Zna li neko kada je u Albaniji na SH20 okupljanje njihove dijaspore? Dva puta sam isao u avgustu i nisam mogao da vozim normalno koliko je automobila bilo, preselo mi je sve. Prvi put smo bili 08 avgusta, a drugi put 14og. Sad gledam da proverim pre polaska, ali ne znam gde pa rekoh da pitam ovde mozda neko ima neku informaciju...

Albanija je zemlja gde će vam, u najboljem slučaju, izvaditi bubreg prvom prilikom. Znajući tu činjenicu ja sam u danima pre putovanja pio dosta tečnosti kako bi bubrezi bili u što boljem stanju, čisto da se ne brukam kada dođe do tog neizbežnog događaja. Takođe imaju bunkere na svakom ćošku, ekstremno su siromašni i mrze nas. Eh, sad kada je taj formalni deo proser... hoću reći uvoda, gotov može da se krene sa putopisom 3-4 godine planiranja, maštanja i iščekivanja, čitanja svih mogućih putopisa, spajanja mesta koja deluju zanimljivo putevima koji deluju zanimljivo... Sve to se na kraju kondenzovalo u putovanje od 13 dana, od toga 8 u Albaniji a ostatak u Crnoj Gori i Makedoniji (Srbija je ovaj put tu samo kao prostor između kuće i početka avanture). Mnogo, mnogo vožnje van asfalta, neverovatne prirode, dobrih ljudi. Albanija je najbliže mesto gde možete doživeti avanturu u nekom drugačijem okruženju od onoga na koje smo navikli. Za početak omanja gomila fotki, da vam zagolica maštu Srbija: Obećavajući početak putovanja, 60km od kuće sa svetlima koja ne rade. Malo je falilo da okrenem kući i batalim sve. Od Valjeva prema Divčibarama. Stara trasa Ćire, od Užica prema brani jezera Vrutci. Crna Gora: Prokletije, krug oko Hridskog jezera. Prokletije, krug oko Hridskog jezera. Hridsko jezero Albanija: Vermosh dolina. Prilaz selu Teth u istoimenom nacionalnom parku. Teth... Južni put Teth-Skadar. Ostalo je još 65km neasfaltirano, od toga je bar 10 spremno. Jezero Koman. Jezero Koman. Dolina Volbone. Dolina Volbone. Ovde se završava "standardno" avanturističko putovanje Albanijom. Odavde ljudi uglavnom okrenu na obalu ili nazad u Evropu. Naselje Kam, blizu kosovske granice. Isto što i prethodna fotka, samo bez naselja. I još Albanije, velika kartica na aparatu pa ima fotki... Rekosmo da ima bunkera. Ovo je makadamski put između Kukes-a i Peshkopi-a. Od Peshkopia prema nacionalnom parku Lure. Kamp na jezeru Madh. Nacionalni park Lure. Ovde uglavnom stoji šraf za ispuštanje ulja čija je jedina funkcija da zadrži ulje u motoru. Nema šrafa=nema ulja. Zanimljiv scenario u vukojebini, 40km od civilizacije... Naselje Bize. Napušteno, izuzev par pojedinaca i vojnog skladišta. Pogled sa vrha planine Tomor, okolina Berat-a. Put između sela Gjerbes i Gramsh jednim delom vodi kroz korito reke. Nema drugog. Nadaš se samo da je vodostaj nizak kao što je bio prilikom moje posete. Ovo BOLI kada udari!!! Napušteni vojni aerodrom u okolini Berat-a. Nažalost ipak ima neki čuvar i nije se moglo ući unutra, pokušao sam Berat... Gradove ne volim i izbegavam ih prilikom putovanja. Ovo je izuzetak i rado ću se vratiti. Stari most u okolini Berat-a, turski period. Park prirode Frasher. Najduža spojena deonica bez asfalta. Corovode-Frasher-Clirim-Marjan-Voskopoje. Selo Selenica, svrate me ljudi na kafu (odbijam u 99% slučajeva), ispostavi se da imaju mladu, lepu 'ćeru koja parla Engleski, u roku od 5min mi ponude da prenoćim kod njih... Inače je bio usran dan i nikako mi nije prijao. Veče je to sve nadoknadilo (ne, ne onako kako zamišljate ). Visok nivo nadrealnosti ovog trenutka. Selo u albanskim planinama, letnja kuća porodice iz Tirane. Unutra zatekneš V gitaru sa sve Sepultura nalepnicom i čoveka koji to svira. Blizu grada Maliq. Nisam video nijedan čitav industrijski objekat tokom celog putovanja. Zadnji dan u Albaniji, zadnja deonica van asfalta. Prečica između Maliq-a i Podgradeca. Prvo sam se ovde zaglavio na uzbrdici... ...a onda ovde, 500m dalje, u blatu. Blato je od one sorte koja vas guta. Trebalo mi je bar pola sata kopanja da oslobodim motor. Pola sata čučanja, sedenja i psovanja u blatu. Tu sam okrenuo. Gorivo je bilo pri kraju i nisam bio siguran da put prolazi do tamo gde meni treba. Makedonija: Divlji kamp na Ohridskom jezeru. Nit sam video Ohrid nit sam smočio noge Nacionalni park Galičica iznad Ohrida. Kajmakčalan. Komentar bilo kakve vrste nije potreban. Srbija, drugi put: Za razliku od prethodnih putovanja gde je bilo pregršt glupavih, bezazlenih padova u mestu i pri malim brzinama toga ovaj put nije bilo (dobro, jednom u mestu pri silasku sa Kajmakčalana ali zanemarićemo).

Tamo gdje sam stao u 2018. godini nastavio sam u narednoj godini druženja sa V Stromom. Početak sezone bio je praćen lošim vremenskim prilikama ali to me nije spriječilo da se vozim drumovima Srbije, Republike Srpske (Bosne i Hercegovine) i Hrvatske. Ređala su se kraća putovanja, ali za ono glavno godišnje putovanje još uvek nisam bio spreman. Do poslednjeg momenta nisam znao kada ću dobiti godišnji odmor te nisam bio u situaciji bilo šta da planiram. Petnaestak dana prije godišnjeg dobio sam zeleno svijetlo za dodatnih 10 dana te sam odmah krenuo da pravim plan kuda bih se vozio. Bila mi je želja da obiđem nekoliko moto događaja na kojima do sada nisam bio, ali isto tako sam htio da se „spustim“ do Crne Gore da provedem dva tri dana sa roditeljima koji su u tom periodu planirali da budu u Tivtu. Prikaz maršrute vožnje "Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019" Za razliku od prošlogodišnjeg putovanja ovog puta sam detaljno provjerio motor pred polazak, uradio mali servis i spakovao samo neophodne stvari. U petak, 5. jula u poslepodnevnim časovima, sa benzinske pumpe „Eko“ započeo sam vožnju pod nazivom „Malo po Balkanu i još po kojoj državi, 2019“. Polazak na putovanje, jul 2019. Tokom prvog dana vožnje bilo je planirano da dođem u Apatin na moto susret kod MK „Panter“. Autoputem do Vrbasa, pa onda vojvođanskom ravnicom do Sombora i moto kampa u Apatinu. Na ulazu u kamp dočekali su me članovi sa širokim osmijehom i domaćom rakijom. Prijateljstvo sa ovim klubom traje još od 2013. godine te se kod njih stvarno osjećam jako prijatno i koristim svaku priliku da ih posjetim. Mladen, moj zemljak i član kluba, mi je ustupio svoju radnu sobu da prenoćim, a ja sam se odužio tako što sam radio za šankom. Nisam htio da konzumiram alkohol u većim količinama jer me je ujutro čekao put dug 320 kilometara. Autor sa Mladenom iz MK "Panter" Apatin, jul 2019. Detalj sa moto susreta u Apatinu, jul 2019.

Ovaj putopis mogao je imati nekoliko naslova i svi bi mu savršeno odgovarali. Ipak, odabrani naslov se iskristalisao još pre nego što je samo putovanje počelo. Naravno, razumemo svi da je ovo leto u kojem treba uživati što je više moguće u datim okolnostima, a onda ga što pre zaboraviti da se više ne ponovi (ako nam situacija dozvoli tako nešto). Ostali smo zarobljeni u svojoj zemlji, a to i nije tako loše imajući u vidu da smo mogli ostati zarobljeni i u svoja četiri zida. Ali dobro, to sad nije bitno, pa frustraciju o stanju u državi ostavljam za neka druga vremena, mesta i teme. Neki od alternativnih naslova mogli bi zvučati ovako: U zemlji najgorih vozača Pogleda uprtog u nebo Korak ispred kiše (Ne)poštujući propise U svakom slučaju, naslov sam odabrao jer se cela ideja o ovom putovanju rodila iz prkosa samoj situaciji. Još proše godine sam shvatio da me odlazak na more ne uzbuđuje previše. Ustani ujutru, doručkuj na brzinu, sedi u kola, vozi do neke lepe plaže i onda sedi ili leži na njoj ceo dan. Jebo zabavu! Ipak, inat je proradio kad sam shvatio da ne mogu da biram da li ću na more ili ne. Sedi di si, ni za di si nisi. Jes vala, meni će neko nevidljivo sranje da zabrani da idem more! E taj film bogami, neš gledati! Ipak, bilo je potrebno vreme da počnem ovako da razmišljam. Kada je virus već postao opšte mesto u našim životima i kada su ljudi krenuli da odlaze na letovanja, prva pomisao koja mi se javila jeste kako ljudi nisu normalni da putuju pod ovakvim okolnostima. A onda, isplivaše slike s mora... Na slikama vidimo prazne plaže, čisto more i prelepo vreme. I onda pomislim, bože, ko je ovde lud? Da li oni koji su otputovali usred ove pošasti i provode se na praznim plažama ili mi koji ovde šetamo punim parkovima i šetalištima pokraj reka? Nekako zaključih da em što je njima lepše tamo gde su nego nema ovde, em su sigurno bezbedniji tamo gde su nego mi ovde. I sad kad bacim pogled na Lido vidim hrpu ljudi koji drže distancu, ali su i dalje jako blizu jedni drugima. Dakle, putnici i zavisnici od mora, oni koji su uspeli da uđu u zemlje u koje su namerili bez da ih vrate sa granice, svakako su u zavidnijem položaju, i zdravstveno i u smislu uživanja, od nas koji smo ostali u svojim domovima. Dakle, možda ipak treba smisliti neki način i otisnuti se u svet i pored svega što nas je snašlo, mislim se za sebe. Jer gore od Lida svakako neće biti. Kako sam doneo odluku da baš sad idem u Albaniju ne znam ni sam. Sećam se samo da mi je ova ideja pala na pamet i da sam počeo da razmišljam koliko bi mi vremena trebalo da se spustim dole, šta time dobijam i koliko vremena imam da posetim znamenitosti ove zemlje. Pre nekoliko meseci sam promenio posao, tako da su dani godišnjih odmora deficitarna roba za mene u ovom trenutku. Ipak korona možda i nije izabrala lošu godinu da nas poseti… I tako, gledam ja mapu, pa malo gledam motor, pa opipavam teren na poslu oko toga koliko dana odmora bih mogao da uzmem i kad. Načelno se dogovorimo šefica i ja da uzmem slobodnu prvu nedelju avgusta, jer zbog obaveza u firmi mogu ili tad da idem na odmor ili negde u oktobru-novembru. A tad zaista ne znam šta bih radio bez obaveza. I ovako radim od kuće i osećam se kao da sam na odmoru. Cela organizacija bila je u magli do samog dana puta. Uspeo sam da izboksujem i slobodan petak kao šesti radni dan, koliko sam i imao na raspolaganju. Ipak, zbog količine posla i još nekih obaveza koje honorarno završavam, pripreme za ovaj put sam obavio veoma šturo, a i za njih sam imao vremena samo kasno uveče. Samu kupovinu sam završio veče pred put. Dakle, maltene idem u nepoznato, bez tačnog plana gde ću da se smestim, koliko ću tu tačno da budem i šta ću da vidim. Imam kratku listu u telefonu mesta za posetiti, pa ću u hodu da je brusim. Veliku zahvalnost dugujem @.milke. koji mi je dao nekoliko kvalitetnih saveta oko ovog putovanja. On se vratio iz Albanije oko 15 dana pre mog polaska i ima najsvežije informacije. Zahvaljujući njemu znam da postoji kamp na obali mora malo izvan Valone. Zbog toga, pakujem šator i vreću i imam ideju bar gde bih mogao da se smestim kad stignem na more. Znao sam da želim nekoliko dana da se opustim, kao i nekoliko dana da se vozim po samoj Albaniji. Pakujem se u Louis vodonepropusnu torbu veče pred put i spremam se da ustanem sutra u 6h kako bih do pola 8h krenuo. Uplatio sam zdravstveno osiguranje koje pokriva Covid-19 za mesec dana, pa i ako me strefi dole, bar znam da ne moram da se brinem da li ću morati da platim lečenje. Oko ponoći sam u krevetu i alarm je navijen. Sutra kreće avantura. * PS. Kao kad igramo jamb, tako ja sad najavljujem da će ovaj putopis biti opširan. Svakako to ne obećava nužno i visok kvalitet, ali kao što se kaže, lepota je u očima posmatrača (čitača) Nadam da ćete imati vremena i želje da ga pročitate, kao i da ćete uživati. Može se desiti da tempo objavljivanja ne bude baš dinamičan, jer imam i snimke sa kamere koje bih voleo da zakačim uz većinu postova, a znate i sami da montaža i vreme koje ona traži je usko vezana za znanje onog koji montira, a kod mene je to i dalje na jako niskom nivou tako da se može desiti da ili razmak između dva posta bude malo duži ili da jednostavno ostavim kačenje videa za neki kasniji momenat dakle, kao i uvek, strpljenje je naš veliki saveznik

Od izvora tri putica, vode na tri strane Glavni akteri ovogaaa skupaaaa su.... pu @PaPaja s'Caponordce, @Bojanko s'NC, @GAGI74 s'MT07, Milos s'Burger650 i moja malenkos takodjer s'NC-etom. Ekipa mladih muzicara koja ne pravi mnogo pitanja, dogovara se u 4 reci.... hocemo da idemo tam - hocemo...... kad - tad, moze...... ende. Nema priprema, nema izvoljevanja, nema a sta ti nosis a sta ja da ponesem.... ponesi dokumenta, kes mani i rezervni kljucenzi i prokleto kisno odelo. Zasto bas "Od Izvora Tri Putica", zato sto je Milosu i meni putovanje pocelo u nedelju (16.06), otisli smo do CG, Papaja i ostatak ekipe krece u ponedeljak. S'tim da Papaja odlazi za Cerovac odakle ce krenuti, Boki i Gagi krecu iz Bg-a..... 5 ljudi, 3 tacke ce se spojiti u Albaniji tacnije Skadru..... pa da pocnemo. 