nije loše da je prevedeš na francuski,ali ni to ti ne treba. Sve je lakše ako se motocikl vodi na lično tebe,ako ne,obavezan je žuti karton. Ako si čitao putopis,vidiš da na kraju nisam ni otišao u Tunis. Sve piše tamo.
  10. Poslednji dan jednog putovanja. Uvek nekako najnaporniji,ali je danas bio i stresan. Verovatno što žurim da stignem i pokušavam da preteknem umor. Uz laki doručak na popularnom mestu podgoričkih momaka,krećem ka Beogradu. Još jednom zahvalnost Ratku što me je primio kao gosta,a nije dozvolio da ništa ide na moj račun. Insistiranje nije pomoglo. Put me vodi kanjonom Morače. Prolazim pored Kolašina,Mojkovca i Bjelog Polja. Mali broj automobila na putu. Na granici,pakao. Kolona duga preko 1km. Naravno,leva traka i pretičem do same kućice. Finog gospodina u vozilu nemačke proizvodnje sa zatamnjenim staklima pitam da se "uključim". Nerado,ali ipak dozvoljava. Na našoj granici oko 200m kolona. Opet isto.Ali "fini" gospodin iz raspalog Passata izlazi i kaže: "Kada budem video znak,"pusti motociklistu preko reda" ja ću to uraditi,ovako NE MOŽE!" "Gospodine,izvinite,verujem da žurite,ali ja ću Vas svejedno za km ili dva preteći." "Samo ti pretiči" Oko 3-4 km na jednoj krivini vidim policijsku patrolu,zaustavila beli passat. I vodi se žučna rasprava. Da,bilo je jače od mene. Zaustavio sam se,svirnuo,podigao vizir,možda kao znak pozdrava ili sitnicu koja se zove "inat". Policajac me gleda,a ja se obraćam gospodinu: "Stigao sam,brže nego što sam mislio i prestigao" Primetno crvenilo u obrazima i pogled koji deluje preteće. Ovo je sve sitnica,ali i mali trijumf. Ne moj,već svih onih koji su ikada pretekli dugu kolonu na ovaj način. Dan savrsen,20-tak stepeni,a posle Zlatibora pa sve do Čačka,imao sam osećaj kao da sam u video igrici. Ako sam dobro izbrojao,11 radova na putu. I onda zaustave ceo saobraćaj iz jednog pravca. Naizmenično puštaju. Kolaps u saobraćaju. Rekord mi je da sam preteko celu kolonu koja je bila u dužini 4-5km. I kada se ovo dešava,jedini način jeste da pretekneš sve i budeš na čelu kolone inače ti ne gine da narednih 10km budeš iza nekog revnosnog vozača ili vozača šlepera koji ne skida tel sa uveta. Kako se prbližavam Beogradu,Sunce polako počinje da pada. Prva lokacija je štamparija u kojoj moram da preuzmem male kutijice. U svaku kutijicu stavljamo po 3-4 lava kamena sa vulkana ETNA. Mali poklon za verne pratioce i poznanike. Sledeća lokacija,za mog najvernijeg pratioca. Svaki dan me je zvao pred spavanje,da pita kakva je bila vožnja i gde sam sada. Sin. Uroš ( V-4) I ovo putovanje je završeno. Sutra ću napisati još neke interesantne podatke u ukupno mišljenje. Hvala svima koji su me pratili,pisali i kada je trebalo podržavali. Ovde ili privatno! Svaki put,a ovaj posebno,nosi svoje rizike. Ja nisam o tome pisao,a budite sigurni da ih je bilo. Neke izbegneš,od nekih se skloniš,a ostale rešiš osmehom ili gasom.
  11. Upoznajte obalu da bi ste je više voleli. Malo prisećanje sa lepim pejzažima pribalnog dela Crne Gore. Put od Ulcinja me vodio preko Bara,Svetog Stefana,Budve,Cetinja i na kraju dana Podgorice. Sezona je skoro na kraju i nema gužvi osim malo oko Budve. Put koji se penje od Budve ka Cetinju je još sređen i dodata su dva-tri tunela. Moram da priznam,za "odvrtanje" gasa savršeno. Jedini je problem ako naiđu neka kola "bratski" nastrojena i požele da imaju mini trku sa Vama. A desilo se danas,dva puta. Šta da kaćem,samo se pomerim u stranu i smanjim gas. Nemam želju da merim veličinu. I jačinu. U Podgoricu stižem popodne i nalazim se za drugom koji voli da svoje vreme troši na kilometre uz pomoć dva točka. Njegov posao je jednostavan,a lep. On ima firmu "Rent-a-moto". U svojoj kolekciji ima 20-tak motocikla raznih proizvođača koje iznajmljuje tokom cele godine. Biznis koji se radi zbog novca,ali bitan element ima i srce. Vama svima na forumu poznatiji kao @marinero MNE Uveče smo obišli znamenitosti Podgorice - "Njegoševa", “Hercegovacka” i posebno “Bokeska”. Topla noć na Ćemovom polju. Sutra Zlatibor pa Beograd.
  12. Nisam prolazio nikada tim granicnim prelazom. Pre 4 godine sam ulazio na prelaz Tuzi. I kao sto pise,nije bilo kolone,bar ne za mene.
  13. Moram da priznam,sviđa mi se putovanje brodom. MIr,tišina,svoja kabina. Znaš da je motor na bezbednom. Iskreno,malo su me čudno gledali na samom brodu,ima dosta pripadnika Albanske nacionalnosti. I uvek im nekako pogled sklizne ka mom levom rukavu(na njemu je zastava SRB). Lake konverzacije i osmeh rešavaju sve. U Drač pristajemo oko 8h ujutro. I od tada se ovaj dan zove "dan bezobrazluka". Stalno neki redovi i kolone,a ja baš ne umem da čekam. Red za ulazak u garažu - našao druga vrata. Red za overu pasoša - ušao u kolonu i pretekao skoro sve- Red u saobraćaju - e ovo je posebno. Moram kada se grupišu. Putevi u Draču mogu da prođu,osim velikog broja krava na putu,čak ih ostavljau vezane i u kružnom toku. A na izlasku iz Drača,put očajan. I svi voze cik cak. A kolone,nepregledne. Svi grupisani. Tih 20km mislim da sam više vozio pored puta nego samim putem. Policija na sve strane. Veliki broj motociklista koji idu u suprotnom pravcu. Svi žure na jug Albanije ili za Grčku da uhvate poslednje zrake Sunca,poslednju brazdu u nekoj krivini pre nego što počnu vetrovi i kiša ne orosi asfalt. Ono što volim kod Albanije su njihove cene. Veoma su niske. Pre četiri godine sam prolazio na putu ka Grčkoj i znam da sam se začudio. Albanija ima svojih draži i prelepe plaže u Draču,Valoni i posebno Sarandi. Na granici pred sam ulazak u Crnu Goru,naravno,opet redovi. Velike grupe. "Ti Albanci kao da ne znaju da žive kao normalni ljudi,da se zezaju da idu u bioskop,da vataju ribe,samo se nešto grupišu". Naravno,pretičem celu kolonu i stajem drugi na red. A iza mene,fini gospodin u Audiju "siluje" sirenu. Podignem vizir,nasmejem se i slegnem ramenima. "Tungatjeta"druže! Put od granice do Ulcinja je potpuno nov i moram da priznam,krivine su za svaku pohvalu,asfalt "drži" i može da se uživa,pod dobrim gasom. Ostatak dana provodim kod druga u kući. On ima "gajbu na moru",pa da i ja budem padobranac jedan dan. Mali iznad Ulcinja,sa pogledom na more. Sutra Bar,Tivat,Podgorica Prekosutra Beograd.
  14. Oproštaj sa Sicilijom! Verovatno Sunce sija jače i boje su lepše kada odlaziš sa ovakvog mesta. Način da te zadrži,privuče i natera da se ponovo vratiš. Neću sada o mom ukupnom mišljenju,to ću ostaviti po povratku u Beograd. Od Katnanje,put me je vodio pored Taormine i kao krajnja tačka Sicilije grad Mesina. Trajekt odatle vodi do grada Reggio di Calabria. Rastojanje od 3-4 km se prelazi za 15min,ali ima jedna sitnica,kako ući na trajekt a bez bezobrazluka. Pa nikako! Ogromna je gužva i kao da svi danas idu na drugu stranu. Kolona je vijugala prilaznim putevima i bila je dugačka preko 500m. U četiri reda. Jakna,kaciga,znoj lije...i onda sam krenuo. Trotoar,rampa,preskoči,zaobiđi... Neki se bune,a ja samo sležem ramenima. Ventilator motora se ne gasi. I eto,ja stigao prvi na red. U tom trenutku puštaju ulaz. Moram malo inače bih čekao u redu i stigao verovatno na 2 ili teći trajekt. Na drugoj strani samo prolećem kroz grad i odmah se uključujem na auto-put. I ono što je stiglo kao spas,velika količina dugačkih lepo osvetljenih tunela. A to znači hlad i 5-6 stepeni niže nego na Suncu. Na prvoj pumpi stajem na kafu sa momkom iz Malte,upoznali se na trajektu. Honda VTR. Laka konverzacija i tapšanje po ramenu za srećan put. Ostatak dna je išao po "dnu čizme",samim đonom. Ova Italija ima čak i lepe auto-puteve,bar možeš da uživaš,a ne samo vožnja. More,planine,zamkovi,a uz sve to,500km auto-puta, besplatno! Ne naplaćuje se. Hvala! U jednom trenutku sa desne strane more,a između mene i mora,pruga. Čekam voz pa da vidimo ko je brži,Klark Kent ili ja. A taj miris mora,a ti voziš,neke stvari stvarno ne treba izmišljati,same se pokažu. Da sam bio u automobilu,ne bih osetio ove mirise i video ove boje. Na ulasku u BARI,moram da odem do jednog mesta. Stadion Sv.Nikola,samo da prođem i slikam. Obećao sam sinu. Moja oba sina mnogo vole fudbal,a mene bilo koji fudbalski klub interesuje isto kao i sastav parlamenta Severne Koreje. Ali obećanje... U luci kupujem kartu za brod. 23h Drač,Albanija. Očekivani dolazak 09.00h Sutra sam oko podne u Ulcinju. Tamo noćim.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja