Doček kod naplatne rampe! (Platio sam putarinu) Oni nasmejani,a ja jedva na nogama stojim. Drago mi je što ste me sačekali. Lep je osećaj! Neću ni reći,ni napisati zahvalnost. Dela su tu da se to pokaže i oduži. Nema kamile,a ni registarskih tablica. Ovo je nekako moja tradicija,sa svakog putovanja dve fudbalske i jedna odbojkaška lopta. Ovo sada kraj putovanja,ali ne i kraj putopisa. U narednih nekoliko dana ću napisati neke moje utiske sa puta i činjenice koje mogu da pomognu nekome ko poželi da ide u ove krajeve. Postoji jedna rečenica koju sam čuo mnogo puta u Maroku. Rečenica koju je izgovorio svaki policajac,prosijak,trgovac,prolaznik,vojnik,đubretar,"turistički vodič",recepcioner,čak i carinik kada sam odlazio je rekao: "Welcome to Marocco!" Da mi je euro za svaki put kada sam je čuo,bio bih VEOMA bogat čovek. Mada mi se čini da sam to i sada. Bogatiji za jedno novo iskustvo i lep osećaj posle putovanja. I sviđa mi se što je jedan gospodin u jednom filmu rekao: Hvala svima koji su pratili moje putovanje. Sledeće godine u ovo vreme,nešto novo. Siguran sam interesantnije! Grazie! Šukram!

Đenova u rano jutro. Brod je kasnio skoro 4 sata. Umesto u 3h ujutro stižemo oko 7h. Pakovanje i lagani pokret. Pozdrav pred rastanak. "Ciao,raggazi! Ci vediamo presto!" Nadir i ja popili kafu 40 km od Đenove. On do Ciriha ima oko 400km,a ja skoro 1200km. Sreća pa je sunčan dan!

Malo fotki Barcelone. Ništa posebno,ono što je moglo sa broda.

Ličnosti sa broda: Sa leva na desno: 1. Nikola Pira (Italija,mada on kaže "SARDINIA FOREVER!") Honda NC700X 2. Daniele Mastroianni (Italija) Triumph Bonneville 3. Saša Petrović (Srbija) BMW R 1200 GSA 4. Nadir Garzetti (Švajcarska) KTM 1190 R 5. Paolo Tosco (Italija) Suzuki DR 650 SE 6. Davide Vernizzi (Italija) Triumph Bonneville 7. Paolo Valastro (Italija) BMW R1100 GS 8. Gionata Cavaleti BMW R100RS Na slici ih nema,ali su bili sa nama svo vreme. 9. Paolo Pesce (Italija) Suzuki DR Big 800 10. Paron Angelo (Italija) Honda XM 600 Veoma "šareno" moto društvo. Nadir govori...Italijanski,francuski,nemački i engleski A većina italijana samo njihov jezik. Još dva tri dana da smo plovili,progovorio bih ga bez problema. Dosta sam već naučio, Za početak psovke. Odilčna ekipa. Drago mi je da smo se svi nekako našli oko iste teme. Siguran sam da će biti još prilika za druženje,a neki od njih dolaze i u BGD....uskoro.

Malo fotografija sa broda. Onih umetničkih. I mene negde da ima. Pošto smo sve teme ispričali,malo sunčanja i gledanja u nebo. One moto priče: "Gde smo bili i gde ćemo ići..."

Samo da se javim na kratko. Evo me u Barceloni. Od Mesija ni traga! Pristali na dva sata. Noćas jebilo VEOMA nemirno more. Ja sam se izvukao sa tabletama protiv mučnine,ali dobar deo broda je bio preliven rezultatima muke. Pozdrav svima!!!

Znaš kako,kada se dobro organizuješ za sve ima vremena. Dosta sam vozio(4300km u Maroku,ukupno će biti preko 6000km). Svega video. Mnogo i naučio. Družio se sa ljudima i upoznao mnogo kvalitetne ljude,a i one druge. I pre svega navedenog uživao. A osim toga sam sa puta nekoliko poslova organizovao. A za šetnju. Svako veče sam prelazio oko 5km,osim onog dana u FES-u kada sam prešao preko 10km. Iskreno ne vidim ništa loše,a svako pisanje mi oduzima vrlo malo vremena. Opet kada bih ispočetka išao,isto bih radio. A svaki putopis ima svoju poentu,cilj i uglavnom opravdava uloženo vreme. Hvala na lepim rečima! Često sam u Paraćinu,malo u Galeriji,malo u LU pabu,pa možemo da popijemo nešto.

Luka TANGER MED. Mnogo brodova za različite destinacije. Velika gužva na čekiranju. Neki arapi se posvađaše i samo što ne izbi tuča. Eeeee,kada bih bar znao zašto. Ništa ne razumem. Malo je zeznuto ako imaš konflikt sa njima. Nikada ne znaš šta ti kaže i da li ti je nešto opsovao. Ceo jezik im je nešto jednoličan. Kod momaka italijanske nacionalnosti tuča može da izbije i kada pevaju pesmu,a ti ih ništa ne razumeš. Jednostavno jezik je takav,energičan i kao pesma koja se dobro rimuje. Kod carinske kontrole srećem Nadira(KTM Švajcarska) i Nikolu(HONDA mali Italijan sa naočarima). Odlični momci! Nedostaju još dva italijana,policajac i jedan krupni. Kasne! Posle sam shvatio da im je to običaj. Nikola mora da ostane i sačeka njih. Nadir i ja krećemo u carinsku proceduru. E ovako... Carinska procedura je 5-6 kapija gde na svakoj pokazuješ ono što ti traže: Pasoš,brodsku kartu,izvozne papire za motor,pa Pasoš i kartu,pa kartu i papire.. Mnogo davljenja bez potrebe. Ogromna kolona do svake rampe. Pitaj ja Nadira šta da radimo? Čekamo? On fin čovek,kaže čekamo. Razmišljam ja tako 5-7 sekundi „Nadir,nije ti problem da me pratiš?“ „Nije!“ „Kad god nas zaustave,samo reci da si sa mnom! Idemo!“ Pretičemo celu kolonu bez oduzimanja gasa. Jedna kolona(200m duga)...zaustavljaju nas.I brzo puštaju. Druga kolona(100m)....opet. I brzo puštaju. Treća kolona(100m). Bez problema. Sada ima jedan veliki pravac. Nadir mi svetlima pokazuje da stanem. „Šta im kažeš pa da nam ništa ne kažu za preticanje i tako malo nas zadrže na proveri? I zašto se sa svakim carinikom rukuješ,a sa jednim si se čak i grlio?“ Slušaj,mi u Srbiji imamo jednog velikog aduta koji nam širom otvara sva vrata. Nekada je to bio TITO,posle je SLOBA zatvorio sva vrata. A sada kada spomenem da sam iz Srbije i spomenem NOVAKA ĐOKOVIĆA. Prolazim gde hoćeš i kako hoćeš. Dogodi se da vrlo retko tu zaškripi,a onda izvadim iz rukava Šukera i sve bude u redu. „A što si se grlio sa onim carinikom?“ Pa njemu sam rekao da mi je Šuker komšija i da ću ga pozdraviti kada ga budem video. Osta čovek bez teksta. Četvrta kolona,peta kolona....stigosmo do broda. Ispred broda gomila poznatih ličnosti sa puta. Italijana,nemaca...baš mi je drago. Kao da su se sve glavne i sporedne uloge prethodne dve nedelje spojile u jednu poslednju epizodu. Biće ovo interesantno putovanje. Ono što jeste malo problem da su nas obavestili da će biti kašnjenja sa polaskom,pošto je na moru veliko nevreme. Ušli smo u brod(Nadir i ja),smestili se. Popili po pivo,vežbao sam malo nemački sa švabama...italijani (Nikola i još dvojica)stižu posle dva sata. Nadir se izvinuo i rekao da mora da priča sa njima na italijanskom. Bio je neverovatno uzbuđen dok im je pričao kako smo carinsku proceduru prošli za 10min. I dalje ne može da veruje. Šta da kažem lepa reč,u ovom slučaju naš NOVAK ili Šuker,nije naš,ali ja sam ga prisvojio na kratko. Vraćam ga čim pristanemo u Đenovu. Novi je dan. More je relativno mirno. (dao mi je Nadir tablete protiv mučnine,za svaki slučaj) Negde popodne stižemo u Barcelonu. Planirano je da u Đenovi budemo 11-og oko 3h ujutro. S obzirom da kasnimo sa polaskom,ne znam koliko, vreme dolaska će biti drugačije.

Kiša je prestala,ali se vetar pojačao do maksimuma. Kada bih mogao da bira šta mi je draže za vožnju. Naravno između dva zla. Uvek biram kišu. I ti onu veliku. Zašto? Kada je ona mala kiša...stane,krene,pada,pa jako pada...onda nemam nameru da oblačim kišno odelo već vozim u jakni. Jakna,pantalone,čizme i rukavice neće propustiti ni kap vode,ali kada se dobro natope onda na duže staze zna da bude hladno. A vetar baš mrzim! Posebno ovaj ovde. Duva sa svih strana. Levo,desno. Čak i odozdo! Na putu do luke TANGER MED sam svratio da se pozdravim sa Mediteranom sa ove strane. Moj prvi selfi. Iz ruke. Toliko duva vetar da nema šanse da bi kamera stajala na stativu. Svratio u obližnji gradić i pojeo veoma čudnu salatu. Masline,pirinač,tunjevina,paradajz,krastavac,ananas,banana,kajsije,neki sos i neki njihovi začini. Veoma ukusno! Već sam malo počeo da jedem salatu pre slikanja,tako da nije estetski najlepša. Žurim na brod!

Svakim ulaskom u grad ili tražite hotel ili tražite centar grada. Ako je i jedno i drugo na istoj lokaciji. Odlično! Vrlo lako se možete snaći i bez navigacije ili bilo kakve karte. Stanete i pitate: Hasan aveni. Na svim jezicima razumljivi,a posebno ovde. U svim gradovima i selima,glavna ulica se zove HASAN II. A odmah pored nje je uglavnom MUHAMED V. Što mi poznato to sa ulicama u centru grada! HASAN II(Muhamed VI) je MGA kralj,KILO car. Jedan domorodac je rekao: "On je kralj i svi i sve je njegovo. Ljudi,zemlja,vazduh.SVE!" Narod ga voli! Od kada je on na vlasti zemlja mnogo napreduje. Mnogo se zida,gradi,ulaže u obrazovanje. Muhamed V je njegov otac,koji je umro 1999god i njegov sin automatski preuzima presto. Na skoro svakom ulasku u grad na obližnjem brdu stoji natpis koji sam postavio kada sam uplovljavao u TANGER. "Alah,Narod,Kralj" Mada postoji jedna osoba koja kod većine može da se udene u ovu rečenicu. U zavisnosti od količine vere u toga,našla bi i svoje mesto,pa bi glasila: "Alah,Narod,Kralj,Mesi" Lajonel Mesi! Ovde je on i Alah i Narod i Kralj!

Kiša još uvek pada. I nema nameru da stane. Bio malo da prošetam po gradu. Ništa posebno i već viđeno do sada. Do Tangera imam nekih 80km. Ostaću još malo u sobi.

Samo se nadam da će kiša stati do popodne. U Tangeru treba da budem oko 20.30h,a mnogo mrzim kada krećem,a pada kiša. Kada već vozim,pa počne da pada to je u redu. Hajde SUNCE!!!!!!!!!

Kakav šugav dan za ispraćaj! Inače kada sam tražio smeštaj,a i kada ga tražim,uvek gledam da bude centar grada. Manje pešačim. Sve je tu nekako blizu. Za ovaj PENSION IBERIA sam se baš zeznuo. Da,jeste u centru Da,VEOMA je jeftin. Da,ima internet. Ali...sobe su kao bolnici. Čak su i kreveti takvi. Ima čak i lavabo u sobi. A ono što me je najviše iznerviralo...zajedničko kupatilo. Nisam komformista i mogu da spavam na gredi,ali to mi nikako ne prija. Napolju kiša,meni u rukama,torba,ranac,kaciga...nema veze. A onda mi momak kaže da jedini štekeru sobi ne radi,već moram u hodniku. Hajde i to... (Unapred se izvinjavam zbog nereda u sobi!)

Aleksandre, ovo je magare. Sa 5 nogu!

Krajnji cilj dana jeste grad TETUAN. Poslednja stanica mog putovanja kroz Severo-Zapad Afrike. Pre toga grad CHEFCHAOUEN. Kraći i normalniji naziv mu je "Plavi grad". Na putu do njega...lepa priroda,put postao krivudav,bez rupa,Sunce greje taman koliko treba(oko 20 C). Na radiju piče INDEXI. Odjednom isped mene istrčava momak sa belom kesom. Sa dve kese. Druga mu bila zavezana za pojas. Jedva sam ukočio da ga ne udarim. U svaku ruku uzima po jednu.... Kanabis(i diže jednu kesu),Hašiš(diže drugu) I gura ka meni. Spominje neke dirhame,frlja neke cene. I ja mu na finom srpskom jeziku kažem..."ja sam fin momak i nikako me ne zanimaju te razne droge.Ja sam već dovoljno lud i ne treba mi da još poludim" On shvati iz prve i skloni se sa puta. Ma,bilo je samo NO! I gas dalje... U narednih 10km,takvih likova je bilo gomila. Svi nude isto,a ja slalom između njih. Možda sam trebao! Nisam daleko,mogu da se vratim. Gorenavedeni grad sa okolinom je jedan od najvećih uzgajivača marihuane na svetu. Čak i policija žmuri na sve to. Znaju da sve parena neki način dolaze u državu sa strane. "Rano je!" U podnožiju planine RIF se nalazi grad. Ulazak u grad. Vrata plave boje. Kako to biva,na ulasku u grad srećem tri italijana. Malo su pokisli preko planine. Dva Triumpha i jedan BMW. Veoma lep grad! Nisu mi nudili ništa osim hrane. Malo sam jeo i nastavio za TETUAN. Na izlasku iz grada srećem jednog nemca na cross Hondi iz 80-i neke. "Nemoj sine u TETUAN,tamo su nemci!" Ne rekao da je veliko nevreme u Tetuanu. A ja kažem,ma nema veze. Idem. I da ne dužim više...bočni vetar i oluja. NEVEROVATNA! A ja,ulazim u grad kao da sam ga oslobodio. Sa kojom kapljicom kiše i vodom u kolenu. Dosta je za danas. I suviše. Vidimo se sutra. Nemam više slika. Nisam imao snage. Ali ima snimaka.

Današnji dan više nego naporan. Planirano da od FES-a do TETUANA idem okolnim putem pored jezera El WAHDA. E sada...postoji tu normalan put kojim svi idu,ali ja da bih video jezero sa "puta koji se ređe ide" krenem drugom stranom. Kako sam se zeznuo!!!! Da li znate šta je gore od off road-a? Tj.šta je teže? Stari asfaltni put koji je u stanju raspadanja. Rupa na rupu,pa nikada krpljeno. Uz to taj je put tako uzak da dva motora se jedva mimoiđu,a tuda idu traktori,kombiji i poneki kamion. Krivina,kamenja,blata,stoke,(u kolima i na četiri noge)koliko hoćeš. Svojevremeno kada smo bili u Gruziji i sada kad god me neko pita ko su najveći divljaci za volanom? Gruzini. Marokanci ne divljaju,oni jednostavno ne znaju da voze. I tačka. Kada se na sve ovo doda jak bočni vetar i prašina. Zlo! A hteo sam da danas bude opuštena vožnja. Ne može! Ne ide! 134km takvog puta. I vozim...ma sad će bolji,ma tu iza sledeće krivine je grad,tamo mora da sređuju asfalt...i onda kada kažem, "to je to od ovoga ne može gore" Može! Ulazim u grad,koji uopšte nema asfalt,već samo blato,prašinu i šljunak. A uz to je pijačni dan, Levu ruku nisam osećao od držanja kvačila. Znoj mi curi niz lice. Kreteni prolaze i iz zajebancije mi guraju motor. A onda kolona malo krene i odjednom istrči dete sa leve strane,kokoška sa desne,kreten neki sa zadnje,ja se ukopam u mestu....i stvarno ne znam kako sam zadržao motor da ne padne. Evo nekih lepih slika jezera,svu ovu zajebanciju imam na filmu,ima i neka fotka,ali nije baš jasno,pa kada ga montiramo videćete.

Ovo je jedno od glavnih transportnih sredstava u ovim krajevima. Ima ih u svim oblicima,bojama i modelima. Dva marke koje preovlađuju su DOCKER i YAMAZAKI. Za ove sa tendom ne treba ni kišno odelo.

Grad FES je većini turista poznat po čuvenim slikama na kojima se vidi ručno bojenje kože. Da jeste,alio sim toga ljudi se ovde bave i drugim zanatima. Uglavnom starim i svi se ručno rade. Na nekima od prethodnih slika ste videli štandove sa slatkišima. (Sličnih je bilo nekada i kod AVZIJU FIKRIJA na Zelenom vencu + boza + šampite) ,a ove zanatlije se bave izradom predmeta od lima,bakra,mesinga... Mnogo bučna izrada. Oblikovanje,grejanje,brušenje,poliranje. I sve to rade na licu mesta. Ručno bojenje kože. 250 ljudi je zaposleno na ovom mestu. Samo bojenje.Sve ostalo...obrada,šivenje...još preko 500. Bela boja - izbeljivanje sa nekom blagom kiselinom. Žuta boja - od maslina Braon - masline i šafran Crvena - neki cvet,nisam shvatio koji Plava - indigo Crna - maskara(tako reče čovek,a ja jedino što znam da se spominje maskara je ženska šminka) Zelena - masline,šafran i neka biljka Koža je goveđa,jagnjeća i od kamile.

Postoji samo jedan način da ih potpuno izbegnete dosadne prodavce nečega,a to je da ih maksimalno ignorišete i nastavite u pravcu svoje zamišljene putanje. Onog trenutka kada zastanete i pomislite da nešto pitate,ili kupite,tada skoče kao da ih je opalio grom. Dolaze minimum dvojica i nude...sve i svašta. A ako hoćete neštoda kupite. Cenkanje do besvesti. „Veri velj,maj frend!Ju from ...(pa kažu ime zemlje...meni uglavnom Poljska,Španija) Nemoj da žurite. Njima ovde vreme ništa ne znači. A ako se ipak predomislite vezano za kupovinu,počeće tužnu priču...kao ste im Vi prvi kupac,kako od toga prehranjuju decu,kučiće,mačiće... Kako oni mnogo vole Vašu zemlju. I verujte,veoma su uporni. I znaju sve trikove i fore. Morate da shvatite jednu stvar,većina od nas je turista otprilike 1 mesec godišnje,a oni rade sa turistima 12 meseci u godini. Ogromno je to iskustvo. Ne možete ih zeznuti. Ako ipak nešto kupite i smanjite cenu za 50% i odlazeći sebi kažete:“baš se dobro cenkam“ Verujte,stvarna cena toga je još manja. Ne rade oni bez zarade. Jedini način da uopšte odustanete od kupovine jeste da kažete. „NO!“ Okrete se i odete bez daljih komentara. Oni će trčati za vama neko vreme. I još jednom! Veoma su uporni! Svako od Vas mora da bude svestan da bilo koju stvar koju platite,stvarno košta manje. Kod proizvođača viskija postoji jedan izraz koji se zove „Angels share“(deo za anđele) Viski mora da odleži u buradima nekoliko godina pre nego što se sipa u flaše. Tokom tog procesa iz buradi „nestane“ od 2-12% sadržaja. Ovde toga nema,ali ima...turističkih cenovnika po restoranima,turističkih cena i svakakog oblika naplate više nego što košta. Pa i satim nezvaničnim turističkim naknadama ništa nije skupo. Nazovimo to "cenom za turiste" I ne mogu Vam opisati koliko je sve ovo veliko. Danas sam prešao peške preko 10km. Od toga 7km po ovim uličicama. I verujte mi nisam video polovinu. Ogromne su gužve. A onda neki krenu sa magarcima,konjima...vuku neke daske.

Grad Fes,pretposlednja stanica mog putovanja kroz Maroko. Jedan od većih gradova u kojima sam boravio tokom prethodnih 15 tak dana. Svaki od većih gradova ima deo koji se naziva „Medina“. To je ustvari stari centar grada. Skoro u svim gradovima je okružen zidinama i sva „akcija“ se odvija tamo. Od ranog jutra do kasno u noć. Sam grad FES moderan urban i prilagodljiv svačijem ukusu. Mada srce ovog grada i jeste to staro jezgro grada „Medina“koja je od svih gradova do sada,najveća i najmnogoljudnija. Grad u gradu. U MEDINI ima svega. Ali bukvalo „od igle do lokomotive“ Sa ogromnim spletom malih ulica,prevelikom gužvom i NEVEROVATNO velikim brojem prodavaca,prosijaka,“turističkih vodiča“ i svakakvih veoma dosadnih likova. Jedan od ulaza u MEDINU. Jednu sam čuo da šišti!

Posle "poslovne" večeri,malo sam prošetao na ovu građevinu. Izgleda fenomenalno. Sa daljine od 300m sam počeo da pogađam šta je u stvari to. Odgovor je na trećoj slici. Siguran sam da ima onih koji znaju francuski. Ko ne zna,odgovor je na trećoj slici. Kroz staklena vrata. Da je ovo kod nas,na lusteru bi već osvanuo grafit. Danas ću obići detaljnije grad. Ono što sam noćas video me podseća na spoj tradicionalnog i modernog. Biće svega...siguran sam. (Ne volim da kačim slike na ovaj način,manje su pregledne,ali od kada sam krenuo na put imam problema sa postavljanjem slika. Pisao sam i Pablu. Jednostavno program foruma ili kako se već zove mi konstantno odbacuje pojedine fotografije iako su sve iste veličine,dimenzija. Nadam se da će Pablo to popraviti.)

Srecno! Odlicno izgleda. Jedva cekam novu masinu da vidim kada stigne!

@ Arakis - svašta ovde ima čudno. Nisam video mnogo toga. Malo je dana, @Mile Fazer - da je bilo malo Sunca bile bi još bolje fotke. @ kilimandzaro - Hvala! @ Mimi - tebi bih svašta napisao,ali nije lepo. HVALA za podršku @Unas - onaj tvoj jezik ti ne bi mnogo pomogao ovde. Nicht feršten! @Usamljeni jahač - objavi onaj mail. @SVI,SVE i SVAKO - hvala što pratite sve ovo što ja slikam i pišem. Nemam neki rukopis i ni snalazim se sa bojama. Ali se na kraju sve nekako uklopi da bude lepo i na svom mestu.

Sad će da bude..."mi ga malo pohvalili,a on se opustio,kao kod zubara!" Noćas sam boravio u hotelu BINE EL OUIDANE na istoimenom jezeru. Simpatično. Lepa igra boja i dezena. I jedino...u mnogo hotela sam boravio,ali nikada do sada nisam u kupatilu imao drvo. Pravo! Tu su malo lošije fotke. Mračno je.

Stigao sam u grad FES(u prevodu sa arapskog "mala sekira") Verovatno ću ovde ostati dve noći. Objektivni poslovni razlozi i blizina dobrog interneta. Što se tiče današnjeg dana,velike su šanse da ću biti veoma dosadan. Veći deo moga današnjeg dana je izgledao ovako.... ili ovako Temperatura je pala ispod 10 C. To vam je kada ja pored tolike pustinje hoću malo planinu. I danas sveukupno 10km suvog asfalta. Kada nema kiše onda je magla i obrnuto. IDILA!