1. Dan, ceka nas sledece Nismo nesto poranili, krenuli smo oko 08:30' standardnom rutom, avalski do Mladenovca - Topola - Rudnik gde bese prva pauza. Ne zadrzavamo se mnogo, popili po kafu i izeli palacinci s'dzem u Koti 555, kacige na glavu i vozi misko. Na putu se nista ne desava, nema guzve, ima sitnih radova tako da brzo stizemo do Zlatibora. Zlatibor ki Zlatibor, nema se sta pametno videti, cirkus napravise i da ne duzim dalje, sve vec znate. nismo svratili, picimo dalje do restorana "Borova Glava" pauza, gasi makine pakleno vruce, Milos kao da jos uvek spava ljubi ga Majka posto smo se dobro nakrkali kod kuce, ne zadrzavamo se mnogo na pauzi pali makine, pravac gran. prelaz Jabuka.... tam mala guzva, nista bit'cemo kurturni u redu kako smo usli u CG, tako se navukli neki sivi oblaci, mislim se u sebi pa neces valjda da tuces gde je najlepse tako i bi nanicu joj njenu, 2-3km pred Durdjevica Tarom poce kisa, zamakli dok ne stane, mali skljoc na Mos tukla je nekih 15-20min, ne vise od po sata, dovoljno da ti sjebe najlepsi deo za voznju temperatura za 10C ode dole, par slicica Dj. Tare - Zabljak - Savnik stigli u Niksic, tankaj gorivo te produzi do Bogetica, pao plovak u zeludcu...odosmo na krku restoran "Na Kamenu Podostroskom" i da znate, klopa nije bas jeftina podize se plovak, spusta se lagano mrak, ustaj Losmi Ostrog nas ceka Parkirali se, poskidali sta smo imali, usli unutra, prizor neverovatan. Za divno cudo nema guzve, vrlo malo ljudi. Darovali te gledamo hocemo li nociti napolju il untra. Milos kaze da su najavili moguce pljuskove u toku noci, sto me je odmah navelo na misli od pre dve godine.... uzas! Poceo je duvati jaci vetar, unutra se oseca na ustajalo, ma nikako... tako da grabimo cebad, ambolije, jastuke i idemo vani. taman kad smo sve namestili, vetar prestaje da duva.... ima neceg, kazem ja sam sebi Laka noc, vidmo se sutra.....

Trudicu se da budem umereno opsiran, jer ne znam koliko vam se sklop mojih reci dopada, uostalom to je mozda i individualna stvar, tako da svacijem ukusu bude bar ovlaz dopadljivo... Ovo putovanje sam nazvao tako jer zapravo to i jeste, kompromis zelja, ona je pobornik plaze, gusterisanja, kaljenja (sunce-voda-sunce), a ja se volim voziti. Zajednicki interes je bio malo dublje upoznati Albaniju (ja je plitko vec poznajem). Sto se statistike puta tice, ne znam bas nista, ni predjenu kilometrazu, ni potrosnju goriva, ni kolicinu evropskih novcanica koje ostavismo za sobom, znam samo da je bilo svega po malo, mora, planine, voznje, straha, radosti, uzivanja... Ni pred sam polazak nismo mnogo znali, bilo je jedino sigurno da cemo u CG obici mog gruga koji tamo letuje sa porodicom i da ce se kaljenje odigrati u Sarandi, putanja, broj dana i ostale tehnikalije nisu bile poznate ni kada sam zavrteo alanser. Akteri price su...

Pozdrav svima. U 6 i 7 mjesecu ove godine, radim(o) turu u Albaniju. Ispočetka nas je trebalo ići samo nekoliko ali onda se najavilo šaroliko društvo iz cijele "regije"... Ukratko, tura je uglavnom offroad (80% off, akobogda). Sa Skadarskog jezera krećemo 23.06, vozimo do juga Albanije i vraćamo se nazad tako da smo 2.7 ponovo na Skadru. Vozimo TET (Trans Euro Trail) track prema dole a vraćamo se, manje - više, čuvenim Gliginim trackovima. Svi su dobro došli ali trebalo bi imati dosta iskustva u vožnji puno kilometara dnevno, van asfalta i ponekad po zahtjevnim, tehničkim dionicama... Bit će zahtjevno, bit će guranja, padanja itd... zabava! Veći motori i iskusni vozači će proći (ili zaobići) ali s manjima će biti lakše. Dobro došli su i Endurci... Nema nikakve kotizacije. Spava se u šatorima ali će biti predložene lokacije za čvrsti smještaj. Hranu i gorivo planira svako sebi ali bit će predložene lokacije za nabavku i tankanje. Vozi se u manjim grupama, kako se ko dogovori - ali to ćemo na licu mjesta. Za sva pitanja i prijedloge možete direktno na linku (u komentasrima), ili na email perica.matijevic@gmail.com Bilo bi sjajno da nas je dosta pa da druženje bude još bolje. Detalji su tu: https://www.facebook.com/events/934737723580945/ a u opisu (na tom linku) je i google karta s trekovima. S vremenom ću dodavati detalje... Sva pitanje, svi komentari, ideje i prijedlozi su dobro došli. Pozdrav svima. Perica

Ova godina je pocela sa raznim planovima vezanim za destinaciju gde putovati. Obozavam ovu vrstu mucenja kad treba odluciti gde protegnuti tockove Na kraju se svelo na dve solucije. Prva solucija je bila obici sto vise ostrva na hrvatskoj obali jadranskog mora, a druga odlazak na Siciliju. Hrvatska je otpala jer su cene prilicno visoke ukoliko se uzme u obzir cesto koriscenje trajekta za obilazak ostrva. Tako da smo poceli da razmisljamo o Siciliji I da pravimo planove sta videti, gde naci smestaj da bude pogodno za obilazak. Motor sam veoma brzo pripremio jer nema sta da se radi, servis je odradjen, poviseni vizir vec imam, nosaci kofera napravljeni prosle godine I testirani na putu po Visokim Tatrama, kupljene gume I montirane, Dare skinuo centralni stender jer u krivinama zakacinjem po asfaltu pa me to malo smaralo, bolje ovako Planirana ruta: Beograd – Albanija – Bari – Sicilija – Calabria – Ohrid – Beograd. Vreme: 15 dana Motor: Honda Silverwing 400

Veliki pozdrav postovane kolege Zelim sa vama da podelim svoje iskustvo, koje sam imao pre mesec dana Zapravo dobio sam 9 dana odmora, smestaj u Grckoj i Crnoj Gori, pa sam sebi organizaovao jedan lep odmor i voznju od 9 dana Prosao sam 2000km, potrosio oko 100l goriva i prove se ludo i nezaboravno... ja bas i nisam neko ko voli da kucka, ljubitelj sam VIDEO zatisa (pokretnih slika) zato zelim sa vama da podelim svih 9 dana u 9 kratkih video snimaka koje cu objavljivati svake nedelje... za sada postavljam uvodni snimak moje avanture... pa ako vam se svidi zapratite me na YouTube kanalu i uzivajte u ostalim klipovima... naravno ja cu i na forumu postavljati svaki dan tjs. klim koji izbacim Uzivajte i nemojte da zaboravite da kliknete na dugme SUBSCRIBE http://www.youtube.com/c/JovanDasic http://www.youtube.com/c/JovanDasic

Pozdrav ekipi sa foruma. Evo mojeg iskustvo sa putovanja kroz Grcku, Albaniju i Makedoniju... 30.09.2005. Krenuli smo iz Bara oko 8.30h. Posto je cijelu noc padala kisa, znali smo sto nas ocekuje. Ali, dogovor je vec ranije postignut, tako da se i nismo mnogo dvoumili. Do granice sa Albanijom kisa je samo lagano padala, a onda kao da nas je neko iz kofe polivao. Stali smo na par mjesta da promijenimo nesto od odjece koja je bila mokra, i nastavljali dalje. Najgore nam je bilo sto su sve kacige bile mokre iznutra, naime, voda se toliko slivala po rubovima da su svi sundjeri po ivicama samo kupili vodu unutra. Imali smo i potkape koje su vodootporne u donjem dijelu, ali ni to nije pomagalo, jer je voda ulazila i izmedju vizira i kacige... Benzinska u Albaniji... Samo da se najezite... Konacno bez kise na ulasku u Makedoniju... Po takvom vremenu smo stigli do Makedonije, gdje je kisa skoro prestala. Zaustavili smo se u Ohrid gdje smo i rucali u nekom italijanskom restoranu. Za nas sedmoro, hrana i pice su bili 102 eura. Nije bilo stednje, vec smo svi narucivali koliko smo htjeli. Bilo je i vina i piva. Za to vrijeme kisa je potpuno prestala. Nadali smo se da konacno mozemo malo po suvome da vozimo, ali, koliko smo sjeli na motore, kisa je ponovo pocela da lije. Ovog puta smo isli preko prevoja Bukovo koji je na 1200 metara nadmorske visine i temperatura se spustila na svega 10 stepeni uz jaku kisu. Kisa nas je pratila sve do pred sami Solun, gdje smo stigli oko 23.30h. Ukupno od Bara do Soluna smo presli 600 kilometara. Put kroz Albaniju je odlican, osim prilazi gradovima. Policija uopste ne zaustavlja strance i u vecini slucajeva pokusava da im pomogne. Sreli smo par motorista u povratku kroz Albaniju i uglavnom su vozili R motore i u punoj opremi. Put od Grcke granice do Soluna je nesto losiji i uglavnom se prolazi kroz nezanimljive predjele. Jedino sto se moze napomenuti je grad Edesa koji ima neke vodopade i iskopine grada Pela koji je rodno mjesto Aleksandra Makedonskog. Sa druge strane, Solun je fascinantan. Veliki grad koji ima milion i po stanovnika, mnostvo lokala i butika i naravno veliki broj hotela. Mi smo se smjestili u jedan lijepi hotel koji je bio blizu centra i mora. Dvokrevetna soba je kostala 50 eura, i to je jako jeftino za taj dio grada. Poslije smo saznali da u tom hotelu dolaze nocne dame visocije kategorije koje tu dovode svoje musterije... :mrgreen: Solun... Lokali uz obalu... Butici, butici... Nevera sa mora... Nas domacin Nikita... 01.10.2005. 02.10.2005. Oba dana smo proveli ne paleci motore, setajuci ulicama Soluna. Obilazili smo butike i kafice, a najvise smo se zadrzavali po slasticarnama gdje smo jeli najbolje kolace koje sam ikad probao, a vjerujte da sam ih probao dosta... :mrgreen: U vecini lokala je kafa od 2 do 3.50 eura, pivo je od 4 do 6 eura. Najskuplji su lokali pored mora, koji poslije 21 sat ne sluze vise ni kafu ni sokove, samo alkohol. Bili smo u restoranu Pedje Stojakovica, proslavljenog NBA igraca. Tu smo pili 4 koktela i 4 piva i to je kostalo 90 eura. Srecom nismo placali te racune, inace bi se vratili kuci pravo iz Soluna. Isli smo na rucak u jedan nacionalni restoran, u kojem su nam iznijeli oko 20 tanjira raznih specijaliteta. Sve je to bilo u malim kolicinama, ali smo se nakraju svi prenajeli. Neznam koliko je sve to kostalo, jer je i to bilo na racun kuce... :wink: Vecernji izlazak je posebna prica. Na periferiji grada su lokali za razne vidove zabave. Mi smo te veceri posjetili jedan lokal sa Buzukijem i jednu diskotecu. Ludilo... Cini ti se da je cijeli Solun tu. Buzuki je Grcki oblik cajki, ali na nekako vecem nivou. U sali koja prima oko 3 do 4 hiljade ljudi, i koje su naravno prepune, nalazi se velika bina sa svim mogucim osvjetljenjima, laserima, pokretnim paravanima, na kojima se redom mijenjaju razni pjevaci, plesacice, muzicari, da bi na kraju izasao neko od poznatih zvijezda Grcke muzike i podigao sve na stolove i na binu. Igra se do kasno, ili do rano, jer smo odatle izasli oko 5 ujutro dok su jos svi bili po stolovima. Na Buzukiju se prodaju karanfili kojima se gadjaju svi prisutni, cime izrazavaju postovanje jedni prema drugima. Na kraju na bini ima karanfila skoro do koljena. Ovo je spektakal koji se mora vidjeti. Iako ne volim tu vrstu muzike, bio sam odusevljen. Posto tu nismo poznavali nikoga, morali smo platiti to zadovoljstvo. Za nas devetoro, ceh je bio 620 eura. Pice se sluzi u bocama. Ako zelis viski, dobijas bocu koja kosta 150 eura, i tako redom. Karanfili kostaju 15 eura i dobijes nekoliko tacni sa samim vrhovima cvjetova koje poslije prolivas po ljudima oko sebe... :mrgreen: Karanfili po stolovima... Dame po stolovima... Pevaljka... Jos karanfila... Malo Brazila nije na odmet... Dok ja pratim da Brazilka ne padne... Domace snage potiskuju neiskusne Brazilke... 03.10.2005. Posto smo se odmorili od Buzukija, trebalo je krenuti na put. Vrijeme fenomenalno, raspolozenje na nivou... Nasa sljedeca tacka obilaska su bili Meteori, gigantske stijene visine od 100 do 150 metara na cijim su vrhovima izgradjeni Manastiri. Nevjerovatan prizor koji izaziva strahopostovanje. Nekada je ovdje bilo 24 manastira, a danas ih ima samo 5 aktivnih, ali su toliko sve komercijalizovali tako da se sve moze obici uz nezaobilaznu ulaznicu koja je po 2 eura za svaki koji zelite obici. Ovo mjesto se ne smije zaobici. Do njega smo dosli djelimicmo autoputem od Soluna preko Kozanija do Grevene, odakle pocinje normalni put. Kada smo zavrsili obilazak otisli smo na rucak u obliznje selo prepuno restorana. Nas sedmoro smo jeli razne specijalitete, popili par piva i litar vina uz cijenu od oko 240 eura. Nastavili smo prema Joanini gdje smo zeljeli da prespavamo. Krenuli smo u kasno popodne, i prema karti nas nije ocekivao dugacak put, ali... Dolazak u oblast Meteora... Meteori... Meteori... Meteori... Meteori... Ubrzo poslije polaska put je poceo da gubi obrise normalnog puta koji smo do tada sretali. Pocele su nenormalne krivine, velike uzbrdice, a posto je to jedini put koji spaja ove gradove, pojavio se i veliki broj kamiona. Penjali smo se do vrha neke planine na kojoj postoje i skijaske uspinjace i temperatura je naglo pala pa smo se morali i dodatno oblaciti. Ali tek kada je poceo spust, pocela je i muka, jer tada put vise nema ni linija, javlja se mnogo rupa, i svakako bih taj put preporucio za zaobilazenje, jer smo se bas namucili. Vidjeli smo da se pored gradi autoput, ali ce on biti gotov tek za par godina. Ipak na kraju prijatno iznenadjenje, jer smo usli u prelijep grad Joaninu koji se nalazi na obalama jezera. Tu smo vecerali i prespavali u simpaticnom hotelu po cijeni od 50 eura za double room. 04.10.2005. Krenuli smo oko 8 sati, i tog dana smo planirali da se spustimo na Peloponez, predjemo preko mosta u Patri i spustimo se do Pirgosa, kako bi sjutradan obisli Olimpiju. Vrijeme je bilo suncano ali malo hladnjikavo u predjelima pored jezera, no ubrzo posto smo osjetili morski vazduh, temperatura je skocila na 24 stepena. Na more smo sisli kod mjesta Preveza gdje smo prosli kroz tunel koji ide ispod mora i spaja nas sa drugom obalom. Prosli smo pored dva jezera, ali samo okruzenje nije ostavilo neki lijep dojam na nas. Lijepo je jedino bilo voziti obalom zaliva do mjesta Amfilohija. Onda ponovo idemo nesto dalje od mora, ponovo prolazimo pored par jezera, srecuci svuda guzvu od kamiona i napokon dolazim do mosta kojim prelazimo u Patru i na Peloponez. Most je fantastican, ali nas je cudilo sto ispod njega ide par trajekata svakih deset minuta u oba smjera, no kad smo dosli do naplatne rampe, bilo nam je jasno. Cijena za auto je 10 eura, a za motor 1.50 eura. Tako smo mostom isli kodovo sami uz jos poneki motor... :mrgreen: Most prema Peloponezu... 10 eura za auto... U Patru smo rucali i nastavili za Pirgos. Na tom putu imamo laksi kvar na jednom motoru i morali smo intervenisati u Pirgosu. Brzo smo nasli majstora i sve je bilo gotovo za otprilike sat i po. Za to vrijeme smo obisli grad i konstatovali da je ruzan i da moramo ici dalje prema Olimpiji, gdje je i izbor hotela bio nesto veci. To je bio, kako se kasnije ispostavilo, pravi potez. Usli smo u mali gradic koji je citav zivio od nevjerovatnih arheoloskih iskopina koje se nalaze na njegovom rubu. Sve je podredjeno tome. Sve prodavnice restorani i butici su lijepo osvijetljeni i postavljeni uz glavnu ulicu na kojoj nema nijednog papirica ili opuska, a u cijem su okruzenju smjesteni hoteli, koji se pune do kasnih vecernjih sati. Tu smo nasli sobu za 45 eura i gazda nam je otvorio svoju ljetnju bastu da parkiramo motore. Grad mi je najvise licio na Saint Tropez ali je bio manji. 05.10.2005. Rano smo ustali da bi obisli drevnu Olimpiju, mjesto na kome su se odrzavale Olimpijske igre u cast Zeusa, svake cetvrte godine jos od praistorijskih vremena. Cak se i danas svake cetvrte godine, u starom svetilistu, pali Olimpijska vatra, koja se zatim prenosi do stadiona gdje se te godine odrzavaju igre. Postoje dva muzeja. jedan je olimpijski i njega nismo obisli jer nismo imali vremena. Ovdje treba ostati par dana da bi se sve obislo. Zato smo bili u arheoloskom muzeju koji je na nas ostavio snazan utisak, a tek kasnije kada smo sve obisli i u Atini i na drugim mjestima, i najjaci. Olimpija... Olimpija... Muzej u Olimpiji... Oko 12 smo morali izaci iz soba i tako smo poslije 15-tak minuta bili spremni za pokret. Odlucili smo da toga dana probamo da stignemo do Atine i obidjemo usput i Mikenu. Krenuli smo putem preko Peloponeza, koji je bio nesto losijeg kvaliteta, i opet nas je vodio preko nekog planinskog predjela, pa smo se i tu dosta namucili. Osvjezenje smo imali u jednom gradicu koji se nalazio na gotovo samom vrhu tog prevoja. Mjestasce je imalo nekoliko restorana i prodavnica raznih cilibara i slicnih antikviteta, pa smo zakljucili da tu dolaze turisti kada obilaze ovaj kraj. Kuriozitet je bio da je covjek koji nam je prodao ove antikvitete, kasnije dosao i da nas posluzi u restoranu... :mrgreen: Spust sa planine je bio po dobrom putu i kroz prelijepe predjele koji su bili ispunjeni maslinama. Pratili su nas oblaci svo vrijeme, i tek kada smo se spustili blizu mora vidjeli smo da nece biti kise, jer je poceo da duva neki jaki vjetar. Obisli smo Mikenu, ali nam je sve bilo smijesno poslije Olimpije. Mikena... Nastavili smo dalje, rijeseni da te veceri stignemo do Atine. Pred samu vecer, smo prosli preko Korinta. Posto smo isli autoputem, na blic smo vidjeli Korintski kanal i nastavili dalje. Ulazak u Atinu je bio traumatican. Cetiri reda puna automobila, motora i autobusa su se slivala u grad, vozeci preko sto na sat, na samoj granici incidenta. Nevjerovatna guzva u samom centru ovog 5-o milionskog grada nas je prinudila da stanemo na prvo slobodno prosirenje i tu potrazimo hotel. Cijena soba (duplih) je od 100 eura pa navise. Bili smo planirali da tu ostanemo dva dana, ali smo se poslije ovoga predomislili. Uzeli smo sobe u prvi hotel i izasli u obilazak. Sve je skupo, kao i u Solunu. 06.10.2005. Rano smo izasli u obilazak Akropolja, koji je fascinantan kao i muzej koji se nalazi u podnozju. Obisli smo sve sto se treba vidjeti, uz cijenu karte od 12 eura... Atina... Pogled sa Akropolja... Akropolj... Karakteristicni sokaci u podnozju... Hram boginje Nike... Muzej na Akropolju... Atina, setaliste... Ponovo smo izasli iz hotela oko 12 sati i nastavili prema jugu. Planirali smo da idemo na ostrvo Evia, pa da se preko Halkide ponovo prebacimo na kontinent, ali su nas losi putevi i kasni polazak omeli u tome. Put do krajnjeg juga je dobar. Svratili smo u mjesto Vougliameni koje ima jednu od najpoznatijih plaza i tu popili pice, ponovo veoma skupo. Sam ulazak na plazu kosta 4 eura, a voda je bila topla. Mora da bude za tu cijenu... :mrgreen: Vougliameni... Ekipa.. Nastavili smo dobrim putevima, ali uz jak vjetar do Maratonskog polja i grada Maratona, kada smo odlucili da ne idemo na ostrvo, vec nastavimo kontinentom prema Solunu. Vec je bila noc, a mi izmoreni putem i vjetrom. Preko ostrva smo morali napraviti 60-tak kilometara, a nije imalo smisla voziti nocu. Zato smo nastavili i do 23 sata stigli u mjesto Lamia koje se nalazi na par kilometar od mora i koji je centar i glavni grad te oblasti. Mjesto je jako lijepo i nalazi se na jednom strmom brdascu na cijem vrhu je neki stari dvorac. Sve ulice su vrlo strme i mislim da je najosnovniji dio svakog auta ovdje rucna kocnica. Posto smo stigli oko 23 sata, u grad smo izasli skoro u ponoc. Sve je bilo mrtvo, iako nas je recepcionar uvjeravao da restorani rade do kasno. Otisli smo u obilazak, i posto smo se popeli stotinjak metara i obisli dva-tri trga, naisli smo na masu ljudi koji su se ludo zabavljali u ukupno desetak lokalu koji su se nalazili na jednom skveru. Tu smo ostali do 3 ujutro, a guzva je i dalje bila nevjerovatna, narocito s obzirom da je to bio radni dan. Lamia by night... 07.10.2005. Nastavljamo put rijeseni da stignemo do Soluna, sto nam i nije bilo tesko, jer vecinu puta idemo autoputem, koji se naplacuje tako sto na svakih 70-80 kilometara imate naplatne rampe. Znaci ne kao u Italiji kada placate na kraju puta onoliko koliko ste presli. Cijena za motore je 1.50 eura, a za auta 2 eura. Svracamo u Volos da rucamo u jedan mali porodicni restoran koji se nalazi na samoj obali na kojoj su privezane zivopisne barke i koce. Tu smo jeli mozda i najlepse u cijelo Grckoj. Donijeli su nam desetak specijaliteta u malim tanjirima, a svi su bili vezani za morske plodove, sto je nama jako odgovaralo. Naravno, prvo smo pogledali cijene, pa tek onda sjeli. Nije bilo skupo, pa je zadovoljstvo bilo potpuno. Nastavili smo polako za Solun, gdje smo stigle oko 21 sat uz par stajanja po benziskim pumpama. Stari hotel nas je cekao. Izasli smo i pokupovali par krpica, otisli na giros i souvlaki. Hotel u Solunu... 08.10.2005. Ujutro smo takodje napravili djir po Solunu i krenuli za Ohrid oko 12 sati. Put je bio nezanimljiv, a bilo je i nesto prijetecih oblaka. Osim malo hladnijeg vremena, nismo imali drugih meteo problema. U Ohrid smo stigli predvece i nasli neki bezvezni privatni apartman za 10 eura po osobi. Imao je TV, kupatilo i cistu posteljinu. Ostalo nam nije bilo vazno. Izasli smo u grad, koji je jako lijep, i sjeli u riblji restoran koji je na centralnom gradskom trgu. To je bio promasaj, jer je restoran bio drzavni, tako da smo jeli dosta losu hranu, naravno jeftino. Kasnije smo tek vidjeli par restorana u sporednim ulicama, ali je bilo kasno. Ostali smo po kaficima do 1 sat i onda se vratili u hladne sobe. Ohrid... Ohrid... Ohrid... 09.10.2005. Odlazak kuci je eliminisao umor koji smo dosta osjecali prethodna dva dana. krenuli smo u 11 iz Ohrida i poslije punjenja goriva, zadrzavanja na granici, kroz Albaniju smo krenuli oko podne. Do tada hladno vrijeme zbog visine prevoja, polako zamjenjuje toplo, narocito kada smo se priblizili Durresu (Dracu), gdje smo vidjeli i kupace. Tada smo morali i da stanemo i skinemo visak odjece sa nas. Na par mjesta smo pili kafu i piva, uz pristupacne cijene. Putevi su im odlicni, a od Draca do Tirane ima i autoput. Zaobisli smo Tiranu, jer je nevjerovatna guzva kroz ovaj grad, koji je cijeli u izgradnji. Poslije autoputa, presli smo par kilometara jako loseg asfalta ispunjenog rupama, ali se tuda jednostavno mora proci. Kada smo se uhvatili dobre magistrale, bilo nam je jasno da smo skoro kuci. Na granici je zadrzavanje bilo minimalno, tako da smo oko 18 sati bili pod tusem... Kako sam naglasio, ukupno 3155 kilometara za osam dana voznje. Ukupno smo proveli 10 dana na odmoru, uz jedan mali incident i nenormalnu kisu prvog dana puta. Ostatak odmora je vrijeme bilo odlicno bez kapi kise, ali uz veoma visoke cijene, za nas standard. Ko ima neko pitanje vezano uz sve ovo, stojim mu na raspolaganju... :mrgreen: Evo i mape za kraj sa gotovo svim mjestima koje sam pomenuo u tekstu: