Bolje motorom do Sicilije nego peške do frižidera!

[Zivko 299 Napisano April 22, 2020]

Divno za citanje i uzivanje. Cekam nastavak.

[Papisha 218 Napisano April 23, 2020]

A onda je stvar krenula da se lomi Čekamo nastavak... 

[Blueser 2396 Napisano April 24, 2020]

Divno, divno, a makina mi se sviđa.  

[sdpunk 190 Napisano April 25, 2020]

Dan na tri mora (Jedanaest dan, Subota 25.05.)

Scalea – Sapri – Lagonegro – Policoro – Taranto – Bari (Bari – Dubrovnik)

 

Čoveče šta to lupa?!

 

Još sam u krevetu i čujem kako mi neko lupa na vrata. Istrčavam onako bunovan. Moji novi oprijatelji. Smeju se, crkoše od smeha Bude me da se ne uspavam za put. Već je 8 sati.

 

Ostali su sinoć ko zna koliko posle mene a ustaju pre mene i još su odmorni nasmejani. Šta je sa ovim ljudima hahah...

 

 

Lagani doručak uz vrlo malo priče, pa izlazimo na terasu na kafu. E sad kreće veselo. Rastanak, razmena kontakata, priča, objašnjavanja. Rastajemo se kao najrođeniji a znamo se tek jedan dan. Kako su ljudi svud isti kad ih povezuju pasije. Ne govorimo isti jezik, nismo iste vere, i kulturološki smo potpuni stranci ali zato imamo tu veliku ljubav prema motorima i putovanju koja nas vezuje. Savetuju me oko puta. Ne dopada im se što ću sutra ići od Dubrovnika do kuće u jednom danu. Misle da sam umoran i da to nije pametno. Ja im objašnjavam da sam super spavao na trajektu, nema razloga da i sad ne bude tako. Inače smo jedini gosti u hotelu. Ovo je mali hotel i radi samo u sezoni ali je super. Setim se i pozovem menadžera hotela da nam prevodi, jer ovako ima da traje ceo dan. Posle dva dana priče sa ovim Sicilijancima koji ne znaju reč engleskog ovaj lik mi je bio kao da sam sreo nekog svog iz Smedereva a da ne pričam kakav je moj engleski.

 

Inače oni iako voze ceo svoj život, nikad nisu išli motorima van Italije. Upalila ih je moja priča i obećali su mi da sledeće godine dolaze u Srbiju. Naravno ja sam mislio da je to samo pod naletom emocija, međutim u Januaru mi se javiše da planiraju putovanje i da im pomognem oko izbora destinacija koje treba da vide. Na žalost desi se ovo sranje pa verovatno ništa od toga. I dan danas se čujemo.

 

 

Nekako se rastajemo i ja krećem po putanji koju sam izmenio uz njihove savete. Idem obalom do Saprija i tačno onim

putem kojim sam prošao u trećem danu svog putovanja izađem na auto put, vozim 20-tak kilometara prema jugu i onda izađem sa auto puta pa kroz sredinu. Inače prolazim kroz dva nacionalna parka i pored tri mora. Probudio sam se pored Tirenskog mora, idem do Jonskog i predveče treba sa stignem u Bari na Jadransko more. Mnogo dobra fora. Ova Italija ima vrhunski geografski položaj. Al sam pametan hahah...

 

Do Saprija pored mora, lep pejzaž, mala tursitčka mesta. Podseća me na Grčku. Prođem kroz sapri i izađem na već dobro poznatu raskrsnicu. Ovde sam se prelomio da ipak idem auto putem. Tih 20 km do auto puta sumi tad trajali kao godina. A sad? Kao minut. Predivan pejzaž. Put prolazi između planina. Uzput srećem gomile bajkera koji mi se javljaju (što je inače čudno za Italijane) idu u Scaleu. Sretnem neku ekipu 7-8 likova na harlijima ili tako nekim motorima. Sviraju smeju se mašu... valjda sam im bio simpatičan onako natovaren. Kako čovekovo raspoloženje deluje na njegov doživljaj okoline. Isti lep dan, isti put... a potpuno drugi doživljaj. Ovaj predeo mi sad potpuno drugačije izgleda. Čovek je čudna životinja.

 

Dan je savršen, predeo lep, sunce sija a ja vozim sa osmehom od uva do uva. Stvarno mi je susret sa ludim matorcima bio jedan fenemonelan reset za celo ovo putovanje.

 

Izlazim na auto put, vozim pravcem prema Cosenzi ali skrećem posle 17 km levo, kod mesta Pecorone, i idem prema Policoru. Trebam da izađem na Jonsko more. Tačno na mestu gde Italija nema ravne tabane, između štikle i prstiju haha...

 

Od auto puta imam nekih 100km do tamo. Toliko uživam u predelima i vožnji da pauze nisam ni pravio. Stao jednom na 2 minuta. Put je regionalni običan ali dobro održavan (zvučim ko Alvirovići). Nema mnogo vozila što mi je malo čudno jer je subota. Neverovatno je kako sam u 2 sata vožnje prošao kroz nekoliko tipova predela.

 

Prolazim pored dva neka jezera. Vozim preko brane pa nisam siguran da li su veštačka. Jezera imaju neku neverovatnu plavu boju koja izgleda kao da je neko sipao farbu. Nikad nisam video ovako nešto. Nema šanse da fotografijom uhvatim ove boje. Inače se danima nerviram što se nisam ozbiljnije pripremio za snimanje kamerom. Danak neiskustvu. Čvrsto sam odlučio da za sledeće putovanje sredim držače tako da mogu u trenutku da uključim kameru.

 

Brzo mi prolazi sve ovo. Za malo više od dva sata izlazim na Jonsko more. Kakav doživljaj. Nekako mi sve skroz drugačije. Auto put, sunce i mirisi. Ova dva mora nikako nisu ista.

 

Ovo nije klasičan auto put. Ima dve trake bez zaustavne i nema naplate. Mislim da se vodi kao običan magistralni put. Put vodi prema Tarantu i sve vreme su pored puta neka naselja. Rešio sam da ovde negde izađem na plažu. Idem da pravim dužu pauzu i malo gledam u more, ionako imam super prolazno vreme. Ne idem u Materu i Altamuru (moram nešto da ostavim za sledeći put) hoću samo da se što duže vozim i da poslepodne dobro upoznam Bari. Video sam ga po tmurnom vremenu i jako mi se dopao, mogu zamisliti kako je lep po ovakvom danu.

 

Vozeći ovako auto putem ne mogu da procenim gde ima neko zanimljivo mesto, moram da idem na sreću. Skrećem kod neke table za jaht klub. Računam ako ima jaht klub sigurno je lepo. Vozim prema jaht klubu i prolazim kroz predeo koji mnogo više odgovara našoj Vojvodini nego primorju. Njive, pšenica, kukuruz, voćnaci, veliki traktori na putu... da nije ovih predivnih mirisa mora tačno bi zaboravo gde sam.

 

 

Mimoiđem se sa ogromnim trktorom koji vuče dve prikolice i pravo pred jaht klub. Čoveče ovo sam vidoe samo na filmovima. Ulazim samo do spoljnog parkinga. Ceo klub je ograđen zidom od oko 2m. Kroz rampu samo nazirem kako je unutra. Nema šanse da se uđe. Ozbiljno neko obezbeđenje. Unutra vidim, parking za glisere jahte... bubgalove i neki kao mali hotel sa restoranom. Ja reko idem na ručak. Ne može, klub je samo za članove. Pa lepo. Znači tako to izgleda. Ajmo dalje. Seljače goljo, ti si samo prah.....

 

Izađem sa parkinga i skrenem suprotno od autoputa. Kroz šumu nekim putem bez asfalta i pravo na plažu. Kakva lepota. Ovo su najlepše plaže koje sam video u Italiji. Ogromne su, more predivne boje, kafići i bungalovi od drveta. Baš baš lepo. Na žalost, još ništa ne radi. Nije sezona. Rešim da ne tražim kafić nego da probam da se vozim obalom i što više vidim. O ovim plažama sam posle pričao sa likom iz Kotora. Nismo imali pojma da italijani imaju ovako nešto lepo.

 

Posle obilaska ovih plaža vratim se na auto put i nastavim prema Tarantu ali skrenem malo ranije za Bari. Od Taranta do Barija postoje dva puta. Jedan je auto put a drugi neki lokalni. Naravno ja se odlučim za lokalni. Imam vremena hoću malo da razgledam. To mi je nekako izgedalo kao u filmu Gladijator, kuća koju je Rasel Krou imao u Španiji.

 

Ukapiram da nisam pravio pauzu od jutros. Skrenem na neku bezveze pumpu pojedem sendvič i popijem kafu pa idem dalje. Bari se nazire u daljini.

 

 

Iako davno ne navijam za ove klubove, moram se složiti da je Crvena Zvezda uradila nešto što verovatno više niko sa balkana neće. Mnogo smo se radovali tad. Idem na stadion Sveti Nikola. Ulazim u grad, pa se vraćam nazad na auto put koji ide oko Barija. Brzo sam skpirao skretanje za stadion. Ionako se vidi sa 5 km. Prilazim mu ovako i razmišljam o navijačima koji su došli na tu legendarnu utamicu. Sigurno su dolazili peške iz grada. Stadion ovako ukopan u kukuruzna polja, izgleda kao neki svemirski brod koji je tu sleteo. Mogu da zamislim njihova osećanja. Idem da uradim par forki. Nekim drugarima sam obećao a neke jednostavno malo da nerviram.

 

 

Stadion ima super prilaze i svud oko njega su parkinzi. Sve je dobro obeleženo i lako za snalaženje. Malo vozim okolo ali nikako da ukapiram gde je glavni ulaz. Vidim neki auto stoji i neke ljude tu, pa ajde da pitam. I dalje blenem u stadion i ništa ne kapiram. Prilazim autu od pozadi i tek malo bolje osmotrim scenu. U autu sedi lik a riba ispred auta igra. Skida li se, šta li. Pogledam okolo. Baš dobro kapiram. Dileri i kurve. Opet po gasu. Ako sam prekinuo čoveka, nadrljao sam  Ako sam za one ispred Agrikolija dao gas, za, ove bi trebao da uključim mlazni pogon. Baš su gadne. Čisto ako me neko pita, da ne bude zabune

 

 

Vidim glavni ulaz, ali mi je u suprotnoj traci a između je neki mali zeleni pojas. Ma ko sad da traži prilaz. Ostavim motor i odem pešaka. Nema nikog, ne radi stadion, nemaju ni muzej. Uradim par fotki, dok mi jedno oko prati motor da me neko ne orobi. Šteta za ovakav stadion. Bari igra neku valjda drugu, treću italijanski ligu. Sve je nekako propalo i oronulo.

 

 

Idem prema gradu. Google maps sam pogledao samo jednom. Imam vremena i hoću da malo krstarim gradom. Da ga

vidim iz ugla kako ja volim. Meni se ovaj grad tako dopao da to nije normalno. Nije tako moćan, veliki ili kul kao ostali koje sam video na putovanju, ali ima neki šmek koji mi se opasno dopada. I kad sam dolazio a i sad, nekako sam ga doživeo kao svoj. Nisam se osećao kao stranac. Nemam pojma zašto. Neki moj osećaj. Malo se vozio pa svratim u neki megamarket, da kupim par sitnica i klincima poklone.

 

 

Pored obale odmah uz luku su neke plaže. Gomila ljudi se skupila. Mislim da su lokalci koji koriste slobodan dan.

Porodice sa decom, studenti, penzioneri... Sportovi na plaži, paraglajderi, skuteri na vodi... Baš neka opuštena porodična atmosfera. Tu se parkiram i malo odmorim na suncu da napunim baterije.

 

Bliži mi se vreme polaska a ja još nisam pošteno jeo od jutros. Provozam se do terminala da vidim gde je ulaz, da posle ne jurim, pa odem da potražim neki restoran. Dosta je, šta sam video video sam. Da lepo klopam na miru, malo se opustim i da polako ulazim na trajekt.

 

Sedim i gledam grad, ljude... ostaće mi Bari baš u lepom sećanju.

 

 

Idemo dalje. Na čekiranju karata me iznerviraju neki Italijani sa motorima. Ima ih ja mislim 20. Fluorescenti prluci sa štampom piutovanja. Neka bahatost, prelaze preko reda, zagrade mi motor. Loš utisak. Carina, pasoši karte brzinski kao i na dolasku. Opet miona ista ekipa spakuje motor. Spakovali su nam vozila kao sardine, ne možeš da priđeš svom vozilu dok ovaj pored tebe ne ode. Šta znam valjda oni znaju šta rade.

 

 

Spakujem se u kabinu i odmah na palubu. Uhatiše neke kamiondžije da me dave. Ok likovi al stvarno nisam za to. Izvinite momci. Posle upoznam neki par iz Kotora. Sa GS-om obilazili južnu Italiju. Muž i žena,super likovi. Sa njima sam se družio i sutra.

 

 

Tri mora, dosta je za danas. Idem na spavanje. Sutra je novi dan.

 

 

[DasaNis 45 Napisano April 26, 2020]

Nedeljno jutro. Vreme za vožnju extra. Drug šalje slike iz Nemačke, kreće na . A ja . Hvala ti. Vozio sam na tri mora sa tobom u policijskom času. Mirna duša za makar jedan dan.

[MaxiS 2577 Napisano April 26, 2020]

Kako se zove to mesto gde su prelepe plaze???

[sdpunk 190 Napisano April 26, 2020]

Pre 2 sati, MaxiS je napisao:

Kako se zove to mesto gde su prelepe plaze???

Ne znam tačno imena mesta. Plaže koje sam ja obišao su od Marina di Pisticci do Porto argonauti. Ali kad sam pričao sa ovim ljudima iz Kotora, oni kažu da su takve plaže na celom tom potezu do Taranta i posle od Taranta prema vhu štikle.

[ZEMZEM 2519 Napisano April 26, 2020]

Pozdrav, ako nije problem da postaviš mape, putopis odličan.

[VelikaBeba 488 Napisano April 26, 2020]

Zbog ove situacije.... Mene vise zanima ime kafića sa prve slike. Pre cu do Smedereva da dobacim... A deluje mi kao mesto po mojoj meri. 

[sdpunk 190 Napisano April 26, 2020]

pre 14 minuta, VelikaBeba je napisao:

Zbog ove situacije.... Mene vise zanima ime kafića sa prve slike. Pre cu do Smedereva da dobacim... A deluje mi kao mesto po mojoj meri. 

Kafić je u Zagrebu. Pub na kraju svijeta.. A ti dobaci do Smedereva, lako ćemo za kafić 

[Papisha 218 Napisano April 26, 2020]

Pre sat vremena, sdpunk je napisao:

Kafić je u Zagrebu. Pub na kraju svijeta.. A ti dobaci do Smedereva, lako ćemo za kafić 

I ja ću morati do Smedereva valja prevesti motor na svoje ime pa se upisujem u taj red za kafić 

[sdpunk 190 Napisano April 29, 2020]

Idem kući kume, dosta je! (Dvanaesti dan, Nedelja 26.05.)

Dubrovnik - Smederevo

 

 

Budim se i kuliram u krevetu dok se brod lagano vuče ka Dubrovniku. Razmišljam kuda bi danas. Imam ceo dan da stignem , pa računam da imam vremena još nešto da obiđem. Dvanesti dan sam na putu. Ajde idem na kafu pa ću razmisliti. Spakujem stvari da ne jurim kao prošli put, pa lagano na palubu.

 

 

Sretnem ove ljude iz Kotora i baš se lepo podružimo. Bračni par sa mnogo iskustva u putovanjima motorom. Pričali smo o svemu, južnoj Italiji, putovanjima, mojoj krizi od pre par dana... Malo mi je lakše bilo kad mi je lik ispričao slučajeve njega i drugara o tim krizama na dugim putovanjima. Nisam jedini, lakše mi je. Sjajni ljudi. Kaže on meni “Smederevac vozi bre kući, valjda ti je dosta putovanja”. Dosta putovanja? Možda je bilo dosta pre pet dana, sad mi deluje kao da sam tek počeo.

 

 

Ušli smo u luku. Gužva na izlazu a moj motor postavljen tako da izlazim poslednji. Gledam kako su spakovali vozila, sve nabijeno u pola broda a pola prazno. Automobili se naslanjaju retrovizorima jedan na drugi. Biće ovo zajebano. Do mene neke dve žene, majka i ćerka iz Makarske. Idu u Italiju i tamo čiste stanove i kuće. Budu desetak dana pa dolaze kući. Auto neki stari iz 90-tih, zadnji deo pun četki, metli, krpa.... Očigledno ih život ne mazi. Posle pričamo, majka izgubila posao u banci, ćerka ne može da nađe posao a završila faks. Teško žive, ovako se izdržavaju. Do njih parkiran šleper naslanja se na njihov retrovizor. Kreće isparkiravanje. Ma nema šanse da izađe da ih ne zakači. Isparkiravanje šlepera traje jedno pola sata. Lik je probao sve moguće varijante i na kraju krene i otkine im retrovizor, ulubi vrata i debelo zagrebe celu stranu auta i dosta ošteti kombi iza njih. Ovi mornari nervozni, svesni da drugačije nije bilo moguće, znaju da su krivi. Opšti metež. Ove žene sad ne smeju da pomere auto zbog slikanja za osiguranje a moj motor iza auta. Nakako se ubedim da se malo pomere samo da izađem. Žao mi ih je. Posavetujem ih da ne izlaze sa broda dok ne slikaju sve i dok se ne čuju sa osiguravajućom kućom.

 

 

Krenem onako nervozan ka ulazu kad i tamo gužva. Nešto se usporilo na pasošima, valjda smena. Ništa, stanem u red i čekam. Posle nekog vremena dođem na red kad eto onih Italijana od juče, pravo pred mene. E sad sam popizdeo. Dođem do onog prvog i nervoznim engleskim mu objasnim da je prešao liniju i svašta još. Mogu misliti kako sam izgledao onako nervozan. Ok ok zapamtićemo ne brini, izvinjavaju se... Na kraju kad su počeli da nas puštaju, oni fer mene prvo pozovu da prođem. U međuvremenu silom prilika sam morao i sa njima da se podružim malo. Idu na putovanje u međugorje pa će videti još gde će ići dalje. Imaju sedam dana na raspolaganju. Pa lepo.

 

Na pasoškoj kontroli i carini se zadržim jedno 30 sekundi. Jedino pitanje je bilo: “ Smederevci, još pravite šporete? “.

 

Izgubio sam dva sata na iskrcavanju. Nemam više toliko vremena. Odlučim da ne svraćam kod Dubrovčana na kafu, to ću sledeći put. Idem u Trebinje na doručak pa polako istim putem kući.

 

 

Ovaj deo putovanja nije više tako interesantan za pisanje. Prolazim istim predelima kojim sam i došao. Razlika je jedino u tome da je sad predivan sunčan dan i da je veliko uživanje voziti. Opušten sam i imam osećaj kao da danas treba da pređem 50 a ne 550 km. Sicilijanski drugari su mi ceo dan slali poruke sa pitanjima gde sam, kako ide i da se pazim. Lepo od njih.

 

 

Opet konstatujem da mi je Herecegovina prelepa. Onaj deo od Gackog preko Čemerna do Foče sam tako uživao. Jako malo vozila a vreme strava. Dao sam mu malo po gasu i krivinama čisto da vidim da nisam zaboravio. Svratim na pumpu pre Foče na kafu i malo odmora i šibaj dalje. Na granici bilo malo gužve ali me puste da ne čekam na vrućini. Prvo stajanje mi je bilo u Užicu. Sipam gorivo i gledam dve Afrike SD registracije. Gledaju i oni mene onako natovarenog. Ne znamo se. Popričam par reči sa njima. Čoveče živimo u istom kraju grada, znamo iste ljude nikad ih nisam video. Oni zapalili da obiđu reginalnim putevima 700km za dan. Svaka čast. Nemam vremena za druženje, idem kući. Do Smedereva sam napravio samo još jednu pauzu od par minuta. Nikad lakše nisam izvozio toliku kilometražu u cugu.

 

Zanimljivo mi je jedno razmišljanje kad sam naišao onaj deo puta od Mrčajevaca kad se skrene prema Kniću. Gledam onu prirodu, jezero, šume,...sve onako ozelenelo i razmišjam o ovom mom putovanju. Da li sam se uželeo ili je nešto drugo u pitanju, ali sam ubeđen da je ovo najlepši predeo koji sam video za ovih dvanaest dana. Gde sam ja čoveče išao a ovo mi je ispred nosa i video sam ga hiljadu puta. Nemam pojma možda neki subjektivan osećaj, ali držalo me to dosta.

 

Kući naravno doček ko Jovanču što su dočekali sa puta oko sveta haha... Pola komšiluka izašlo. Lep osećaj ponovo biti kući. Naravno već posle par dana sam počeo da maštam o sledećem putovanju.

 

Hvala svima Vama koji ste pratili ovaj moj putopis. Pisao sam onako kako znam i kako se sećam. Nisam neki iskusan vozač pa sam verovatno dao pola nebitnih informacija a preskočio nešto bitno. U svakom slučaju, koga god nešto zanima u vezi ovog putovanja, rado ću odgovoriti. Trudio sam se da opišem svoj doživljaj putovanja i da opišem neka svoja unutrašnja stanja za koja mi je delovalo da vam mogu biti zanimljiva. Nadam se da će brzo proći ovo stanje pa da ponovo možemo da zujimo na našim ljubimcima a da ne gledamo na sat. Da se javljamo se jedan drugom i naravno da popijemo koje pivce kad se sretnemo.

Hvala!

 

[pedjacupavac 193 Napisano April 29, 2020]

Šta da ti kažem za tvoje pisanje... prošli put sam prekinuo Kesića na pola a sada lupanje u šerpu  E sada lagano, čitam te od početka ponovo... Ova opsada se polako privodi kraju pa se nadam se vidimo na nekoj kafi uskoro 

[EnesNP 50 Napisano April 29, 2020]

Svaka čast za divan putopis. Definitivno budi želju za Sicilijom. 

[e-mayl 1783 Napisano April 29, 2020]

Super!

[Vitez Koja 218 Napisano April 29, 2020]

Odlican Dare, ove godine Boze zdravlja idemo zajedno u avanturu

[VelikaBeba 488 Napisano April 29, 2020]

Prelepa tema. Stil pisanja toliko pitak da je bilo veoma lako mislima ući u tvoje čizme. Respect

[Zivko 299 Napisano April 29, 2020]

Uzivao sam citajuci svaki deo tvog pisanja.hvala na lepo provednenom vremenu. 

[Luckygsxr 691 Napisano April 30, 2020]

Hvala ti što si podelio ovaj putopis sa nama,uživao sam čitajući.

[Papisha 218 Napisano April 30, 2020]

Super, jedina zamerka u kompletnom štivu je što pobeže od krajputašica?! Bar koju da si progovorio i slikao, to ne naplaćuju 

[jorga83 112 Napisano April 30, 2020]

Fantasticno sve, druzenje, put, mora, lepa hrana, pica, jos kad bi stavio neku bar odokativnu mapu, kao visnjica na slagu, bila bi bas cista 5

[Toreador 701 Napisano April 30, 2020]

Odlican putopis,Sicilije nikad dosta.

[smcCira 5 Napisano April 30, 2020]

Svaka čast, sjajan putopis! 

 

[Eol 966 Napisano April 30, 2020]

@sdpunkOdlicno napisano...bas zanimljiv putopis...svasta se izdesavalo ali nisi dao da ti to pokvari putovanje...svaka cast

[sdpunk 190 Napisano April 30, 2020]

Pre 11 sati, Papisha je napisao:

Super, jedina zamerka u kompletnom štivu je što pobeže od krajputašica?! Bar koju da si progovorio i slikao, to ne naplaćuju 

I da sam progovorio ili ih slikao ne bi to priznao ni pod najstrašnijim mukama