Bogami, ovu Nemo salsa 30 (ili 15) u srb ili aus teze je pronaci nego kilo kokaina u slobodnoj prodaji . Nema niĐe...

Tvoje sam visine. Svasta sam probao i najbolje rezultate daje MRA podesivi deflektor (krilo) koje montiras na fabricki vizir. MRA mozes da narucis i u srbiji (mislim da ih uvozi platner i cene su korektne), ali ti je brze od preko, jer nemaju lager. Preko ih ima npr u luisu. Poz.

Ko ide neka javi... ove godine sam bio vec 2x, ali rado bih jos neki dan uhvatio, ako se trefimo

Tako je

Momci, uspeli smo... Elem: TD6 (23. Jul) postaje Open Day Na predlog učesnika, Track Day 6 predviđen za nedelju 23. Jula 2017. godine, postaje Open Day u istom terminu! Standardno za naše Open Day događaje, važe sledeći uslovi: Cena učešća: 3.800 RSD Za učesnike koji su platili učešće na TD6 u roku u kom je važila povlašćena cena, cena je: 3.700 RSD Radno vreme NAVAK staze: 10.00-16.00 h. Ulazak na stazu pre 10h nije moguć. Nema stintova, pristup stazi je slobodan, ograničen jedino sledećim uslovom: Limit vozača na stazi 20 Nema hitne pomoći Nema redara po stazi Organizator ne obezbeđuje merenje vremena (zvanično) Organizator ne obezbeđuje fotografisanje učesnika Svim učesnicima koji su ranije uplatili učešće na TD6 biće poslat email sa pitanjem da li prihvataju učešće na Open Day ili žele da njihova uplata bude vraćena ili preneta na neki od sledećih TD termina. Molimo vas da proveravate svoju elektronsku poštu i da što pre odgovorite. Samo učesnici koji su potvrdili učešće na Open Day-u biće u zvaničnom protokolu pristupa NAVAK stazi. Nadamo se da smo ovom promenom omogućili najvažnije: da u nedelju gume voze po stazi, a ne drugde! Vidimo se 23. Jula! Naravno, prijave za učešće na Open Day-u su i dalje moguće, za sve koji žele da učestvuju: KLIK ZA PRIJAVU TrackDay.rs tim.

Ploešti piše Violeta Ploešti (rum. Ploiești), nekada ga transkribuju i kao Ploješt, je veliki grad, preko 200.000 stanovnika. Nalazi se na severu Vlaške, otprilike na mestu gde poslednji obronci Karpata prelaze u vlašku ravnicu. Zbog svog geografskog položaja, očigledno predstavlja važnu tačku na putu od Transilvanije ka Vlaškoj, Bukureštu i Crnom moru. Kao i većina rumunskih gradova, posle oslobađanja države od SSSR-a i rumunske revolucije, ekonomski se naglo razvija. Ogromne rafinerije na ulazu u grad pokazuju šta je vodeća industrija u Ploeštiju: prerada nafte i petrohemija. Naravno, kad privreda funkcioniše, grad se razvija. Već ste videli, u prethodnom nastavku, kako istočni ulazak u Ploešti najavljuje bogat grad. Pa, da bez daljeg odlaganja krenemo u obilazak. *** Centar grada je potpuno sređen. Fasade se rekonstruisane, trgovi popločani, zelenilo održavano. Na centralnom trgu je veliki park, pored kula sa satom, centralna pijaca i gradska kuća, sve savršeno renovirano i veoma lepo. Gradska pijaca i toranj sa satom, centra Ploeštija (REW 2016) “Sahat-kula” pogled iz parka (REW 2016) Crkva sv. Jovana, na Trgu heroja (rum. Piaţa Eroilor), Ploešti (REW 2016) Gradska kuća. Čak i komunističke zgrade ne izgledaju loše (REW 2016) Bivše sedište kompanije OMV-Petrom, najveće korporacije u Rumunije. Sedište kompanije je preseljeno u Bukurešt, a zgrada je donirana gradu (REW 2016) Sinagoga slična onoj u Tulči, ali manja (REW 2016) Parkovi su uređeni moderno. Staze su popločane, drveće potkresano, trava kao juče ošišana. Stepeničaste cvetne aplikacije ili zelene figure krase trgiće i parkove. Gdekod ima prostora napravljena je fontana ili neka zelena instalacija. Ljudi su opušteni, šetaju se, prskaju u fontanama. Nema napetosti i grča, ne primećujemo ih. La Placinte, popularan lanac palančinkarnica (REW 2016) Hotel Central (REW 2016) Replike antičkih stubova, ćupova i slično se često sreću u Rumuniji na zgodnim mestima, ovde u parku (REW 2016) …neko mora i da kopa (Ploešti 2016) *** Na centralnom trgu park preseca Palatul Culturii. Prelepa zgrada, Palata kulture (gde su se smestili biblioteka, prirodnjački muzej, sud…), sa divnim širokim stepeništem, na kojem se omladina zabavlja… Palata kulture, opravdano dominira centralnim parkom (REW 2016) Krilo palate prema Bulevaru republike je biblioteka (REW 2016) Ulice su potpuno čiste, nigde nijedna žvaka ili papirić, a kamoli opušak. Jedino trunje na ulici je ono što je palo sa drveća. U ovom gradu nema prašine. Ima puno kafića, restorana, lokala. Ponovo srećemo nadogradnju lokala na prizemlje zgrade (sećate se pisali smo o tome u Moldaviji?). Ovde je ta dogradnja moderna, moderni lokali dozidani na starije, ali sređene zgrade. Eto, i tranzicioni kapitalizam se čini za nijansu manje odvratan u Ploeštiju! Dogradnja lokala bočno na prizemlje zgrade. Ovde čak vizuelno i uspešna (REW 2016) Poznati brend. Rešenje, za one koji vole. Inače, tu su i ostali slični globalistički lanci (REW 2016) Ima dosta i lokala sa brzom hranom (REW 2016) Evo i zašto su ulice tako čiste (REW 2016) Zelenilo i cveće je na svakom koraku (REW 2016) *** Bulevar republike je glavni bulevar, širok, ispresecan kružnim tokovima. Na svakom kružnom toku je spomenik, okolo je zelenilo, jako lepo je uređeno. Uz bulevar sa jedne strane ide zeleni pojas–park, a zatim stambene zgrade, dok se sa druge strane nižu čas stambene zgrade iz perioda komunizma, blokovska arhitektura, a čas moderni šopovi i velike poslovne zgrade. Kroz sredinu bulevara se protežu tramvajske šine, sa neobičnim rešenjem za stanice. Bulevar republike i poznate češke “katice” (REW 2016) Tramvajske stanice se usecaju u levu kolovoznu traku (REW 2016) Dobro poznati brend pod drugim imenom (REW 2016) Trolejbusi su moderni, kao i autobusi (REW 2016) *** Večeramo u restoranu u parku u samom centru grada. Restoran je lep i pun zelenila. Naravno da u ovako zelenom gradu, biramo zeleni restoran . Vrlo solidna hrana. Parkiramo motor ispred apoteke, u obilazak smo krenuli motorom, pa na žalost, večeras za vozača nema piva . Grad je prepun nekog privatnog obezbeđenja. Na ulazu apoteke ispred koje smo parkirali motor stoji obezbeđenje, šoping mol je prepun obezbeđenja, ima ga i na ulicama… Za razliku od npr. Tiraspolja, gde obezbeđenje (doduše državno) skoro da nije vidljivo, ovde se upravo trude da budu što uočljiviji, a to paradoksalno čini da se čovek oseća manje sigurno. Restoran je u centru, “centrije” ne može (REW 2016) Zaslužena klopa na kraju dana… (REW 2016) … pišem zabeleške pre nego što navalim na picu. Eto kako je nastao ovaj putopis! (REW 2016) *** Na izlasku iz grada prema zapadu, na uključenju na obilaznicu, nalazi se ogroman šoping mol Ploiești Shopping City, sa poznatim brendovima H&M, Carrefour, itd. Preko puta je Decathlon, iza su Metro i Praktiker… podseća me na neki od zapadnih gradova u kojima često boravim. Na obilaznici, iza šoping zone, je nova industrijska zona: fabrike, skladišta i distributivni centri. Sve novo i veliko. Vidi se zašto je grad bogat. Vide se poslovi, razvoj, rumunski napredak je fizički opipljiv u Ploeštiju (prim. Severian: zanimljivo je recimo da je Rumunija 2017. godine prestigla i Hrvatsku po paritetu kupovne moći u odnosu na EU prosek, a odavno je ispred Bugarske, Srbije i svih ostalih balkanskih zemalja osim Grčke. Kupovna moć je dostigla već 63% evropskog proseka i brzo raste. Bravo!). Shopping City, veliki tržni centar na obodu grada i senke dva putnika! (REW 2016) Popularan i jeftin lanac sportske odeće, obuće, rekvizita… (REW 2016) *** Naš savet je: nemojte da propustite ovaj grad! Ako je Jaši daleko, pa za njega možda i postoji opravdanje da ga ne upoznate, za Ploešti toga nema. Ako ste i čuli za Ploešti, očekujete neki siv, depresivan, industrijski postkomunistički grad, međutim dočeka vas moderan, obojen, industrijski razvijen grad, pomalo mešovitog stila, oaza zelenila, opuštenih i nasmejanih ljudi, totalno savremene šoping zone, a cene još uvek normalne… Uostalom, na putu je za deltu Dunava, Konstancu i Mamaju, Bukurešt… pa verujem da će vas put kad-tad provesti tuda, a tada planirajte da mu posvetite bar malo vremena i jedno spavanje. Ploešti to zaslužuje! Tulča i delta Dunava su iza leđa (REW 2016)

Pronašao sam oglas (ovde na forumu )... Ako se ne varam, to je vreća dužine 195cm? U tom slučaju mi je prekratka (treba mi 215-225cm). U svakom slučaju, cena ti je veoma fer i odmah bih uzeo da dimenzije odgovaraju... (verujem da zato i prodaješ )

Hvala za dobru volju i predloge kako da popunimo potrebna mesta! Super je to videti i daje energiju da nastavimo...

Peđa, deluje veoma zanimljivo. Naročito što je stretch... za nas koji se okrećemo kao ventilator dok spavamo to je veliki plus. Hvala, definitivno mi deluje kao odlično rešenje (u slučaju da ju je moguće "dognati" ) Lalajko, pošalji mi na PP uslove (ili link do nekog eventualnog oglasa). Što se podloge tiče - slažem se potpuno, ključna stvar je podloga. Ali to imam rešeno na način da sam godinama prezadovoljan (i godinama ta jedna traje - Mammut, sa svojom ugrađenom sunđer-pumpom, veoma topla, udobna, ali i kompaktna).

Niko nista?

Šta predlažete kao rešenje za vreću za spavanje sa sledećim zahtevima: 1. Comfort zona počinje na max 3-5C (može naravno i od manje) 2. Težina 1-2kg (ili bar ne mnogo preko toga) 3. Veličina spakovane kompresiuone vreće do npr 30-40cm x 20cm prečnik (max), ili što bliže tome 4. Što bolji kvalitet Imam vreće za ostale uslove i sa njima sam zadovoljan, pa je ideja da se baziramo u ovoj temi samo na toplim vrećama, odličnog kvaliteta, po dimenzijama i težini primerenim motociklu. Super je ako je jeftino, ali cena u ovom razmatranju nije od primarnog interesa (davno sam shvatio da se posle dovoljno kampovanja svaka vreća isplati , mislim to generalno važi za svu kamp opremu, a da bih se odmorio moram dobro da spavam )

Od Tulče do Ploeštija Još jednom preko Dunava skelom! Tulcea – skela Brăila – Buzău – Ploiești Etapa: 280 km piše Violeta Od Tulče se vraćamo putem kojim smo došli, oko šezdesetak kilometara, uz Dunav. To je onaj fenomenalan put, na koji smo naišli po prelasku Dunava skelom u Galaciju (rum. Galați). Uzbudljiv put i odličan asfalt! *** Na odvajanju za Galaci, mi nastavljamo magistralom do Braile (rum. Brăila). To je uostalom glavni put, patrljak ka Galaciju i Moldaviji je sporedan smer! *** Braila je zapadno od Galacija i ove dve skele (sećate se, i u Galaciju smo prešli Dunav skelom) predstavljaju jedine prelaza Dunava u ovom kraju. Postoji projekat za izgradnju mosta u Braili, pošto je u zimskim mesecima kada se Dunav zaledi prelaz skelom nemoguć, pa mora da se ide do Giurgeni–Vadu Oii mosta, što znatno produžava i poskupljuje transport. Tada praktično istočni deo Rumunije i Moldavija, pa i jugozapadna Ukrajina ostaju odsečeni od centralnog dela Rumunije. U Braili ima 4-5 skela koje rade paralelno, veliki je biznis u pitanju! Za kamione postoje posebne skele, što je prilično dobro rešenje, jer njihovo ukrcavanje i iskrcavanje traje znatno duže, čime je omogućeno da se laka vozila brže transportuju preko Dunava. Velika je gužva i haos, pokušali su da nas “zapale” za kartu, naplativši nam 21RON, čak su dali i fiskalni račun (ispostaviće se neki zaostali za pikap otprilike), ali nama je ta cena bila sumnjiva jer smo znali cenu iz Galacija (11,50RON), pa se S. pobunio i dobio “kusur” nazad. Na kraju smo platili 9,50RON, ukupno za motor i nas dvoje. Kaže S. da je prodavcu karata bilo jako neprijatno kad je uhvaćen u manipulaciji, ali to ga nije sprečilo da istu proba da izvede. Ukrcavanje na jednu od više skela u Braili. Postoji više prilaza, izaberite najbolje za sebe (REW 2016) Nećete me prevariti ! (REW 2016) Skela za terentna vozila. Izbegavajte, ukrcavanje i iskrcavanje traje jako dugo (REW 2016) Kad gopro ostane na kacigi Dunav bude gore (REW 2016) Dunav je u Braili uzak, uži nego u Galaciju i uži od Save u Beogradu. Prelazimo ga brzo, vožnja traje 5-10 minuta. Voilà! Na zapadnoj strani… (REW 2016) Luka je puna prašine. Makadam je i kamioni nas praše. Bacamo poslednji pogled na Dunav i krećemo u ravnicu (REW 2016) *** Braila je veliki grad. Deluje lepo, ali smo mi nervozni od prašine i gužve na obilaznici, pa bežimo za Buzau. Mislim se, koja je fora sa ovim mojm mužem i skelama, ali ostajem nema… Nakon što se odvaja magistrala za Sloboziju, put postaje neopterećen. Odličan je i veoma brzo, bez zaustavljanja, prelazimo veliki rumunski plato. Minibus na liniji Bukurešt-Tulča (REW 2016) Začas stižemo u Buzau (REW 2016) Pravimo pauzu iza Buzaua, na OMV pumpi. Živeo globalizam! Lux OMV – krov pravi hladovinu na parkingu (REW 2016) S. rezerviše smeštaj … (REW 2016) … ja koristim priliku da nešto pojedem (REW 2016) Na rumunskom platou je vrućina, sve je ravno, nema hlada. Samo polja i polja i tek u daljini se naziru obronci Karpata. Put je prav, u jednom trenutku sam zaspala, i tras kacigom u kacigu mog vozača! Dok se vozimo preko velikog platoa, putokozi pokazuju na mesta čija se imena završavaju na …ești. Ovo je istorijska oblast Vlaška (tako je zovemo mi Sloveni), Rumuni je zovu Țara Românească. To je izvorna zemlja rumunskog naroda. Sve, baš sve, počev od prirode do imena gradova je tako različito od Transilvanije, pa i od Moldavije. Očigledno nam je da današnja Rumunija kroz istoriju nije bila koherentna, tj. da su pojedine oblasti delile različite sudbine! Bucov, neposredno ispred Ploeštija, praktično smo već stigli (REW 2016) *** U Ploešti stižemo popodne. U grad ulazimo širokom magistralom, duž koje se sa obe strane nalaze moderni saloni automobila svih popularnih brendova, mnogo malih fabrika (bravo!), skladišta, a zatim i veliki šoping mol (Afi Palace). Još jednom, ovim efektnim ulaskom, potvrđujemo sebi koliko je Rumunija napredovala! BMW, Citroen, Seat, Ford… (REW 2016) Tu su i japanci (REW 2016) Skoro pa domaći brend (REW 2016) Šoping centar na ulasku u grad (REW 2016) Naš pansion je na zapadnoj strani grada, u blizini ogormne šoping zone na samom izlasku iz gradskog tkiva na obilaznicu (zabeležiti ovde da i Ploešti ima obilaznicu, a Beograd ne može da je izgradi 50 godina!). To je savršena lokacija za sutrašnji rani start, a kako mi stižemo sa istoka, prolazimo kroz ceo grad. Ogromni široki bulevari seku mesto, sa puno kružnih tokova, saobraćaj se odvija bez gužvi, mi prolazimo bez ikakvog zadržavanja. Već na prvi pogled, grad nas kupuje. Totalno smo iznenađeni i zadivljeni. Bulevar republike, nema gužve (REW 2016) Kružni tokovi, bez semafora. Saobraćaj teče (REW 2016) Nove lepe vile po obodu grada, jedna od njih je i naš smeštaj večeras (REW 2016)

I od mene neka fotka : Dirty Greece 2017 ride – vertical profile (click to enlarge) Dirty Greece 2017 – ride successfully finished!

To gotovo izvesno znači da nisi dobro stavio čep.

Delta Dunava, sa juga dokle ima puta! Vrludanje među rukavcima i lagunama Dunava! piše Severian Jutros, vozeći se trajektom nazad ka Tulči, gledali smo obalu kanala i put koji ide nizvodno. Međutim, put se retko i slabo vidi, tek povremeno naslućuje, jer kao i svuda, Dunav pravi meandre i lagune, ide malo vamo ili tamo, po nekoj svojoj ideji i volji, pa je put malo odvojen od reke/delte. U gornjem delu delte vide se naselja koja leže na Dunavu i njihova pristaništa. Sve mi to ne da mira, ideja se polako rađa i nastupa iz pozadine svesti… *** Kako trajekt stiže u Tulču oko 10h, a naš hotel je svega nekoliko stotina metara udaljen od pristaništa, brzo stižemo da se prijavimo, znaju da dolazimo (spremili su nam sobu mnogo pre zvaničnog vremena od 14h), Violeta ostaje da se odmara, a ja se najbrže moguće spremam i već u podne izlazim iz hotela u punoj ratnoj opremi, na motoru. Krećem na važnju u deltu, koliko i kako se može… Put najpre vodi na istok, niz kanal Dunava Sveti Đorđe. Put koji sam još jutros gledao sa broda, sada vozim! Put kreće od Tulče, pored Mehmedije (rum. Mahmudia) i Muriola (rum. Murighiol), a onda slepo završava u selima Gornji Dunavac (rum. Dunavățu de Sus) i Donji Dunavac (rum. Dunavățu de Jos). Iza toga nema više puta. Samo voda, trska i delta koju smo jutros prešli brodom. Idemo, dakle, dokle se može… Motor na čuvanju u zatvorenom dvorištu. Po povratku sa krstarenja, S. oblači full opremu, iako je jako toplo, uzima motor i kreće u vožnju niz Dunav dokle ima puta (REW 2016) Naš hotel je na jezerskoj Adi, povezan malim mostom sa kopnom (REW 2016) *** Put je odličan. Sve vreme asfalt je savršen, potpuno nov. Odličan je za vožnju motora, povremeno sjajan. Bravo, Rumuni, tako se dovode turisti! Pored puta povremeno se vide lagune, delta je sa leve strane puta (REW 2016) Pogledajte samo taj savršen put, a saobraćaja skoro da nema (REW 2016) Blago valovito, uglavnom pravo uz blage krivine (REW 2016) Pored puta su peščane dine, pesak je svuda, a ne zemlja. Čistim kameru na svakom stajanju (REW 2016) *** U jednom od malih mesta pre Mahmudije, uskim, seoskim makadamom hoću da izbijem na Dunav. Upadam na malu lokalnu plažu, usred ljudi koji igraju fudbal na pesku i kupaju se. Ja upadam u punoj ratnoj opremi u stojećem stavu. Opšti smeh. Neko igra fudbal… (REW 2016) … neko se kupa, neko peca (REW 2016) Mehmedija je gradić koji se nalazi na samom južnom kanalu. Trajekt koji vozi od Tulče do Svetog Đorđa staje ovde, tako da turisti koriste i Mehmediju kao polazište za krstarenje deltom Dunava. Ako u deltu dolazite iz Konstance ili sa Mamaje, Mehmedija je verovatno najpametnija tačka na kojoj hvatate trajekt. Hotel Mon Jardin, na samoj obali (REW 2016) Kanal Sveti Đorđe u Mehmediji (REW 2016) Mesto podseća na grčke gradiće sa Kasandre (REW 2016) Na ulazu u grad “čuči” lovac na turiste (REW 2016) Izleće na put, moram da stanem, zagleda tablice, “Srbija braća”, priča, objašnjava… (REW 2016) *** Izlazim na kanal na još dva-tri mesta. Na mnogo mesta može da se stigne do Dunava (REW 2016) Ima puno odvajanja sa glavne magistrale koji vode do kanala (REW 2016) Svuda je pesak (REW 2016) Rečno drveće pravi finu hladovinu za vožnju po ovako toplom danu (REW 2016) U svakom mestu postoji bar po nekoliko čuvanih i ograđenih parkinga, gde je moguće ostaviti vozilo i otići na krstarenje deltom. *** Put je i dalje veoma dobar. Za čas proletite kroz Gornji Dunavac i stignete do Donjeg. Put je i dalje fantastičan i nov (REW 2016) Pored puta su brojne reklame za hotele, marine, kupališta i sl. (REW 2016) *** Put završava tako što bukvalno silazi u vodu u Donjem Dunavcu. Inače, Donji Dunavac se nalazi na nadmorskoj visini od 0m, a nije na moru . Vozite se kilometrima kroz selo… (REW 2016) … pored kuća sa trščanim krovovima… (REW 2016) … i onda odjednom put se prekida vodom (REW 2016) Jedan od brojnih rukavaca Dunava, iskorišćen za marinu, put završava bukvalno ovde, rampom za čamce (REW 2016) *** Vraćam se u Muriol (rum. Murighiol), koji se nalazi na istoimenom jezeru, jednoj od velikih laguna Dunava. Ime mesta je turskog porekla i znači ljubičasto jezero. Od Murigola krećem ka jezeru Rezim. Vozim se između nekoliko jezera, to su i dalje sve lagune delte Dunava. Opet je put potpuno nov, još ni linije nisu iscrtane. Bravo, Rumuni! Močvarna voda stiže do puta (REW 2016) Šaš i poneko drvo pored puta (REW 2016) *** Jezero Razim je ogromno, više desetina kilometara dugačko, silazi na istok do Crnog mora, od koga ga deli samo uzak peščani sprud, a na jug se prostire čak do iznad Konstance. Silazim na obalu. Divim se. *** Pored još jednog jezera-lagune, Babadag (odlična lokacija za pecanje!) izlazim na glavnu magistralu Konstanca-Tulča, kojom se vraćam u grad. *** Ispred Tulče je aerodrom (!), moderni marketi i pumpe. Grad je definitivo od klase mojih gradova odmora, kao Aktobe, Sibiu, Jaši, Astrahan, Habarovsk, Karpenisi itd. *** Ceo deo južne obale Dunava, od Galašija do kraja delte, ima puno, ako ne i većinu mesta sa, i dalje, turskim većinskim življem. U gradu Tulči se nalazi najmanje šest crkava u samom centru, velika džamija na keju i sinagoga u glavnom bulevaru. Kada ovome dodamo i obližnju Konstancu, sa takođe brojnim bogomoljama raznih religija i konfesija, utisak mi je potpun. Volim da vidim tu čuvenu multikulturalnost na delu, živuću i dobro držeću!