Ispunjeno obećanje - Africa Twin 1988 - 2018

Najzli · pre 8 sati

Jednom davno, nadovezao sam se na sjajan post o Hondi XRV koji je napirao Lalajko i na kraju svog teksta obećao jednom motoru da ću mu se vratiti. E, pa, dugo već razmišljam da podelim ukus ispunjenog obećanja, pa ću preneti itvorni tekst i dodati par rečenica.

2008. godina, BJB Forum:

"Postoji nešto lično u predstavljanjima motocikala. Uglavnom to je posledica što tekstove pišu dve ruke i jedna glava, pa nema mesta za mnogo oprečnih mišljenja. Dakle, u predstavljanjima je poruka jasna, ne može se motocikl karakterisati kao loš a dobar, ili srednje odličan... Predstavljanje je krajnje subjektivan pokušaj da objektivizujemo naše utiske. Iz tog razloga, pokušaću da obavim neformalni razgovor a auditorijumom na temu vudu magije, crnog kontitenta, divljine, slobode, pustinje... Afrike... Pokušaću da vam stvorim sliku u glavi, koju ja imam kada pomislim na Afriku.

Moj prvi suret sa Afrikom je bio dok sam bio osnovac. Putovao sam u Alžir, gde sam proveo ukupno 12 meseci svog života. Afrika je za mene, vetar u licu, dugački francuski hlebovi, prašina i nemirno more. Peščane plaže koje se prostižu nedogled, Arapi koji žvaću duvan, limenke svežeg narandžinog soka i velike ribe na roštiljima. Dečački san, sam u Alžiru, ćale radi po ceo dan, a ja slobodan da istražujem ogromne mrave, paukove, retke travke i sunce koje pritiska. Ja ne znam gde se taj osećaj Afrike pretočio u ljubav prema određenom motociklu, ali samim pogledom na to graciozno telo shvatam da je to ono što ja želim, da je to miris pustinje preslikan u utisak snage, more koje je talasima vajalo vizir, krik nepregledne stepe koji raširenim rukama dozvoljava da široko uhvatiš korman, viši od vrhova Kilimandžara, glasniji od Viktorijinijih vodopada, snažan kao Nil, a izmišljen da prevari svoje ime, da prevaziđe i sušu i vodu i mrak i sunce... Torzoa širokog kao u žirafe, oklopljenog stomaka kao u nosoroga, panter u skoku, režući kao puma tera vas da zažmurite i pomislite: Da, to je to... Afrika u svom surovom izdanju, Afrika kakvu poznaju samo oni koji su nekada u njoj bili žedni, koji shvataju nemilosrdnost crnog kontitenta, opasnost kojom odiše... Ne zamerite vlasnici Bandita, Nindži i ostalih pojava koje se mogu kopirati, napraviti i preraditi... Ali Honda XRV, Africa Twin, je jedini motor koji će osećaj peska među zubima, suvih usana i vrućine na butinama usaditi u sećanje kao nešto najlepše što je moglo da Vam se desi.

Honda XRV Africa Twin

Honda kao kvalitet, XRV ili X kao Extreme, R kao Reliability, V kao Victory (Kako bi inače karakterisali V motor?) Africa kao objašnjenje odozgo i Twin, kao V2 makina. Aj neka neko poželi još nešto! Položaj vozača taman takav da možeš da gledaš u nogice curice koja sedi u autobusu do prozora, pod suknjicu curice koja se saginje da izvadi kolače iz rerne pred otvorenim prozorom prvog sprata. Ne ti nisi vozač Afrike, ti si džin koji je došao sa neke druge planete, ti si gospodar pustinje, ti si amfibija, tobom plaše decu kada nisu dobra, ti si rika lavova u centru grada, ti si kontitent na putu. Ti ne voziš motor, ti jašeš divljinu, tebe ne zanima kubikaža, snaga, obrtni momenat, ti ne znaš za brzinu svetlosti, svetlost usporava pred tobom. Tvoji kramponi nagrizaju asvalt, tvoja cisterna drži pola Malawi jezera, težak si kao Madagaskar, tvojim venama teče voda sa Tanjganjika obala. Ispod grube spoljašnosti još grublja unutrašnjost, mišićavo telo sa venama koje pokazuju sklad bez viškova, bez nepotrebnih detalja. Želite lepotu? Gledajte filmove. Želite suštinu, divljinu, znoj i stvaran život, vozite Africu Twin!

Ima tri ventila po cilindru! Koga boli kurac za to??? Africa Twin je iznad performansi, neuporedivi spartanac, gladijator, odgovor na životno pitanje, egzistencija, kap vode u pustinji, vetar na mirnom moru, adrenalin u živom blatu, moć sunca, voodoo magija... XRV je brisanje granica, širenje puteva na šume, jezera, planine, sneg i vatru, to je oslobađajući krik na rođenju, poslednja želja zarobljenog čoveka u ogradama modernog društva, mašta ukotvljenog broda, sećanje zaboravljenoh junaka. Mitološko biće, Androkleov lav, snaga Samsona, Kiklopov nemir, Persefonino kajanje, Torov bes, Perunova milost, Herkulova nervoza... Africa twin je... legenda.

Cope, Lalajko i ostali, zavidim Vam, zavidim na svakom trenutku provedenom na Africi, zavidim Vam na svakom sekundu u sedlu, na svakom kilometru. Zavidim vam na slobodi, na snazi... Svaka čast...

Afriko, vratiću ti se, jednom.. obećavam."

2025. godina, BJB Forum:

Godine koje su nas nekada razdvajale, postanu godine koje nas i dalje razdvajaju, nekada sam bio mlad i vozio stariji motor, danas sam star i vozim mlađanu mašinu. Ipak, ostane nešto između mene i motora što se ne može meriti vremenom ili godinama, to je emotivna veza za koju jako verujem da postoji i kod motora, a o kojoj bih napisao par slova.

Ispunio sam obećanje i vratio se na Afriku.

Progres samog kontinenta se ogleda u promenama, te sam i dalje zaljubljen u V mašinu ali je više nemam, dobio sam kubikažu koju nikada nisam želeo, ali sam je prihvatio da mi je rod rođeni. CRF1000L je automatik, nemam problem sa tim, navikneš se, opustiš se i uživaš. Koči nizbrdo, nije kao variomat, I like that.

Moja emocija ka Africi danas - Vratio sam ti se, ti si se promenila. Ljubav je neupitna, ali si danas mirnija, starija, iako si mlađa. Možda je to što smo oboje odrasli, danas je Afrika koju vozim pripitomljeni pastuv, čajanka ispred bazara, ne igra u pustinji nego ležaljka na plaži, ima dublji glas i retko se naljuti. Valjda to ide godinama, i njenim i mojim, kao što je rekao neki pesnik, "Dođi da ostarimo zajedno" i mi se našli u najboljim godina za oboje. Da su mi one godine i ova Afrika, ne bi valjalo, čak i da mi je ona Afrika u ovim godinama, mislim da ne bih uživao kao sa CRF-om.

Ostaje zaključak, kakve god da su godine, neke ljubavi nikada ne prestanu.

Vidimo se na putu.

najzli