aleksandarr 100 Napisano Septembar 5, 2023 U prolazu, 14 postova Lokacija: Srbija Motocikl: BMWR1150RS Prijavi odgovor kao problematičan Kada su u pitanju višednevna (više nedeljna) moto putovanja, moja draga saputnica i ja svakako nismo primer detaljnog planiranja, pošto mi to radimo samo okvirno, dok ćemo se, za detalje, već usput dogovoriti. Na kažem da je to pametno, ali kod nas je to jednostavno tako. U skladu sa tim, ovog puta smo znali samo da imamo na raspolaganju dve nedelje, da je konačna destinacija grčko ostrvo Lezbos na koje stižemo trajektom iz grada Ajvalik u azijskom delu Turske. Ali krenimo od početka… Deo prvi - Off-road kroz Bugarsku Kako se dan polaska približavao „neizdrž“ je postajao sve veći, pa je naprečac doneta odluka da se krene u petak predveče (umesto planirane subote) i, po proverenoj varijanti, stigne na prenoćište u Pirot, čime bi put skratili za neinventivnih 300-ak km autoputa. Na brzinu završavamo pakovanje, rutinski vozimo i bez trošenja previše emocija stižemo u Pirot. U međuvremenu sam na BMW ugradio dodatne farove što je večernju vožnju učinilo sasvim prihvatljivom. Noćenje, doručak i prava avantura može da počne. Nisam ni sanjao kakva… Na granici je očekivana gužva, ali uspevamo da se provučemo i ulazimo u Bugarsku. Sa posebnim nestrpljenjem i radošću čekamo dogovoreni susret sa Nešom, našim bivšim sugrađaninom i poznatim članom BJB foruma (alias „Furious Panda“- autor neprevaziđenog putopisa o putovanju na Nordcap ) u bajkerskoj kafani „Route 80“ na putu za Sofiju. Naravno, priči nikad kraja, ali moramo dalje, daleko putujemo… Sama vožnja autoputem kroz Bugarsku ne bi zaslužila više od par rečenica u ovom putopisu, ali…kad ja tamo, a ono međutim . Neša nas ispraća do ulaza u Sofiju, i pokazuje pravac kojeg treba da se držimo. Samo treba da pratimo putokaze za Plovdiv, a dalje prema Turskoj i Jedrenama već znamo prolazili smo skoro tuda. Lako i jednostavno, zar ne? Da, ali za pametne i pismene. Ja pripadam generaciji koja je putovala dok navigacije nisu izmišljene već se put nalazio pomoću putokaza i auto karata, tako da i danas imam dilemu da li da verujem navigaciji ili sopstvenim očima i osećaju. Kao navigaciju, ja u stvari, koristim mobilni telefon koji ima lošu osobinu da se ugasi kada se pregreje na Suncu, što se i sad desilo. Ne brinem se previše, uključiće se sam ponovo kada se ohladi, uostalom za pismene postoje putokazi. Kako se desilo da smo negde omašili skretanje za Plovdiv, nemam objašnjenje, tek posle jedno pola sata telefon se pali i ja, u panici shvatam da je plava tačka koja označava naš položaj prilično daleko od plave linije zacrtane rute . Pa da, em smo zajedno konstatovali da nam je put nepoznat (a kao prošli smo tuda skoro!?) a ne sećamo se da je skoro bio neki putokaz za Plovdiv. Šta nam je činiti, nazad za Sofiju ili postoji neka alternativa? Uočavamo da postoji neki lokalni put koji bi možda mogao da nas vrati na krak autoputa za Plovdiv. Da probamo…ne deluje predaleko. Silazimo sa autoputa (kojim bi, inače, stigli u Varnu na Crno more, a krenuli smo na Egejsko!?) i vozimo se lokalnim putevima kroz zelenilo i bugarska sela. Pa dobro, nije loše, može da bude i zanimljivije nego dosadan autoput. Posle nekog vremena vidim da se plava tačka sporo približava zacrtanoj plavoj liniji, a put je sve lošiji… Počinje slalom između rupa, asfalta je sve manje, ali ne odustajemo (uostalom „svaki put vodi negde“), sve dok iza jedne okuke ne nabasasmo na policijski auto!? Verovatno su čuli motor pre nego što su nas videli, ali izraz njihovih lica kada su videli naš dvojac bez kormilara ne može se opisati. Mislim da bi se manje iznenadili da su sletela dva Marsovca u letećem tanjiru. Stajem sam, nisu morali da nas zaustavljaju…počinjem da kukam: - „Bratko, pomagaj, izgubili smo se, kuda vodi ovaj put“? Obilaze oko motora, sa nevericom gledaju u tablice: - „Kak stigna do tuka ?" - „Nemam pojma, mogu li ovuda do Pazarčika i Plovdiva?" - „Ne može, put je zatvoren, moraš nazad do Sofije, pa okolo“ - „Nemoj bratko, molim te, do Sofije mi treba dva sata…kako bre zatvoren?" - „Taka, ot 2014“ - „A…devet godina zatvoren, šta ću sad !?!?!?!?" Drugi policajac nekako procedi kroz zube da bi motorom možda mogao da se provučem ali polako i pažljivo. Nemamo kud, zahvaljujem se što nas nisu vratili nazad i krećemo. Nisu nam ni dokumente tražili… Da se odmah razumemo, nisam neki off-road vozač sa iskustvom, odavno nemam prilike a ni ambicija za takve moto avanture, i na kraju nemam ni takav motor. Pretovareni BMW R1150RS sa nas dvoje, nikako nije pravi zbor za ovakav poduhvat. Off-road u pravom smislu te reči, više nema asfalta, samo makadam i zemlja sa koje su planinske kiše sprale sve i ostavile vododerine. Možda to nije više od par desetina kilometara, ali mi se učinilo da nema kraja, prva, druga, pa opet prva… Iako je put zatvoren tolike godine, lokalci ga koriste tako da smo susreli nekoliko automobila čak i jednog sa kamp prikolicom (veći ludak od nas??). Posle dva sata mrcvarenja planinskim bespućem konačno se dokopasmo asfalta i autoputa za Plovdiv gde stajemo na prvoj pumpi da se okrepimo i dođemo sebi. A i da proverimo da nije nešto otpalo sa motora ili nas...Deluje da je sve OK, BMW je položio težak ispit . Prošli smo kroz lepe planinske predele ali ja zaista nisam imao vremena da uživam u pogledu. Javljamo se našem drugu Neši u Sofiju, čovek je u šoku , očekivao je da se, posle četiri sata, javimo iz Turske, a ne iz Plovdiva na svega 150 km od mesta gde smo se rastali!? Kako bre, kuda ste išli… e, to je duga priča, taj put postoji valjda samo na bugarskim (i ruskim) vojnim kartama . Naravno, kasnimo bar dva sata u Jedrene, stižemo po mraku u hotel koji smo bukirali. Srećom primaju nas, a opuštena atmosfera na ulicama i baklave popravljaju utisak nakon ovog neplanirano teškog dana… 25 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Kadezi 1060 Napisano Septembar 5, 2023 Svrati ponekad, 217 postova Lokacija: Zemun, Serbia, Yugoslavia Motocikl: LoreNCo - Honda NC750XD Prijavi odgovor kao problematičan Uvek mi je drago kad vidim da ima jos "brace po navigaciji" koji se probijaju kroz razne nedodjije ali ipak uzivaju u svemu tome. Bravo za putopis i akciju. Pratim i cekam nastavak.... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
aleksandarr 100 Napisano Septembar 6, 2023 U prolazu, 14 postova Lokacija: Srbija Motocikl: BMWR1150RS Prijavi odgovor kao problematičan Deo drugi – Galipolje i prelazak u Aziju Ujutru pred polazak, naravno malo šopinga taman da budemo u cajtnotu sa vremenom, ipak treba stići na 400km udaljeni trajekt na vreme (isplovljava u 18h). Vožnja po nečemu što bi trebalo da bude nalik autoputu na 40-ak stepeni po ludačkom bočnom vetru, kao da smo u turbo-rerni. Svašta se da videti na turskim (auto) putevima...traktor, čak i kombajn, pa plast sena ide putem a ispod sed jedva nazire kamion i na kraju, čovek vozi skuter zaustavnom trakom u kontra smeru!? Inače, naš BMW ima siluetu k’o omanji kamion, sreća što je tako natovaren težak pola tone pa nas vetar ne baca levo-desno, ali nam udari vetra skoro skidaju kacige sa glava. Ništa nije bolje ni preko Galipolja, a tek na novom mostu preko Dardanela (Čanakale 1915) koji spaja Evropu i Aziju…vozimo 40-50 km/h trudeći se da ostanemo u svojoj traci. Most je impresivno građevinsko čudo i vrhunsko inženjersko dostignuće (ipak su Turci poznati graditelji ćuprija) a sa njega prekookeanski brodovi izgledaju kao čamci na Tamišu. To je najduži viseći most na svetu sa dva pilona viša od 300m i naravno, ofarban je u patriotske crveno-bele boje. Za pet minuta smo u azijskom delu Turske, i ubrzo silazimo na rivijeru (nama nepoznata letovališta), tri trake u jednom smeru kroz naseljena mesta pored samih plaža, svi voze kao ludi, kupači pretrčavaju put sa peškirima preko ramena…samo da ne smaknemo nekoga u tom haosu. U Ajvalik na trajekt stižemo u minut (obavezan sat pre polaska) i odmah nas ubacuju „u mašinu“ (ne stigosmo ni da jedemo nešto)…parkiraj motor ovde, čekiraj se u agenciji preko puta, pasoška kontrola, plati agencijsku taksu…sve to traje. Trajekt (valjda zbog tog jakog vetra) kasni sat i po, tako da imamo vremena za ćaskanje sa kolegama bajkerima iz Nemačke i posetu malom FreeShop-u. Sada je sve mnogo opuštenije, nema više trke sa vremenom, ali Lezbos je veliki, treba stići i do smeštaja koji je udaljen 45km od luke, a noć se približava. Trajekt putuje sat i po i već se smrklo kada smo pristali u luku Mitilini na Lezbosu. Opet carinska procedura i sve u svemu ode čitavih 5 sati (!?) od kada smo stali u red za trajekt u Turskoj. Samo malo više nam je trebalo da savladamo 400km od Jedrena. Srećom, još u luci nam prilazi Grk koji je prepoznao naše tablice (pozdravlja nas sa "Zdravo Pančevo") i kaže da je početkom 90-tih studirao stomatologiju u Temišvaru pa ima prijatelje u Pančevu i okolini, a sada ima privatnu ordinaciju na Lezbosu. Doktor je inače i ozbiljan bajker (Ducati Multistrada sa kojom je ovog leta obilazio Transalpinu i Transfagarašan) i u toku plovidbe nam daje osnovne informacije o ostrvu, šta posetiti, gde otići…Na kraju nas i sprovodi iz grada, daje kontakt telefon i instrukcije kako da stignemo do smeštaja. Hvala mu do neba, bilo bi baš teško snaći se, mrak, uski nepoznati krivudavi putevi…brat bajker, uvek i svuda! U neko „zlo doba“ stižemo do apartmana, izvinjavamo se na kašnjenju, ali gazdarica je tu, očekuje nas, tako da je sve OK. Posle celodnevnog putovanja, uz šum talasa spavamo kao bebe … 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
aleksandarr 100 Napisano Septembar 6, 2023 U prolazu, 14 postova Lokacija: Srbija Motocikl: BMWR1150RS Prijavi odgovor kao problematičan Deo treći – „landranje“ po Lezbosu Već prvog jutra uviđamo lepote ovog ostrva i sigurni smo da je izbor bio pravi. Čiste plaže, kristalno more, a i BMW je konačno „rasedlan“ i spreman za „landranje“ po okolini. Kao što rekoh Lezbos je ogroman (treće grčko ostrvo po veličini), razuđena obala ima 320 km dužine, ali put ne ide stalno uz more i gde god da krenete nije blizu, pa tako napravismo 500km „u lokalu“!? Ima dosta makadamskih puteva (pevušim u sebi hit Dubioze kolektiv: „svaki dan sanjam autoban, kud god krenem ono makadam“), izgleda da me maler iz Bugarske prati i dalje. Što je najgore, navigacija te ’ladno vodi tuda kao je sve normalno?? Tako smo jedne noći posle posete drugom delu ostrva „zaglavili“ u nedođiji po makadamu u sred noći, nigde nikog…rekoh ako nam se nešto desi nema ko da nam pomogne, ima mečke da nas pojedu. Neki dan kasnije, put za čuvenu plažu Vatera takođe vodi preko makadamskog puta 10km niz brdo…pa kako ću tek nazad…e, tu sam odustao posle 500m, ne hvala, više ne. Naiđe i džip sa dva grčka vojnika i potvrđuje mi da je u pitanju 10km i da postoji mnogo duži zaobilazni put, nema veze, mislim se, samo da više ne vidim makadam. Žao mi BMW-a, daleko smo odmakli, a treba da nas vrati kući. Jedva sam okrenuo motor da se vratim na asfaltni put. Inače, vulkanska prošlost ostrva je svuda vidljiva, topli izvori pored mora i u samom moru, okamenjena šuma nastala erupcijom vulkana, zbog čega je ceo zapadni deo ostrva kao pejsaž na Mesecu, nisko retko rastinje a i ono je žuto i spaljeno. Istočni deo ostrva je druga priča. Milioni stabala maslina, guste borove šume, opravdavaju naziv „zeleni smaragd“ …vožnja krivudavim putevima je pravo uživanje, kvačilo, jedna niže, gas i kez od uva do uva :)…pa dok drže gume načete makadamom . Još jedna zanimljivost je da je čuveno grčko piće uzo nastalo upravo na Lezbosu i tvrde da je tu najbolji, imaju čak i muzej posvećen ovom piću (naravno posetili, probali, kupili ). Lezbos je poznat i po velikom broju migranata, koji su prilično uništili turističku reputaciju ostrva, ali ne bih o tome… Pakujemo našu "čergu" i poslednju noć se selimo u glavni grad ostrva Mitilini da bi bili blizu trajekta i izbegli stres oko ukrcavanja. Pri povratku u Tursku sve ide po planu, pa gubimo „samo“ 3,5 sata u toj akciji. Koristimo to vreme da napravimo detaljnu rutu za povratak (naravno, opet sve u hodu). Plan je da se preko graničnog prelaza Ipsala opet vratimo u Grčku i noćimo u Aleksandropoliju (da još malo gledamo u more), što je relacija od nešto manje od 400km. Računali smo da je to manji granični prelaz gde nije gužva i tako izgleda dok smo prilazili, ali...hiljade turskih "gastosa" u kilometarskoj koloni u automobilima svih evropskih tablica. Auuh, potpuni debakl, kolona stoji satima na nemilosrdnom Suncu, bez obrazloženja, nema mesta ni motor da provučemo (po dobrom običaju ). Supruga ide u izvidnicu a ja pokušavam da nađem malo hladovine koju pravi neka tabla, da ne bih pao u nesvest. Vraća se... obrazloženje, grčki vojnici blokirali most preko reke Marice koja je ovde granica (naravno most je pola crven, pola plav) i svakih pola sata se smiluju da puste nekoliko vozila (tradicionalno dobri grčko-turski susedski odnosi ). U prvoj turi primenjujemo srpski bezobrazluk i bez pardona se probijamo na čelo kolone i prelazimo u Grčku. Lakše se diše... Stižemo u Aleksandropoli i posle par pokušaja nalazimo smeštaj u hotelu u glavnoj ulici. Plan za danas je ispunjen . 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
aleksandarr 100 Napisano Septembar 8, 2023 U prolazu, 14 postova Lokacija: Srbija Motocikl: BMWR1150RS Prijavi odgovor kao problematičan Deo četvrti – povratak kući preko Makedonije (još „samo“ 1000km) Ujutru shvatamo ozbiljnost situacije kroz koju je prošao (i prolazi) Aleksandropoli tokom nedavnih požara koji su zahvatili ovaj region. Prvo iznenađenje je motor prekriven pepelom koji je napadao tokom noći, a zatim i jutarnja izmaglica koja se nije razišla ni kada je dan uveliko odmakao. Sunca nigde, nebo, more...sve je isto, mutno :(. Očigledno da vatra još uvek negde tinja… "Instant“ plan za taj dan je napravljen, izbegavamo Bugarsku (i još jednu granicu) i idemo direktno u Makedoniju, još jednu (petu po redu) zemlju na našoj ruti. Već smo okrenuli 2000 km i „samo“ još 1000 nas deli do kuće. Plan za taj dan je Lesnovo (udaljeno nešto manje od 500km), poznato po Lesnovskom manastiru iz XIV veka u kojoj se nalazi najčuvenija (i verovatno jedina očuvana) freska Cara Dušana (ona slika iz udžbenika istorije). Put nas vodi pored Komotinija i Ksantija gde su posledice požara katastrofalne, hektari izgorelog rastinja, sve se crni. Kod Kavale se isključujemo sa Ignatia autoputa i vozimo interesantnijim lokalnim putevima do Seresa. Seres (ili ti Ser) je stari srpski grad iz Dušanove Srbije, ali tu o tome nema ni pomena (očekivano). Vrućina je velika pa pravimo neophodnu pauzu za mali predah i osveženje. Od Seresa na granični prelaz kod jezera Dojran brzo stižemo pored još jednog jezera i nacionalnog parka Kerkinis. Iako stalno biramo neke alternativne prelaze, opet neprijatno iznenađenje, gužva, šleperi u koloni, prelaz je mali i nema puno mesta za provlačenje, pa bukvalno vozim po travi, bankini i trotoaru. Grčkim i Makedonskim carinicima motor, očigledno, nije interesantan pa prolazimo ekspresno. Hvala, braćo, to nam treba po ovoj vrelini. Dokopasmo se Strumice i novog autoputa do Štipa, odakle lokalnim putevima preko Zletova stižemo (tačnije penjemo se) u Lesnovo koje se nalazi na 900m nadmorske visine. Posle dve nedelje konačno osetismo svežinu… Lesnovo, Kratovo, Zletovo…sve se to nalazi u krateru davno ugašenog vulkana, pa shvatamo koliko je ovo putovanje u stvari „vulkansko“ (prvo Lezbos, pa sada i ovde). Smeštaj koji smo rezervisali telefonom pola sata pre dolaska je savršen, nalazi se pored samog manastira, a motor sam parkirao na 2m od kreveta, pored prozora, tako da su sve stvari bezbedno prenoćile na njemu. Gostoprimstvo i ljubaznost domaćina je za primer. Uživali smo… Ujutru obilazimo manastir, ima se zaista šta videti, slušamo (uglavnom noviju) istoriju (stariju znamo i sami). Zaključujemo da ova oblast zaslužuje bar vikend varijantu, pošto ima i pećina i drugih tragova vulkanske prošlosti koje treba obići, ali vreme je da se pođe kući, treba „peglati“ još 500km. Opet biramo alternativu, idemo na Prohor Pčinjski, ubrzo se „kačimo“ na autoput i pre prvog mraka stižemo kući. Rezime…putovanje je bilo prelepo, poslužilo nas je vreme, prošli smo 3160km kroz pet država na dva kontinenta, sretali razne divne ljude, videli svakakva čuda, upoznali različite kulture i običaje i obnovili znanje iz istorijskih čitanki i udžbenika geografije. Naravno, naš dvojac bez kormilara je na ovom putovanju, u stvari, bio trio, pošto smo našeg Bendžamina tretirali kao ravnopravnog i brinuli se da li je bezbedno i udobno smešten, da li mu smeta drndanje po makadamu, što je pretovaren koferima i torbama…a pri tome je jedini servis pred put bilo pranje i provera pritiska u gumama, neverovatno!? Motor star 20 godina, pa takve u BMW muzeju u Minhenu kače na zid kao eksponat, a mi…vozi Miško!? Šta reći, osim naklon do zemlje nemačkim inženjerima, al’ su ga opravili, svaka čast !! 11 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
bmwgs 53 Napisano Septembar 9, 2023 Svrati ponekad, 166 postova Lokacija: NG Motocikl: bmw r1200gs adventure Prijavi odgovor kao problematičan Bravo svaka cast super odrađena tura i napisan putopis...hvala! sretno i jos puno km vam zelim Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
outlandish 0 Napisano Novembar 27, 2023 (promenjeno) U prolazu, 1 post Prijavi odgovor kao problematičan Congratulations on an impressive travelogue and an exciting adventure! free games Promenio Novembar 27, 2023 član outlandish Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
