Iskustvo od juče: U roku od pola sata pregorele mi dve lemilice, a obećao sam kolegi iz Svilajinca da mu do sutra uradim regler. I odmah na motor i gaaas do Niša i nazad po lemilicu. Podložio ga ja baš domaćinski. I čudo jedno koliko je danas bilo "ludaka" po putu koji su mi oduzeli prednost. Bar dvadestak njih izletelo ispred mene (a inače mi je redovno sledovanje na ovoj deonici tri do četiri oduzimanja prednosti). Na kraju mi i policajac koji je stajao pored radara (pored koga sam prozviždao bar dvostruko većom brzinom od dozvoljene) pripretio palicom. Namnožilo se budala pa to i je!

Gde može da se kupi ovaj komplet za dve osobe (serija 27) i od kog materijala bi trebalo da bude?

Kako (na osnovu vaših sugestija) stvari stoje, izgleda da će plan "malo" morati da se promeni. Najviše probema pravi neasfaltirani put od Ljubovije do Mačkovog kamena, pa će iz tog razloga put pored Drine da se produži do Banje Kovijače, a zatim idemo do Gučeva, Loznice, Krupnja, Mačkovog kamena, Zavlake, Tekeriša. U ovoj opciji teško ćemo da stignemo prvog dana do Tekeriša (na noćenje), nego ćemo morati negde ranije usput da se "ušančimo" i prenoćimo. To znači da će drugi dan da nam bude priično "nategnut" (verovatno i pretegnut) pa će iz tog razloga morati malo da se koriguje plan za povratak. U svakom slučaju nam je plan bio da obiđemo mesta gde su se vodile bitke tokom 1914. (Cer, Mačkov Kamen, Kolubara) i to će i da bude ispunjeno, a ostalo je manje bitno. Hvala onima koji su pomogli savetima, a ja ću (po povratku) da okačim kao neki putopis i koju fotografiju (pod uslovom da me ovi moji sa kojima idem ne ubiju zbog promene trase). Ukoliko još neko ima neki savet ili sugestiju slobodno neka to napiše. A DjoleLo neka pripremi predavanje koje će da nam održi o zanimljivostima iz njegove okoline.

Alkohol iz apoteke je 96-97%.

Poštovane kolege, povodom stogodišnjice pobede u Velikom ratu, Moto klub Veterani 63. Padobranske, 21. i 22. aprila organizuje vožnju gde bi se obišla mesta na kojima su se tokom 1914 odvijae važne bitke. Plan je da se krene iz Niša i da se preko Kruševca, Kraljeva, Čačka i Užica stigne na Kadinjaču, tu se napravi pauza i onda da se (uz Drinu) nastavi do Mačkovog kamena i Tekeriša (gde bi se i noćilo u šatorima). Interesuje me zna li neko ima li u Tekerišu (ili u blizini) kamp ili neko pogodno mesto gde bi moglo da se postavi desetak šatora? Takođe su dobrodošli i predlozi šta još obići na ovoj trasi, kao i mesta gde može da se nešto pojede. Drugog dana je predviđeno da se ode do Lazarevca (spomen kosturnica borcima sa Kolubare), zatim preko Ljiga do Kadine Luke, pa do Ravne gore, Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Rekovca do Kruševca i nazad za Niš. Idu dvanaest motora, a trasa ukupno oko 800 km.

Drago mi je što si uspeo da otkloniš kvar i da osposobiš motor. Ugradi obavezno minijaturni votmetar da bi mogao da kontroišeš napon.

Nikako nije preporučljivo povezivati neku žicu napamet i onda gledati šta će da se desi. Čini mi se da olako vršiš probe oko povezivanja. Ne znam šta si po zanimanju, ali u svakom slučaju pazi da ne zapališ motor (ili da ne napraviš neku veliku štetu).

Ne znam odakle ti ideja da mislim kako mi kvariš posao? Temu sam otvorio da bi diskutovali oko svih probema vezanih za probleme oko napajanja, međutim zaista ne postoji način da samo pogedom na neku šemu neko ustanovi iz kog razloga gotov uređaj ne radi. Jednostavno to nije moguće jer postoji niz faktora koji mogu da utiču na loš rad. Ja sam ti već u prethodnom komentaru napomenuo šta sve može da bude uzrok (neadekvatna i neispitana šema, neispravan neki od elemenata, neupareni elementi po fazama, greška u izvođenju, ...). Uostalom i tamo gde je šema objavljena stoji napomena da oni ne garantuju za ispravan rad uređaja napravljenih po tim šemama. Na kraju postoji i mogućnost da ti je regler dobar, a da ovakvu situaciju uzrokuje neispravan alternator. Da bih ti malo objasnio šta se sve dešava prilikm izrade, proba i nakon ugradnje reglera na motoru, evo jedne od situacija: Regler napravljen po mojoj "šemi" (na osnovu koje je već izvedeno par stotine reglera), korišćeni su i isti elementi (čak i od istog proizvođača), isti "majstor" (moja malenkost) sve to ugradio i sklopio, na probnom stolu radi izvanredno, a onda na motoru korisnika ne radi dobro? Probamo ga na nekom drugom motoru i sve funkcioniše savršeno, međutim na nekom neće da radi i gotovo. Nekada bude potrebno i nekoliko dana rada i merenja na samom motoru da bi se ustanovilo šta je uzrok i da bi se na osnovu toga izvele izmene na regleru, kako bi radio ispravno na konkretnom motoru. I kako sada ja (ili bilo ko drugi) možemo "daljinski" da utvrdimo uzrok lošeg rada reglera koji si ti napravio i koji je montiran na tvom motoru?

Na internetu (i u stručnoj literaturi) postoji gomila šema i uputstava za izradu reglera ( kao uostalom i za neke druge aplikacije) i uglavnom su sve one ispravne i upotrebjve (teoretski). Problem nastaje kada se po takvoj šemi napravi uređaj i stavi se u realnu funkciju. Da bi se došlo do sigurnog i reano upotrebljivog uređaja (u ovom slučaju reglera), potrebno je (nakon izrade po nekoj od šema) isti priključiti na neki alternator i opteretiti ga na način koji se javlja i u realnim uslovima, a onda vršiti merenja i spitivanja (ugavnom osciloskopom i unimerom) da bi smo utvrdii šta se događa tokom rada i prilikom promene opterećenja (kako po snazi tako i po vrsti opterećenja). Na osnovu takvih merenja i spitivanja vrše se promene (dorade i ispravke) na uređaju, pa se ponovo sve proverava, ......! Normano da takva testiranja i merenja nije moguće vršiti tokom vožnje nego se za te svrhe pravi stabilan "ispitni sto" u radionici. Da ne ulazimo u to da i same elektronske komponente koje koristimo imaju svoja odstupanja i zbog toga unose geške i nesimetrije u radu, pa kada se sve te sitnice sakupe na jednom mestu, često se desi da uređaj koji je inače urađen po dobroj šemi neće da radi ispravno. Prema tome dati tačan odgovor na tvoje pitanje je nemoguće jer ima mnogo nepoznanica (od same šeme pa do korišćenih elemenata i do samog izvođenja).

Ne bi trebao da to bude uzrok pregorevanju osigurača. Veličina struje zavisi od napona i od otpora potrošača(I=U/R), i sobzirom da je napon stabilan (oko 14 Volti), pregorevanje osigurača je mogao da uzrokuje neki od potrošača (ili neki kratak spoj u instalaciji iza osigurača).

Potrebna su mi kućišta (hladnjaci) od originalnih moto reglera, jer omogućuju da ih korisnik bez ikakvih intervencij a i prerada postavi na mesto pregorelog i pored toga imaju i dovoljnu površinu za hleđenje i za smeštaj komponenti. Pravio sam i ja pre desetak godina slične kutije i smeštao ih posle na dodatne hladnjake, ali je to i komplikovano i zauzima mesta i traži stručno znanje od korisnika. Najviše bi mi odgovaralo kada bih našao dobrog livca koji može da iskopira originalni hladnjak i da ih lije onda lije po narudžbini. Ove koje sam ja kontaktirao rekli su mi da ne mogu tako precizno da liju u pesku, a da se izrada alata (kokile) ne isplati. Ukoliko neko od forumaša radi ovakve stvari (ili poznaje nekog ko radi) neka mi se javi.

Kada se pojavi ovakva "oznaka" na regleru to je siguran znak da je završio karijeru i da ga treba hitno demontirati i zameniti (da ne nastane veće šteta). Testiranjem verovatno neće ništa bitno da se ustanovi. Zamolio bih ovom prilikom sve kolege koje imaju stare (neispavne) reglere da ih ne bacaju jer su mi upravo kućišta od reglera "usko grlo" pa se dešava da ne mogu nekom kolegi da uradim regler jer nema odgovarajuće kućište (a nemam ga ni ja). U slučaju da neko ima stara kućišta neka mi se javi na pp da se dogovorimo oko uslova i načina da ja te reglere dobijem.

Izvini kolega, ali sve što si napisao (osim ovog što sam "boldovao") je potpuno proizvoljno i uglavnom netačno.

Očigledno da se tema proširila i na tip reglera koji je zastupljen kod automobila (a i kod manjeg broja otocikala). Radi se o reglerima kod alternatora koji imaju rotor sa namotajima i sa četicama i gde se regulacija vrši u pobudnom kolu (u rotoru). Kod ovakvog rešenja su struje regulacije neuporedivo manje nego kod alternatora sa stalnim magnetima u pobudi, tako da je takvo rešenje neuporedivo bolje po pitanju iskorišćenja energije, grejanja, ....! Loša strana (gledano za upotrebu na motorima) je povećani gabarit i težina takvih alternatora, veća cena, potreba da se četkice povremeno zamene. Ovakve alternatori se koriste kod BMWa, kod starijih Suzukija GSXr, kod nekih Kawasakija, ...). Po meni je to boje rešenje i regleri na ovakvim sistemima nisu skloni kvarovima, pa ih nisam ni obuhvatio u ovoj temi.

Regler koji ti nazivaš Mosfet je klasičan paralelni (shunt) regler, a u kome su kao neki od izvršnih elemenata upotrebljeni Mosfet tranzistori. I ja sam u jednom (kraćem) periodu koristio Fetove pri izradi reglera, međutim postoje sada komponente koje mnogo bolje odrađuju ovu ulogu, pa poslednjih par godina njih i koristim. A što se tiče grejanja reglera tokom rada situacija je sledeća: Paralelni regleri upravo rade na principu koji si opisao, međutim takvi regleri zadovoljavaju svrhu kojoj su namenjeni (ne bi bili dobri za napajanje uređaja sa nekom velikom snagom), međutim za par stotina Wati su ok. Ja sam nedavno izveo experiment (i to nenamerno), kada sam završen i ispitan regler stavio na ringlu rešoa i isti uključio (da bih ubrzao sušenje sprej laka kojim sam isprskao hladnjak). Trebalo je da se samo malo "podgreje" (do pedesetak stepeni), međutim ja sam ga zaboravio i skinuo ga sa usijane ringle nakon dvadesetak minuta. Normalno da su se svi spojevi unutar kućišta istopili, (kalaj se topi na oko 273 stepena), istopila se i izolacija na provodnicma, lemovi na štampanoj pločici su se istopili i regler nije više bio u funkcij, međutim, merenjem (a kasnije i testiranjem u radu), sam utvrdio da ni jedna izvršna komponeta na regleru nije bila oštećena!? Sledi zaključak da su komponente u regleru daleko otpornije na temperaturu nego što mi mislimo (a što uopšte ne znači da je dobro da na takvim temperaturama treba da rade).