Jump to content

Moto Zajednica

makikt

Nosilac medalje zahvalnosti
  • Broj tema i poruka

    415
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1088 Excelent

2 Pratilaca

O članu makikt

  • Rank
    Svrati ponekad

Profile Information

  • Pol
    Žena
  • Lokacija
    Beograd
  • Motocikl
    Stršljen

Poslednji posetioci profila

4699 profile views
  1. makikt

    Slike sa mobilnih telefona..

    "sto za dvoje"
  2. makikt

    Oko Beograda van asfalta

    U subotu smo Vlada i ja malo istraživali off raod puteve oko Beograda, tačnije tražili smo put sa što više offa a što manje asfalta od 1000 ruža do Ripnja. To nam je ostalo nerešeno prošli put pa smo sada pažnju posvetili nekim ucrtanim putićima na mapi za koje je trebalo proveriti vode li nekuda. Nekim delovima smo zadovoljni a na nekima treba još poraditi ali svakako je i ova vožnja kao i svaka prethodna bila uzbudljiva, puna lepih pejsaža, neizvesnih situacija ali i prepreka koje su nas u par navrata naterale da promenimo putanju kao i onih koje smo uspeli da savladamo Negde odavde smo krenuli, odmah ispod Avale... Ovo u pozadini iza njiva je jezero Pariguz u Resniku I ubrzo prva prepreka. Ovaj put nismo imali testericu a šiblje okolo je bilo previše gusto pa smo morali da potražimo drugu putanju. Preko njiva, gore, dole, tamo vamo i dođosmo do prelepe šumice na padini koju od livade gde se nastavlja naš put deli rečica. A šuma već ozelenela, i putić lep. U početku širok i ravan a onda zavija po kosini i prerasta u stazicu više kozju nego pešačku. Krenuli smo optimistički tuda, mada je odmah delovalo da ćemo motorima teško proći. Stazica je uska i pod nagibom a na pojedinim mestima se gubi ivica i stapa sa padinom koja završava dole duboko u rečici. Možda bismo se i odvažili tuda da pokušamo da prođemo da je bilo izvesno da ćemo se u nastavku uspešno spustiti u podnožje. Ali putić se gubio u šiblju pa nije bilo svrhe ići dalje u ovom pravcu. Vratili smo se malo nazad do prvog račvanja pa krenuli drugim šumskim putem koji je više obećavao. Ali ni ovde nije sve jednostavno, sa leve strane uz padinu šaht, sa desne strane uski prolaz uz provaliju Ipak šaht, sigurnije je A iza šahta nailazimo na šumskog stanovnika Previše je strmo za kornjačicu pa je Vlada odlučio da je u rancu preveze do livade u podnožju Mi nastavljamo dalje i ubrzo nailazimo na predivnu zelenu oazu, potočić i vodopad sa kaskadama . Zeleno, zeleno , zeleno, oko mene sve je zeleno Ovaj neočekivan lep zeleni kutak prirode nas je potpuno očarao i razveselio ali nažalost motorom nije moglo uz potok. Ne mari, jednako smo se zabavili. Ja sam za malo izbegla da upadnem u potok, ali sam zato upala u koprivu A onda me je Vlada po livadi vozio pozadi na mom kinezu a nemam ni zadnje fuzastere i vikao drži se nemoj da ispadneš. Kao da sam imala zašta da se držim Odatle smo opet morali malo da se vratimo nazad do putića preko nove livade i tu da pređemo preko potoka. Posle ove lepe prirode koju proleće uveliko boji u nežne zelene tonove malo smo izašli na asfalt a onda opet preko njiva, malo kroz šumu i došli do Ripnja. Avala je sada daleko iza nas ... Ali do samog kraja nema opuštanja, prepreke iskaču kad ih najmanje očekujemo. Da bismo izašli iz jaruge potrebno je preći preko ovog mostića A onda proći kroz ovo granja A pre toga je bilo potrebno nečim podupreti motor na nizbrdici dok se ide u izviđanje. To smo rešili lako, evo ovako Ipak Vlada je prevezao oba motora, nismo hteli da rizikujemo da se zaglavim u potoku, to ćemo neki drugi put I eto izašli smo. Još poneka livada, voćnjak i neobična rupa na sredini i izađosmo na asfalt a odatle nazad kući. U kilometrima možda ne tako dugačka ruta, nekih tridesetak kilometara off-a ali dosta istraživanja, raznoraznih prepreka i još jedan lepo ispunjen dan
  3. makikt

    TD #01 i TD #02

    I ove sezone nastavljamo sa intro grupom u terminu od 13,00 do 13,30 h. Ko želi da vozi u nedelju u intro grupi može i na licu mesta da se prijavi i uplati. Prijava i uplata u šatoru kod mene, poželjno malo ranije od 12,00 do 12,30h. Vidimo se!
  4. makikt

    Jadranska magistrala

    Wau, kakav zalazak sunca. Iz momenta pokreće maštu i želju da se provozam Jadranskom magistralom celom dužinom. Odavno to planiram ali nikako da realizujem . E sad si me slikama i rečima podsetio da to uradim prvom prilikom. Sjajne fotke !
  5. makikt

    Oko Beograda van asfalta

    Ni ovaj vikend nije prošao bez enduro akcije po bližoj i daljoj okolini Beograda. A gde je akcija tu je i avantura, znači zabava zagarantovana . Ovaj put naša mala ekipa bila je u proširenom sastavu. Vlada , Sev i ja krenuli smo u otkrivanje novih puteva preko Ralje i Parcana ka Kosmaju. Vlada kao najbolji poznavalac ovih terena i ovaj put je bio idejni vođa u iscrtavanju i pronalaženju puteva i putića kroz šume, preko proplanaka, kroz potoke, poneku njivu i voćnjake. Krenili smo već razrađenom putanjom niz Kumodraž, pa ispod Ikee kroz Karlov tunel a onda uz i niz Avalu lepim putevima kroz šumu. Ono Vladino upozorenje gore napisano neizostavno treba poslušati ukoliko se zaputite ovim putem a odnosi se na ovu baru, osim ako ne želite da završite u njoj Ali ako ipak pomislite, ma proći ću šta je to, samo mala barica, e onda se spremite na spektakularno klizanje po mokroj mahovini i kupanje u ustajaloj vodi ne baš tako prijatnog mirisa . To izgleda otprilike ovako ( Pomagajte da podignem motor zaglavila mi se čizma ) Posle igre u vodi dolazi šta drugo nego ponovo voda, samo sada malo dublja i mračnija . Zabava se nastavlja ali ovde bez kupanja, vodu u čizmama ne računam A onda malo Avale za zagrevanje i uživanje. Avala je uvek lepa kako god da se krene, bilo peške ili motorom kroz šumu po lepim vijugavim puteljcima. Posle vožnje po Avali da uštedimo na vremenu malo smo kombinovali asfalt i off road do Ripnja a onda novim neistraženim putem krenuli ka Parcanima. A put , put se gubio u svežem , bistrom potoku Sad, koliko je bistar pitanje je ali zvuči lepo. I šta ćemo sad ? Kroz potok , nema druge Ali malo muke i neizvesnost ( skoro ) uvek se isplate. Na kraju potoka nas je sačekalo jezerce sa pecarošima a od njega put na gore. Za nas je to značilo prolaz dalje i mogućnost za nastavak puta. A sa vrha predivan pogled na Avalu sa jedne strane i Kosmaj sa druge Dalje držeći se zapadnog pravca ka Guberevcu vozimo kroz prelep šumarak a tu negde je i neobično brdo od zemlje, kažu da je to " rimska šljaka " Nešto kasnije naišli smo na deo bmx staze. Posle prilaza preko jedva uočljivog drvenog mostića ubrzo nas je sačekala naizgled nepremostiva prepreka na putu. Ali iskusni znaju kako to jednostavno i brzo da reše a i nose potreban alat sa sobom pa je prepreka za čas uklonjena A ko zna šta nas u nastavku čeka pa nije na odmet imati i koje drvo za vatricu ako zatreba. Sreća nije zatrebalo I prolazimo Malo po malo, preko njiva, kroz šumu gore, dole, potokom, kroz bare,a malo i kroz šiblje stigosmo do podnožja Kosmaja u Tresije. Tu se naša avantura za ovaj dan završava. Malo smo odmorili, častili se specijalitetima koje je Vlada poneo i puni utisaka posle ove dobre i pre svega zabavne vožnje i uspešnog trasiranja novih off road deonica u pravcu od Beograda ka Kosmaju krenuli nazad kući. O tehničkim detaljima i težini puteva nešto više će reći moji saputnici. Sa svakom vožnjom otkrijemo nešto novo, pronađemo neki novi putić sve dalje i dalje... Dokle ćemo i u kom pravcu sledeće videćemo, a kad saznamo podelićemo sa vama
  6. makikt

    Oko Beograda van asfalta

    Kao što je Vlada rekao ideja nam je bila da pronađemo put do Kosmaja a da se što manje vozimo asfaltom. Obzirom da smo se na licu mesta uverili da je put ka Parcanima asfaltiran, rutu koju je Vlada iscrtao kao alternativu prvi put prolazimo tako da nismo znali ni šta nas očekuje ni kakav je put a ni da li ćemo na kraju uspeti da izađemo negde iz šume i potoka . Ali jesmo. Uz malo muke jer je ovaj deo od Trešnje do Parcana jako raznolik i rekla bih po težini ne spada u lakše. Svega je tu bilo, od lepih puteva po proplanku za uživanje, preko strmih zemljanih puteva sa dubokim kolotrazima od nekih dvadesetak santimetara čak možda i dubljih, puteva na koje se izlio potok, strmih uspona sa kamenjarom, plićih i dubljih bara na putu, povremenih slepih završetaka gde je trebalo naći alternativni prolaz, pomalo šiblja ali sve u svemu put smo ipak uspešno trasirali A to je ono najvažnije, što donosi osmeh i briše svaki trag umora . Krenuli smo iz Bubanj potoka i odmah sišli sa asflata, vozili se do ispod Ikee pa dalje preko njiva i jednim kraćim delom asfaltom do Trešnje. Od Trešnje do Parcana je je sve off a onda seoskim putićima do Sopota. Obzirom da smo veliki deo dana potrošili na istraživanje, a vreme brzo proleti Kosmaj ostaje za sledeći put. Evo malo ilustracije kako nam je bilo. Prvi deo je lakši, opuštenije se vozi. Ima mesta za uživanje u pogledu koji puca ka Avali i okolini , bojama i mirisu proleća koje se već polako oseća . Trešnja - jezero A onda dolazi komplikovaniji deo. A gde je komplikacija tu je i zabava , podrazumeva se Ko preživi pričaće . Izgleda da sam ipak nekako preživela Jedan od blažih uspona sa kamenjarom , strme nismo slikali bili smo zauzeti preživaljavanjem ( pre svega mojim ) Ako se pitate šta je ovo što liči na grožđe u bari, nije grožđe, to su jajašca od žabe Vlada merka da li da preskačemo potok. Ipak ne, to ćemo drugi put Radar u Ralji nam je jedno vreme bio ispred a onda iza nas,napravili smo krug oko njega Zasluženi odmor i okrepljenje u Parcanima I na kraju -Sopot. Desno je put ka Kosmaju a mi ćemo pravo , nazad kući Od polaska ujutro do povratka prešli smo oko 110 km a Vlada i više, od toga sigurno 50-60 km čistog off roada, znači čistog zadovoljstva i uživanja Bilo je tu i lakših i težih deonica a i pojedinih mesta gde se trebalo pomučiti ali vredelo je. Off road nije ni malo lak, zahteva kondiciju koju ja baš i nemam ali uprkos tome sa svakom vožnjom otkrivam nove i nove lepote vožnje van asfalta. Posebno su mi zanimljive oblasti u bližoj i daljoj okolini Beograda do kojih se može stići na točkovima a pružaju jednako uzbudljiv doživljaj kao i neke dalje. Ovaj put smo pronašli jedan način kako do Parcana možemo stići van asfalta, sledeći put ćemo probati drugi a produžićemo i do Kosmaja... pa tako redom. Naša putanja, sa kombinacijom asfalta u povratku
  7. makikt

    Fotografija dana (tvoja, ne tuđa)

    Stiglo je proleće
  8. makikt

    Potrebna garaža za motor

    Tražim garažu sa smeštaj jednog ili dva motora u zavisnosti od ponude. Prednost imaju Kanarevo brdo, Miljakovac i Rakovica ali možete ponuditi i druge lokacije. U obzir dolazi i deo garažnog prostora za smeštaj kros motora ukoliko neko ima pored svog motora prostora za smeštaj još jednog. U toj varijanti mi je važno da imam stalni pristup motoru a idealno bi bilo da je negde na Kanarevom brdu ili Miljakovcu. Ako imate tako nešto ili znate nekoga ko ima javite mi na pp. Hvala !
  9. makikt

    Oko Beograda van asfalta

    Pravi prolećni dan, vedar i sunčan iskoristili smo na najbolji mogući način, još jednom super zabavnom vožnjom po Avali i okolini. Od nekoliko planiranih učesnika na kraju se na polaznoj tački u Kumodražu pojavilo samo nas dvoje. Vlada i ja, već oprobani tandem na ovom terenu. Vlada je ovde domaći, poznaje svaku stazicu bolje nego svoje dvorište Ja dođem više kao prikolica koja se za njim kotrlja nizbrdo i uzbrdo. Manje-više mi to polazi za rukom ako izuzmemo par bukvalnih kotrljanja nizbrdo sa sve motorom preko mene. Ali to nismo dokumentovali, pa kao da se nije ni desilo Krenuli smo iz Kumodraža spustom sa vrha do Bubanj potoka, drugom putanjom u odnosu na prethodni put. Start. Sa ovog brda smo krenuli a na ono iza ćemo se popeti Do dole vozimo zemljanim kolskim putem, sa dosta dubokih kolotraga i povremenih džombi. U Bubanj potoku standardno prelazimo preko asfaltnog puta i nastavljamo makadom do Ikee. Tu smo kraćim delom vozili asfaltom do iza Ikee a onda smo se spustili na jednu naizgled ravnu livadu. A zapravo je to džombast vodoplavan teren na kome se od trave ne vidi dubina vode. Točkovi koji sve vreme skakuću po džombama povremeno potonu i proklizaju kada naiđu na malo više vode i tako do kraja ovog natopljenog terena. A onda se Vlada zaustavio i pitao me da li vidim tunel. Pogledam okolo , tunela nigde nema. Međutim , ima! Ne vidi se od šipražja. A da bi se prošlo kroz tunel treba proći kroz vodu skoro do kolena . Dobro, malo preterujem , ali meni se činilo da je toliko duboka . Evo uverite se sami I prošli smo. Odnosno ja sam prošla a da se nisam udavila Okrećem se da se još jednom uverim da sam stvarno kroz ovoliku vodu prošla Karlov tunel, kako mu je Vlada dao ime je bio baš zabavan, možda čak i najzabavniji na ovoj vožnji. Posle tunela dolaze njive i traženje puteva koji nisu preorani a koji bi nas doveli do Avale. Sve je lepo, drveće još nije ozelenelo ali polako počinje. Miris proleća se oseća u vazduhu. Odavde počinjemo da se penjemo ka Avali. Još jedan delić smo vozili asfaltom a onda ulazimo u šumu. A u šumi raj. Svega ima. I lepih širokih zemljanih putića prekrivenih lišćem, i strmih stazica koje povremeno nestaju i jako strmih padina niz koje se lako kotralja naglavačke a teško ponovo podiže u uspravan položaj , i grana na putu, i debelih stabala na putu... A Valda samo govori, e od sada je sve lako, ne brini ništa a ono sve teže i teže Našli smo i rimski rudnik tu negde usput u šumi Topao i sunčan dan je izmamio mnogo izletnika u prirodu, pa ih povremeno srećemo usput . A kod Čarapićevog Bresta je bila gomila ljudi sa decom koji su došli na celodnevni izlet, roštiljanje i igre u prirodi. Uostalom, kao i mi samo na malo drugačiji način Sreli smo u šumi još jednu ekipu enduraša. A onda smo shvatili da smo ogladneli pa smo i mi napravili malu ali slatku gozbu u prirodi ( pivo je bezalkoholno, ne brinite a nismo ga ni konzumirali ) Ali su zato kranjske kobasice bile vrhunske, Vlada je bio majstor a zasladili smo se pitom od jabuka . Posle, još malo gore, dole, tamo, vamo. Vlada ne bi bio Vlada kad ne bi istražio ima li još neki putić kojim nije do sada prošao. Nema veze što ja jedva uspevam po tim slepim stazicama da održim ravnotežu za njim, kaže on taman da naučiš... Pa mi je tako pokazao kako da okrenem motor na ćopavoj, sad dal sam ja to savladala videćemo, pa kako da se na uzbrdici okrećem, pa umalo da mi pokaže i kako se preskače deblo poprečeno na putu... Ustvari, on mi jeste to demonstrirao. Preskočio je to oboreno stablo na uzbrdici. Srećom da sam se ja ipak uzdržala od takvog pokušaja inače pojma nemam kako bi me izvukli iz provalije ispod Žao mi je što nisam uspela da slikam baš trenutak preskakanja ali sam bila potpuno pod stresom od ishoda ovog poduhvata da izgleda nisam dobro pritisla dugme za slikanje Posle ovoga krenuli smo nadole sa povremenim usputnim istraživanjima, uključili se na avalski put nedaleko od mesta gde smo sa njega i sišli i odvezli se do perionice da speremo zemlju i blato sa naših motora. A onda mrtvi umorni ali zadovoljni, ispunjeni vožnjom, vratolomijama i avanturom ovog predivnog nedeljnog prepodneva nastavili smo kući već razmišljajući o nekoj narednoj vožnji ... Evo kuda smo se vozili...
  10. Čuvajte, čuvajte lepo je to. I ne brinite toliko, malo ću umeti i sama da se čuvam Za sada smo moj đavolak i ja u prijateljskim odnosima a dokle to niko ne zna. Tako je to sa motorima a i u životu Nego gde mi odosmo, proleće tek dolazi, nismo još ko ljudi ni počeli da se vozimo. Tek ću da vam pišem zgode i nezgode na dva točka na asfaltu i van njega, računajte na to
  11. Uh, kolega je baš imao peh. Kad krene naopako klupko se samo odmotava. Nadam se da se Johann posle brzo oporavio i da ga to nije obeshrabrilo. Sve si u pravu BusMan, svakako je bezbednije voziti u društvu makar zbog toga ako se desti taj fucking slučaj da ima ko da ti pomogne. Peščara je divna i divlja, zato i očarava Ali da ne bih izazivala tog đavolčića što mi čuči na ramenu držala sam se isključivo oboda i takoreći kolskih puteva izbegavajući i d od dina Opet kažem, kako god da se krene važno je da čovek bude svestan šta (ne)može on i njegov motor, da dobro zna gde ide i u skladu sa tim se i ponaša. To je prvi preduslov da osmeh na licu potraje. Idemo dalje, naravno pažljivo i punim plućima
  12. Šalim se malo , a sad ozbiljno. U peščaru zaista ne treba ići sam. Može ali uz preduslov je dobro poznaješ, da tačno znaš kuda se krećeš, da znaš svoje mogućnosti i poznaješ svoj motor. Ni ja nisam nepromišljeno krenula iako možda izgleda tako. Plan mi je bio da idem samo rubom peščare, rutom kojom sam već prošla sa ekipom pre par meseci i za koju sam znala da nema iznenađenja ni dubokog peska i da prolazi pored mesta tako da celim putem povremeno ima ljudi. Te putanje sam se striktno držala osim malog odstupanja pred kraj ali i to je bilo u krugu od kilometar, dva od naselja. A peščara jeste mnogo lepo i zabavno mesto za vožnju posebno u društvu kada možeš da se opustiš i probaš razne vragolije u pesku A nije ni daleko od Beograda. Vlada i ja smo baš planski hteli da istražimo puteve preko njiva kako bi zapravo off započeo odmah po izlasku iz Beograda a ne u samoj peščari. Time smo dobili lepu kombinaciju vožnje po zemljanim putevima, kroz šumu i po pesku a da sam dolazak do peščare nije mnogo duže trajao nego da smo motore recimo tovarili na prikolicu i vozili do tamo. Sve ima svojih prednosti i mana. Ova kombinacija na točkovima može sada kada su jutra već topla i dan duži. Ali sa druge strane sezona vožnje u peščari se završava do jeseni kada još uvek može na točkovima do tamo. Međutim zimi kada je peščara najaktuelnija za igre u pesku, tansport motora ima značajnu prednost.
  13. Haha, ne brini BusMan nisam bila sasvim sama ( ovaj put ). Tu su u blizini bili momci iz ekipe a i da nisu tačno sam znala kuda ću proći - samo rubom peščare . Proleće je već na vratima pa ima ljudi na njivama , ispred kuća a bilo je i šetača. Za svaki slučaj sam imala i telefon Lovačkog udruženja. A sa đavolkom sam skoro na ti, to je bar poznato
  14. Još jedna lepa vožnja je obeležila vedar i topao jučerašnji dan. Posle vožnje po Avali i bušenja gume ekserom na red je došla ponovo Peščara. Za ovo kratko vreme od kada sam sišla sa asfalta i zaronila u magični svet zemlje, peska, blata i šume, Peščara me je neko najviše očarala. Možda zato što je tajnovita, nedokučiva, divlja i svoja. Za mene je svakako velika enigma, lavirint sa hiljadu prolaza težih ili lakših koje tek trebam da upoznam, shvatim i osvojim. A gde je izazov tu sam i ja . Šta ću kad volim Jučerašnja vožnja je na neki način zanimljiva i po tome što je sastavljena da kažemo iz tri dela. Ideja je bila da Vlada @Vozac i ja motorima dođemo vozeći se putevima između njiva do Peščare a tako se i vratimo - jedna etapa. Tamo bi se Vlada priključio grupi koja je vozila zahtevniji trek po dinama a ja sam planirala samostalno da istražim put po obodu Peščare i popnem se na Zagajička brda - druga etapa. A onda se sticajem okolnosti dogodilo da smo jedan deo treka preklopili i svi zajedno vozili, od Šušare do Zagajičkih brda i nazad, što bi bila treća etapa. Sve u svemu veoma ispunjen i zanimljiv dan. Ukupno pređeno 205 km od polaska u 6,15h ujutru do povratka u 16,16h popodne. Od toga oko 60 km asfaltom ostalo zemlja, pesak i šuma Fantazija! Evo pogledajte kako je to bilo. Dok čekam Vladu u Pančevu na dogovorenom mestu uveliko je već svanulo. Smeši nam se vedar i topao dan idealan za uživanje u predstojećoj off road avanturi . Vlada stiže i krećemo. Malo vozimo asfaltom a onda silazimo u njive a malo i kroz šumu i tako do Peščare, nekih 40 km. Ovde ja malo vozim DR-a a Vlada magarence, čisto da bude još zanimljivije Da smo se približili Peščari znali smo ne samo po navigaciji, zemlja je polako prelazila u pesak a naši točkovi tonuli u njemu. Svetloplavo nebo tamo negde na horizontu iza nas se stapalo sa peskom. Na trenutak me ponela mašta do nekih dalekih peščara i pustinja u kojima bih želela da ostavim tragove svojih točkova. Vetrenjače, siguran znak da smo stigli na dogovoreno mesto susreta sa ekipom Svidela mi se vožnja po ovim zemljanim putevima, između njiva. Kolotrazi, džombe i neočekivane neravnine razbijaju jednolikost ravnice i drže oprez taman toliko da se ne zaboraviš i previše zaletiš . Lepota ravnice je u širini i prostranstvu koje se prostire u nedogled. Nas dvoje na našim motorima bili smo samo dve male, minijaturne trunčice u njoj. Ovde se prvi deo prve etape - vožnja kroz njive, završava. Iza proplanka je Devojački bunar, mesto susreta sa ostatkom ekipe. Vlada se tu priključio ekipi za vožnju po dinama a ja nastavljam dalje sama. Dugačke dine još uvek nisu nešto što sa izvesnošću mogu sama da izvezem , tako da su putevi sa dubokim peskom i dugačkim dinama u daljem nastavku solo vožnje bili ono što sam želela da zaobiđem. Bar za sada , dok malo bolje ne upoznam peščaru i svoje mogućnosti a i mogućnosti mog motora u njoj kada smo sami. Koliko je solo vožnja neizvesna u okruženju kao što je peščara, posebno za nekoga sa jako malo iskustva u offu, toliko ona omogućava da bolje i brže sagledaš opasnosti i da ih se kloniš ali sa druge strane i da izvučeš najbolje iz sebe, ono što inače možda ne bi kada se oslanjaš na druge. Recimo ja do sada nisam koristila navigaciju skoro uopšte a potpuno mi je bila nepoznata ova na telefonu koja se koristi za off road. Nisam do sada uopšte pratila trekove, niti sam umela da ih napravim. U peščari je neohodno imati trek ukoliko čovek želi iz nje da izađe. Posebno nekome ko ima lošu orjentaciju kao što imam ja Ali sve sam to naučila zato što mi je trebalo i zato što sam odlučila da savladam sve što je potrebno za samostalnu vožnju bilo gde pa i u peščari. Trekovi, mape, navigacija su osnova i samo početak na koji dalje treba nadograđivati znanje, veštinu i tehniku. U svemu tome je najvažnija volja, odluka i vežba, odnosno stalna vožnja sa pomeranjem granica i rezultat ne može da izostane. Ne bi trebalo osim ako nisam potpuni antitalenat za off, a nisam kako se čini za sada Trebalo mi je malo vremena da ukapiram kako da pratim trek koji sam ubacila u navigaciju, povremeno sam promašivala, išla po nekim zaraslim livadama, malo kroz šiblje, malo u krug preko pruge ali sam ipak ispratila rutu i stigla do prve ciljne tačke, u Šušaru. Šušara, dok sam čekala da ekipa sa dina stigne... Odatle smo svi zajedno nastavili do Zagajičkih brda i popeli se na ono najviše sa piramidom. Osim standardne ekipe sa nama su ovaj put bili Igor ( Shuster ) i Goran. Momci, drago mi je što sam vas upoznala i deo treka vozila sa vama. Nadam se da ćemo to ponoviti Ovde smo napravili kraću pauzu za odmor i užinu a onda opet zajedno nazad do Šušare gde je svako nastavio svojim trekom. Ja nazad ka Čardaku a oni na novu seriju dina. Eh, ali ne može sve da protekne savršeno. Taman da krenemo sa Šušare kad Alp primeti da je Vladi izduvana guma. Izgleda da je sindrom sa gumama zarazan, prošle nedelje meni a sada Vladi Posle razmišljanja šta i kako Vlada je odlučio da ne menja nišata, voziće dine a onda ćemo nas dvoje po planu nazad kroz njive kući. Šta je jedna izbušena guma? Prava je sitnica voziti sa potpuno izduvanom gumom 60 km Ali i to je deo avanture. Dok sam čekala Vladu đavo mi nije dao mira pa sam ipak malo skrenula sa putanje i zavirila u pesak unutra. Tek toliko da odlučim sledeći put da uđem malo dublje Magija peska opčini toliko da zaboraviš na vreme. Vlada je već stigao i čekao me da krenemo nazad . Malo je potrajalo dok sam se orjentisala na koju stranu treba da se vratim. Čak sam naletela na lovočuvare koji su me ljubazno upozorili da je ovde zabranjena vožnja a sem toga sezona lova je u toku pa je opasno i po zdravlje Još samo jednu sliku sam uslikala pre nego što smo se uputili nazad ka Beogradu ponovo kroz njive samo sada drugim putem. Vlada sa izbušenom gumom je junački izdržao do kuće. Doduše ventil je potpuno nestao a i spoljašnja guma će morati da se menja ali važno je da smo mi uspešno završili vožnju i bezbedno stigli kući. Zatvorili smo krug od ne malih dvesta kilometara i stigli kući pre mraka. Kad sam ušla u perionicu da sperem blato i pesak sa mog konjića bilo je 16,16 h . Šta i gde sve čovek stigne kad rano započne dan.
  15. makikt

    Fotografija dana (tvoja, ne tuđa)

    Sutjeska
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja