Jump to content

Moto Zajednica

KAWASAKI ZR 500 A

Članovi
  • Broj tema i poruka

    609
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

494 Excelent

O članu KAWASAKI ZR 500 A

  • Rank
    Vespa Servis Beograd
  • Rođendan 28.10.1975.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Vespa ET-4

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. Pozdrav, obozavam Nordkapp putopise svasta nesto se nauci novo svaki put kada citam neki. Planiram za 2020. Vespom 125ccm da odem do Nordkapp-a. Ako nije porblem molio bih Vas sledece. Procitao sam koliko je sve kostalo po coveku, dan 90e u proseku. Interesuje me ako se secate koliko trajekta ste promenili kroz Norvesku u povratku od fjorda do fjorda i koja je otprilike cena bila po prelasku za trajekt tog tipa. Takodje su mi interesantni (zbog nize cene) oni studentski domovi gde ste spavali, koliko kosta soba za jednu osobu, ili dvokrevetna. Unapred zahvalan Dejan
  2. Dan sesti 13. Avgust 2018. Posto smo se sinoc pozdravili sa svim ucesnicima, i dogovorili za nova putovaja i druzenja Dejan Avramovic i ja krecemo sestog dana za Bgd. Odlucili smo se da idemo preko Temisvara i da pravimo pauzu za rucak tamo. Do Temisvara ovim putem ima oko 270km i deo puta je autoput, a deo je magistralni. Prvo idemo da se natankamo. Na auto putu nema guzve, ali se deo istog radi, pa povremno silazimo sa istog i vracamo se na njega posle par kilometara magistralnog. A onda silazimo sa autoputa, i pocinje ozbiljna guzva na putu. Masa kamiona koji voze poprilicno brzo. Svaki od njih vozi oko 70km/h tako da je vrelo tesko, gotovo nemoguce na takvom putu bezbedno preteci Vespom isti. Pritom radovi na putu su cesti, pa to jos dodatno povecava guzvu i usporava saobracaj. Da sam znao da je ovakvo stanje vratio bi se istim putem kojim sam dosao, onih 20km loseg puta je nista u odnosu na ovu guzvu i radove na putu. I tako sve do Temisvara. Temišvar je smešten u zapadnom delu Rumunije, na samom obodu banatske ravnice, nedaleko od granice sa Srbijom. Sedište je okruga Tamiš i četvrti je grad po veličini u Rumuniji. Na nešto više od 160 km od Beograda, čeka vas najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Zanimljiva činjenica je ta da je Temišvar jedan od rumunskih gradova najudaljenijih od prestonice Bukurešta (više od 500 km). Još jedna zanimljiva činjenica je da je dobio ime po reci Tamiš, ali da danas kroz ovaj grad protiče samo reka Begej. Naime, i reka Tamiš je zaista nekada proticala kroz grad, pa je ova oblast bila često plavljena i prilično močvarna. Kasnijom regulacijom vodenih tokova, Tamiš je pomeren van područja grada, pa je danas od njega Temišvaru ostalo samo ime. Područje više nije močvarno, Begej je i zvanično gradska reka, a njegove obale kroz grad su veoma lepo uređene sa dugim šetalištem. Iako su mnogi uticaji bili i prošli duž ove oblasti, čini se da je najjači pečat današnjem izgledu dao period kada je grad bio pod opsadom Habzburške monarhije. Otuda njegov centralni deo, kako arhitektura tako i celokupan izgled, podsećaju na stari deo Beča, pa je to upravo i razloga zbog koga je Temišvar poznat i kao “Mali Beč”. Sve znamenitosti se nalaze uglavnom u strogom centru grada, tako da nema mnogo lutanja. Po dolsaku u Temisvar idemo do centra da se fotografisemo ispred Opere na jednom od trgova u Temisvaru. Inace centar Temisvara je isto kao i Sibiu setacka zona bez automobila, koja povezuje 3 trga (Trg ujedinjenja, Trg slobode, Trg pobede) Odlazimo u restoran Riviere brasserie, nazli se u samom centru grada, u neposrednoj blizini pravoslavne crk na reci Begej. Kao sto sam i pisao hrana uopste nije preskupa. Dve porcije mici-ja dva domaca velika piva, 2 salate i 2 kafe, nepunih 17 evra je izasao racun. Posle rucka krecemo za Bgd, standardno jos nekih 150km do kuce. U Beograd stizemo u popodnevnim satima. Toliko o ovom VespaPutovanju, o istom cu uvek samo najlepse govoriti i jedva cekam za 2 godine Kristi da ponovo organizuje ovako nesto. Veliki pozdrav WeRideEverywhere [VozimoSvuda]
  3. Hvala Mladene, plan mi je bio svakako da napisem u nekom od postova koliko me je ovo putovanje kostalo. Ali evo sada cu da napisem te detalje. Cenu goriva stavit cu 1.5 kao prosek (zavisno sta smo sipali i gde dal 95, 98 ili 100 oktana) put je trajao 6 dana, 5 nocenja ukupno je predjeno kilometara 1.600km Kotizacija za 3 dana (nocenje u 3 hotela i polupansion, dorucak+vecera) 145 eur Gorivo za predjenih 1.600km (Vespa trosila oko 4l/100km) to je 64 litra x 1.5eur 96 eur 2 nocenja (prvi i poslednji dan) koja nisu ulazila u kotizaciju, 2 x 7.5e 15 eur UKUPNO 145+96+15 jednako je 256eur U ovo nije uracunato pice, hrana (prvi i poslednji dan 08.Avgusta i 13.Avgusta), jer je kotizacija pokrivala period od 09.-12. Avgusta. To svako moze lako da odredi zavisno sta bi taj prvi i poslednji dan pio i jeo i koliko bi suvenira usput za 6 dana kupio. cene u Rumuniji Pivo u radnji 0.5 eur Pivo u restoranu 2 eur Kafa od 1eur na pumpi, do 1.5 eur u kaficu ili restoranu Klopa fast food od 3 eur-5 eur Klopa restoran od 10 eur-15 eur Suveniri magneti za frizider od 1.5 eur-3 eur Ulaznice u muzej samo u Sigisoaru (nisu spadale u kotizaciju 5 eur po muzeju), ostali zamkovi su bili free ulazili su u kotizaciju. Cigarete skuplje nego u Srbiji
  4. Dan peti 12. Avgust 2018. Relacija od 218km, Alba Lulia-Sigisoara (jos jedan zamak)-Sibiu Polazak opet u ranim jutarnjim satima. Grupe koje startuju se u toku voznje menjaju, tako da za ova 3 dana imao sam prilike da se vozim u bar 5 razlicitih grupa, sto je super, jer nimalo nije dosadno. Pauze su ceste, jer uvek nesto ima da se vid, a i treba se natankovati na svakih 100km. Stizemo u Sigisoar, nase poslednje stajanje pred start-cilj Sibiu. Sigišoara(rum. Sighișoara) je grad u istoimenoj rumunskoj opstini, na reci Târnava Mare u okrugu Mureș , istorijska pokrajina Transilvanija (Rumunjska). Istorijsko središte grada sa saskim zamkom iz 12. veka je 1999. godine upisano na UNESCO-vu listu kao primer 850 godina istorije i kulture transilvanijskih Sasa Sighişoara ima izvrsno sačuvano istorijsko središte sa zamkom iz 12. veka, i jedan je od retkih istočno evropskih utvrđenih srednjevekovnih gradova čije je središte još uvijek naseljeno. Stari grad čine dva dela: Gornji grad poznat kao Citadela (Cetate) kojime dominira sat-toranj iz 13. veka visok 64 metra, koji je danas Muzej istorije. Saski dvorac je naseljen, a njen deo je pretvoren u Muzej oružja s izlozbom srednjovekovnog oružja. Crkva na brdu je izgrađena na mestu rimske tvrdjave, na obronku brda. Oslikana je mnogim freskama i sadrži kriptu. Pored nje se nalazi luteransko groblje mnogih Nemaca. Tu je i rodna kuća Vlada Tepeša ispred koje stoji njegova bista. Rodna kuca je pretvorena u restoran gde smo rucali, jer isti glasi za najposeceniji restoran u siroj okolini. Mesto se kazu rezervise ili imate srecu. Mi smo imali srecu pa smo se cim smo usli smestili u bastu restorana. Cene sasvim o.k. za nekih 10% skuplje nego u dosadasnjim restoranima, ali ipak je ovo turisticko. Donji grad u dolini reke Târnava Mare. Mnoge građevine imaju odlike vila, poput "Mletačke kuće" i "Kuće s rogovima". Natkriveno staro stepeniste s drvenim krovom vodi od Donjeg grada do Crkve na brdu i groblja, a izgrađeno je 1642. godine kako bi učenici mogli doći iz grada do škole na brdu. Dogovor je da u 15h krenemo ka Sibiu i tako i radimo, Imamo jos 100km do start-cilja. pravimo malu pauzu posle predjenih 50-ak kilometara. U ovoj grupi voze dve devojke, jedna je iz Belgija na starijoj Vespi, a druga je Amerikanka koja zivi u Ceskoj, i dosla je Vespom GTS Uskoro stiyemo u Sibiu, Mesto okupljanja je Lilis caffe. Vespe se parkiraju ispred, a mi idemo da popijemo pice i nazdravimo uspesno zavrsenom trodnevnom dogadjaju gde smo presli preko 600km u tri dana. Veceras cemo biti smesteni opet u onom istom apartmanu gde smo bili i prvu noc. Sutra ujutru Dejan Avramovic i ja krecemo za Beograd. Toliko za Dan peti 12. Avgust 2018.
  5. pre nego pocnem da pisem o sledecem danu, malo bih se dotakao rumunske kuhinje. Rumunska kuhinja je dosta slicna nasoj. cak se i neka jela slicno ili isto zovu. U Hotelima hrana je standardna prilagodjena reklo bi se EU standardima najvise zbog gostiju. Dorucak svedski sto standardno nista novo. Vecera u Hotelu opet vise manje standardno na nivou sve al vrlo malo tradicionalnih jela na meniju u hotelu. Zato rucak i pauze kada smo stajali u restoranima na nasim turama, e tu je vec druga prica. Kao i vecina turista trazili smo tradicionalna rumunska jela. Meni su se najvise dopali Mici (rumunska varijanta nasih cevapa), idu 4 kom velika u poriciju, prilig malo pomfita kao i malo luka. Takodje rumunske Sarmale (rumunska varijanta nasih Sarmi) i meni veoma interesantna (jeo sam je svaki dan) Corba sa pasuljem u hlebu. Hleb je ustvari cinija u koju se sipa supa pa se lagano jede supa, a sam "tanjir" vrlo brzo nestane kada ostane prazan. Prilog je seckani luk koji se ili ubaci unutra ili se jede posebno. da napomenem, nista od ovoga nije preterano skupo, cene su po restoranima beogradske. Rekao bih da za 10eur-15eur po osobi moze sasvim prstojno da se jede u restoranu. Sve ovo nam je Kristi lepo objasnio tako sto nam je pre puta poslao svima link, sta jesti u Rumuniji od tradicionalnih jela. Evo linka dole ko zeli moze da pogleda. http://foodyoushouldtry.com/eat-romania-best-romanian-cuisine/?fbclid=IwAR2DRQhdlJpthP0MrBgthP4Mg23UNo5pxib0Pv_OvpN6BiGSbvnWLS8fVo0 Covek je bas mislio na svaku sitnicu, bravo Kristi.
  6. Mala ispravka, u gornjim postovima sam napisao da je kotizacija za 3 dana iznosila 175eur, e pa moja greska na koju me je sada Kristi ispravio. Kotizacija za 3 dana je iznosila 145 eur Ovim putem se izvinjavam drugu Kristiju zbog moj greske.
  7. Moja Vespa ET4 125 ima vazdusno hladjenje i 11 konja Tvoj skuter ima vodeno hladjenje i tim je jaci i ima sigurno 15 konja. Ja sam 2016. vozio Beograd-Sent Tropez (Francuska)-Beograd gore navedenom Vespom. Tako da bez problema moze da se VoziSvuda Vide detalja o putu mozes da pogledas u ovoj temi
  8. Dan cetvrti 11. Avgust 2018. Grand Hotel Sofianu, po meni najlepsi od svih smestaja na ovom putu. Smesten u mirnom delu grada, takoreci u parku. Sobe su poprilicno velike, i za razliku od prethodnog hotela sve je u drvetu. Hotel ima 4 zvezdice i bazen i spa. Cena nocenja u ovom hotelu je u proseko oko 70e. Jos jednom se pokazuje kako je Kristi organizovao sve lepo, te se kotizacija od celih 175eur i vise nego dobro pokazala. Za taj novac po meni izvucen je maksimum (3 hotelska polupansionska nocenja i uspud jos mnogo stvari) Ja sam odlucio da se odmorim i relaksiram i na bazenu i u spa centru, i uvece posle vecere, kao i rano ujutru 11. Avgusta obzirom da bazen i spa rade od 7h, pa stizem i na dorucak i da se spremim za nastavak puta i Transalpinu. Polazak tacno na vreme kao i predhodnog dana. Organizacija je takva da stvari ne moramo da nosimo sa sobom na Vespama. Kristi je od prvog dana organizovao pratece vozilo koje nosi nase stvari koje nas uredno cekaju na recepciji narednog hotela. Takodje to pratece vozilo je i servisno vozilo ako neko ima neki problem usput sa Vespom da moze ili da se resi ili da se preveze do sledeceg oderdista. Ekipa snimatelja je takodje spremna napunili bateri i krecu ispred nas. Danas je predvidjeno oko 232 km da predjemo od RM Valecea preko Transalpine do Alba Lilia sa usputnim stajanjem u pastirskom selu. Posto su krivine prelepe, Dusan (chapter WRE-Slovenija) zvani Max Piaggio ne stedi gume na svojoj staroj TS 125 uskoro nailzaimo na tablu pored puta, ima ih vise na vise lokacija, i naravno mora da se stane, da se zalepi nalepnica, i naravno fotografija je obavezna. Dejan Avramovic obozava ovakve fotke a i Dusan je nasao svoju tablu WRE-Srbija i Chapter WRE-Slovenija ispunili zadatak i mogu da VozeSvuda Koristimo lepo vreme bez kise i magle da napravimo dobre fotke. a i neki video mora da se snimi Pravimo pauzu u pastirskom selu. Deo ekipe krece direktno dalje u smestaj, dok jedan deo ekipe odlazi prvo u Alba Luliu, jer domacini kazu da vredi videti to. Alba Iulia je prekrasan grad u centralnoj Rumuniji, u Transilvaniji, koji leži na reci Mureš, drevnoj reci Marisos. Alba Iulia je prekrasan gradić koji ponosno predstavlja istorijsko i kulturno središte Rumunije. Alba Iulia je poprište nekoliko ključnih istorijskih događaja Rumunije, posebno zahvaljujući herojskoj borbi za društvenu i nacionalnu slobodu Rumuna u Transilvaniji, kao i ujedinjenju sa ostalim Rumunima Vlaške i Moldavije. Prijatna klima i bogato plodno zemljište je doprinelo da je Alba Iulia bila naseljena od drevnih vremena i postavila ovo naselje od 1. veka među najveće vinarske regione. Severoistočno od Albe Iulije su veličanstvene Planine Apuseni, a na istoku je Transilvanijska visoravan, sa zatalasanim brežuljcima i dubokim, širokim dolinama. Alba Iulia je železničko raskršće i centar iz kome se dostavljaju proizvodeni proizvodi – vino, pileće meso, žitarice i voće. Laka industrija grada Alba Iulija obuhvata proizvode od kože, nameštaj i obuću. Licno meni Transalpina mi se vise dopala od Transfagarasa koji je prelep na svoj nacin. Mozda zato sto je duza, ili mozda zato sto je pogled dok se vozi stvarno nesto sto se nezaboravlja. Definitivno sledeci put bi napravio istu turu, ali u kontra pravcu, prvo Transalpina pa prelepi Transfagaras. Stizemo u smestaj. Golf Hotel Piano, kako kaze samo ime maesto za golfere. Po sistemu soba-bungalova, velikog bazena i prelepog dvorista, do velike sale za rucavanje i dela za odmor. Parking je dovoljno velik da se sve vespe parkiraju bez problema. Saznajem da je ovo veoma polularno mesto gde dolaze rumuni da se odmore. Okolna sela su puna apartmana (vecina njih ima bazene) gde gosti dolaze da provedu vikend u miru i tisini. Ovde imamo opet gala veceru i zvanicnu dodelu zahvalnica za ucestvovanje na jednom ovakvom dogadjaju. Ekipa Vesparosa iz Srbije zajednicki izlazi i prima zahvalnice, tu su clanovi Drustva Ljubitelja Vespe Beograd-Vespasian, kao i rukovodstvo Vespa zaveza Srbije, naravno i WeRideEverywhere [VozimoSvuda], WRE Srbija, dok je Chapter WRE-Slovenija na celu sa Dusanom izasao na podijum sa kolegama iz Slovenije. Ovim cinom nije gotovo nase druzenje, sutra nam predstoji jos jedna etapa i obilazak jos jednog zamka na povratku za Sibiu odakle smo i startovali. Toliko za Dan cetvrti 11. Avgust 2018.
  9. Cabana Balea (Balea Jezero), najvisa tacka Transfagarasana (2034m), to nam je prvo mesto gde pravimo vecu pauzu. Jezero je veom lepo. Restoran koji se nalazi na istom, radi najvise kao neka vrsta expres restorana. Sve je brzo, najvise jer je to mesto gde turisti, ali vecinom i planinari dolaze da se osveze ili nesto prezalogaje. Kao i na dosadasnjim stajalistima, i ovde ima mnogo malih tezgi sa suvenirima. Posle pauze nastavljamo dalje. Danas treba da posetimo prvi dvorac (pravi drakulin dvorac ili dvorac Vlad Tepesa), ali pre njega treba posetiti i Branu Vidraru Dam Na samoj brani je poprilicna guzva. Policija stoji sa obe strane i dozvoljava minimalno zadrzavanje nama koji smo na 2 tocka. Brana Vidraru Dam je pocela da se gradi 1960. godine, zavrsena je 1966.godine. Njena visina je 166m, a dugacka je 305m. Krecemo sa brane i uskoro se na brdu pojavljuje dvorac, ili ono sto je ostalo od njega. To su vise zidine do kojih se moze doci samo uz stepenice, kojih ima 1480. Kazu da je pogled predivan. Na ulazu je guzva, ali nazalost shvatamo da je to poslednja grupa koja ce uci, jer posete su do 15h, mi smo stigli u 15h 15min. Tako da sem par fotki nismo uspeli da vidimo pogled sa vrha. Ali ostaje da to bude jedan od razloga zasto se na neke destinacije vracamo vise puta pa i ovu treba ponovo posetiti jednog dana. Usput nailazimo na znak "paznja medved" I to ima ih vise komada sa razlogom naravno. Na jednom odmoristu porodica taman sto je izvadila na sto hranu da bi rucali, pocinje vriska. Svi beze od stola. Pojavila se mama medvedica sa 2 mala meceta koji su izvirili iz nje. Mama je posto su se ljudi udaljili od stola lagano prisla i pocela da dobacuje hranu mecicima. Stali smo da napravimo neku fotku i video, ali nismo remetili rucak familiji medveda. Ljudi ce se lako snaci za novi rucak. Priblizavamo se polako gradu Ramnicu Valca gde zavrsavamo danasnju voznju i imamo prenociste u Grand Hotel Sofianu. Râmnicu Vâlcea čita se Ramniku Valča je grad u sredini Rumunije od 98,776 stanovnika. Râmnicu Vâlcea je administrativni centar okruga (judet) Vâlcea. Râmnicu Vâlcea se nalazii u sredini zemlje u kotlini reke Oltt. Prema veroispovijesti apsolutna većina stanovništva su pravoslavci koji čine 98,67 stanovništva. Grand Hotel Sofianu je isto kao i predhodni hotel sa 4 zvezdice. Ima bazen i spa centar. Posle prvog dana voznje trebace nam i jedno i drugo. Vecera ili gala vecera kako su se zvale sve 3 vecere u Hotelima je stvarno gala. A Peroni kao sponzor nam je obezbedio onu turu od 900 frasa piva da se pocastimo i osvezimo pred sutrasnju voznju. Toliko za Dan treci 10. Avgust 2018.
  10. Dan Treci 10. Avgust 2018. To je zvanicno 1. dan nase zajednicke voznje u Rumuniji. Dogovor je ispostovan i svi smo bili na vreme na parkingu. Kristi daje smernice vezane za voznju u grupama. Bicemo rasporedjeni u manje grupe jer nas ima poprilicno. Grupe broje od 6-8 Vespi i Kristi nas upozorava na poslednju benzisku stanicu pred penjanje na Transfagarasan. Vespe trose zavismo od modela da li su starije ili novije (2 takta ili 4 takta) ali da kazem da vecina starijih Vespi 2t mora da se tanka na svakoh 100km, pa nam je bitan raspored pumpi. Kristi svakoj grupi objasnjava najvaznije stravi jer danas je pred nama 200km puta. WRE ekip je spremna da VoziSvuda Nailazimo i na putnu tablu Transfagarasan, red je da se obelezi da je WRE ekipa prosla tuda. Poceli smo penjanje, Put je odlicam, teren je dosta sumovit, magle ima dosta, ali imamo srecu pa nas ista prati, i uspevamo na vidikovcima da napravimo par lepih fotografija. Usput se susrecemo sa drugim grupama, i razmenjujemo utiske, ocekujemo uskoro da se pojavi i dobro paoznati vidikovac odakle se najbolje mogu videti krivine Transfagarasa. I evo nas Stvarno smo imali srecu, magla nas prati u stopu, ali nam dozvoljava da napravimo i fotke kao i video, Od kolega koji su isli pre mene da voze Transfagaras i Transalpinu cuo sam da je vecinu "oprala" bar jedan dan kisa. Nas za sada vreme sluzi, nigde ni naznake da kisa moze da pada, ali ipak ovo su planine, caskom mzoe da se vreme promeni.
  11. @vidakn istina, Dejan Avramovic je ziveo dugo u Italiji, a podatak da je isao u OS Oslobodioci Beograda nisam imao, mada mi sada to znaci, jer ja sam isao u OS Vlada Aksentijevic, a mi smo sa Oslobodiocima uvek bili u miru (valjda zato sto smo sa iste opstine Palilula) za razliki od OS Vuk Karadzic i OS Prve Proleterska koje su bile Dorcolske... Inace Dejan Avramovic je u Vespa ekipi WRE od osnivanja ili ti 2012. Trenutno ima 3 Vespe, Vespu ET4 150ccm, Vespu PX 200 i Vespu GTS 300 Super Sport na kojoj je i dosao u Rumuniju.
  12. Dan drugi 09.Avgust 2018. Ustali smo rano. Izlazimo iz ovog smestaja jer veceras kada svi pristignu olazimo na spavanje u Hotel Continental Forum Sibiu. Idemo do centra na kafu (neko i na pivo), da doruckujemo i da polako pripremimo mesto za prijavljivanje koje ce se nalaziti u Lilis caffeu. Tu nas cekaju vec kolege koje su dosle dan ranije kao i mi a to su kolege iz Italije, Francuske, USA (dosli iz Ceske), Albanije, Rusije, Belgije, Luksemburga. Danas u popodnevnim casovima se ocekuje dolazak ostalih ucesnika. Nazalost Grci su javili da nece moci da dodju, tako da ce nam svima faliti grcka ekipa. Na stalnoj vezi sam sa mojima iz WRE-Srbije kao i Chapter WRE-Slovenija. Dejan Avramovic je krenuo iz Beograda sa jos nekim beogradskim Vesparosima kao i Hrvatima koji su juce doasli u Beograd. Dusan Maksin je krenuo iz Slovenije sa slovenackom ekipom sa par automobila i Vespama na prikolicama. Dolazak se ocekuje u popodnevnim satima. Posto je stand za prijavljivanje postavljen, mozemo da se malo prosetamo gradom. Ciganski vasar i dalje traje. Napisao sam vec da kotizacija za ovo desavanje kosta 175 evra. Obuhvata 3 nocenja, polupansionski smestaj, poklone u torbi (majica, nalepnica, katalog, mapa, traka oko ruke, privesak). Sponyori su se potrudili i za pice, tako da Peroni daje 800 flasa piva, a bice i oko 20 litara rakije. Evo sta se dobija od promo materijala Prvi Hotel u kome spavamo u Sibiu je Hotel Continental Forum Sibiu. Hotel Continental Forum je smešten u istorijskoj zgradi u centru Sibinja. Ovaj objekat sa 4 zvezdice nudi elegantne sobe i besplatan WiFi. U restoranu možete uživati u jelima internacionalne i tipične balkanske kuhinje. U hotelskom bistrou Balkan služe se svakodnevni doručak na bazi švedskog stola, à-la-carte ručak i večera. Kafe TeKaffe uz čaj, kafu i kapućino nudi ukusna peciva i slatkiše. Hotel Continental Forum Sibiu udaljen je samo 3 minuta hoda od Narodnog muzeja Brukental i Velikog trga. O hotelu i smestaju u hotelu nesto kasnije. Pristizu ucesnici sa raznih strana i iz raznih zemalja. Vecina se odlicno poznaje tako da se vec vidi da ce ovaj skup biti kao i dosadasnji, ali po meni i dosta bolji jer se svaki dan vozi. Prijavljivanje i registracija ucesnika pocinje. Kristi kao pravi domacin docekuje svakog ucesnika. Kristija poznajem od 2013. i do sada smo bili na dosta Vespa skupova zajedno. One je dugogodisnji predsednik Vespa kluba Rumunija i ponavljam dosta dugo se trudio da napravi nesto ovog tipa jer u Rumuniji do sada nije bilo uopste medjunarodnih vespa skupova. Pa mi je drago sto sam mogao da mu pomognemo u organizaciji koliko sam mogao. Pice dobrodoslice je takodje tu. a stizu i WRE drugari, pa je WRE ekipa (WRE-Srbija & Chapter WRE-Slovenija) kompletna i mozemo da VozimoSvuda Dejan Avramovic, WRE-Srbija Dusan Maxin, Chapter WRE-Slovenija Stizu i Slovenci, i Madjari, I Slovaci i Poljaci, druzenje moze da pocne Zajednicka vecera moze da pocne u Lilis Caffeu nam je ista posluzena. Fotke govore vise od reci. Velika pohvala za organizatore sto se vecere tice. Po zavrsetku vecere odlazimo do Hotela. Veliki parking ispred Hotela je rezervisam za Vespe i prateca vozila koja ce nas pratiti sutra na prvom danu voznje. Obezbedenje postoji na parkingu tako da mirno odlazimo na spavanje. Hotel Continental Forum je hotel sa 4 zvezdice, napravljen je 1912. i istoriski je spomenik. Saznajem da je redovna cena za dvokrevetnu sobu u ovem periodu 70 evra (35eur po osobi) poredjenja radi smestaj u kome smo sinoc odseli nas cetvorica je kostao samo 30eur za sobu sa kupatilom, (7.5eur po osobi). Odlucili smo da i u povratku ostanemo jos jedan dan u tom jeftinijem smestaju jer je stvarno povoljan sa cenom od 7.5eur po osobi. A sada da uzibamo u carima Hotela Continental Forum. Sobe su dvokrevetne i sasvim su o.k. Telefoni na punjenju, komunikator na punjenju, navigacija spremna (ali tu je i mapa za svaki slucaj) Mozemo na spavanje, sutra ustajemo rano, okupljanje je zakazano za 9h, a polazak je tacno u 10h. Toliko za Dan drugi 09. Avgust 2018. 
  13. Dan Prvi 08. Avgust 2018. Na ovom putovanju WeRideEverywhere Vespa Crew-VozimoSvuda Vespa ekipu predstavljaju Dejan Avramovic, Beograd, Vespa GTS 300, WRE-Srbija Dusan Maksin, Skofja Loka, Vespa TS 125, Chapter WRE-Slovenija i moja malenkost Dejan Vlaovic, Beograd, Vespa ET 4 125, WRE-Srbija Dejan Avramovic krece 09. Avgusta iz Beograda, kada i Dusan Maksin iz Slovenije. Ja sam odlucio sam da krenem 08. Avgusta. Sa predhodnih putovanja zakljucio sam da je bolje doci dan ranije pa sam i ovaj put krenuo tako. Navigacija pokazuje oko 430km. Mesto susreta je grad Sibiu u Rumuniji. Sibiu je smešten u blizini geografskog središta Rumunije. Nalazi se u dolini Cibin u Karpatima. Okružen je planinama Făgăraş, Cibin i Lotrului koje su deo planinskog lanca Karpata. Kroz grad prolazi reka Cibin koja se uliva u Olt. Grad se nalazi ispod karpatskog prevoja kojim prolazi jedna od najznačajnijih putnih veza Transilvanije s južnom Rumunijom. Središte grada je jedan od najočuvanijih i najposećenijih rumunskih starih gradova. Pokrenut je postupak da se upiše na listu kulturne baštine UNESCO-a. Postoji mnogo muzeja (najpoznatiji je Brukenthalov smešten u baroknoj palati). Postoji i mnogo protestantskih, katoličkih i pravoslavnih crkava. Značajna je luteranska katedrala u gotičkom stilu. Odlucio sam se da prva pauza bude u Vrscu. Postoji vise nacina kako doci do Sibiua. Varijanta preko Temisvara mi je bila o.k ali sam je planirao za povratak. Tako da se ipak odlucujem za putanju koju mi je Kristi preporucio. Vrsac-Resica-Sibiu. Granicu prelazim veoma brzo jer na granicnom prelazu Vatin skoro i da nema guzve, pogotovu pre podne oko 10h. U Rumuniji putarina se ne placa za motore vec samo za automobile tako da ne moram da stajem na pumpu da bi platio putarinu. Kristi mi je rekao da je u Rumuniji samo prvih 20km los put, a posle je sve dobro. I tako je i bilo, samo 20km truckavog puta, posle toga milina. Sto se tog prvod dana tice ne bih previse detaljisao jer je cilj bio da se dodje do Sibiua. Izuzev prvih 20km stvarno put do Sibiua je bio odlican. Sto se tice guzve, kamiona itd. skoro i da ih nisam video (barem u tom delu dana). Prolazi se kroz mnogo sela. Pretpsotavljam da vecina stanovnika radi u nekoj od zapadnih zemalja EU, jer ispred vecine kuca su automobili sa tablicama iz zapadno evropskih zemalja. Kuce su im ogromne, interesantno ne idu toliko u visinu, max dva sprat, ali su siroke poprilicno i pune stubova. Naravno i lavovi i labudovi su tu. U prvom vecem mestu kupujem rumunsku karticu za mobilni telefon. Odlucujem se za domaci Romania telekom, karica kosta 6 evra ili 27 rumunskih leu (1 eur - 4.6 leu) Sto se cena goriva tice 98-ca kosta 5.92 lea sto je oko 1.27eur. Vecina pumpi im je po nasem sistemu znaci sipas i platis na kasi, mad aimaju i pumpe koje su automatizovane, ali na istim moze i da se plati po sipanju i na kasi. Za placanje koristim platnu karticu jer menjacnice se tesko nalaze po selima pa ocekujem tek u Sibiu da cu imati kes u dzepu, do tada plastika odradjuje posao. U Sibiu stizem u popodnevnim satima. Za one koji mozda ne znaju 100km puta na Vespi u grupi je oko 2h. Kada sam putujem taj prosek se smanji na nekih 1.5h za 100km. Sto se smestaja tice, Kristi je rezervisao smestaj za 4 osobe nekih 1km od centra. Pronalazim ga, cena smestaja je 7.5eur po osobi sve ukuopno za nas cetvoricu 30eur. Kupatilom delimo sa jos jednom sobom na spratu ali o.k.. Nista specijalno, ali za taj prvi dan sasvim o.k. Postoji frizider, veliki parking. Posto sam prvi stigao cekam Kristija koji uskoro pristize iz Bukuresta. Red je da se nazdravi... Posto smo nazdravili krecemo ka centru i mestu okupljanja Lilis caffeu, gde ocekujemo da su vec stigle kolege iz Belgije, Rusije, Francuske, Albanije, USA... Sibiu je stvarno veoma lep grad. Prvo sto zapadne za oko je da ulaz automobilima nije moguc u centar grada sem za dostavna vozila. Na fasadama starih zgrada nemoguce je videti bilo kakvu klima jedicnicu koja bi ruzila izgled fasade i zgrade. Vespama je bio omogucen prilaz u sam centar. U Centru na trgu je mini romski (ciganski) vasar, gde se bira kralj rumunskih cigana. Mogle su se cuti i neke pesme iz Srbije obrade, ali bilo je i gostiju iz Srbije na bini. Za Vesparose iz zapadnih zemalja EU nestvaran dozivljaj kada su videli to. Ne znam da li je to u vecini gradova u Rumuniji, ali primetio sam i kada sam bio u Temisvaru, a i sada u Sibiu da gradovi imaju puno trgova, koji su setacke zone, i jedan trg se preliva u drugi i tako redom. Tako je i u Sibiu. U Lilis caffeu nas ocekuju kolege i druzenje moze da pocne. Sa vecinom se vec dobro znamo sa vespa susreta na kojima smo se ranije videli, ali ima i novih koje upoznajemo. Druzenje traje do kasno u noc, jer imamo vremena sutra i da odspavamo, jer se ocekuje dolazak ostatka ucesnika tek u popodnevnim satima 09. Avgusta. Sto se cena pica tice u kaficima i restoranima u centru pivo domace kosta 9 lea sto je 2eur. Velika kobasica (fast fud varijanta) na trgu gde je ciganski vasar kostala je 3.5eur, slobodno se moze reci beogradske cene iz centra grada, podnosljivo Kasno u noc polako odlazimo do smestaja na spavanje a sutra imamo vremena da razgledamo grad i docekujemo ostale ucesnike. Toliko za Dan prvi 08. Avgust 2018.
  14. Vec par godina cekam da moje veliki prijatelj Kristi Turcin (predsednik Vespa kluba Rumunija) objavi datum za Vespa obilazak Rumunije. Cesto smo pricali na tu temu, dogovarali sa kolegama iz regiona kako bi i sta bilo najinteresantnije videti i obici. Slozili smo se da klasican Vespa skup (na jednoj lokaciji) je nesto sto je do sada vec vise puta vidjeno. Izbor pada na Transfagarasan i Transalpinu, ali i obilazak 3 zamka u Rumuniji. Kristi polako pocinje da sklapa kockice, i grupa kao i putanja puta se polako prave. 650km u 3 dana voznje po Rumuniji, nije neka velika kilometraza, ali ipak Vespe su u pitanju kubikaze od 125ccm-300ccm 70 Vesparosa iz 13 zemalja (nazalost za prvi put nije bilo moguce napraviti vecu grupu) ali se Cristi istinski potrudio da to bude veoma dobro organizovano i da nikom nista ne fali. Plan je obici 3 zamka u Rumuniji, pravi Drakulin dvorac (Poienari), Alba Iulia And Sighisoara utvrdjenje i proci Transfagarasan i Transalpinu Period voznje 09. Avgust - 12. Avgust 2018. Broj ucesnika je bio nayalost ogranicen na max 90 jer kada se pravi nesto ovog tipa, najteze je obezbediti smestaj adekvatan za toliki broj ljudi, a da svi budemo u istom smestaju. Zvucu ludo, ali Kristi je uspeo u 3 Hotela u 3 grada, polupansionski smestaj (o tome u kasnijim postovima) Kotizacija za ovu voznju je iznosila 175 eur (spavanje polupansion, 3 nocenja u hotelskom smestaju, majica skupa, nalepnica, torba sa poklonima, Peroni pivo-800 flasa, 20 litara tzuica tradicionalna rumunska rakija...) Znaci nase je bilo samo da dojemo i uzivamo, da se organizujemo za gorivo, a neki od nas su odlucili cak i da dodju dan ranije i da ostanu i jedan dan duze. U prilogu mozete videti video materijal sa te voznje, a detalje pisem uskoro.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja