Jump to content

Moto Zajednica

Furious Panda

Članovi
  • Broj tema i poruka

    810
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

6481 Excelent

O članu Furious Panda

  • Rank
    Zainteresovan
  • Rođendan 03.08.1963.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Sofija, Bulgaria
  • Motocikl
    BMW R1200GSA LC

Poslednji posetioci profila

7320 profile views
  1. Furious Panda

    KRIT

    13. maj 2016. Ovaj dan je, za razliku od prethodnih, bio manje “uzbudljiv”. Iskrcao sam se sa trajekta, probio se kroz jutarnju gužvu Atine i spržio do Sofije. Kratke pauze sam pravio samo da se presvučem, za benzin i za klopu. Posle 800 kilometara najzad stižem kući. Obično kada se vratim sa ovakvih putovanja odvalim dobru dremku i ko nov sam.... ali ne i ovaj put. Svi stresovi poslednjih dana, štrajk, važan i neuspešan sastanak, neizvesna budućnost, kašnjenje, letovi, ... ponovo su mi rasklimali imuni sistem. Već drugi put u godinu dana sam fasovao visoku temperaturu, osip i totalnu iznemoglost. Da nisam argumentovano objasnio lekarima da za par dana moram da letim za Pariz, sigurno bi me zadržali u bolnici. I tako... Uz antibiotike i gomile lekova završava se naš drugi obilazak Krita. Ova moto tura je trebala da bude čisto uživanje i relaksaciju bez stresa ali se pretvorila u suštu suprotnost tome. Neko bi posle svega lake ruke precrtao ovo ostrvo sa spiska... ali nama nešto ne da da to uradimo. Osećamo da nismo završili posao... Ima nešto nedorečeno... ...... Ponekad, ne preterano često, sedim i mislim. Ova naša planeta je ogromna. Čak i ako bi neko to mnogo želeo, imao finansijskih mogućnosti i vremena, skoro je nemoguće da obiđe sve što ga interesuje. U želji da vidimo što više, Tanja i ja veoma retko posećujemo ista mesta dva puta, ma koliko da su nas impresionirala. Fakt da smo ove 2018-te godine rešili da treći put idemo na Krit najverovatnije znači samo jedno: zaraženi smo Krititis Zaljubitis virusom... a za njega terapija još nije izmišljena. Neizlečivo je. Sledi putopis.
  2. Furious Panda

    KRIT

    Tamo / Vamo Danas je nedelja i rano ujutro počinje naše neplanirano putešestvije. Taksijem odlazimo do aerodroma i petodnevna not fun tura može da počne: 8. maj: Heraklion – Atina Atina – Sofija 9. maj: Sofija – Beograd Beograd – Varšava 10 maj: Varšava (katastrofa od sastanka) 11. maj: Varšava – Beograd Beograd – Sofija 12. maj: Sofija – Atina Atina - Heraklion Uh... izmorih se samo od pisanja a jeza me prođe kada se setim tih dana... Elem, posle svih ovih letova i bez dana odmora, u četvrtak 12. maja popodne, slećem u Heraklion. Vreme je muljavo kao i moje raspoloženje. Sa dve boce pića za Yanisa i za Spirosa, odem da vidim da li je nešto ostalo od mog motora. Stižem u servis kad tamo... GS stoji spreman, samo da uskočim u sedlo. Nisu ga drugari Krićani spalili, rasklopili ili se popišali po njemu iako je Made in Germani. E sad, ovo za pišanje ne mogu da tvrdim... Bez mnogo zadržavanja jer štoperica otkucava, pozdravljam se sa novim prijateljima i palim na trajekt. Tajming mi je u minut. Kupujem kartu, direktno ulazim na brod i on ubrzo kreće za Atinu. Kiša je padala cele noći. Iako sam mrtav umoran, nisam mogao da zaspim. Pola puta sam sedeo i pušio na palubi. Suviše je ovo dinamike za moje godine.
  3. Furious Panda

    KRIT

    Progutam knedlu, pozdravim se sa svojim germanskim ljubimcem i nešto mislim: Pih... gde sam baš izabrao militari boju, trebalo je da kupim svetlo plavi... No, sada nema vraćke. Vidimo se za par dana... Možda... Uveče odlazimo na večeru u restoran koji drži Yanisov prijatelj. Pridružila nam se Yanisova devojka Vaso i cela družina je na okupu. Kao što se može videti iz priloženog, klopa je bila “kolko na zub da staviš”... Kada već nismo mogli da dišemo, trebalo je platiti račun ali nije bilo govora da mi to uradimo. Uzalud smo ih ubeđivali da oni nama čine uslugu pa je red da mi... Džabe. Veče smo završili uz koktele u obližnjem baru. Kao da se poznajemo sto godina. Postoje neki ljudi...
  4. Furious Panda

    KRIT

    7. maj 2016. Pošto tek sutra letimo a u neko doba treba da ostavimo motor – nema lutanja na okolo. Pred nama je jedan ceo dan u Heraklionu. Mislili smo da ćemo se dosađivati pa smo odlučili da iskoristimo pogodnosti koje hotel pruža. Kakav apsurd... Pored tolikih plaža na Kritu, prvi put smo se bućnemo u vodu u minijaturnom bazenčiću u centru najvećeg grada na ostrvu. Još nisu počeli da nam iskaču plikovi od opekotina na suncu, kad dobijam poruku od Yanisa. “Dobar dan. Dolazim po vas da ostavite motor.” Ovde je mesto da napomenem, od tog trenutka, nismo platili ni jednu kafu, piće ili klopu. Yanis je lekar, oftalmolog. Iako je u tom periodu udarnički radio na otvaranju svoje privatne ordinacije, odvojio je jako puno vremena da se pobrine za nas, “bajkere u nevolji.” Pošto je u velikim investicijama, prodao je svog KTM-a pa privremeno vozi bratovljev motor. On je jedan od onih bajkera kod kojih ne postoje pitanja “Kakvo je vreme za vožnju?” ili “Kakav je teren?” Yanis je došao po nas i sproveo nas do Spirosovog servisa Moto Works. Tokom ćaskanja smo saznali da je Spiros (bez obzira na svoje malo jače gabarite) legenda off-roada na Kritu. Osim što se mlati po kamenjarima i šumama, u njegovoj radionici se održavaju skoro svi KTM-ovi na ostrvu. Natovarenog GS-a je sa dva prsta okrenuo kao da je trotinet i ugurao ga među druge motore. Yanis i ja se guramo da pomognemo ali nema potrebe. Traži da Yanis prevede: “Kaži im da će ih motor skoro sigurno sačekati kada se vrate. Mi na Kritu obožavamo BMW...” i napravi facu u stilu emoji sa rogićima. Tada smo shvatili da na ovom ostrvu BMW nije najomiljenija marka iako se može videti tu i tamo. Čak je i Yanis (verovatno greškom) vozio F800GS. Japanci su ovde ok a KTM zauzima vrh u hijerarhiji. Za BMW su u fazonu: ma motor je odličan ali... Tek kasnije smo saznali šta je razlog za to. “BMW je nemački brend a pare od nas Nemci videti neće.” Krićani nikada nisu oprostili Nemcima događanja tokom II Svetskog rata. Pročitajte negde za Battle for Crete 1941, jako je interesantno. Rame uz rame sa saveznicima u borbama za ovo ostrvo učestvovalo je lokalno stanovništvo. Povadili Krićani tandžare iz slamarica i sa tavana i udri po agresorima. Procenjuje se da su civili prouzrokovali jednu trećinu nemačkih gubitaka. Posle neminovnog poraza od nadmoćnih fašističkih sila, usledila je odmazda. Oko 20.000 Krićana je egzekutirano ili umrlo od gladi i bolesti. U nekim selima je streljan svaki muški stanovnik, bez obzira na uzrast. Šezdeset godina kasnije, BMW je ok ali...
  5. Furious Panda

    KRIT

    Izvinjavam se za pauzu. Lepo vreme ovih dana pa iskočilo mnogo neplaniranih obaveza...
  6. Furious Panda

    KRIT

    Oko podne pakujemo stvari i pravimo taktičko povlačenje iz Hanja prema Heraklionu. Radi veće mobilnosti, rezervisali smo hotel sa pogledom na trajektnu luku. Nadali smo se da će neki brod ipak da krene ali ne, štrajkači su čvrsti k’ostena. Avetinjski prazni trajekti se ljuljuškaju u luci. Dok smo parkirali ispred hotela, dogodi se interesantna stvar. Sa četvrtog sprata neki bradati i čupavi čovak nas zove. “Jeste li raspoloženi za bajkersko druženje?” Iznenađeno viknemo “Daaaa...” i on nestane. Kad smo ušli u sobu zvoni recepcionerka i daje nam koverat. Unutra rukom napisana pozivnica. Taj čupavi čovek se zove Aris, bajker je i vlasnik kafića Side Stand Bar u centru grada. Poznat je na Kritu po tome što svog BMW Adventure-a nikada ne pere... a ne silazi sa njega. Provezao je pola Evrope ali je poslednjih godina malo usporio. Aris sa svojim GSA sigurno ne spada u grupu “bajkera” koja svoje mašine koriste samo da bi ih parkirali ispred Starbaksa. Na kraju krajeva, zašto bi parkirao ispred Starbaksa - parkira motor ispred svog kafića. Prezalogajimo nešto na brzaka i odemo do Arisovog kafića. Pešačka zona je puna parkiranih motora. Malo je neprijatan osećaj kada se priključuješ nekoj grupi u kojoj nikoga ne poznaješ ali razloga za neprijatnost u ovom slučaju nema. Prihvatili su nas kao da se znamo još od osnovne škole. Par piva kasnije i posle lepog druženja vraćamo se u naše odaje. Kakvi ljudi... Već smo malo spokojniji. Jutros je sve mirisalo na katastrofu ali su se zahvaljujući dobrim ljudima sve kockice lepo složile. Rešili smo problem povratka sa ostrva, čuvanja motora, upoznali smo ljude, dobro se proveli... Šta treba više čoveku? Možemo na miru da se prepustimo prohladnoj noći iznad Herakliona. Trajekti i dalje ne mrdaju...
  7. Furious Panda

    KRIT

    6. maj 2016. Jutro je divno, sunčano i toplo. Ništa ne nagoveštava predstojeću buru (metafora). Dok spokojno pijemo kafu na hotelskoj terasi, radujemo se lepom vremenu i diskutujemo kako do maximuma da iskoristimo današnji dan, primetimo neobično veliku gužvu ispred agencije koja prodaje karte za trajekte. Tanja se prošeta da vidi o čemu se radi i vraća se bleda. Po svom starom običaju, Grci su organizovali štrajk i trajekti ne plove. Podržavamo svaki oblik građanske neposlušnosti i nemamo ništa protiv da sledećih par dana ostanemo “zarobljeni” na ovom rajskom ostrvu ali... Danas je petak a ja za ponedeljak imam planirano poslovno putovanje iz Sofije za Beograd i nakon toga za Varšavu. Ne bi mi bio prvi put da promenim planove zbog “motorističke više sile” ali ovog puta je dosta različito. Od ishoda planiranih sastanaka u velikoj meri zavisi kako će se naš poslovni život razvijati narednih godina. U ponedeljak uveče moram po svaku cenu da budem u Varšavi a grčki transportni radnici štrajk obustavljaju tek u utorak. Počinje da mi igra oko i da mi se znoje ruke... Kad sam nervozan vučem majicu sa stomaka. Kupujem kutiju i palim prvu cigaru nakon 9 meseci pauze. Posle prvobitne panike počinjemo da razmatramo sve opcije za izlazak iz ove situacije. Očigledno je da je jedini način da stignem na vreme... Na jedvite jade Tanja na samom kraju interneta iskopava dve avionske karte za nedelju. Srećom, avio kompanije nisu u štrajku ali su zbog iznenadne potražnje cene letova neviđeno skočile. Karte su nas koštale kao da putujemo biznis klasom do Tokija a ne do Sofije. Plan je da ostavimo motor na ostrvu, da preko Atine letimo do Sofije, da ja odradim svoje obaveze kako sam planirao a posle svih sastanaka da se vratim nazad po motor. Ceo raspored je utanačen u minut a minuti su vezani tankim koncem. Ako nešto ne bude kako treba, jedno kašnjenje aviona na primer, sve pada u vodu. Vučem majicu sa stomaka... Palim drugu cigaru. Ostalo je samo da odlučimo gde ćemo ostaviti motor tih nekoliko dana. Rešim da pitam za savet svog (tada samo) poznanika Stergiosa. Stergios, među motoristama poznat kako Phoenix (prisutan je i na BJB-ju), je čovek koga smo do tada videli samo jednom na auto-putu ka Beogradu. Evo te priče u jednom od mojih putopisa. Phoenix Warrior To je bio onaj susret kada nepogrešivo shvatiš da je neko The Čovek i da na njega možeš da računaš. Iako ne živi na Kritu, bezbroj puta je bio na njemu a preko moto foruma www.advride.gr poznaje veliki deo moto populacije u Grčkoj. Još je bolje što njega skoro svi poznaju. Poslao sam mu poruku da nas posavetuje šta da radimo. Nije prošlo ni pet minuta kad stiže odgovor: “Gde želite da ostavite motor: Hanja, Retimno, Heraklion ili neko drugo mesto?” Stergios je momentalno pokrenuo temu na grčkom moto forumu i u roku od odmah javilo se nekoliko dobrovoljaca. Posle ovoga, priča o Kritu postaje priča o Krićanima. Kada sam mu napisao da bismo ostavili motor u Heraklionu, stižu mi dva broja telefona. Prvi je Spirosov, u čijoj radionici možemo da parkiramo motor. Pošto on ne govori baš najbolje engleski, treba da se javim Yanisu koji će nam biti domaćin i prevodilac.
  8. Furious Panda

    KRIT

    5. maj 2016. Ovaj dan smo rezervisali za još jedno od nezaobilaznih mesta na ostrvu – Elafonissi Beach. Elafonisi je zapravo ostrvce do kog se može stići kroz plićak istoimene plaže. Karakterističan za ovo mesto je roze pesak koji je tu boju dobio zbog nekakvih mikroorganizama... ili minerala... U odlasku vozim okolnim putem uz morsku obalu. Meni je izuzetno prijala vožnja krivudavim putićima dok je Tanja samo čekala da što pre stignemo. Na žalost, ni ovog puta nas neće. Stižemo na veliki parking Elafonisi plaže i u tom trenutku počinje da rominja kiša i da duva hladan vetar. Crni oblasi nadolaze sa kopna. Ovo stvarno nema smisla - već drugi dan maler sa vremenom. Poneli smo odeću za kupanje, peškire i krem za sunčanje ali nema svrhe vaditi ih iz kofera. Da, sunce se povremeno promoli iza oblaka ali to traje nekoiko minuta. Nastavlja da kaplje. Turisti koji su stigli pre nas polako skupljaju stvari. Jedino što nam preostaje je da se u moto opremi prošetamo po obali. Nedovoljno. Čak ni roze plaža nema roze boju zbog olovno-sivih oblaka koji se reflektuju u vodi. Duboko uzdahnemo zbog propuštene mogućnosti da se bućnemo ili makar bosonogi prošetamo kroz plićak i penjemo se na motor. Planinskim putem se vraćamo u Hanja. Ovde kiša, naravno, ne pada. Dosta smo razočarani jer nam zbog lošeg vremena doživljaji izmiču ispod ruku. Maj je dosta nepredvidljiv mesec. Samo smo par dana na Kritu i bilo kakva promena plana ne može da se nadoknadi. Kada se na to nadovežu neočekivani problemi na poslu od kojih ne možemo da pobegnemo ni kada smo hiljadu kilometra daleko... ...veče smo proveli u ne baš najboljem raspoloženju. Iskricu nade nam pruža dobra prognoza za sutrašnji dan.
  9. Furious Panda

    KRIT

    Pozdrav svima. Radujem se ako vam se dopada dosadašnji slikopis. Hvala na lepim rečima. @mile fazer Ne uspeh da stignem ove godine u tvoje krajeve a baš mi se dolazi. Sve me nešto baca na jug... @Velimlje2 Da, ovo su za sada 2002-ga i 2016-ta. 2017-ta je bila Nordkapp a 2018... prati nastavak. @Šumadinac Ih što si sitničav... Hoćeš više teksta - dobićeš ga. Na kraju krajeva, sve ovo do sada je uvod u putopis 2018.
  10. Furious Panda

    KRIT

    Prošetali smo starim gradom i njegovim uskim uličicama. Najbolje od svega je što ovde skoro da nema onih prodavnica karakterističnih za grčke turističke destinacije. Znate ono, peškiri, marame, papuče, naočari i još milion sitnica made in China. Ovde većina radnji prodaje lokalne proizvode: kritsko maslinovo ulje, sireve, ručno pravljene sapune, suvenire, nakit, čajeve... Setim se kako sam ovde juče prolazio motorom i bi mi malko neprijatno. Juče: Danas: Uz riblju klopu i belo vino dočekali smo veče. Sa ovako dobrom scenografijom, teško je reći šta nam se više dopada, izlazak ili zalazak sunca. U svakom slučaju, laku noć.
  11. Furious Panda

    KRIT

    Do hotela se vraćamo istim putem koji je verovatno projektovao neki bajker. Kao da se vozi po stazi. Predveče se utapamo u čaroliju koju Hanja nosi u sebi. Hanja je možda najlepši grad na Kritu jer je idealno izbalansiran kao veličina, atraktivnost i pozicija za obilazak lepih mesta na ostrvu. Kada nas neko pita šta preporučujemo kao najbolju lokaciju za smeštaj na Kritu, to je uvek ovaj gradić.
  12. Furious Panda

    KRIT

    Parkiramo motor i odmah shvatamo da smo udarili u stativu. Zbog očekivanog lošeg vremena, tog dana su sve ture kroz Samariju otkazane. Kažu da kiša može neverovatno brzo da preplavi put kojim se pešači i da romantičnu stazicu munjevito pretvori u smrtonosnu bujicu. Osim što ne može da se priđe kanjoni, danas ne radi ni poznati restoran Xyloskalo sa čije terase puca fantastičan pogled. Tanja je ultra razočarana. Čak je i mene ova vest rastužila iako nisam najveći ljubitelj šetnje. Sama pomisao da prođemo kroz ove predele i da izađemo na more, izaziva prijatnu jezu u leđima. Evo o čemu se radi. Mirimo se sa sudbinom. Kad već ne možemo da siđemo do podnožja, promuvaćemo se po okolini. I to je nešto. Gde god se okrenemo, lepota.
  13. Furious Panda

    KRIT

    4. maj 2016. Danas smo rešili da se spustimo ka jugu do Omalos platoa, visoravni na 1.200 metara nadmorske visine. Sa njenih obronaka počinje poznati kanjon Samaria koji preseca Bele planine i izbija na Libijsko more. Još uvek nam je u glavi živela jarka uspomena na to kako smo pre 14 godina osvojili ne mnogo poznati kanjon Choscklakies i uživali u njegovoj divljoj lepoti. Za Samariu kažu da je jedan od najimpresivnijih kanjona u Evropi pa nije bilo dileme oko toga da li ćemo ceo jedan dan posvetiti hajkingu. Tanja – ultra srećna, ja – OK. Od našeg hotela do Xyloskalo café-restorana, gde počinju organizovani pešački pohodi, ima oko sat vremena fine vožnje. Dok se oblaci komešaju iznad nas, prolazimo kroz prelepe krajolike. Za tenutak pomislimo da smo u Toskani... ... kad nekoliko krivina kasnije, pojavljuju se Alpi. Kao i u drugim planinskim krajevima, jagnjetina je i ovde na ceni. Uhhh... Kad god vidim scene sa ovim simpatičnim životinjama poželim da postanem vegetarijanac... ali mi to do sada nije uspelo. Volim da jedem meso
  14. Furious Panda

    KRIT

    Posle gutanja solidne količine prašine, motor ostavljamo na parkingu. Dalje neće moći. Odatle kreće stazica od oko dva kilometra kojom se pešice stiže do plaže. Bajkerske čizme i odela nisu baš najprijatniji za šetnju ali vrše posao kada pirka vetrić i hodaš po kamenju. Za uložene napore sledi nagrada – pred nama se pojavljuje jedna od najlepših plaža koje smo ikada videli. Iako nas je vuklo da siđemo do mora, na moje insistiranje, nismo to uradili. Nije bilo dovoljno toplo za kupanje... a i posle treba da se vraćamo uzbrdo (u sve opremi). Tanji nije baš pravo. Balos se na mnogim rang listama nalazi među top 10 plaža na svetu. Leti je sve puno turista, suncobrana, barova, brodića koji pristaju... Tipičan osinjak karakterističan za većinu popularnih destinacija. Sada, u maju, sve je potpuno autentično i prirodno. Magična igra svetlosti, boja, kontrasta... Evo još jedne fotke, ne mogu da odolim. Očarani ovim mestom, vraćamo se u grad i smeštamo se u hotel. Nigde ne žurimo. Izležavamo se i skupljamo snagu za sutra. Tek kasno uveče, motivisani signalima iz naših gladnih stomaka, uzimemo kišobrane iz hotela i po pljusku otrčimo do restorana na obali. Pada kiša ali nas to ne potresa. Najbolje tek predstoji... nadamo se...
  15. Furious Panda

    KRIT

    Kad smo shvatili koliko daleko smo otišli na zapad, rešavamo da produžimo do plaže Balos. Ona je bila upisana u gps-u kao must see. To je bila relativno dobra odluka jer smo uspeli da kvalitetno iskoristimo par sati. Ipak, bilo nam je pomalo nekonforno jer smo makadamski put (8km) kojim se stiže do Balosa vozili u punoj opremi i sa krcatim koferima. Dvoje na motoru, gomila torbi, oštro kamenje, šljunak i pesak po putu, ovce, koze, oprezni turisti u rent-a-car vozilima... Uključim enduro mod i cepaj. Neverovatni predeli se nižu jedan za drugim. Po meni motorče nije mrdnulo tokom ove vožnje mada Tanja kaže da je zadnji točak povremeno bežao levo-desno. Čisto sumnjam...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja