Jump to content

Moto Zajednica

icatenej

Članovi
  • Broj tema i poruka

    895
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

1775 Excelent

O članu icatenej

  • Rank
    Duh Bez Sekire
  • Rođendan 21.12.1975.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Beograd - Miljakovac, Ljubovija
  • Motocikl
    Yamaha XJ600N, Cagiva Canyon 600

Poslednji posetioci profila

4573 profile views
  1. icatenej

    Srbija bez asfalta

    Negde ispred Kuršumlijske banje dolazimo do prve zahtevnije deonice... Nacrtani trek nas je odveo niz "nešto" što je nekada bio šumski put, a sada u praksi vododerina koju su bujični tokovi ispresecali dubokim kolotrazima i koja se na kraju faktički završava u potoku... Pauza za procenu situacije... Alp sumnjičavo gleda u GPS Šuma nam na momente pruža malo hladovine... Kao i mogućnosti da makar ponegde malo "odvrnemo" gas... Uskoro stižemo i do potoka... Koji manje-više teče ostacima puta... Još malo "potočarenja"... ... i na kraju izbijamo na lepu livadicu do koje je sa druge strane potoka došao put probijen bagerom verovatno za potrebe izvlačenja drva... Tim putem izbijamo iz šume bukvalno iza hotela u Kuršumlijskoj banji (nekada ponosa banjskog turizma a sada... otići ću u politiku ako nastavim...)... Nakon konsultacija sa policijom u Kuršumlijskoj banji o stanju i prohodnosti puteva, nastavljamo u pravcu Đavolje varoši. Kroz sela i zaseoke kuršumlijskog kraja... ... dolazimo na dobar makadam koji nas vodi do komada asfalta prema Đavoljoj varoši... A Đavolja varoš? Podeljeni utisci... Lepo je videti, ali reklo bi se da celom kompleksu ipak fali malo više održavanja. Možda nije još počela sezona... Od Đavolje varoši posle ručka nastavljamo ka Medveđi... U jednom trenutku dolazimo na tačku gde ponovo imamo dilemu - levo ili desno... Levo je "prečica" koja nas vodi malo dalje od administrativne linije sa Kosovom, a desni, malo duži put nas vodi uz samu administrativnu liniju, uz mogućnost (po priči policije) da stanje na terenu po tim šumskim putevima baš i ne odgovara stanju koje karta kaže... Što zbog te činjenice, što zbog vremena koje već polako odmiče, odlučujemo se za "prečicu". Ipak vrlo brzo uviđamo da nam "prečica" neće ništa preprečiti jer se posle nepunih pola kilometra pretvara u strm tehnički put sa enormnim kolotrazima... ... pošto smo već uveliko zagazili u podne, uz oblake koji su počeli da se navlače, shvatamo da je ipak možda bilo pametnije da smo izabrali onaj duži put, te odlučujemo da se vratimo nazad... Taj drugi put se pokazuje kao sasvim dobar makadam, tako da pristojnim tempom nadoknađujemo prethodni izlet "prečicom"... Uz povremene stanke da proverimo gde smo... ... brzo izbijamo u atar sela Sponce... ... a nedugo zatim i na asfalt neposredno ispred policijskog punkta... Nakon provere ko smo i šta smo, nastavljamo ka Medveđi. Na pumpi u Medveđi, pumpadžija primećuje da meni ozbiljno curi ulje iz motora. Brzi pregled pokazuje da ni jedna dekla nije razlupana kao i da je karter čitav. S obzirom da na policijskom punktu pola sata ranije nije bilo ni kapi ispod motora, ka ni na jednoj od predhodnih stajanki, zaključujem da se nešto desilo u tih poslednjih pola sata. Sumnja mi odmah pada na tri moguće stvari - da je propi*ao semering osovine menjača (na koju ide prednji lančanik), da se od vibracija otpustilo crevo/holender od uljnog hladnjaka na mestu gde se šrafi u blok ili da se isto od vibracija otpustio senzor za pritisak ulja. S obzirom da smo kraj današnje etape predvideli u Sijarinskoj banji koja je na 15 minuta od Medveđe, odlučujem da vozim do tamo i utvrdim o čemu se tačno radi kad se smestimo ... Dobro perem motor u perionici pored pumpe, dosipam malo ulja i tako vozim do kraja..
  2. icatenej

    Srbija bez asfalta

    Isti dan - iz moje perspektive Iz Brzeća taj dan krećemo sa malom zadrškom... Alp ujutro primećuje da mu se prednja guma na Yamahi prilično "rascvetala"... Malo kontempliramo šta/kako i na kraju se odlučujemo za najjednostavnije rešenje - dopumpati gumu i pomoliti se Bogu da spoljna izdrži do kraja ture. Iz Brzeća idemo na jug i ubrzo silazimo sa asfalta. Pravimo kratku pauzu da skinemo vetrovke, da Lord i ja malo ispumpano svoje gume itd... Nakon ove pauze, put nas vodi dalje kroz šumu gde ubrzo ova utabana zemlja i makadam prelazi u duboko blato (pominjem ovo jer sam prethodno u šali rekao Alpu da nas ne vodi kroz blato, jerbo' ja blato ne volem ). Ipak ubrzo iz šume ponovo izbijamo na dobar makadam... ...koji samo povremeno presecaju blatne deonice... Ubrzo hvatamo odličan makadamski put ka Lukovskoj banji... ..koji nas vodi kroz živopisna sela Topličkog kraja... Na ovoj deonici su zemljani radovi u toku... Reklo bi se da šire put i spremaju za asfaltiranje (mada je moguće i da samo saniraju odrone i ravnaju put). Put nas dalje vodi dolinom Štavske reke ka Lukovskoj banji... Neposredno pred Lukovskom banjom, pravimo pauzu za doručak i logističke poslove (potragu za smeštajem na kraju dana). Za razliku od nas jebezera, Alp je spreman pošao na čas, te nakon doručka vadi svoje "knjige indžijele" u kojima su zapisane tajne sveta (hoću reći, adrese i telefoni potencijalnih smeštaja u SIjarinskoj banji ). Dvadesetak minuta i X poziva kasnije, uspevamo da dogovorimo smeštaj kod jedne fine gospoje... Kreveti nas čekaju, samo još da i mi stignemo na cilj današnjeg dana... Prvobitni Alpov trek imao je dve varijante od Lukovske banje... Prvu, "sigurniju" ka Kuršumliji i drugu, po raznim osnovama izazovniju ka Kuršumlijskoj banji. Odlučujemo se, naravno, za ovu drugu varijantu Put nas vodi kroz lepe krajeve... I ubrzo izbijamo na greben iznad Trmke odakle puca pogled ka Kosovu... Nastaviće se...
  3. icatenej

    Srbija bez asfalta

    Sijarinske banje Lukovsku smo taj dan prošli ranije - iz Brzeća smo preko brda/dolina prvo sišli u Lukovsku, pa onda iz Lukovske opet preko brda/dolina u Kuršumlijsku, pa ... i onda na kraju iz Medveđe u Sijarinsku - tri banje za jedan dan
  4. icatenej

    Garancija kacige, realnost ili magla?

    Ovo meni više liči na fizičko oštećenje od struganja sunčanog vizira o rub kacige na mestu gde ulazi u kacigu nego na posledice ptičjeg izmeta. Kao da ovaj završni premaz nije dobro apliciran. U svakom slučaju reklamiraj vizir, nema razloga da ne uvaže reklamaciju.
  5. icatenej

    BMW R1100 GS

    Glavni glumac u filmu "Da Vinčijev kod" je Tom Henks...
  6. icatenej

    WESS - World Enduro Super Series

    Prati se, naravno
  7. icatenej

    Cene goriva u Srbiji

    Samo deluje da je prazan. Dovoljno je zakrčenje u jednoj traci na Gazeli da za 15 minuta kolona vozila bude iza Genex-a. O drugim delovima grada da ne pričam...
  8. Oko 16:30 u povratku s posla vidim oboren motor na izdvajanju iz Omladinskih brigada na autoput u pravcu ka Gazeli... Tačnije nije bukvalno oboren, već je uspeo da sustigne automobil od pozadi i zaustavi se u istom. Automobilu odvaljen zadnji blatobran, motor na boku, prednji deo razlupan, crni Kawasaki naked (mislim ER6n), policija okolo, motoristu nisam uspeo da uočim. Ako neko zna nešto više neka napiše...
  9. icatenej

    CRF450L

    Nešto sad razmišljam - s obzirom da novi KTM 300 EXC TPI ima zvanično 10 kW u saobraćajnoj, a recimo novi 450 Six Days čak čitavih 14kW, ima logike i da ova Honda bude malo jača sa svojih 18 kW - ipak je to Japanac
  10. icatenej

    CRF450L

    Pazi - ulje na 600 milja (1000 km) je propisano za X koji se do sada proizvodio (model sa karburatorom koji nije menjan zadnjih 10 godina). Ni za novi X ne znaju se nikakvi konkretni podaci za performanse, intervale održavanja itd., a ne kamoli za novi L. Sve što se trenutno pojavilo po forumima svodi se na rekla-kazala priču uz gomilu dezinformacija. Ja lično u ovom trenutku ne mogu da zamislim ni jedan scenario u kome vodeći svetski proizvođač motocikala izbacuje namenski dual-sport model kome se ulje menja na 600 milja... ako stvarno to urade, trebalo bi ceo marketing tim Honde da se poređa i izvrši harakiri.
  11. icatenej

    Srbija bez asfalta

    Zajednički plan je bio da Alpa i Lorda taj dan stignem u Brzeću. Moj plan je bio da krenem iz Beograda ujutro pre 8h, vozim do Žiče asfaltom, odatle uđem u planinu i izađem iz neke treće planine u okolini Brzeća . Ovo je trek koj sam predvideo da prođem (u prilogu su KML fajlovi)... Naravno, kao i svaki plan i ovaj moj se u startu izjalovio. Prethodnog dana sam kasno stigao iz Ljubovije i nisam uspeo da se spremim za put. Ujutro se stihijski pakujem, kontrolišem motor, shvatam da ne mogu da pronađem neke stvari koje sam bio ubeđen da imam i da znam gde su, kao na primer gurtne za vezivanje prtljaga, vezice, kablove za ovo i ono... Usledila je jurnjava po gradu i kupovina svega što nedostaje... Na kraju krenem i na pumpi shvatim da sam zaboravio da ponesem GoPro kameru. Srećom, pumpa nije bila daleko, tako da se vraćam kući po kameru. Žena i deca me naravno dočekuju sa zezanjem "Opa, već se vratio, kako je bilo..." i slično ... Epilog moje jutarnje drame je da Beograd napuštam oko 12:15h. Ipak, držim se zacrtanog plana, sa idejom da kratim trek ako procenim da neću za videla stići u Brzeće... Ne stajem nigde do Žiče. Kod manastira pravim kratku pauzu za procenu vremena. U tom trenutku bilo je već 3 popodne. Krećem ka Stolovima uz Žičku reku. Put dobar makadamski tako da držim pristojan tempo: U nekom trenutku izlazi se iz zone šume i počinju prelepi vidikovci na sve strane: Neplanirano silazim sa nacrtanog treka i krećem da se penjem na Malu Čuku (jedan od vrhova na Stolovima). Delovalo mi je u tom trenutku kao dobra ideja da preko Male Čuke grebenom produžim ka Čikeru i dalje ka Kamarištu i tako "skratim put koji ide izohipsom" "Dobra ideja" nije imala i najbolju realizaciju U nekom trenutku na usponu preko krupnog kamenja ne uspevam da iskontrolišem motor i lagano prizemljenje je bilo neminovno No, šta je jedno parkiranje motora na bok za 'vakog enduraša. Magarac ne zna da je magarac, tako da nastavljam da istrajavam na "dobroj ideji". Penjem se na Malu Čuku i kao nagradu dobijam prelepu panoramu. Ujedno, shvatam da nema neke preterane šanse da odatle produžim "grebenom" - možda peške ili da imam sposobnosti Grahama Jarvisa. Pošto u realnosti ni jedan ni drugi uslov nisu ispunjeni, vraćam se nazad da nastavim "izohipsom" Vozim lagano jer se vidikovci otvaraju na sve strane i ne znam gde bih pre "blenuo" Sa Stolova prelazim na Goč... Za razliku od Stolova koji su mi ostavili utisak "suve" planine, Goč je dosta šumovitiji i "vodeniji". Ipak, još dok vozim po Goču, shvatam da je već prošlo pola 6 i da za prelaz preko Željina neće biti vremena. Više ne pravim nikakve pauze, niti stajem da fotkam... Cilj je što pre izaći iz planine... Ubrzo hvatam neki asfaltni put koji prolazi kroz prelepe krajeve. U smiraj dana stižem u Brzeće. Današnji dan bio je čist bonus... Za mene Alpova tura u stvari kreće sutra Stolovi - Kraljevo.kml Stolovi - Željin.kml Željin - Brzeće.kml
  12. icatenej

    Domaci - video sektor -

    Evo ga i drugi deo...
  13. icatenej

    CRF450L

    Brate classico, kakve veze novi L ima sa Dakarom?!? Na Dakaru se možeš pojaviti sa bilo kakvim motorom koji ispunjava propisane tehničke specifikacije organizatora, ako imaš para za učešće. Kada su tehničke specifikacije motocikala za Dakar u pitanju pravilnikom trke je dozvoljeno učešće motociklima do 450 ccm sa jednim ili dva cilindra koji su bazirani na javno dostupnim produkcionim modelima (blokovi, cilindar, glava, ram i zadnja viljuška treba da budu dostupni za javnu kupovinu - ali i ti delovi, osim blokova agregata, kao i sve ostale komponente motora mogu da bude modifikovane s jedinom obavezom da svaka modifikacija zadovolji FIM tehničke regulative za cross country takmičenja). Fabrički tim Honde na Dakaru nastupa sa CRF 450 Rally modelom i to je u osnovi izmodifikovan 450 X. Znači Hondin fabrički rally model ne postoji kao takav dostupan za kupovinu ali nikoga ništa ne sprečava da kupi standardnog X-a i da od njega napravi mašinu za Dakar po svom nahođenju... Isto je i kod fabričkog tima Yamahe koji voze žestoko izmodifikovan WR450F (inače, poznato je da su na Hondinom motoru, od stok fabričkog X-a ostali samo blokovi motora i šaltalica od menjača, a vrlo slično je i na Yamahinom motoru). Za razliku od Honde, KTM je izbacio 450 Rally Replica model koji je u najvećem delu kopija fabričkih motora za Dakar i koji možeš kupiti u radnji za tričavih 25.000 EUR Što se L-a tiče, ja bih pre konačnog suda ipak sačekao da izađe produkcioni model. Ima razloga zbog čega nisu objavili neke od ključnih tehničkih karakteristika. Ne sumnjam da sada detaljno prate prve reakcije ciljanih kupaca. A opet, možda i stvarno na kraju us*ru motku Ne bi im bilo prvi put...
  14. icatenej

    Srbija bez asfalta

    E09 zadnja nije loša opcija - jako je slična po izgledu i funkciji T63 koju sam ja vozio. Znači, mučio bi se na blatnjavim usponima ali bi uglavnom prošao. E09 prednja je daleko lošiji izbor i ne može da prati zadnju - C19 sa žutom crtom ili AC-10 bih na tvom mestu turio napred i uživao. Možda nisam dobro formulisao prethodno - u suštini, većina treka nije tehnički preterano zahtevna. Vozićeš pristojnim makadamima ili šumskim putevima sa manjim ili većim kolotrazima kilometrima, pa će onda naići par stotina metara neke muke - i tako nekoliko puta u toku dana... Problem je što u zavisnosti od vremenskih prilika, motora i tvoje fizičke spreme, tih par stotina metara muke može ti usr**i ceo dan... Znači, apsolutno te ne odvraćam od ovakve ture, samo ipak gledaj da ne ideš sam. Na tome je u stvari bila poenta mog pisanja. A ako ipak i odlučiš da ideš sam, onda uključi malo više opreza, malo smanjiš tempo, staneš ako treba, proceniš situaciju napred ako ima neka prepreka ili neka tehnička zahtevnost itd.
  15. icatenej

    Srbija bez asfalta

    Ove fotke što je Alp do sada stavio ne oslikavaju ni delić stvarne tehničke zahtevnosti ove celokupne ture. Bilo je naravno i provlačenja kroz šiblje, šumu, potoke, blato i vododerine, ogromne kolotrage, prilične uspone i strmopizde kad im se ne nadaš i slično... Samo što se na takvim deonicama retko ko seti da stane, izvadi aparat i fotka Uglavnom se bori za goli život... Biće posle kadrova sa moje kamere iz vožnje... Čekam da konačno stignu do Brzeća pa da utrčim i ja sa svojim materijalom Još veći problem je što pojedini segmenti dosta zavise od vremenskih prilika - znači ako je bilo značajnijih padavina prethodnih dana, čak i sa laganim motorima na pojedinim segmentima bilo bi povuci-potegni, posebno ako do te neke deonice stigneš kasnije u toku dana kad si već umoran. Ako i odlučiš striktno da pratiš ove trekove, najtoplije preporučujem da ne ideš sam i obavezno da DR-a obuješ u ozbiljne gume za off-road. Na kojekakve dual-sport gume zaboravi - klizaćeš, padaćeš, nećeš moći da izguraš uzbrdo niti da zakočiš nizbrdo - sve to uzima previše energije, bićeš u totalnoj frustraciji a tu onda nema nikakvog uživanja niti zabave...
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja