fruitcake 478 Napisano Jun 28, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan Dvanaesti dan - "Kruna Nazgula na Kosmaju" Prethodni dan nisam uspeo sa drugarima da "osvojimo" Kosmaj. Iako imam lepe fotografije spomenika od prošle godine nisam želeo da ih koristim već da napravim nove. Kao što sam i obećao pre polaska na ovaj put. Naravno, ponovni napad na Kosmaj organizuje se sam od sebe. Marko, Aca, Lazić i ja smo udarna grupa Nalazim se sa Lazićem u gradu i na putu ka Sopotu prvo svraćamo do Ljilje i Miše Pei, iskusnog bajkerskog para da se pozdravimo i popričamo po jednu. Potom se nas dvojca upućujemo ka Sopotu da se nađemo sa Markom i Acom. Danas, za razliku od jučerašnjeg, je lep dan. Izuzetno pogodan za vožnju, nit' je vruće nit' je hladno, bez jakog sunca. Nas četvorica vrlo brzo stižemo u podnožje i penjemo se svojim atovima zemljanim stazama do samog spomenika. Dok drugari ćaskaju ja koristim lepo vreme, a priznajem pomalo i u strahu da se ono opet naglo ne promeni, da fotografišem spomenik. Interesantno je da nijedan od pet krakova koji stoje nisu spojeni. Verovatno krak koji je horizontalno uperen ka spolja daje kontratežu i održava ravnotežu samog kraka. Da nije tako vetrovi koji na Kosmaju znaju da budu veoma jaki bi ga odavno srušili. Ima oblik petokrake, a u centralnom delu na tlu je deo koji se (bar se nadam) renovira. Prošle godine taj kružni deo je bio u boljem stanju. Oblik spomenika daje razne mogućnosti i perspektive za fotografisanje, i možete ceo dan tu provesti a opet ne iskoristiti sve uglove. Jednu fotografiju sam napravio tako da me podseća na krunu zlog kralja Nazgula iz trilogije "Gospodar prstenova" Pitera Džeksona. Po završetku posete spomeniku na Kosmaju krenuli smo lagano kući. Marko ostaje u Sopotu zbog posla, a Aca nas prati nekih desetak kilometara ka Beogradu. Pozdravljamo se i sa njim, i kao i Marku, zahvaljujemo se na dobrom društvu i lepoj vožnji. Lazić i ja nastavljamo ka Bubanj Potoku i penjemo se na autoput ka Konjarniku. Kući stižem nešto pre četiri sata po podne. Taman da se malo odmorim i vratim redovnoj obavezi u to doba dana - da odem po Gašu u vrtić. Odjednom, sve se vraća u normalu. U sekundi! Posle dvanaest dana puta i potpuno drugačijeg načina života. Čudan je to osećaj... Moraću malo da svedem utiske posle pređenih 3000 kilometara i onda ću napisati jednu retrospektivu. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
fruitcake 478 Napisano Jul 1, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan Retrospektiva Dvanaest dana i 3024 pređenih kilometara kasnije pokušavam objektivno da sumiram utiske. Još jednu želju sam ispunio na način koji mi se sada čini kao najbolji - putujući na motoru. U početku pred polazak razmišljao sam koliko je pametno što idem sam, dok sa druge strane ja nisam išao samo da se vozim već i da "radim". To je podrazumevalo i neke obaveze vezane za način izveštavanja sa puta koji sam hteo da probam i da vidim kako će to funkcionisati. Samim tim nisam mogao tražiti od prijatelja koji su bili zainteresovani da mi se pridruže da organizuju svoje slobodno vreme i podrede ga mom izveštavanju sa puta. Kada sam bio u smeštaju ili kafiću pisao sam tekst, pravio selekciju koje fotografije ću objaviti, planirao nastavak putovanja, kalkulisao šta ću dalje itd. A tada nisam imao puno vremena za druženje jer sve ovo što sam nabrojao iziskuje mnogo vremena. Mali Zmaj iz Banja Luke je to lično video, i složiće se da to nije mali posao. Ali, i to je bio sastavni deo putovanja, još pre polaska sam se za to psihički pripremio koliko sam mogao tako da sam uspevao koliko-toliko da držim tempo. Drugari koji su me ispratili iz Beograda vozili su se samnom do skretanja za aerodrom Nikola Tesla, a ja sam dalje nastavio ka Novom Sadu. U jednom trenutku sam pomislio "Šta mi sve ovo treba, idem na put sam, i ko zna koliko će dana trajati... I još petak trinaesti..." Ali, svaki put kada tako nešto pomislim, i kada nešto planiram na taj dan, obično sve bude kako treba. Na kraju je tako i bilo. Super sam se proveo, video sam sve i svašta, motor me je odlično služio, upoznao sam fenomenalne ljude, dok je najveći (i verovatno jedini) problem bila ta dosadna kiša. Sami spomenici su zaista fenomenalni. Njihov dizajn mi se čini prilično "neutralan" u smislu da se nikako ne može prikloniti nekoj religiji, niti imaju bilo šta što bi moglo da se svrsta pod bilo koju narodnost. Negde sam pročitao da oni izgledaju kao da su ih vanzemaljci pravili upravo zbog tih oblika. Gde god da sam se u tom trenutku nalazio i koji god spomenik da sam fotografisao uvek sam imao utisak da nisam ni u Hrvatskoj, ni u Bosni, ni u Crnoj Gori, niti Srbiji, već da sam na nekom prostoru koji egzistira između tih država zahvaljujući nepostojanju ograničenja u obliku nekih demarkacionih linija, religija, bez politizacije, niti bilo čega sličnog što vrši klasifikaciju i separaciju ljudi. Što je i dobro jer u to vreme, takoreći "bratstva i jedinstva", verujem da je upravo to i bila poenta, da se ne ističe nijedna grupa posebno već da se cela borba prikaže kao jedan veliki zajednički doprinos. oni stoje tu kao podsetnik na neko drugo vreme. Ne mogu izdvojiti neki kao omiljeni ali možda mogu da postujem koje su mi najomiljenije fotke. Na Kozari dok sam sedeo na klupi posmatrajući ljude koji uživaju čuo sam oca koji doziva ćerku Almu, a malo potom njega je neka žena pozvala sa Dragane ili Dragoljube, sada ne mogu da se setim. Meni je to bio jako pozitivan momenat, lep, i možda neočekivan, ali njima sasvim normalan. Kako bi, zapravo, svugde i trebalo da bude. Verujem da mene nisu ni primetili, a ja sam od tog trenutka bio daleko opušteniji što se daljeg puta tiče, zahvaljujući tome. Opet podvlačim da sam apolitična osoba, da ne pripadam nijednoj religiji, niti da sam na put krenuo sa idejom da promovišem bilo kakvu ideologiju, jednostavno sam želeo da ispunim sebi želju i obiđem što je moguće više spomenika. Donekle sam to i uspeo. Nisam u potpunosti najviše zbog lošeg vremena koje je bilo uporno da me prati sve vreme. Grmeč, Partizansko groblje u Mostaru, spomenik u Pljevljima, Kolašin itd nisu slikani iz raznih razloga. Neka mesta nisam obišao jer sam bio u zaostatku sa vremenom, druga jer me je stalno pratila ta dosadna kiša. Na Tjentište sam uspeo da odem tek iz trećeg ili četvrtog puta, na Kosmaj iz drugog. I žao mi je što nisam postetio Zagreb. Vreme je toliko bilo nestabilno da nisam smeo usuditi da spavam na otvorenom kao što sam planirao pre polaska. Zato sam poneo odličnu spavaću vreću iz radnje Zeleno Drvo i da sam imao mogućnosti da spavam u prirodi uštedeo bih sebi mnogo vremena. A bio bih slobodniji što se samog putovanja i planiranja ruta tiče. Fotoaparat iz PC Foto me je odlično služio i jedno veliko hvala Ljubi na sugestijama. I na insistiranju da uzmem i rezervnu bateriju jer u nekoliko navrata bih ostao bez fotografija da ga nisam poslušao. Zum od 720mm je jako korisna stvar, naročito ako parkirate motor na prometnoj magistrali a trebate da fotografišete spomenik. Veoma sam zadovoljan aparatom i uz povremene sitne korekcije slike mogu se napraviti lepe fotografije. U većini slučajeva nikakvu dodatnu intervenciju nisam radio. Imam ideju za sledeću reportažu i ako se kockice slože definitivno ću njega koristiti. Imao sam i jedan pad sa motorom u blizini Podgarića u Hrvatskoj. Ništa strašno nije bilo, malo je oštećen kofer koji je najveću silinu udara kompenzovao, izguljen je tegić kormana i rol bar, i, kako kod mene to uvek biva, polomljena ručica prednje kočnice. Po tim ručicama sam već postao poznat. Sreća, pa u Gevari imaju kompletan lager samo za mene što i Šonesi može da potvrdi koliko puta sam dolazio kod njih samo zbog toga Prelazeći jedan deo puta naišao sam na blato na drumu i ne znam iz kog razloga sam odlučio da prođem posred u blagoj krivini. To blato je bilo nanešeno na kolovoz kišom i nije bilo potpuno suvo, a ni tako plitko koliko sam ja u prvi mah mislio da jeste. Prednji točak je skliznuo u stranu ali se posle "uhvatio" za asfalt, međutim pošto nisam očekivao da će se to desiti, plus manjak koncentracije, bio sam iznenađen u trenutku i zgazio sam jako na zadnju kočnicu zbog čega je točak proklizao u stranu. Rezultat je na fotkama. Koferi su me lepo iznenadili. Mislio sam da će se deformisati ali samo su se izgulili. Meni, pukom srećom, apsolutno ništa nije bilo. Dok me je još "pucao" adrenalin podigao sam motor bez skidanja opreme. Postavio sam ga na nožicu i tek onda sam malo iskulirao da me prođe "the rush". Ovog puta sam pre polaska na put kupio polugu prednje kočnice i isplatilo se. Nešto nisam bio voljan da postujem ovaj pad, ali nekoliko drugara mi je reklo da sam trebao jer je i to bio deo avanture. Posle toga nisam imao njedan a vozio sam po svakakvim uslovima. Nove gume mnogo znače, meni ove Full Bore su legle savršeno. Jedino preko pešačkog prelaza po kiši sa njima se mora voditi računa, ali to se mora sa svim gumama nevezano koji proizvođač je u pitanju. Po jakoj kiši su držale kao blesave, srećom, jer od dvanaest dana puta ja sam po kiši vozio bar četri, od toga u dva navrata po veoma jakom pljusku. Kao što sam već pisao sreo sam i upoznao mnogo dobrih ljudi. Od ekipe iz Podgarića, bajkera iz Češke, Malog Zmaja kome neizmerno hvala za gostoprimstvo, njegovm drugarima za društvo i Andreji na pomoći oko ležaja kormana, fotografa Izeta sa kojim sam zajedno obišao spomenike u Bihaću, ljudi u Drvaru, Nikole i njegovih drugara kolega vatrogasaca u Makarskoj kojima sam bio gost u vatrogasnom domu, ljudima u Nevesinju na ekspeditivnoj pomoći, drugaru iz srednje Urošu koji sada živi u Valjevu, i posebno hvala Uni, Milici, Maši, Milijani, Duši, Borisu, Džambu, Damiru (Gimliju) i njihovim drugarima na svemu. Veliko hvala i Marku i Markovoj porodici, Vanji Vladanu, Urošu, Aci, Zvonku, Srđanu na društvu i vožnji. Zaista, hvala svima, učinili ste da mi ovo putovanje bude veoma pozitivno i posebno iskustvo. Žao mi je što nisam stigao ili mogao da se vidim sa još nekim kolegama bajkerima tokom ovog putovanja, ali biće prilika sigurno, još mnogo kilometara je ispred nas. Ove spomenike sam fotografisao juče kada sam se kolima vraćao iz Herceg Novog. Pošto sam već prolazio tuda a nisam ih ranije fotografisao iskoristio sam priliku da to uradim. Prvi spomenik posvećen je Stevanu Filipoviću i nalazi se u Valjevu. Cela figura kao i postolje su napravljeni od metala. Drugi spomenik podignut je narodnom heroju Bočku Buhi na mestu gde je poginuo, a spomen dom je podignut odmah pokraj puta koji vodi od granice ka Prijepolju. Treći spomenik je podignut četvorici narodnih heroja među kojima je i čuvani Valter, i nalazi se u parku u Prijepolju. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
fruitcake 478 Napisano Jul 1, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan Hteo bih da se zahvalim Šumiju, Boci Bastardu, Giletu i Urošu na pomoći oko opreme, kao i Budi i gostima kafića BarTender koji su dobrovoljno učestvovali i pomogli novčano ovu fotoreportažu 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
fruitcake 478 Napisano Jul 5, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan Mnogo ljudi je pomoglo ovu fotoreportažu na razne načine. Recimo, gosti BarTendera su skupili novac a većinu tih ljudi nisam ni upoznao, tokom puta kao što sam već rekao prespavao sam kod Malog Zmaja i doručkovali smo zajedno što je pravo gostoprimstvo, zatim kada vidim da je proj čitanja porastao i neko nešto postovao to daje podstrek da se nastavi put, ljudi sa kojima sam se upoznao usput bilo to dvadesetominutno ćaskanje ili višečasovno druženje u Podgraiću, Bihaću, Drvaru ili Makarskoj, onda od ženine sestre muž Džambo iz Nikšića koji me je upoznao sa njegovim drugarima i pomogao da posetim muzej u Nikšiću i spomenik na Trebjesi, Marko koji me je domaćinski dočekao pod Kosmajem na starosrpki način. Tokom ovih dvanaest dana puta desilo se toliko mnogo stvari da je tesko setiti se svega odjednom, tako da molim da ne zamerite. Mislio sam da bi zvučalo patetično ako kažem još ovo ali iskreno, boli me dupe ako neko to tako skapira: najviše hvala mojoj ženi Kseniji koja ima razumevanja za moje "akcije" i koja me u potpunosti podržava često mi muški ne pominjemo to ali mislim da bi morali jer ta vrsta podrške mnogo vredi ok, sada možete da me tovarite da sam papuča 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
fruitcake 478 Napisano Avgust 17, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan Moram se malo hvaliti Iz Srbija Danas (.com) su me zvali da urade intervju samnom na temu ovog putopisa. Objavljen je juce, i ako nekoga interesuje moze ga procitati na njihovom portalu. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
bgboki 195 Napisano Avgust 17, 2014 Svrati ponekad, 366 postova Lokacija: Beograd Motocikl: SF V4s Prijavi odgovor kao problematičan Lepo i dobro opisan put. Svaka cast ! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
fruitcake 478 Napisano Avgust 26, 2014 oddball, 1146 postova Lokacija: Alba Greca Motocikl: tri šrafa u nozi Prijavi odgovor kao problematičan hvala bgboki. upravo spremam novu fotoreportažu koju ću raditi po istom principu kao i ovu. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
marko4522 246 Napisano Septembar 8, 2015 Svrati ponekad, 349 postova Lokacija: Runaway hill Motocikl: suzuki dl-650 L7 Prijavi odgovor kao problematičan Bilo bi lepo kada bi se mogli oziveti ovi linkovi sa slikama, procitao sam putpis odavno, ali bih rado ponovio Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
