Jump to content

Moto Zajednica

Nenadbg88

Članovi
  • Broj tema i poruka

    840
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

504 Excelent

1 Pratilac

O članu Nenadbg88

  • Rank
    Zainteresovan
  • Rođendan 24.08.1988.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Suzuki Bandit 1200n 2003'

Poslednji posetioci profila

1286 profile views
  1. Nenadbg88

    GSF 1200 Bandit

    Nova cena (za keš) 2200eur Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  2. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Razlike u zaštiti od vetra na samim motorima itekako ima. Ali TDM nije uspeo da odbija i vetar koji mi je duvao u kacigu. Na TDM-u su određeni delovi tela zaštićeni, ako se sagneš na autoputu onda dobiješ potpuni zaštitu. Na banditu nema apsolutno nikakve zaštite. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  3. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Scorpion exo 490. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  4. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Na tom putu nema rupa, ali jeste kao što si ti rekao, neravan na nekim delovima. Meni to nije smetalo. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  5. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Dan 4 Budim se oko pola 9. Domaćica spremila doručak. Skroman, ali od srca vidi se. Tu se razmenila i po koja reč sa njom u lepom restoranskom ambijentu. Pitam je kako ide turizam ovde i može li se živeti od toga, kaže da su gostu najčešće omladina iz Bugarske koja dođe u noćni provod na jedno veče, i turisti koji putuju preko Bugarske ka drugim zemljama. Lepo ide ne žale se, i svojski se trude, ja im dajem sve pohvale za ljubaznost, to je meni nekako najbitnija stvar, kada vidiš da se domaćini potrude oko tebe. Da spomenem još i da se smeštaj zove Vila Banjica. Spremam se, pozdravljam sa domaćinima i nastavljam put stare planine. Pejzaži neverovatno lepi. Prava milina za uživanje u vožnji. Stari seoski ali asfaltirani putevi. Stare kućice pored puta od kojih mnoge rekao bih napuštene. Ima i poljoprivrednika na okolnim poljima ali se vidi da su to ljudi u godinama 60+. Kako se penjem sve višlje i višlje put postaje sve lošiji... I lošiji... I stižem već izmoren do kraja asfaltiranog puta gde me čeka putokaz na kome piše "Vodopad Tupavica 4.5km" [emoji44] i pokazuje nepogrešivo na makadamski put ispred mene. Pored toga što je put bio makadamski vodio je kroz šumu. Dakle, da nisam prešao toliki put, vratio bih se istoga momenta. Da je postojao obilazni put od 100km asfalta krenuo bih njim. Ali sta je tu je. Rekoh sebi ako neki meda bude znatiželjan sigurno će se uplašiti od zvuka auspuha. I tako krenuh u osvajanje makadamskih 4.5 km. To je bilo dosadno do te mere da sam pozvao drugara da pričam sa njim dok sam se drndao po onome, a on je umirao od smeha dok me slušao. Stižem do kraja puta, gasim motor. I shvatam da moram još nekih stotinak metara peške do vodopada. Tišina je bila izuzetno smirujuća jer sam se nalazio usred ničega. Vredelo je svo vitlanje po uskim seoskim putevima, makadamu i šumi. Sižem do vodopada, tu provodim nekih 20tak minuta i uživam u zvuku vode i prirode... Vodopad Tupavica se nalazi na Dojkinačkoj reci, i udaljen je oko 5 ipo km od mesta Dojkinci. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1050m. Ukupna visima vodopada je 25m. Par slika i krecem nazad ka motoru... Na putu niz planinu stajem do jedne kafanice na kafu. Tu se nalazilo i Vrelo reke Jelovička, kako glasi i sam naziv kafane. Dopunjavam telefon i izlazim peške da obiđem vrelo, kratak put od mozda 15tak min. Usput nailazim na mnogo lepu kuću koja ostavlja lep utisak. I neizbežni ribnjak pored vrela neke reke u Srbiji. Takođe na putu do vrela je bilo jedno isušeno rečno korito. Čuo sam priče da su neke male rečice velikim cevima preusmerili ali ne znam ništa više o tome i da li je to povezano sa konkretno ovim isušenim koritom. Moram da napomenem da je svaka reka pored koje sam prošao na planini bila kristalno čista. Nastavljam put dalje. Silazim sa planine. Točim gorivo u Pirotu, i izlazim na novi autoput koji vodi sve do Beograda. E tu sam shvatio šta znači Naked motor. Bandit jako lako dolazi do 200km/h a i prelazi ih još lakše, što sam ja i iskoristio, ali mislim da su mi se očni kapci ispod kacige okrenuli naopačke od vetra [emoji16]. Pravim kratku pauzu za tankanje goriva i osveženje u Jagodini. Čudim se i pitam da li je ovaj motor ikada bio ovoliko prljav. Ostatak puta do kuće vozim u cugu autoputem... Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  6. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Hvala. Nisam se ni setio da me boli u tom trenutku je mozak prokuvao. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  7. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Dan 3. Ujutru smo otišli do obližnjeg restorana koji se nalazio odmah pored male reke (ne znam kako se zove) na kafu, još malo se ispričali, i ja svoju avanturu nastavljam dalje preko Golije. Vreme ovoga puta prelepo i sunčano, put takođe dobar... Obilazim manastir Studenica, koji je bio u fazi renoviranja iznutra, pa se nisam puno zadržavao. Dalje nastavljam prema Raškoj i Kopaoniku. Na Kopu se ne zadržavam već u punom naletu adrenalina prolećem krivinama. Što zbog vremena, što zbog činjenice da je sve već viđeno na Kopu, odlučih da se ne zadržavam. Stajem u Kuršumliji da natočim gorivo i nastavljam ka Đavoljoj Varoši. Put od Kuršumlije do mesta Đake, gde se nalazi đavolja varoš dobar i brz, bez jakih krivina. Sledi skretanje sa glavog puta i još par km po uskom seoskom asfalfu i tu smo. Standardni prodavci suvenira su na svim zanimljivim lokacijama u Srbiji pa ni ovde ne izostaju. Parkiram motor u hlad i skidam svu opremu osim pantalona sa sebe, jer je sunce ozbiljno upeklo, i nastavljam u, što će se ispostaviti, ozbiljnu fizički zahtevnu avanfuru. Đavolju varoš čine 202 kamene figure, kao i nekoliko izvora. Figure su nastale na rastresitom, ali čvrstom tlu na kome se nalazi kamenje veće veličine. U prvoj etapi radom kiše i erozijom, urušava se zemljište, sem ispod stena, koje svojom težinom sprečavaju njegovo dalje osipanje. Tako nastaju piramide i kule. Druga etapa sastoji se u "finalnoj obradi". Naime, dejstvom prirodnih sila, piramide i kule se još više istanjuju, tako da na kraju ostaju pravilni stubovi sa kamenim kapama. Pored kamenih kula, Đavolja Varoš je poznata i po 2 izvora jako kisele vode. Jedan je Đavolja voda, hladan i ekstremno kiseli izvor sa visokom mineralizacijom, i nalazi se u Đavoljoj jaruzi. Drugi izvor je Crveno vrelo, sa nižom mineralizacijom. Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju, jer su izuzetno lekovite, ali naši naučnici upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba upotrebljavati, jer nije dovoljno ispitana. (Wiki) Na početku prvo kreće šumoviti, ravni deo. Ali posle njega dolazi uspon... Sa stepenicama... Puno stepenica... Ovo je Crkva Svege Petke negde na sredini uspona Previše stepenica... Dušu svoju ispustih dok sam se popeo do vrha. Isprobavao sam razne taktike od onih da pravim što sporije korake uzbrdo, pa se podpomagao drvenom ogradom, pa pravio pauze na svakih 15-20 stepenika... Za malo i četvoronoške da probam, ali uspeh nekako da se uspenjem. Prizor na vidikovcu vrlo interesantan ali je sunce pržilo tako da se nisam puno zadržavao. Umesto stepenica za spuštanje sam izabrao zemljanu stazu sa druge strane. Dovukoh se nekako do motora, danuh malo dušom, i krećem put Pirota. Plan je da tamo prespavam pa sutra da obiđem staru planinu i Vodopad Tupavica. Ravan otvoren put itekako prija posle svih onih krivina. I tu Bandit pokazuje svoju pravu živahnost na većim brzinama. Živahan i oštar na gasu pri daleko većim brzinama od 120km/h. Kod Niša skrećem Levo ka Pirotu. Prolaz kroz Sićevačku klisuru je jako lep prizor za videti. U Pirot stižem u kasnopopodnevnim satima ali pre mraka. Moram da napomenem da mi je na ovom putu itekako nedostajao punjač 12v koji nisam stigao da namontiram. Često sam pravio pauze za kafu po kafićima samo da bih napunio telefon. Navigacija, blutut komunikacija, slikanje, sve to ga je brzo praznilo. Uglavnom stajem na glavnom trgu u Pirotu koji je inače jako lepo sređen, da dopunim malo telefon (sada svaki gradski trg ima one velike solarne punjače). Tu palim Booking i pronalazim smeštaj na par kilometara od centra po izuzetno pristupačnoj ceni. 1200din sa doručkom. Nalazim u blizini jako lep restoran i naručujem najveću porciju mesa koja se može dobiti [emoji16]. Dobio sam punjenu belu vešalicu koja je bila onako piroćanski dekorisana, ali savršena... Telefon prilično napunjen, kao i stomak. Svraćam do usputne prodavnice po vodu i malo slatkiša i odlazim u smeštaj. Tamo me dočekuju izuzetno prijatni domaćini. Mala jednokrevetna sobica, ali jako simpatična i čista. Parkiram motor u garaži, takođe dvorište na kome se kapija zatvara. Sve bezbedno, sve super. Dogovaram sa domaćinima vreme doručka i odlazim na spavanje... Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  8. Nenadbg88

    GSF 1200 Bandit

    Mož' i poneka zamena. Tdm 900, strom 1000. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  9. Nenadbg88

    GSF 1200 Bandit

    Kol'ko o'š [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  10. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Dan 2 Ustajem u 8. Poprilično je hladno i maglovito. Oblačim se i odlazim do kafane na kafu sa ratlukom i Komplet lepinju. Inače, kafa 60din, komplet lepinja 160 din. [emoji846] Odlučujem da dremnem još sat-dva dok spadne magla i dok malo otopli. Ne žurim nigde, na odmoru sam. A ni ruta nije fiksna. Što ne uživati kad mi bog dao [emoji846] Zatim se pakujem, i gas ka Perućcu. Veštačko jezero Perućac kao i Hidroelektrana "Bajina Bašta" izgrađeni su 1966 godine. Prolazim pored brane, uživam u usponu, pogledu, i dobrim krivinama. Nedugo zatim stižem i do Tare. Tu se u jednom divnom natpisu susrećem sa svojom velikom fobijom. "Dobro došli u Nacionalni Park Tara. Prirodno stanište Mrkog Medveda" Ne znam koliko je moj strah racionalan, ali ja Medvede doživljavam kao ozbiljna čudovišta. Nastavljam sa vožnjom i vidim parove, starije i mlađe kako se bezbrižno šetaju putevima kroz šumu. Pitam se jesu li oni svesni medveda ovde ili ne, ali njihova bezbrižnost je vremenom i mene opustila.... Pratim putokaze lagano do jezera Zaovine. Pronalazim jedno brdo u blizini jezera i objekat u izgradnji koji je savršeno poslužio kao vidikovac. Uživam u svoj onoj tišini i pogledu na jezero... Zaovinsko jezero je veštačko po nastanku. Nastalo je u periodu оd 1975 do 1983 godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Кiк. Pri najvišem vodostaju, površina jezera dostiže 881,5 м. Najveća dubina je oko. 110m. (Wiki) Udaram par slika i nastavljam put. Tara je neverovatno mirna u odnosu na sve planine na kojima sam bio. Gomila drveća, i jako malo infrastrukture čine da se čovek oseti neverovatno spokojno gore. Dolazim do nekakvog centra za posetioce. Ulazim unutra i prva rečenica bila mi je: Dobar dan, ima li ovde medveda!? Još nisam ni dobio odgovor kada sam oko mene spazio mnoštvo raznih suvenira, i svaki od njih nosi ili sliku ili oblik medveda! Ima naravno. Ljubazno mi odgovori mlada devojka. Procenjuje se da ih je na samoj planini između 50 i 55 ne računajući mladunce, ali ne brinite, sustreti sa njima su izuzetno retki. Za svaki slučaj ona meni dade neku malu brošuricu sa uputstvima kako postupiti ako se susretnem sa jednim, u kojoj je pisalo da je 600 puta veća šansa da me udari grom nego da se zaista sretnem sa jednim. Super, sad mi je lakše [emoji846]... Kupujem jedan magletić u obliku Mede naravno i nastavljam dalje. Kod jednog putokaza srećem Momka sa starom Tenerom i nemačkim tablama. Sada sam već zaboravio ime, ali dečku je uglavnom to bio 32. Dan na motoru, i krenuo je iz jednog malenog gradića u Nemačkoj. Ceo put kampuje. Divio sam se njegovoj hrabrosti kako može da spava sa medvedima, ali on nije delovao previše zabrinuto zbog toga. Nije bio ni puno pričljiv tako da se brzo rastadosmo i ja nastavih svoj put ka Zlatiboru. Vreme je tu već baš bilo loše, padala je ona sitna kišica i bilo je hladno. Svraćam u Krčmu Gaj na Zlatiboru na ručak, naravno komplet lepinju opet, i mogu reći da nije ni prineti onoj iz Bajine Bašte od jutros. Ostatak komercionalnog dela Zlatibora zaobilazim. Postoje mesta u okolini koja vredi videti, ali s obzirom da sam ih sve obišao prošle godine, i da je potrebno dosta vremena, ovoga puta preskačem. Uglavnom topli ambijent prija da se malo zgrejem. Kafica posle klope i nastavljam dalje ka Sjenici i Uvcu. Čim sam se spustio na nižu nadmorsku visinu vreme je postalo fantastično. Put od Zlatibora do Sjenice fin. U Sjenici gomila krava i na putu i pored puta. Tu treba biti malo oprezan. Do samog vidikovca vodi makadamski put za koji nisam bio siguran gde se tačno nalazi. Stajem na jednoj raskrsnici i vidim jedan motor kako nailazi iz makadama, predpostavljam da sam na pravom putu. Momak zastaje pored mene, gasimo motore i upoznajemo se. Ovoga puta dečko iz Francuske na Hondi NC500X koja je bila natovarena kao brdska mazga. 23. Dan na putu od Francuske, kaže da je upravo video nešto najlepše na celom dosadašnjem putu. Priča kako mu je sledeća stanica Žabljak, pa Crnogorsko primorje. A zatim Jadranska Magistrala sve do Italije pa povratak kući. Popričasmo tako još malo o motorima i na rastanku mu rekoh, prisećajući se vožnje od prošle godine po Jadranskoj Magistrali kako će u nastavku ture da vidi nešto neverovatno, a on mi uzvrati rečenicom. Ne, upravo ćeš ti sada videti nešto neverovatno... I bio je u pravu. Posle 20-tak minuta laganog makadama koji sa Banditom izgleda kao noćna mora stiže se do kraja puta i tu se mora nastaviti pešice. Još nekih 7-8 minuta i dolazi se do zaista neverovatnog prizora koji ostavlja bez daha... Slike govore više nego što bih mogao da dočaram rečima. Sa vidikovca vam puca pogled sa tačno 1247 metara nadmorske visine. Vraćam se nazad do glavnog puta, i umesto ka Kopaoniku, skrećem Levo ka Ivanjici, u posetu svom jako dobrom drugu sa kojim sam nekada radio na brodu. Ponovo se penjem, ovoga puta na Javor gde je situacija ista. Hladno i kisovito. Kako se spustim u niže predele, sunce. Neverovatno. Dok sam stigao do Ivanjice vreme je ponovo bilo lepo. Nalazim se sa mojim starim drugom Ivanom i odlazimo do mesta Ivanjički Konaci, tik u brdima na ivici grada. Samo mesto je novo i izgleda prelepo. Ima restoran, veliku baštu, bazen, smeštaj, žičaru, terasu... Tu se jedna kafa pretvorila u pivo, a pivo u klopu i ostadosmo mi do kasnih sati... Pošto sam tu ostao daleko duže nego planirano, dobijam poziv da prenoćim kod druga što rado prihvatam. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  11. Nenadbg88

    Srbija u 1400km

    Koliko sam se prošle godine vozio, toliko ove nisam uspeo da odem ni na jednu destinaciju koju sam želeo.... Delom je to jer sam našao dobar dodatni posao zbog koga nisam imao vremena za vožnju. Kada je došlo vreme za registraciju rekao sam sebi zašto ga registrovati ove godine kada sigurno neću uspeti da se provozam ni nekoliko puta. Jedno je pratilo drugo i Bandit se ubrzo našao na oglasu, jer sam dobio posao preko, na koji idem sledeće godine, tako da sam ga lepo oprao, i prekrio ceradom da čeka novog vlasnika, a ja se posvetio nekim drugim stvarima... Onda je došao Septembar i moj godišnji odmor. Prvi slobodan dan posle nekoliko meseci proveo sam izležavajući se u svom krevetu do kasno popodne. Video se sa nekim dragim ljudima tog popodneva, došao kući, pustio film.... Odlazak na more je bio planiran tek za sledeću Nedelju (Kolima), i vrlo brzo sam se našao u neznanju kako isplanirati ostatak slobodne Nedelje... Gledao sam slike i video snimke sa raznih putovanja od prošle godine. Bila su to stvarno divna mesta koja su mi razvlačila osmeh od uveta do uveta. Činjenica da sa Banditom nisam prešao ni 1000km od kada sam ga kupio a već ga prodajem i nije me toliko radovala. Prodaću motor koji sam toliko želeo, a nisam se stigao ni upoznati sa njim kako valja. Hteo sam se provozati do mora. Sada sam imao vremena za to. Ali registrovati motor na godinu dana da bih se vozio samo nekoliko dana, nije delovalo kao pametna investicija... Ugasio sam svetlo i otišao na spavanje... I tada je rovac počeo da kopka po mozgu... Sva lepa mesta po našoj Srbiji koja sam želeo da obiđem. Negde oko pola jedan rovac je ugrizao tamo gde nije trebao i bukvalno sam skočio iz kreveta! Otvorio kofer i tank torbu i počeo da pakujem stvari. Na momente sam se pitao šta to uopste radim ali bio sam resen da sutra ujutru krenem na put pa kako bude. Stvari su vrlo brzo bile spakovane. Ruta je bila delimično spakovana u glavi. Idem da obiđem sve ono što još nisam i usput da povežem najlepše što sam vozio. Gasim svetlo, vraćam se u krevet. U tom trenutku sam mogao sve da radim osim da spavam. Uzbuđenje je bilo toliko da sam mogao istrčati 5km u cugu..... Dan 1. Umesto u planiranih 8, ustajem u 10 sati, jer sam uspeo zaspati tek oko 4. Tuš, pranje zuba, i odmah u opremu. Nabacujem kofer i tank torbu i krećem bez puno razmišljanja. Neregistrovan naravno. Stajem na pumpu, punim gorivo. Uživanje može da počne... Vozim Pored 1000 Ruža ka Obrenuvcu, zatim Vladimitci, pa Loznica. Prva stanijca je planirana u Etno selu Sunčana Reka, nedaleko od Loznice pored Drine u Banji Koviljači. Etno selo se prostire na 7ha i može da ponudi pravi odmor, i mnoštvo aktivnosti, naročito leti. Sam put do tamo nije bio nešto, ali meni je bilo kao da sam se vozio pored mora. Sam osećaj slobode na motoru posle toliko dugo vremena! Neopisivo! U Etno selu nije bilo previše ljudi. Mirno i tiho baš onako kako treba da bude. Kratka setnja po selu i uz Drinu pre klope. Vaćam se do restorana na meni omiljenu Karađorđevu. Ljubazna usluga, i zvuk obližnje fontane upotpunjuju osećaj... Posle klope onako sit, lagano krećem jednim od najlepših puteva u Srbiji, uz Drinu ka Bajinoj Bašti. Brze krivine i prelep pogled koji prijaju i meni i Banditu. Dolazim do čuvene kućice na Drini. Parkiram motor, spuštam ćopavu, i u tom trenutku osećam izuzetno jak bol iznad prstiju na desnoj nozi. To prepoznatljivo bolno peckanje mogle su biti samo 2 stvari. Pčela ili Osa. Nadao sam se samo da je pčela, jer ujed ose ume poprilično da otekne barem u mom slučaju, iako nisam alergičan. Skidam čizmu i čarapu, vadim žaoku i vidim da je u pitanju samo mala nesrećna pčela. Vraćam čizmu i spuštam se do reke da uživam u pogledu... Nastanak kućice na Druni vezuje se za leto 1968. godine. Grupa dečaka napravili su mesto za odmor na steni od dasaka od obližnje srušene šupe kako bi se zaštitili od sunca, i tada je ideja rođena. Nabujala Drina iste jeseni odnela je daske sa stene, ali je ideja ostala. Sledeće godine, u leto 1969. godine izgrađena je prva kućica na steni. Materijal je do stene prevožen čamcima i kajacima, veći komadi su spuštani u vodu nekoliko kilometara uzvodno, a zatim su hvatani, izvlačeni iz vode i donošeni na stenu. Tako je počela priča o kućici na steni koja traje dugi niz godina. Svojim vodostajima Drina je plavila, rušila i odnosila kućicu više puta. Međutim, ona je uvek popravljana ili je podizana nova. U decembru 1999. godine Drina je po peti put odnela kućicu. Na obnovu kućice se čekalo sve do 2005. godine. Po šesti put je obnovljena kada su na steni izlivene dve stabilne betonske grede kao čvrsta osnova za postavljanje drvenog objekta. Nakon velike poplave u decembru 2010. godine moćna Drina je ponovo skinula kućicu sa stene. Od 2011. godine kućica ponovo krasi Reku Drini i stoji kao prepoznatljiv simbol Bajine Bašte. (Wiki) Provodim dobrih sat vremena tu i shvatam da mrak uveliko počinje da pada. Otvaram Booking i vidim smeštaj "Dve Lipe" za pristojne novce. Udaljenost 20m [emoji846]. Okrećem se i shvatam da sam parkirao na njihovom parkingu. Odlično. Ulazim u kafanu, ljubazni konobar me dočekuje i pokazuje smestaj. Cena 1500 dindži, dvorište sa kapijom. Savršeno za mene i motor. Raspakujem stvari, tuš, presvlačenje, i odlazim do kafane nešto da pojedem. Konobar preporučuje prebranac sa kobasicom što rado prihvatam. Dva piva posle toga i još sat vremena pored Drine i spreman sam za krevet. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  12. Nenadbg88

    Givi XS302 Xstream bočne torbe

    Ne bih ti ovo preporučio. Na banditu imaš jako lepe nosače bočnih torbi [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  13. Nenadbg88

    Yamaha TDM850 4txL 1998 god.

    Sledeći oglas: Potreban jednosoban stan sa garažom [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  14. Nenadbg88

    Honda VFR 750 1995.god

    Lepa cena za sve ovo sto pise. Srećno. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
  15. Nenadbg88

    GSF 1200 Bandit

    Aktuelno. Moze i bez nekih delova opreme uz dogovor. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja